- Chapter I BASIC PROVISIONS
- Subject Article 1
- Area of Application Article 2
- International Arbitration Article 3
- Grounds for Arbitration Article 4
- Suitability of a Dispute for Arbitration (Arbitrariness) Article 5
- Organisation of Arbitration Article 6
- The Role of the Court Article 7
- Application of the International Agreements Article 8
- Chapter II AGREEMENT ON ARBITRATION
- Chapter III ARBITRATION COURT
- Chapter IV ARBITRATORS
- Eligibility for Arbitrator Article 19
- Accepting to Take up Duties of an Arbitrator Article 20
- Responsibility of Arbitrator to Inform the Parties about Essential Facts Article 21
- Performance of Duties Article 22
- Reasons for Disqualification of an Arbitrator Article 23
- Disqualification Procedure Article 24
- Arbitrator’s Termination of Duty Article 25
- Nomination of a New Arbitrator Article 26
- Chapter V COMPETENCE OF THE ARBITRATION COURT
- Chapter VI PROCEEDINGS BEFORE THE ARBITRATION COURT
- Determining Procedural Rules Article 32
- Essential Procedural Principles Article 33
- Place of Arbitration Article 34
- Language Article 35
- Charges and Answer to Charges Article 36
- Countercharge Article 37
- Commencement of the Arbitral Proceedings Article 38
- Hearing and Written Proceedings Article 39
- Mandatory Information Article 40
- Manner of Delivery and Receiving Papers Article 41
- Consequences of Error Article 42
- Loss of Right to Object Article 43
- Witnesses Article 44
- Expert Witnesses Article 45
- Assistance of the Court in Deducing Evidence Article 46
- Conclusion of the Arbitral Proceedings Article 47
- Chapter VII ARBITRAL DECISION
- Decisions Article 48
- Decision Based on Right or Fairness Article 49
- Competent Right Article 50
- Passing Decision Article 51
- Separate Opinion by an Arbitrator Article 52
- Content of an Arbitral Decision Article 53
- Decision Based on Settlement Article 54
- Forwarding Article 55
- Amendments, Interpretations, and Supplements to Decisions Article 56
- Chapter VIII ABROGATION OF AN ARBITRAL DECISION
- Pressing Charges for Abrogation Article 57
- Reasons for Abrogation Article 58
- Time Period for Pressing Charges for Abrogation Article 59
- Interruption of the Proceedings Based on Charges for Abrogation Article 60
- Application of the Rules on Civil Proceedings Article 61
- Waiver of Right to Press Charges in Advance Article 62
- Arbitration Proceedings upon the Abrogation of a Decision Article 63
- Chapter IX ACKNOWLEDGEMENT AND EXECUTION OF ARBITRAL DECISIONS
- Chapter X CLOSING PROVISIONS
REPUBLIC OF SERBIA Ministry of Justice
LAW ON ARBITRATION
Published in: "Official Gazette of the Republic of Serbia" No. 46/06
Prepared by Jugoslovenski pregled /Yugoslav Survey
Belgrade, 2008
Note: This is a true translation of the original Law
Original title: ZAKON O ARBITRAŽI „Službeni glasnik Republike Srbije” br. 46/06
Translation date: February 2008.
Prepared by: Javna ustanova / Public Agency Jugoslovenski pregled /Yugoslav Survey Dečanska 8, Beograd; Phone/Fax: + 381 11 / 32 33 610, 32 32 295; 32 41 953, 32 40 291; P.O.B. 677 www.pregledrs.com • www.yusurvey.co.yu • email: info@yusurvey.co.yu
LAW ON ARBITRATION
Chapter I
BASIC PROVISIONS
Subject
Article 1
This Law regulates an arbitral resolution of disputes (hereinafter: arbitration) without a foreign element (hereinafter: internal arbitration) and disputes with a foreign element (hereinafter: international arbitration).
Area of Application
Article 2
The provisions of this Law are applied to arbitration and arbitral procedure when the place of
arbitration is in the territory of the Republic of Serbia (hereinafter: Republic). The parties may envisage otherwise in case of the international arbitration. The provisions of this Law, their application which may not be excluded by the parties, must be
adhered to when the place of arbitration is in the Republic.
International Arbitration
Article 3
International arbitration, pursuant to this Law, is such kind of arbitration, which has for its subject the disputes in the sphere of international business relations, notably in case when: 1) the parties at the time of concluding the agreement on arbitration have their main offices in different countries;
2) outside the country in which the parties have their main offices is the place: a) of arbitration, if so set out in the agreement on arbitration or as based thereon, or b) where a significant part of commitments from a business cooperation is to be
carried out or a place that the subject of a dispute has been most closely tied with; 3) the parties have expressly agreed that the subject of the agreement on arbitration is linked with several countries. If one of the parties does not have main office, regular residence thereof shall be taken into account for the party concerned.
Grounds for Arbitration
Article 4
A dispute may be resolved through arbitration only as agreed by the parties concerned. A dispute for which arbitration is agreed upon shall be resolved by an arbitration court, consisting of the arbitrators.
Suitability of a Dispute for Arbitration (Arbitrariness)
Article 5
Arbitration may be agreed to resolve property disputes regarding the rights exercised freely by the parties concerned, save the disputes for which an exclusive competence of the court is set out.
Any physical or legal entity may agree arbitration, including the state, its authorities, institutions, and enterprises, in which it has its ownership share.
Arbitration may be agreed by anyone who, pursuant to the provisions of the law regulating the civil proceedings, is eligible to be a party in a procedure.
Organisation of Arbitration
Article 6
Arbitral resolution of disputes shall be organised by a permanent arbitration institution, pursuant to its rules and this Law, when this is envisaged by the agreement between the parties.
Permanent arbitration institutions may establish commercial chambers, professional and trade associations, citizens’ associations pursuant to their founding act and this Law, if this is in line with their industry.
The parties may agree on ad hoc arbitration, which is organized pursuant to the agreement between the parties and this Law.
The Role of the Court
Article 7
State court (hereinafter: Court) may, as regards arbitration, undertake only those activities expressly set out by this Law.
Application of the International Agreements
Article 8
The application of this Law shall be without prejudice to the application of a ratified international agreement.
Chapter II AGREEMENT ON ARBITRATION
Meaning
Article 9
By agreement on arbitration, the parties take to an arbitration court for resolution of their future disputes or disputes arising from a certain legal relation.
Agreement on arbitration for resolution of future disputes may be contained in a contractual stipulation (hereinafter: arbitration clause) or in a separate contract.
Null and Void
Article 10
Agreement on arbitration is null and void if:
1) Types of disputes that it pertains to are not suitable for arbitration;
2) It is not concluded in a form set out by this Law; 3) The parties did not have capacity or eligibility to conclude it, or
4) It is concluded as a result of pressure, threat, fraud, or error.
Agreement on arbitration does not produce effects as regards resolution of a dispute which is not eligible for arbitration.
Subsequent Agreement
Article 11
Agreement on arbitration may be concluded even if a dispute, which has arisen, has been brought to court for resolution.
Form
Article 12
Agreement on arbitration must be concluded in writing.
Agreement on arbitration is concluded in writing if contained in the documents, which the parties have signed.
Agreement on arbitration is considered to be concluded in writing if it is concluded by exchanging messages via communication means, providing a written proof of an agreement between the parties, such messages having been signed notwithstanding.
Agreement on arbitration is also considered to be concluded if the parties in a written contract refer to another paper containing the agreement on arbitration (general requirements for concluding legal business, text of another contract, etc) if the purpose of such reference is to make the agreement on arbitration an integral part of the contract.
Agreement on arbitration is also considered to be in place if the plaintiff initiates arbitral proceedings in writing, while the defendant expressly accepts the arbitration and consents to it in writing or in a statement recorded in a hearing, as well as if the latter takes part in the arbitral procedure and to the point when proceedings pertaining to subject matter of a dispute start does not present an objection that there is no agreement on arbitration, i.e. does not challenge the competence of the arbitration court.
Transfer
Article 13
Agreement on arbitration shall remain in force even in case of a transfer (cession) of an agreement or outstanding debts, unless otherwise agreed. Agreement on arbitration shall remain in effect in case of a subrogation, unless otherwise agreed.
Provisions of paragraphs 1 and 2 of this Article shall be applicable to other cases pertaining to transfer of outstanding debts as well, unless otherwise agreed.
Pressing Charges
Article 14
The court where charges are filed in a matter being a subject of the agreement on arbitration is declared incompetent and rejects the charges upon the objection by a party, which must be submitted before such time when proceedings pertaining to subject matter of a dispute start, unless it determines that the agreement on arbitration is evidently null and void, being without effect, or that it is impossible to execute.
