Loi sur les dessins industriels, Bosnie-Herzégovine

THE PARLIAMENTARY ASSEMBLY OF BOSNIA AND HERZEGOVINA

Pursuant to Article IV.4.a) of the Constitution of Bosnia and Herzegovina, the Parliamentary Assembly of Bosnia and Herzegovina, at the 75 th session of the House of Representatives, held on April 7, 2010, and at the 46th session of the House of Peoples, held on May 28, 2010, adopted

LAW ON INDUSTRIAL DESIGNS

PART I – GENERAL PROVISIONS Article 1

(Subject Matter of the Law)

1. This Law governs the conditions for the protection of a design, the manner of acquisition, maintenance, contents, transfer, termination and protection of an industrial design in Bosnia and Herzegovina (hereinafter: B&H).

2. The provisions of this Law shall apply to the procedure of acquisition and protection of an industrial design that is internationally registered for the territory of B&H under the Hague Agreement on the Protection of Industrial Designs (Geneva Act of 1999), adopted in Geneva 0n 02/07/1999 (hereinafter: the Hague Agreement), in all the matters which are not expressly regulated by the Hague Agreement.

Article 2 Meaning of Terms

For the purposes of this Law, the expressions indicated below shall have the following meanings:

a) “industrial design” shall be the exclusive right to the appearance of a product; b) “appearance of a product” shall be the overall visual impression of a product produced on the informed consumer or user; c) “design” shall be a three-dimensional or a two-dimensional appearance of the whole product or part thereof, determined by its visual characteristics, in particular, the lines, contours, colors, shape, texture and/or materials of which the product is made or with which it is ornamented, as well as the combination thereof; d) “informed consumer or user” shall mean a natural person regularly in contact with the product; e) “product” shall mean any industrial or handicraft product, including, inter alia, parts intended to be assembled into a complex product, packaging, graphic symbols and typographic typefaces, excluding computer programs; f) “industrial or handicraft product” shall mean any article that may be produced in industrial and handicraft activities in a number of identical copies; g) “complex product” shall be a product which is composed of multiple components which may be replaced permitting disassembly and reassembly of the product.

PART TWO – PROTECTION REQUIREMENTS

Article 3 Requirements for the Protection of a Design

A design shall be protected under this Law if it is new and if it has individual character.

Article 4 Novelty of a Design

1. A design shall be considered new if no identical design has been made available to the public anywhere in the world before the date of filing of the application for the grant of an industrial design for such a design or if no earlier filed application for the grant of an identical industrial design exists.

2. In the case that priority is claimed, it shall be considered that a design is new if it has not been made available to the public before the day on which priority is granted.

3. Designs shall be deemed to be identical if they differ only in inessential details.

4. Difference in inessential details shall exist if the informed user cannot, at first sight, see the difference between the designs.

Article 5 Individual Character of a Design

1. A design shall be considered to have individual character if the overall visual impression it produces on the informed user differs from the overall visual impression produced on such a user by any design which has been made available to the public before the date of filing of the correct application for the grant of an industrial design, or the day on which priority is granted to a conflicting industrial design.

2. In assessing the individual character of a design, the degree of freedom and objective limitations of the author in developing the design of a particular product caused by the technical and functional characteristics of such a product shall be taken into consideration.

Article 6 Design of a Product Which Constitutes a Component Part of a Complex Product

1. A design applied to a product or incorporated in a product which constitutes a component part of a complex product shall only be considered to be new and to have individual character:

a) if the component part, once it has been incorporated into the complex product, remains visible during normal use of the complex product, and b) if visible characteristics of the component part fulfill the requirements as to novelty and individual character.

2. The normal use referred to in paragraph (1) item a) of this Article shall mean use by the end- user, excluding maintenance, servicing or repair of the product.

Article 7 Availability to the Public

1. A design shall be deemed to have been made available to the public, within the meaning of Articles 4 and 5 of this Law, if it has been published or exhibited or used in the trade in goods and services, or otherwise disclosed before the day of filing of the application for the grant of an industrial design or before the date of priority, if claimed, except in the case where in the normal course of business there was no reasonable possibility for the circles specialized in the sector concerned to find out about the disclosure of the design.

2. A design shall not be deemed to have been made available to the public, within the meaning of paragraph (1) of this Article, for the sole reason that it has been disclosed to a third person under explicit or implicit conditions of the confidentiality a design.

3. A design shall not be deemed to have been made available to the public, for the purpose of application of Articles 4 and 5 of this Law, if the design has been disclosed by the author of the design, his successor in title or a third person as a result of information provided or action taken by the author or his successor in title, provided that less than 12 months has elapsed between the disclosure of the design and the day of filing the application for the grant of an industrial design or, if priority is claimed, the date of granted priority.

4. Paragraph (3) of this Article shall also apply if the design has been made available to the public as a consequence of abuse in relation to the author or his successor in title.

Article 8 Right on Industrial Design

1. The right to an industrial design shall belong to the author of a design or his successor in title under the conditions laid down in this Law.

2. Foreign natural and legal persons shall enjoy the same rights with regard to the protection of industrial designs in B&H as are enjoyed by domestic natural and legal persons, if that arises from international treaties and conventions acceded to or ratified by B&H (hereinafter: international treaties and conventions), or from the application of the principle of reciprocity.

3. The existence of reciprocity shall be presumed until proved to the contrary.

Article 9 Exclusion from Protection Due to Technical Function

1. An industrial design shall not protect a design which is solely dictated by the technical function of a product.

2. An industrial design shall not protect a design which must necessarily be reproduced in its exact form and dimensions in order to permit it to be mechanically connected to or placed in the product, around the product or against another product, so that each product may perform its function.