Provisional Measures Article 15
Before starting an arbitral proceeding or in the course of such proceeding, every party may submit a request to the court to impose provisional measures and the court may determine such measures. The provision of paragraph 1 of this Article shall be applied even when the agreement on arbitration pertains to such arbitration taking place in another country.
Chapter III
ARBITRATION COURT
Composition
Article 16
The number of arbitrators in the arbitration court shall be determined by the parties.
The arbitration court comprises one arbitrator (single arbitrator) or three, i.e. several arbitrators (arbitration chamber). If the agreement on arbitration envisages several arbitrators, the number thereof must be an odd number.
Should the parties not determine the number of arbitrators, the number thereof shall be determined by the person or institution that the parties have agreed to designate (hereinafter: nomination body), and if there is no nomination body or it does not do so, the number of arbitrators shall be determined by a competent court.
If the arbitration is organised by a permanent arbitration institution, the latter shall carry out duties of the nomination body.
Nomination of the Arbitrators
Article 17
Parties may agree on the nomination procedure for the arbitrators, and if this is not envisaged by the agreement, the arbitrators are nominated pursuant to this Law.
If the dispute is to be resolved by a single arbitrator, the latter is nominated as agreed by the parties in the period of 30 days from the day when one party has invited another party to jointly nominate the arbitrator. If there is no such agreement, the nomination is done by the nomination body, and if there is no such body or it does not do so, nomination is done by a competent court.
If the dispute is to be resolved by three arbitrators, each party nominates one arbitrator in the period of 30 days from the day when another party has invited it to do so. If the invited party fails to do so, the arbitrator is nominated by nomination body appointed by the parties, and if there is no such body or it fails to do so, nomination is done by a competent court. The third arbitrator presiding over the arbitration court (hereinafter: Presiding Arbitrator or Presiding Arbitrator of the Arbitration Court) is chosen by the nominated arbitrators in the period of 30 days from the day of their own nomination. Should they fail to do so, the nomination is done by the nomination body, and if there is no such body or it fails to do so, nomination is done by a competent court.
Against the court decision nominating an arbitrator there may be no appeal.
Arbitration Costs
Article 18
The parties incur arbitration costs.
The amount of the costs from paragraph 1 of this Article is determined by an arbitration court.
The parties are obliged to pay in advance the costs from paragraph 1 of this Article at the request by the arbitration court.
Permanent arbitral institution determines the costs of arbitration by itself as well as the far riff for such costs.
Chapter IV ARBITRATORS
Eligibility for Arbitrator
Article 19
An arbitrator may be any one physical entity having professional competence, the citizenship notwithstanding.
An arbitrator must have capacity as agreed by the parties.
An arbitrator must be impartial and independent with regard to the parties and the matter in dispute.
An arbitrator may not be a person sentenced to a nonsuspended prison sentence, while the consequences of the sentence are having effect.
Accepting to Take up Duties of an Arbitrator
Article 20 The Arbitrator makes a written statement about accepting to take up duties of an Arbitrator.
Responsibility of Arbitrator to Inform the Parties about Essential Facts
Article 21
A person proposed for an arbitrator is obliged to disclose, before accepting the duties of an arbitrator, the facts that may justifiably raise suspicion about their impartiality or independence. An Arbitrator is obliged to disclose, since the day of their nomination and without undue delay, the facts from paragraph 1 of this Article, having taken place after their nomination. Performance of Duties
Article 22 An Arbitrator is obliged to carry out duties of arbitrator conscientiously and efficiently.
Reasons for Disqualification of an Arbitrator
Article 23
The disqualification of an arbitrator may be requested only if there are facts that may justifiably raise suspicion about their impartiality or independence or their not being competent as agreed by the parties.
Disqualification Procedure
Article 24
Unless the parties have agreed otherwise, the request for legal disqualification of an arbitrator is submitted in writing by a party in the period of 15 days from the day the latter found out about the nomination of such arbitrator or the reasons for disqualification.
The party which has by itself or in agreement with the other party nominated an arbitrator may request their disqualification only if the reason for disqualification has taken place or the party has found out about it after such arbitrator was nominated.
Unless the parties have agreed otherwise, the competent court decides about disqualification of an arbitrator.
It will be taken that the parties entrusting the organization of the arbitration to a permanent arbitration institution will have agreed that the request for disqualification of an arbitrator shall be carried out pursuant to its rules.
An arbitration court may continue the arbitral proceedings and pass an arbitral decision, the disqualification procedure being underway notwithstanding.
Arbitrator’s Termination of Duty
Article 25
An arbitrator may resign from duty by a written statement if for justifiable reasons, including the reasons from Article 23 of this Law, they are not able to perform their own duties any more.
The parties may agree the termination of an arbitrator should the latter, based on factual or legal reasons, including the reasons from Article 23 of this Law, not be able to perform their own duties any more or fail to perform duties within appropriate time period.
Should the arbitrator resign from duty or a party consents to the termination of an arbitrator, this shall not mean that thereby the reasons for the termination of duty of an arbitrator are acknowledged.
Should the parties not agree on the termination of an arbitrator, the party maintaining that the arbitrator is not being able to perform their own duties any more or failing to perform duties within appropriate time period, may request from the permanent arbitration institution or, in case of an ad hoc arbitration, from the competent court, to pass the decision on the termination of duty of an arbitrator.
Against the court decision on the termination of duty of an arbitrator there may be no appeal.
Nomination of a New Arbitrator
Article 26 Should an arbitrator be relieved of duty, a new arbitrator is nominated pursuant to the provisions of this Law pertaining to the nomination of arbitrators. Chapter V
COMPETENCE OF THE ARBITRATION COURT
Basis for Competence
Article 27 The competence of the arbitration court is determined as agreed by the parties.
Adjudicating by the Arbitration Court about Its Own Competence
Article 28
Arbitration court may adjudicate about its own competence, including adjudicating on the objection regarding the existence or being in effect of the agreement on arbitration.
If the agreement on arbitration is concluded as an arbitration clause, in the process of adjudicating on the objection regarding the existence or being in effect of the agreement on arbitration, such clause is considered independent of other contractual provisions.
Adjudication by the arbitration body to declare a contract containing an arbitration clause null and void does not entail such clause becoming null and void.
Objections of Incompetence and Overstepping Competence
Article 29
An objection that the arbitration court is not competent (hereinafter: objection of incompetence) must be presented by the defendant at the time of submitting the answer to charges at the latest. The defendant has a right to present objection of incompetence even when the defendant has nominated the arbitrator or has participated in their nomination.
An objection that the arbitration court is overstepping its competence (hereinafter: objection of overstepping competence) must be submitted as early as the matter that is claimed to represent overstepping competence by the arbitration court is presented in the arbitral procedure.
Arbitration court may allow that the objections from para. 1 through 3 of this Article may be submitted later, as based on its assessment that the delay is caused by justified reasons.
Adjudicating on Objections
Article 30
The arbitration court may adjudicate on the objections submitted pursuant to Articles 28 and 29 of this Law as in the previous matter or by judgment on the matter in dispute.
Should the arbitration court adjudicate on the objections as in the previous matter, any party may, in the period of 30 days from the day when such judgment is delivered, request from the court appointed by the Law to adjudicate on that matter.
Against the court decision from paragraph 2 of this Article there may be no appeal. Arbitration court may continue with the proceedings and pass an arbitral decision during such time that the proceedings before the court on the objections from paragraph 2 of this Article are being underway. Competence of the Arbitration Court to Impose Provisional Measures
Article 31
Unless the parties have agreed otherwise, the arbitration court may, at a proposal by one of the parties, impose a provisional measure, which it deems necessary with regard to the matter in dispute, and may simultaneously decide for the opposing side to lodge an appropriate security.
Chapter VI PROCEEDINGS BEFORE THE ARBITRATION COURT
Determining Procedural Rules
Article 32
The parties are free to determine by agreement the procedural rules that the arbitration court shall proceed by or to point out to certain arbitration rules, pursuant to the provisions of this Law. If the arbitration is an international one, the parties may agree to apply foreign law to the arbitration procedure, pursuant to the provisions of this Law.
Should the parties fail to determine by agreement the procedural rules for the arbitration, the arbitration court may proceed with the arbitration in a way that it deems appropriate, pursuant to the provisions of this Law.
The competence of the arbitration court from paragraph 3 of this Article comprises the right to adjudicate on the appropriateness, significance, and power of evidence of the proposed and deduced evidence.
Essential Procedural Principles
Article 33
The parties are equal in the proceedings before the arbitration court. Arbitration court is obliged to enable each party to present its views and evidence, as well as to take a stand on the activities and proposals of the adversarial party.
Place of Arbitration
Article 34
The parties may determine the place of arbitration by mutual agreement.
Should the parties fail to determine the place of arbitration by mutual agreement, the place of arbitration shall be determined by the arbitration court, taking into consideration the circumstances of the case, comprising the suitability of a certain palace for the parties as well.
Should the parties agree to entrust the organization of the arbitration to a permanent arbitration institution, the place of arbitration is determined pursuant to its rules.
Should the place of arbitration fail to be determined pursuant to paragraphs 1 through 3 of this Article, it shall be deemed that the place of arbitration is such place being indicated in the arbitral decision as the place of its adjudication.
Excluding from the provisions of the paragraphs 1 through 4 of this Article, unless the parties have agreed otherwise, the arbitration court may be in session in any one place that it deems appropriate, for the consultations by arbitrators or for hearing witnesses, expert witnesses, or parties, as well as for the inspection of goods, other items or papers.
Language
Article 35
The parties may determine by mutual agreement the language or languages in which the arbitral proceedings shall be conducted, and if there is no such agreement, this shall be decided upon by the arbitration court, taking into account the place of arbitration and the language that the parties used in their legal relation.
Permanent arbitral institutions may regulate by their rules the issue of language in the arbitral proceeding.
The language of arbitration is applied to all written statements by the parties, to oral discussions, to arbitral decisions and other enactments of the arbitration court, unless the parties should agree otherwise, or if, in the absence of such agreement, the arbitration court adjudicates otherwise.
Arbitration court may determine that, along with the written evidence, a translation thereof is submitted in the language or languages that the parties have determined by mutual agreement or that the arbitration court has determined.
Until the language of the proceedings is determined, the charges, the answer to charges, and other submissions may be submitted in the language of the contract or in the language of the agreement on arbitration or in Serbian language.
Charges and Answer to Charges
Article 36
Unless the parties have agreed otherwise, the plaintiff discloses in their charges the facts, which are the basis for their demands, matters in dispute, and determines the legal suit.
Had the plaintiff submitted the request for arbitration before charges were brought, the charges shall be filed within the time period agreed by mutual consent between the parties, and should they fail to determine such time period, then in the period determined by the arbitration court.
Unless the parties have agreed otherwise, within the time period that the parties have agreed by mutual consent or that arbitration court determined, the defendant should answer to the charges and make a plea as to the legal suit, the charges, and the evidence thereof.
In the course of the proceedings, the parties may amend or supplement the charges, i.e. the answer to charges, unless they have agreed otherwise, or unless the arbitration court does not decide otherwise in the interest of more efficient proceedings.
Countercharge
Article 37
The defendant may file countercharge, unless the parties have agreed otherwise.
The countercharge is subject to the application of the provisions of this Law regarding the charges.
Commencement of the Arbitral Proceedings
Article 38
Unless the parties have agreed otherwise, the arbitral proceedings start:
1) if the arbitration is organized by a permanent arbitral institution, on the day when such institution receives a request for arbitration or the charges,
2) in ad hoc arbitration, on such day when the defendant receives the request for arbitration or the charges and a notification that the plaintiff has proposed an arbitrator or proposed a single arbitrator and invited the adversarial party to nominate their own arbitrator or to come out for or against the proposed single arbitrator.
Hearing and Written Proceedings
Article 39
Unless the parties have agreed otherwise, the arbitration court adjudicates if it will give a hearing or if it will conduct proceedings based on documents and other papers.
Should one of the parties request that a hearing is given the arbitration court shall hear a case unless the parties have agreed to exclude a hearing.
Mandatory Information
Article 40
The parties must be informed in a timely fashion about any hearing, as well as any meeting of the arbitration court, which is being held in order to review the goods, other items or papers. All submissions, papers, and information, which one party submits to the arbitration court shall be delivered to the other party as well. The parties shall be sent a copy of every expert witness’ report or the papers representing evidence.
Manner of Delivery and Receiving Papers
Article 41
Unless the parties have agreed otherwise, it shall be deemed that a paper was received on the day it was handdelivered to the addressee or on the day it was sent to the postal address of the addressee.
The postal address is such address where the addressee receives mail regularly. Unless the addressee has determined another address or other stemming from the circumstances of the case, the postal address is considered to be such address of the home office of the legal entity or its branch office, i.e. the permanent residence address of a physical entity or such address as listed in the agreement on arbitration.
If it is not possible to determine the address from paragraph 2 of this Article, the paper is deemed to have been received if it was delivered to the last known postal address of the addressee by register mail or in another manner providing evidence in writing of the fact that the paper was sent.
Unless the parties have agreed otherwise, the paper is deemed to have been received on such day when it was delivered, pursuant to the provisions of this Article.
Consequences of Error
Article 42
Unless the parties have agreed otherwise and if, without stating justified reasons;
1) the plaintiff, upon submitting a request for arbitration, fails to file charges pursuant to Article 36 paragraph 2 of this Law, the arbitration court shall discontinue the proceedings, or
2) the defendant fails to answer to charges pursuant to Article 36 paragraph 3 of this Law, the arbitration court shall continue with the proceedings, such error not being taken as the defendant having admitted to the charges and legal suit, or
3) one of the parties, although duly invited, fails to appear at the hearing or fails to submit written evidence, the arbitration court may continue the proceedings and make an arbitral decision based on the evidence submitted.
Loss of Right to Object
Article 43
The party which, having been aware notwithstanding that some of the provisions of this Law, the parties may depart from compliance therewith, is not complied with or that some requirement stemming from the agreement on arbitration is not complied with, continues to participate in an arbitral proceeding, without presenting objection without undue delay or not presenting the objection within a foreseen time period, loses its right to objection by which it refers to noncompliance of such legal provision or such requirement.
Witnesses
Article 44
The hearing of witnesses, as a rule, takes place at a hearing.
The hearing of witnesses may take place outside the hearing, their agreeing to do so, and the parties also not objecting.
The arbitration court may request that witnesses should answer to questions asked within a determined period of time, the parties not objecting.
The hearing of witnesses takes place without taking oath.
An arbitration court may not pronounce procedural measures or sanctions against the witnesses.
Expert Witnesses
Article 45
Unless the parties have agreed otherwise, the arbitration court may:
1) nominate one or more exert witnesses to present findings and opinions on the issues determined by the arbitration court;
2) instruct the parties to provide the expert witness with all relevant information, present all necessary papers to them, as well as make the papers, goods, and other items accessible to the expert witness.
Unless the parties have agreed otherwise, and if requested by one party or if so determined by the arbitration court, an expert witness is obliged, upon submitting written or oral findings and opinion, to participate in a hearing in which the parties may ask him questions or to which they may bring other expert witnesses to discuss the matters in dispute with the expert witness.
The provisions of this Law as regards the disqualification of the arbitrators are therefor applied to disqualification of the expert witnesses as well.
Assistance of the Court in Deducing Evidence
Article 46
An arbitration court may request court assistance in order to deduce evidence.
Evidence deduced before court the arbitration court values as evidence deduced on their own.
Conclusion of the Arbitral Proceedings
Article 47
Arbitral proceedings are discontinued by making a final arbitral decision.
Arbitral proceedings may be discontinued if:
1) the plaintiff should revoke the charges, unless the defendant should object, and the arbitration court should make assessment that the defendant has a justified reason to have a final arbitral decision in dispute adjudicated;
2) the parties agree by mutual consent to discontinue proceedings;
3) the arbitration court makes assessment that the arbitral proceedings have become impossible;
4) the arbitral proceedings have been discontinued pursuant to this Law.
Chapter VII ARBITRAL DECISION
Decisions
Article 48
Arbitration court passes a judgment in the matter in dispute adjudicating thereby all requests by parties (final arbitral decision).
Arbitration court may pass a partial decision or interim decision.
Decision Based on Right or Fairness
Article 49
Arbitration court passes a judgment by applying the right i.e. legal rules, contacts, and practices.
Arbitration court may pass a judgment based on justice and fairness (ex aequo et bono, amiable composition) only if the parties have expressly agreed on that.
Competent Right
Article 50
Arbitration court passes a judgment in the international arbitration by applying rights or legal rules, which the parties have agreed by mutual consent.
Any referral to a right of a certain state shall be interpreted as direct referral to the material law of such state, and not to its collisional norms, unless something else has been expressly envisaged by the agreement by the parties.
Should the parties fail to determine competent right or legal rules, the arbitration court in an international arbitration such right i.e. rules determines as based on collisional norms, which it deems appropriate.
Arbitration court shall always render account about the contractual provisions and customs.
Passing Decision
Article 51
Arbitral decision is passed in writing and must be signed by the arbiters i.e. arbiter.
Arbitration chamber makes a decision upon conferring in which all arbitrators must take part, unless the parties have agreed otherwise
Arbitration chamber’s decision is passed by a majority vote of the arbitrators, unless the parties have agreed otherwise.
Arbitration chamber’s decision is going in effect even if a majority arbitrators sign it and upon deciding determine withholding of signature.
Separate Opinion by an Arbitrator
Article 52
The arbitrator who does not agree with the statement or rationale of the decision may separate its opinion in writing, which is delivered to the parties with the decision if that arbitrator so requests.
Content of an Arbitral Decision
Article 53
Decision contains an introduction, statement about matter in dispute, arbitration costs, and rationale, unless the parties have excluded it by consent.
The decision must contain the date and place of its passing.
Decision Based on Settlement
Article 54
If the parties make settlement in the course of the procedure about the matter in dispute, the arbitration court shall, at their request make a decision based on settlement, unless the effects of such settlement should be contrary to public order.
Arbitral decision, as based on settlement, has a power as any other arbitral decision, except it doesn’t have to contain rationale.
Forwarding
Article 55
Permanent arbitration institution that has organized arbitration delivers the decision to the parties, pursuant to its rules.
In ad hoc arbitration, the arbitration court delivers the decision to the parties.
Decision from paragraphs 1 and 2 of this Article may, at the consensual request by the parties, be deposited at a court of the arbitration place.
Amendments, Interpretations, and Supplements to Decisions
Article 56
Arbitration court shall, at the request by any party, perform linguistic and technical amendments in such passed decision or provide certain interpretations of such decision.
Arbitration court shall, at the request by a party, pass a supplement decision on the requests presented in the arbitral proceeding about which it has not made a decision in the arbitral decision.
Requests from paragraphs 1 and 2 of this Article a party must submit no later than 30 days from the day the decision is received.
A decision on amendments, interpretations, and supplements is an integral part of the decision that it
refers to. Delivery of the decision from paragraph 4 of this Article is carried out pursuant to Article 55 of this Law. Chapter VIII
ABROGATION OF AN ARBITRAL DECISION
Pressing Charges for Abrogation
Article 57
Charges for abrogation may be pressed only against a domestic arbitral decision.
Domestic arbitral decision is such decision which has been made in the internal and international arbitration in the Republic.
Making a decision on the charges pressed for abrogation lies with the territorial competence of the court in place of arbitration.
Reasons for Abrogation
Article 58
The court shall adopt a legal suit regarding abrogation only if the plaintiff presents evidence that:
1) an agreement on arbitration is not in effect as per Law which the parties have agreed by mutual consent or per Law of the Republic, unless the parties have otherwise agreed;
2) the party against which an arbitral decision has been made was not duly informed about the nomination of the arbitrator or about the arbitration proceedings, or for some other reason was not able to present its views;
3) the arbitral decision has solved a dispute which has not been comprised by the agreement on arbitration or the scope of such agreement has been overstepped by such decision. If it is established that a part of the decision, by which the scope of agreement on arbitration has been overstepped, may be separated from other part of the decision, only such part of the decision may be abrogated;
4) the composition of the arbitration court or arbitral proceeding were not in accordance with the agreement on arbitration, i.e. the rules of a permanent arbitral institution which was entrusted with the organization of the arbitration, except in case such agreement was not contrary to some provision of this Law, the compliance with which the parties may not avoid, or if there is no such agreement, that the composition of the arbitration court or arbitral proceeding were not in accordance with the provisions of this Law, or
5) an arbitral decision is based on a false testimony of a witness or expert witness or is based on a falsified paper or such decision was made based on a criminal offence by an arbitrator or a party, if these reasons are proved by a judgment which went in effect.
Abrogation of a decision shall be pronounced by the court if it determined that:
1) according to the Law of the Republic, the matter in dispute is not suitable for arbitration, or
2) the effects of the decision are in collision with the public order in the Republic.
Time Period for Pressing Charges for Abrogation
Article 59
Pressing charges for abrogation of an arbitral decision may be done in the period of three months from the day the plaintiff received the arbitral decision.
If the party has pressed charges for amendment, interpretation, or supplement of the decision, the charges for abrogation may be done in the period of three months from the day the decision on these request was delivered to the parties.
Interruption of the Proceedings Based on Charges for Abrogation
Article 60
The court before which charges are brought for abrogation may interrupt, at the request of a party, the proceedings in order to enable the arbitration court to undertake activities which it deems necessary to remove the reasons for abrogation.
Application of the Rules on Civil Proceedings
Article 61
To the proceedings per charges for abrogation of the arbitral decision, the provisions of the Law regulating the civil proceedings shall be applied.
Waiver of Right to Press Charges in Advance
Article 62
The parties may not in advance waive their rights to press charges for abrogation of an arbitral decision.
Arbitration Proceedings upon the Abrogation of a Decision
Article 63
If the court has abrogated the arbitral decision based on the reasons not pertaining to the existence and entry into force of the agreement on arbitration, in which the names of arbitrators have not been listed, such agreement is still binding for the parties, until they agree differently.
A new arbitral proceeding between the same parties and pertaining to the same matter may be conducted only as based on a new agreement on arbitration.
If there is suspicion between the parties regarding the reason for the abrogation of an arbitral decision, the court may adjudicate that as requested by a party.
Chapter IX
ACKNOWLEDGEMENT AND EXECUTION OF ARBITRAL DECISIONS
Effects of a Decision
Article 64
Domestic arbitral decision has the power of a domestic court decision having gone in effect and is executed in accordance with the provisions of the law regulating the execution procedure.
Foreign arbitral decision has the power of a domestic court decision having gone in effect upon its being acknowledged by the competent court of the Republic.
Foreign arbitral decision is such decision which is made by an arbitration court whose place is outside the Republic, as well as the decision made by an arbitration court in the Republic if foreign law was applied to arbitral proceedings.
Competence and Procedure for Acknowledgment and Execution
Article 65
The acknowledgement and execution of a foreign arbitral decision is decided upon by a court appointed by law, and the territorial competence lies with the court on whose territory the execution is to take place.
The acknowledgement of a foreign arbitral decision may be addressed by a court as in a previous matter in the execution procedure.
The provisions of this Law do not exclude the application of the provisions of the Law regulating the execution procedure as regards the competence for adjudicating on the provisional measures an their execution.
The procedure of acknowledgement and execution is started before the court by a request, which the party should enclose with:
| 1) | original arbitral decision or its certified copy; |
| 2) | agreement on arbitration or document on its acceptance in the original or a certified copy, and |
| 3) | certified translation of a foreign arbitral decision and agreement on arbitration to a language, |
which is the official language before the competent court.
Reasons for Rejecting Acknowledgement and Execution
Article 66
The acknowledgement and execution of a foreign arbitral decision may be rejected as requested by a party against which it is requested, only if such party should present evidence that:
1) agreement on arbitration is not in effect per law that the parties have determined by agreement or per law of the state where such decision was made;
2) the party against which decision was made was not duly infromed about the appointment or the arbitrator or the arbirtral proceedings or for some other reason was not able to present its instruments;
3) the decision pertains to a dispute which has not been comprised by the agreement on arbitration or the scope of such agreement has been overstepped by such decision. If it is established that a part of the decision, by which the scope of agreement on arbitration has been overstepped, may be separated from other part of the decision, a partial refusal of acknowledgement and execution of such decision is possible;
4) arbitration court or arbitral proceeding were not in accordance with the agreement on arbitration, or if there is no such agreement, in accordance with the law of the state in which the place of arbitration lies;
5) the decion has not yet become binding for the parties or such decision has been made null and void or its execution abrogated by a court in a state in which or as based on the law thereof the decision was made.
Competent court shall reject acknowledgement and execution of an arbitral decision if it should establish that: 1) according to the Law of the Republic, the matter in dispute is not suitable for arbitration, or 2) the effects of the decision are in collision with the public order in the Republic.
Effects of the Procedure for Abrogation Initiated Abroad
Article 67
The court before which acknowledgement and execution of a foreign arbitral decision is sought may postpone, should it deem necessary, the passing of its own judgment, if the procedure for abrogation or for the interruption of the execution of such decision in a state where the said decision was made, or as based on whose law it was made, until the conclusion of such procedure.
The court before which acknowledgement and execution of a foreign arbitral decision is sought may, as requested by a party, condition the judgment on delaying the procedure for acknowledgement and execution by the adversarial party lodging an appropriate security.
Decision on Acknowledgement and Execution
Article 68
Decision of a court on acknowledgement and execution of a foreign arbitral decision must have a rationale.
Against the decision from paragraph 1 of this Article an appeal may be filed within the period of 30 days from the day it was delivered.
Provisions of the law regulating execution procedure are also applied to the acknowledgement of a foreign arbitral decision, when such acknowledgement was decided as in the previous matter in the execution procedure.
Chapter X CLOSING PROVISIONS
The Previous Law Becoming Null and Void
Article 69
On the day of going into effect of this Law, the provisions of Chapter 31 are becoming null and void (Art. 468a487) of the Law on Civil Proceedings ("Official Gazette of the SFRJ", No’s 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 and 35/91 and "Official Gazette of the SRJ", No’s 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 and 3/02).
On the day of going into effect of this Law, the provisions are becoming null and void of the Art. 97
100. of the Law on Resolution of Conflict of the Law with Regulations of Other Countries ("Official Gazette of SFRJ ", No. 43/82, 72/82 and "Official Gazette of SRJ", number 46/96).
Entry into Force
Article 70
This Law is going in effect on the eighth day since the day it is published in the “Official Gazette of the Republic of Serbia“.
На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим
Указ о проглашењу Закона о арбитражи
Проглашава се Закон о арбитражи, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на Четвртој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2006. години, 25. маја 2006. године.
ПР број 29
У Београду, 30. маја 2006. године
Председник Републике,
Борис Тадић, с.р.
Закон о арбитражи
Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 46/2006 од 2.6.2006. године.
ГЛАВА I
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет
Члан 1.
Овим законом уређује се арбитражно решавање спорова (у даљем тексту: арбитража) без страног елемента (у даљем тексту: унутрашња арбитража) и спорова са страним елементом (у даљем тексту: међународна арбитража).
Област примене
Члан 2.
Одредбе овог закона примењују се на арбитражу и арбитражни поступак када је место арбитраже на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република).
Странке могу друкчије да предвиде када је у питању међународна арбитража.
Одредбе овог закона, чију примену странке не могу искључити, морају се поштовати када је место арбитраже у Републици.
Међународна арбитража
Члан 3.
Међународна арбитража, у смислу овог закона, је она арбитража која за предмет има спорове из међународних пословних односа, а нарочито ако:
1) странке у време закључења споразума о арбитражи имају пословна седишта у различитим државама;
2) се изван државе у којој странке имају своја пословна седишта налази место:
а) арбитраже, ако је одређено у споразуму о арбитражи или на основу њега, или
б) у коме треба да се изврши битан део обавеза из пословног односа или место са којим је предмет спора најуже повезан;
3) су се странке изричито споразумеле да је предмет споразума о арбитражи везан за више држава.
Ако једна од страна нема пословно седиште, за ту страну узима се у обзир редовно боравиште.
Основ арбитраже
Члан 4.
Спор може да се решава путем арбитраже само на основу споразума странака.
Спор за који је уговорена арбитража решава арбитражни суд, који чине арбитри.
Подобност спора за арбитражу (арбитрабилност)
Члан 5.
Арбитража се може уговорити за решавање имовинског спора о правима којима странке слободно располажу, осим спорова за које је одређена искључива надлежност суда.
Свако физичко и правно лице може да уговори арбитражу, укључујући и државу, њене органе, установе и предузећа у којима она има својинско учешће.
Арбитражу може да уговори свако ко, у складу са одредбама закона који уређује парнични поступак, има способност да буде странка у поступку.
Организовање арбитраже
Члан 6.
Арбитражно решавање спора организује стална арбитражна институција, у складу са својим правилима и овим законом, када је то предвиђено споразумом странака.
Сталне арбитражне институције могу да оснују привредне коморе, професионална и струковна удружења, удружења грађана у складу са њиховим оснивачким актом и овим законом, ако је то у сагласности са њиховом делатношћу.
Странке могу да се споразумеју о ad hoc арбитражи, која се организује у складу са споразумом странака и овим законом.
Улога суда
Члан 7.
Државни суд (у даљем тексту: суд) може, у вези арбитраже, да предузима само оне радње које су изричито одређене овим законом.
Примена међународних уговора
Члан 8.
Примена овог закона не утиче на примену ратификованог међународног уговора.
ГЛАВА II
СПОРАЗУМ О АРБИТРАЖИ
Појам
Члан 9.
Споразумом о арбитражи странке поверавају арбитражном суду на решавање своје будуће спорове или спорове настале из одређеног правног односа.
Споразум о арбитражи за решавање будућих спорова може бити садржан у одредби уговора (у даљем тексту: арбитражна клаузула) или у посебном уговору.
Ништавост
Члан 10.
Споразум о арбитражи ништав је ако:
1) врста спорова на који се односи није подобна за арбитражу;
2) није закључен у форми прописаној овим законом;
3) странке нису имале потребна својства и способност за његово закључење, или
4) је закључен под утицајем принуде, претње, преваре или заблуде.
Споразум о арбитражи не производи дејства у односу на решавање спора који није подобан за арбитражу.
Накнадни споразум
Члан 11.
Споразум о арбитражи може се закључити и ако је настали спор већ изнет на решавање суду.
Форма
Члан 12.
Споразум о арбитражи мора да се закључи у писменој форми.
Споразум о арбитражи је закључен у писменој форми ако је садржан у исправама које су странке потписале.
Сматра се да је споразум о арбитражи у писменој форми ако је закључен разменом порука путем средстава комуникације, која омогућавају писмени доказ о споразуму странака, без обзира да ли су те поруке странке потписале.
Споразум о арбитражи сматра се закљученим и ако се странке у писменом уговору позову на друго писмено које садржи споразум о арбитражи (општи услови за закључење правног посла, текст другог уговора и сл.) ако је циљ тог позивања да споразум о арбитражи постане саставни део уговора.
Сматра се да постоји споразум о арбитражи и ако тужилац писменим путем покрене арбитражни спор, а тужени изричито прихвати арбитражу и с тим се сагласи у писменој форми или у изјави на записнику на рочишту, као и ако узме учешће у арбитражном поступку и до упуштања у расправљање о предмету спора не истакне приговор да не постоји споразум о арбитражи, односно не оспори надлежност арбитражног суда.
Пренос
Члан 13.
Споразум о арбитражи остаје на снази и у случају уступања (цесије) уговора или потраживања, осим ако није друкчије уговорено.
Споразум о арбитражи остаје на снази у случају суброгације, осим ако није друкчије уговорено.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се и у другим случајевима преноса потраживања, осим ако није друкчије уговорено.
Тужба суду
Члан 14.
Суд коме је поднета тужба у ствари која је предмет споразума о арбитражи оглашава се ненадлежним и одбацује тужбу по приговору странке који мора да буде поднет пре упуштања у расправљање о предмету спора, осим ако утврди да је споразум о арбитражи очигледно ништав, да је без дејства или да га није могуће извршити.
Привремене мере
Члан 15.
Пре покретања арбитражног поступка или у току поступка, свака странка може да поднесе суду захтев за доношење привремених мера, а суд може да одреди такве мере.
Одредба става 1. овог члана примењује се и када се споразум о арбитражи односи на арбитражу чије је место у другој држави.
ГЛАВА III
АРБИТРАЖНИ СУД
Састав
Члан 16.
Број арбитара арбитражног суда одређују странке.
Арбитражни суд сачињавају један арбитар (арбитар појединац) или три, односно више арбитара (арбитражно веће). Ако је споразумом о арбитражи предвиђено више арбитара, њихов број мора да буде непаран.
Ако странке не одреде број арбитара, њихов број одређује лице или институција које су странке споразумом одредиле (у даљем тексту: орган именовања) а ако органа именовања нема или то не учини, број арбитара одређује надлежни суд.
Ако арбитражу организује стална арбитражна институција, она врши функцију органа именовања.
Именовање арбитара
Члан 17.
Странке се могу споразумети о поступку именовања арбитара, а ако то споразумом није предвиђено арбитри се именују у складу са овим законом.
Ако спор треба да реши арбитар појединац, њега споразумно именују странке у року од 30 дана од дана када једна странка позове другу странку да заједнички именују арбитра. Ако таквог споразума нема, именовање врши орган именовања, а ако тог органа нема или то не учини, именовање врши надлежни суд.
Ако спор решавају три арбитра, свака странка именује једног арбитра у року од 30 дана од дана када је друга странка позове да то учини. Ако то позвана странка не учини, арбитра именује орган именовања који су странке одредиле, а ако тог органа нема или то не учини, именовање врши надлежни суд. Трећег арбитра, који председава арбитражним судом (у даљем тексту: председник или председник арбитражног суда), бирају именовани арбитри у року од 30 дана од дана њиховог именовања. Ако га не изаберу, именовање врши орган именовања, а ако тог органа нема или то не учини, именовање врши надлежни суд.
Против одлуке суда којом се именује арбитар није дозвољена жалба.
Трошкови арбитраже
Члан 18.
Странке сносе трошкове арбитраже.
Износ трошкова из става 1. овог члана утврђује арбитражни суд.
Странке су дужне да на захтев арбитражног суда унапред плате трошкове из става 1. овог члана.
Стална арбитражна институција сама уређује трошкове арбитраже и тарифу тих трошкова.
ГЛАВА IV
АРБИТРИ
Ко може бити арбитар
Члан 19.
Арбитар може бити свако физичко лице које је пословно способно, без обзира на држављанство.
Арбитар мора имати својства која су странке споразумом утврдиле.
Арбитар мора бити непристрасан и независан у односу на странке и предмет спора.
Арбитар не може бити лице које је осуђено на безусловну казну затвора, док трају последице осуде.
Прихватање дужности арбитра
Члан 20.
Арбитар даје писмену изјаву о прихватању дужности арбитра.
Дужност арбитра да обавести странке о битним чињеницама
Члан 21.
Лице које је предложено за арбитра дужно је да, пре прихватања дужности арбитра, саопшти чињенице које могу оправдано изазвати сумњу у његову непристрасност или независност.
Арбитар је дужан да, од дана када је именован, саопшти без одлагања чињенице из става 1. овог члана ако су наступиле после његовог именовања.
Обављање дужности
Члан 22.
Арбитар је дужан да савесно и ефикасно обавља дужност арбитра.
Разлози за изузеће арбитра
Члан 23.
Изузеће арбитра може се тражити само ако постоје чињенице које могу оправдано изазвати сумњу у његову непристрасност или независност или ако нема својства која су странке споразумом утврдиле.
Поступак изузећа
Члан 24.
Ако се странке нису друкчије споразумеле, захтев за изузеће арбитра странка подноси у писменој форми у року од 15 дана од дана када је сазнала за именовање арбитра или за разлоге за изузеће.
Странка која је сама или са противном странком именовала арбитра може захтевати његово изузеће само ако је разлог за изузеће настао или је странка за њега сазнала пошто је арбитар именован.
Ако се странке нису друкчије споразумеле, о изузећу арбитра одлучује надлежни суд.
Сматра се да су се странке које су организацију арбитраже повериле сталној арбитражној институцији споразумеле да се захтев за изузеће арбитра решава у складу са њеним правилима.
Арбитражни суд може да настави арбитражни поступак и да донесе арбитражну одлуку иако је поступак изузећа у току.
Престанак дужности арбитра
Члан 25.
Арбитар може да се повуче са дужности писменом изјавом ако из оправданих разлога, укључујући и разлоге из члана 23. овог закона, није више у стању да обавља своју дужност.
Странке се могу споразумети о опозиву арбитра ако он из стварних или правних разлога, укључујући и разлоге из члана 23. овог закона, није више у стању да обавља своју дужност или ако не извршава дужност у примереном року.
Ако се арбитар повуче са дужности или се странка сагласи са опозивом арбитра, то не значи да се тиме признаје основаност разлога за престанак дужности арбитра.
Ако се странке не споразумеју о опозиву арбитра, странка која сматра да арбитар није више у стању да обавља своју дужност или да не извршава дужност у примереном року, може да затражи од сталне арбитражне институције или, у случају ad hoc арбитраже, од надлежног суда, да донесе одлуку о престанку дужности арбитра.
Против одлуке суда о престанку дужности арбитра није дозвољена жалба.
Именовање новог арбитра
Члан 26.
Ако арбитру престане дужност, именује се нови арбитар у складу са одредбама овог закона о именовању арбитра.
ГЛАВА V
НАДЛЕЖНОСТ АРБИТРАЖНОГ СУДА
Основ надлежности
Члан 27.
Надлежност арбитражног суда одређује се споразумом странака.
Одлучивање арбитражног суда о својој надлежности
Члан 28.
Арбитражни суд може да одлучује о својој надлежности укључујући и одлучивање о приговору о постојању или пуноважности споразума о арбитражи.
Ако је споразум о арбитражи закључен као арбитражна клаузула, она се, приликом одлучивања о приговору о постојању или пуноважности споразума о арбитражи, сматра независном од осталих одредаба уговора.
Одлука арбитражног тела о проглашавању ништавим уговора који садржи арбитражну клаузулу, не повлачи ништавост те клаузуле.
Приговори ненадлежности и прекорачења овлашћења
Члан 29.
Приговор да арбитражни суд није надлежан (у даљем тексту: приговор ненадлежности) тужени мора да поднесе најкасније кад и одговор на тужбу.
Право на подношење приговора ненадлежности тужени има и кад је именовао арбитра или је учествовао у његовом именовању.
Приговор да арбитражни суд прекорачује границе својих овлашћења (у даљем тексту: приговор прекорачења овлашћења) странка мора да поднесе чим питање за које се тврди да прелази границе овлашћења арбитражног суда буде изнето у арбитражном поступку.
Арбитражни суд може да дозволи да се приговори из ст. 1. до 3. овог члана поднесу и касније, ако оцени да је до закашњења дошло из оправданих разлога.
Одлучивање о приговорима
Члан 30.
О приговорима поднетим у складу са чл. 28. и 29. овог закона арбитражни суд може да одлучи као о претходном питању или одлуком о предмету спора.
Ако арбитражни суд о приговорима одлучи као о претходном питању, свака странка може у року од 30 дана од дана достављања одлуке да захтева од суда одређеног законом да одлучи о том питању.
Против одлуке суда из става 2. овог члана није дозвољена жалба.
Арбитражни суд може наставити поступак и донети арбитражну одлуку за време док је у току поступак пред судом о приговорима из става 2. овог члана.
Надлежност арбитражног суда за одређивање привремене мере
Члан 31.
Ако се странке нису друкчије споразумеле, арбитражни суд може, на предлог једне странке, одредити привремену меру коју сматра потребном с обзиром на предмет спора, а може истовремено да одреди да противна странка положи одговарајуће обезбеђење.
ГЛАВА VI
ПОСТУПАК ПРЕД АРБИТРАЖНИМ СУДОМ
Одређивање правила поступка
Члан 32.
Странке су слободне да саме споразумно одреде правила поступка по којима ће арбитражни суд поступати или да упуте на одређена арбитражна правила, у складу са одредбама овог закона.
Ако је арбитража међународна, странке се могу споразумети да се на арбитражни поступак примени страно право, у складу са одредбама овог закона.
Ако странке споразумно не одреде правила арбитражног поступка, арбитражни суд може водити арбитражни поступак на начин који сматра целисходним, у складу са одредбама овог закона.
Овлашћење арбитражног суда из става 3. овог члана обухвата и право да одлучује о допуштености, значају и доказној снази предложених и изведених доказа.
Битна начела поступка
Члан 33.
У поступку пред арбитражним судом странке су равноправне.
Арбитражни суд дужан је да свакој странци омогући да изнесе своје ставове и доказе, као и да се изјасни о радњама и предлозима противне странке.
Место арбитраже
Члан 34.
Странке могу споразумно да одреде место арбитраже.
Ако странке нису споразумно одредиле место арбитраже, место арбитраже одређује арбитражни суд, водећи рачуна о околностима случаја које обухватају и погодност одређеног места за странке.
Ако су се странке споразумеле да организацију арбитраже повере сталној арбитражној институцији, место арбитраже се одређује у складу са њеним правилима.
Ако место арбитраже није одређено у складу са ст. 1. до 3. овог члана, сматра се да је место арбитраже место које је у арбитражној одлуци означено као место њеног доношења.
Изузетно од одредаба ст. 1. до 4. овог члана, ако се странке нису друкчије споразумеле, арбитражни суд може да се састане у било ком месту које оцени прикладним, ради већања арбитара или ради саслушања сведока, вештака или странака, као и ради прегледа робе, других предмета или исправа.
Језик
Члан 35.
Странке могу споразумно да одреде језик или језике на којима ће се водити арбитражни поступак, а ако таквог споразума нема о томе ће одлучити арбитражни суд, водећи рачуна о месту арбитраже и језику које су странке користиле у свом правном односу.
Сталне арбитражне институције својим правилима могу да уреде питање језика у арбитражном поступку.
Језик арбитраже примењује се на све писмене изјаве странака, на усмену расправу, на арбитражне одлуке и друге акте арбитражног суда осим ако се странке друкчије споразумеју или ако у недостатку таквог споразума арбитражни суд није друкчије одлучио.
Арбитражни суд може одредити да се уз писмене доказе приложи и превод на језик или језике које су странке споразумно одредиле или које је одредио арбитражни суд.
До одређивања језика поступка, тужба, одговор на тужбу и други поднесци могу се поднети на језику уговора или на језику споразума о арбитражи или на српском језику.
Тужба и одговор на тужбу
Члан 36.
Ако се странке нису друкчије споразумеле, тужилац у тужби наводи чињенице на којима заснива своје захтеве, спорна питања и одређује тужбени захтев.
Ако је тужилац поднео захтев за арбитражу пре подношења тужбе, тужба се подноси у року који су странке споразумно одредиле, а ако нису одредиле тај рок, онда у року који одреди арбитражни суд.
Ако се странке нису друкчије споразумеле, у року који су странке споразумно одредиле или који је одредио арбитражни суд, тужени треба да одговори на тужбу и да се изјасни о захтевима, наводима и доказима тужбе.
Странке могу у току поступка да измене или допуне тужбу, односно одговор на тужбу, осим ако се нису друкчије споразумеле или ако арбитражни суд, ради ефикасности поступка, не одлучи друкчије.
Противтужба
Члан 37.
Тужени може да поднесе противтужбу, ако се странке нису друкчије споразумеле.
На противтужбу се примењују одредбе овог закона о тужби.
Почетак арбитражног поступка
Члан 38.
Ако се странке нису друкчије споразумеле, арбитражни поступак почиње:
1) ако арбитражу организује стална арбитражна институција, на дан кад та институција прими захтев за арбитражу или тужбу,
2) у ad hoc арбитражи, на дан кад тужени прими захтев за арбитражу или тужбу и обавештење да је тужилац именовао арбитра или предложио арбитра појединца и позвао противну странку да именује свог арбитра или да се изјасни о предложеном арбитру појединцу.
Усмени и писмени поступак
Члан 39.
Ако се странке нису друкчије споразумеле, арбитражни суд одлучује да ли ће да одржи усмену расправу или ће да води поступак на основу исправа и других писмених докумената.
Ако једна од странака затражи одржавање усмене расправе, арбитражни суд ће да одржи расправу осим ако странке нису споразумно искључиле усмену расправу.
Обавеза обавештавања
Члан 40.
Странке морају благовремено бити обавештене о свакој усменој расправи, као и о сваком састанку арбитражног суда који се одржава ради прегледа робе, других ствари или исправа.
Сви поднесци, исправе и информације које једна странка поднесе арбитражном суду достављају се другој странци.
Странкама се доставља сваки извештај вештака или исправа која представља доказ.
Начин достављања и пријема писмена
Члан 41.
Ако се странке нису друкчије споразумеле, сматра се да је писмено примљено на дан када је лично предато примаоцу или на дан када је упућено на поштанску адресу примаоца.
Поштанска адреса је адреса на којој прималац редовно прима пошту. Ако прималац није одредио другу адресу или ако друго не произлази из околности случаја, поштанском адресом сматра се адреса пословног седишта правног лица или његовог огранка, односно адреса редовног боравишта физичког лица или адреса наведена у споразуму о арбитражи.
Ако се адреса из става 2. овог члана не може утврдити, сматра се да је писмено примљено ако је упућено на последњу познату поштанску адресу примаоца препорученом пошиљком или на други начин којим се обезбеђује писмени доказ о томе да је писмено упућено.
Ако се странке нису друкчије споразумеле, сматра се да је писмено примљено оног дана када је предато, у складу са одредбама овог члана.
Последице пропуштања
Члан 42.
Ако се странке нису друкчије споразумеле и ако без навођења оправданих разлога:
1) тужилац после подношења захтева за арбитражу не поднесе тужбу у складу са чланом 36. став 2. овог закона, арбитражни суд ће обуставити поступак, или
2) тужени не поднесе одговор на тужбу у складу са чланом 36. став 3. овог закона, арбитражни суд ће наставити поступак, при чему се не сматра да пропуштање значи да тужени признаје наводе и захтеве тужбе, или
3) једна од странака, иако уредно позвана, не дође на усмену расправу или не поднесе писмене доказе, арбитражни суд може да настави поступак и донесе арбитражну одлуку на основу доказа који су поднети.
Губитак права на приговор
Члан 43.
Странка која, иако зна да нека одредба овог закона од чије примене странке могу да одустану није поштована или да неки услов који проистиче из споразума о арбитражи није поштован, настави да учествује у арбитражном поступку, а да без одлагања није ставила приговор или да није ставила приговор у предвиђеном року, губи право на приговор којим се позива на непоштовање те законске одредбе или тог услова.
Сведоци
Члан 44.
Сведоци се, по правилу, саслушавају на расправи.
Сведоци могу да буду саслушани и ван расправе ако на то пристану и странке се томе не противе.
Арбитражни суд може од сведока да тражи да у одређеном року одговоре на постављена питања, ако се странке томе не противе.
Сведоци се саслушавају без полагања заклетве.
Према сведоцима арбитражни суд не може да изриче процесне мере или казне.
Вештаци
Члан 45.
Ако се странке нису друкчије споразумеле, арбитражни суд може да:
1) именује једног или више вештака ради давања налаза и мишљења о питањима која одреди арбитражни суд;
2) наложи странкама да вештаку пруже све потребне информације, да му предају све потребне исправе, као и да омогуће вештаку приступ исправама, роби и другим стварима.
Ако се странке нису друкчије споразумеле, а то тражи једна странка или тако одреди арбитражни суд, вештак је дужан да, после подношења писменог или усменог налаза и мишљења, учествује у усменој расправи на којој странке могу да му постављају питања или на коју могу да доведу друге вештаке да са именованим вештаком расправљају спорна питања.
Одредбе овог закона о изузећу арбитара сходно се примењују на изузеће вештака.
Помоћ суда у извођењу доказа
Члан 46.
Арбитражни суд може да затражи помоћ суда ради извођења доказа.
Доказе изведене пред судом арбитражни суд цени као доказе које је сам извео.
Окончање арбитражног поступка
Члан 47.
Арбитражни поступак окончава се доношењем коначне арбитражне одлуке.
Арбитражни поступак може бити окончан ако:
1) тужилац повуче тужбу, осим ако се тужени томе не успротиви, а арбитражни суд оцени да тужени има оправдан интерес да се донесе коначна арбитражна одлука о спору;
2) странке споразумно одлуче о окончању поступка;
3) арбитражни суд оцени да је арбитражни поступак постао немогућ;
4) је арбитражни поступак обустављен у складу са овим законом.
ГЛАВА VII
АРБИТРАЖНА ОДЛУКА
Одлуке
Члан 48.
Арбитражни суд доноси одлуку о предмету спора којом решава о свим захтевима странака (коначна арбитражна одлука).
Арбитражни суд може да донесе делимичну одлуку или међуодлуку.
Одлука на основу права или правичности
Члан 49.
Арбитражни суд доноси одлуку применом права, односно правних правила, уговора и обичаја.
Арбитражни суд може да донесе одлуку на основу правде и правичности (ex aequo et bono, amiable composition) само ако су се странке о томе изричито споразумеле.
Меродавно право
Члан 50.
Арбитражни суд у међународној арбитражи одлуку доноси применом права или правних правила које су странке споразумно одредиле.
Свако упућивање на право одређене државе тумачиће се као непосредно упућивање на материјално право те државе, а не на њене колизионе норме, осим ако нешто друго није изричито предвиђено споразумом странака.
Ако странке нису одредиле меродавно право или правна правила, арбитражни суд у међународној арбитражи то право, односно правила одређује на основу колизионих правила које оцени прикладним.
Арбитражни суд увек ће водити рачуна о одредбама уговора и обичајима.
Доношење одлуке
Члан 51.
Арбитражна одлука доноси се у писменој форми и мора бити потписана од стране арбитара, односно арбитра.
Арбитражно веће одлуку доноси после већања у коме морају да учествују сви арбитри, осим ако се странке нису друкчије споразумеле.
Одлука арбитражног већа доноси се већином гласова арбитара, осим ако се странке нису друкчије споразумеле.
Одлука арбитражног већа је пуноважна и ако је потпише већина арбитара и на одлуци утврди ускраћивање потписа.
Одвојено мишљење арбитра
Члан 52.
Арбитар који није сагласан са изреком или образложењем одлуке може писмено да издвоји своје мишљење које се странкама доставља уз одлуку ако тај арбитар то затражи.
Садржина арбитражне одлуке
Члан 53.
Одлука садржи увод, изреку о предмету спора, трошкове арбитраже и образложење ако га странке споразумом нису искључиле.
У одлуци морају да буду наведени датум и место њеног доношења.
Одлука на основу поравнања
Члан 54.
Ако се странке у току поступка поравнају о предмету спора, арбитражни суд ће на њихов захтев донети одлуку на основу поравнања, осим ако су дејства тог поравнања супротна јавном поретку.
Арбитражна одлука на основу поравнања има снагу као свака друга арбитражна одлука, осим што не мора да садржи образложење.
Достављање
Члан 55.
Стална арбитражна институција, која је организовала арбитражу, одлуку доставља странкама, у складу са својим правилима.
У ad hoc арбитражи, арбитражни суд доставља одлуку странкама.
Одлука из ст. 1. и 2. овог члана може се, на споразумни захтев странака, депоновати код суда места арбитраже.
Исправке, тумачења и допуне одлуке
Члан 56.
Арбитражни суд ће, на захтев сваке странке, да изврши језичке и техничке исправке у донетој одлуци или дати одређена тумачења те одлуке.
Арбитражни суд ће, на захтев странке, донети допунску одлуку о захтевима изнетим у арбитражном поступку о којима није одлучио у арбитражној одлуци.
Захтеве из ст. 1. и 2. овог члана странка мора да поднесе најкасније у року од 30 дана од дана пријема одлуке.
Одлука о исправкама, тумачењима и допунама је саставни део одлуке на коју се односи.
Достављање одлуке из става 4. овог члана врши се у складу са чланом 55. овог закона.
ГЛАВА VIII
ПОНИШТАЈ АРБИТРАЖНЕ ОДЛУКЕ
Тужба за поништај
Члан 57.
Тужба за поништај може да се поднесе само против домаће арбитражне одлуке.
Домаћа арбитражна одлука је одлука која је донета у унутрашњој или међународној арбитражи у Републици.
За одлучивање о тужби за поништај месно је надлежан суд места арбитраже.
Разлози за поништај
Члан 58.
Суд ће усвојити тужбени захтев за поништај само ако тужилац пружи доказе да:
1) споразум о арбитражи није пуноважан по праву које су странке споразумно одредиле или по праву Републике ако се странке нису друкчије споразумеле;
2) странка против које је арбитражна одлука донета није била уредно обавештена о именовању арбитра или о арбитражном поступку или из неког другог разлога није могла да изнесе своје ставове;
3) је арбитражном одлуком решен спор који није био обухваћен споразумом о арбитражи или су одлуком прекорачене границе тог споразума. Ако се утврди да се део одлуке којим су прекорачене границе споразума о арбитражи може одвојити од осталог дела одлуке, може да се поништи само тај део одлуке;
4) састав арбитражног суда или арбитражни поступак нису били у складу са споразумом о арбитражи, односно са правилима сталне арбитражне институције којој је поверена организација арбитраже, осим ако тај споразум није у супротности са неком одредбом овог закона од чије примене странке не могу одступити или, ако таквог споразума нема, да састав арбитражног суда или арбитражни поступак нису били у складу са одредбама овог закона, или
5) се арбитражна одлука заснива на лажном исказу сведока или вештака или се заснива на фалсификованој исправи или је до одлуке дошло услед кривичног дела арбитра или странке, ако се ови разлози докажу правноснажном пресудом.
Поништај одлуке суд ће изрећи и ако утврди да:
1) по праву Републике предмет спора није подобан за арбитражу, или
2) су дејства одлуке у супротности са јавним поретком Републике.
Рок за подношење тужбе за поништај
Члан 59.
Тужба за поништај арбитражне одлуке може да се поднесе у року од три месеца од дана када је тужилац примио арбитражну одлуку.
Ако је странка поднела захтев за исправку, тумачење или допуну одлуке, тужба за поништај може да се поднесе у року од три месеца од дана када је одлука о овим захтевима достављена странкама.
Застој поступка по тужби за поништај
Члан 60.
Суд пред којим је поднета тужба за поништај може да, на захтев странке, застане са поступком да би омогућио арбитражном суду да предузме радње које оцени као потребне да би се отклонили разлози за поништај.
Примена правила о парничном поступку
Члан 61.
На поступак по тужби за поништај арбитражне одлуке примењују се одредбе закона који уређује парнични поступак.
Претходно одрицање од права на тужбу
Члан 62.
Странке не могу унапред да се одрекну права на тужбу за поништај арбитражне одлуке.
Арбитражни поступак после поништаја одлуке
Члан 63.
Ако је суд поништио арбитражну одлуку из разлога који се не односе на постојање и пуноважност споразума о арбитражи у коме нису била наведена имена арбитара, тај споразум и даље обавезује странке, док се оне друкчије не споразумеју.
Нови арбитражни поступак између истих странака и у вези са истом ствари може се водити само на основу новог споразума о арбитражи.
Ако између странака постоји сумња о разлогу поништаја арбитражне одлуке, суд о томе може да одлучи на захтев странке.
ГЛАВА IX
ПРИЗНАЊЕ И ИЗВРШЕЊЕ АРБИТРАЖНИХ ОДЛУКА
Дејства одлуке
Члан 64.
Домаћа арбитражна одлука има снагу домаће правноснажне судске одлуке и извршава се у складу са одредбама закона који уређује извршни поступак.
Страна арбитражна одлука има снагу домаће правноснажне судске одлуке пошто је призна надлежни суд Републике.
Страна арбитражна одлука је одлука коју је донео арбитражни суд чије је место ван Републике, као и одлука коју је донео арбитражни суд у Републици ако је на арбитражни поступак примењено страно право.
Надлежност и поступак за признање и извршење
Члан 65.
О признању и извршењу стране арбитражне одлуке одлучује суд одређен законом, а месно је надлежан суд на чијем подручју треба спровести извршење.
О признању стране арбитражне одлуке суд може да решава као о претходном питању у извршном поступку.
Одредбе овог закона не искључују примену одредаба закона који уређује извршни поступак о надлежности за одлучивање о привременим мерама и њиховом извршењу.
Поступак признања и извршења покреће се пред судом захтевом уз који странка прилаже:
1) изворну арбитражну одлуку или њен оверени препис;
2) споразум о арбитражи или документ о њеном прихватању у изворнику или овереном препису, и
3) оверен превод стране арбитражне одлуке и споразума о арбитражи на језик који је у службеној употреби пред надлежним судом.
Разлози за одбијање признања и извршења
Члан 66.
Признање и извршење стране арбитражне одлуке може се одбити, на захтев странке против које се оно тражи, само ако та странка поднесе доказ да:
1) споразум о арбитражи није пуноважан по праву које су странке споразумом одредиле или по праву државе у којој је та одлука донета;
2) странка против које је арбитражна одлука донета није била уредно обавештена о именовању арбитра или о арбитражном поступку или из другог разлога није могла да изнесе своја средства;
3) се одлука односи на спор који није био обухваћен споразумом о арбитражи или су одлуком прекорачене границе тог споразума. Ако се утврди да се део одлуке којим су прекорачене границе споразума о арбитражи може одвојити од осталог дела одлуке, могуће је делимично одбијање признања и извршења те одлуке;
4) арбитражни суд или арбитражни поступак нису били у складу са споразумом о арбитражи или ако таквог споразума нема, у складу са правом државе у којој је место арбитраже;
5) одлука још није постала обавезујућа за странке или је ту одлуку поништио или обуставио од извршења суд државе у којој или на основу чијег права је одлука донета.
Надлежни суд ће одбити признање и извршење арбитражне одлуке ако утврди да:
1) по праву Републике предмет спора није подобан за арбитражу, или
2) су дејства арбитражне одлуке у супротности са јавним поретком Републике.
Дејства поступка за поништај покренутог у иностранству
Члан 67.
Суд пред којим се тражи признање и извршење стране арбитражне одлуке може да, ако оцени да је потребно, одложи доношење своје одлуке ако је покренут поступак за поништај или за обуставу извршења те одлуке у држави у којој је одлука донета или на основу чијег је права донета, до окончања тог поступка.
Суд пред којим се тражи признање и извршење стране арбитражне одлуке може да, на захтев странке, услови доношење одлуке о одлагању поступка признања и извршења полагањем одговарајућег обезбеђења од стране противне странке.
Одлука о признању и извршењу
Члан 68.
Одлука суда о признању и извршењу стране арбитражне одлуке мора бити образложена.
Против одлуке из става 1. овог члана може се изјавити жалба у року од 30 дана од дана њеног достављања.
Одредбе закона који уређује извршни поступак примењују се и на признање стране арбитражне одлуке, када је о признању одлучено као о претходном питању у извршном поступку.
ГЛАВА X
ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Престанак важења ранијег закона
Члан 69.
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе тридесет и прве главе (чл. 468а-487) Закона о парничном поступку ("Службени лист СФРЈ", бр. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 и 35/91 и "Службени лист СРЈ", бр. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 и 3/02).
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе чл. 97-100. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља ("Службени лист СФРЈ", бр. 43/82, 72/82 и "Службени лист СРЈ", број 46/96).
Ступање на снагу закона
Члан 70.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".