3. Notwithstanding paragraph (2) of this Article, a design allowing multiple assembly or connection of mutually interchangeable products within a modular system shall be protected under the conditions laid down in Articles 4 and 5 of this Law.

Article 10 Absolute Grounds for Refusal of an Application for the Grant of an Industrial Design

Protection shall not be granted to a design:

a) which is not a design within the meaning of Article 2 item c) of this Law; b) the publication or use of which is contrary to public order or to accepted principles of morality; c) which contains a national or other public coat of arms, flag or emblem, the name or abbreviated name of a country or an international organization, as well as the imitation thereof, unless authorized by the competent authority of the country or organization concerned; d) which contains the name or abbreviated name, coat of arms, emblem, flag or other official signs of B&H or its entities, cantons or District or imitates them, unless authorized by the competent authority.

Article 11 Relative Grounds for Refusal of an Application for the Grant of an Industrial Design

1. Upon a filed opposition, protection shall not be granted to a design:

a) which is not new within the meaning of Article 4 of this Law; b) which lacks individual character within the meaning of Article 5 of this Law; c) which is solely dictated by the technical function of a product within the meaning of Article 9 of this Law; d) which infringes older copyright or any industrial property right of another person; e) which represents or contains the personal portrayal of a particular person, except with the express authorization of such a person; f) which is liable to harm national or religious feelings.

2. A design which represents or contains the personal portrayal of a deceased person may be protected only with the consent of the spouse and children of the deceased, and in the absence of them, with the consent of parents, and in the absence of parents, with the consent of other heirs, unless otherwise provided by will.

3. The protection of a design representing or containing the personal portrayal of a historic or another deceased renowned person shall require the authorization given by the competent authority, as well.

Article 12 Competence for the Industrial Design Protection Procedure

1. The Institute for Intellectual Property of Bosnia and Herzegovina (hereinafter: the Institute) shall carry out the tasks relating to the industrial design protection in the administrative procedure prescribed by this Law.

2. The provisions of the Law on Administrative Procedure (Official Gazette of B&H volumes 29/02, 12/04, 88/07 and 93/09) shall apply in the procedure carried out before the Institute, unless otherwise provided by this Law.

3. A decision issued by the Institute in the procedure referred to in paragraph (1) of this Article may be appealed before the Board of Appeal of the Institute (hereinafter: the Board of Appeal) within 15 days from the day of receipt of the decision.

4. Against a decision issued by the Board of Appeal, an administrative dispute may be instituted before the Court of Bosnia and Herzegovina, within 30 days from the day of receipt of the decision.

Article 13 Registers

1. The Institute shall keep, in electronic form, the Register of Applications for the Grant of Industrial Designs (hereinafter: the Register of Applications), the Register of Industrial Designs and the Register of Representatives.

2. The Registers referred to in paragraph (1) of this Article shall form a single system of registers of industrial property of B&H in electronic form.

3. The content of the Registers referred to in paragraph (1) of this Article shall be prescribed by a special regulation for the implementation of this Law (hereinafter: the implementing regulation).

4. The Registers referred to in paragraph (1) of this Article shall be considered as public books, and interested persons may inspect them, without payment of any special fees.

5. At a written request of interested persons, and subject to payment of the prescribed fee, the Institute shall issue the copies of documents and relevant attestations and certificates, with respect to the facts concerning which it keeps official records.

Article 14 Representation

1. Natural and legal persons practicing representation in the industrial design grant procedure before the Institute shall be entered in the Register of Representatives referred to in Article 13 paragraph (1) of this Law.

2. A foreign natural or legal person must be represented in the procedure carried out before the Institute by a representative entered in the Register of Representatives, whereas a domestic natural or legal person may act before the Institute even by himself.

3. Natural and legal persons fulfilling the conditions laid down in the implementing regulation shall be entered in the Register of Representatives.

Article 15 Information Providing

1. Upon a written request, the Institute shall provide search services of applied for and registered industrial designs in B&H.

2. The Institute shall allow any person, at his written request, to inspect the documentation relating to a published industrial design.

3. The content and manner of the search referred to in paragraph (1) and inspection referred to in paragraph (2) of this Article shall be regulated by the implementing regulation.

Article 16 Fees and Charges in the Procedures of Acquisition and Maintenance of an Industrial Design

and Provision of Information Services

1. All the acts in the procedure for the acquisition, maintenance, transfer and termination of an industrial design, and the provision of information services shall be subject to payment of the fees, in accordance with the Administrative Fees Act (hereinafter: the fees) and special procedural charges (hereinafter: the procedural charges) in the amount specified by a special tariff, enacted by the Ministry of Foreign Trade and Economic Relations of Bosnia and Herzegovina, upon the motion of the Director of the Institute.

2. Evidence of payment of the fees and procedural charges referred to in paragraph 1 of this Article shall be filed with the Institute, in the manner as defined by the implementing regulations.

PART THREE – PROTECTION PROCEDURE

Article 17 Institution of the Procedure for the Grant of an Industrial Design

1. The procedure for the grant of an industrial design shall be instituted by an application for the grant of an industrial design (hereinafter: the application), filed with the Institute.

2. The essential elements of the application shall be:

a) a request for the grant of an industrial design;

b) a two-dimensional representation of a design (hereinafter: a representation

3. The description of a design (hereinafter: the description) shall be an optional element of the application.

4. The contents of the application, a manner of presentation and the number of copies of particular essential elements of the application, as well as the content of the attachments to be filed with the application shall be regulated by the implementing regulation.

Article 18 Request for the Grant of an Industrial Design

1. A request for the grant of an industrial design shall contain in particular:

a) information on the applicant; b) information on the author of design or his declaration to the effect that he does not wish to be mentioned in the application;

c) indication on whether the application relates to one or more designs; d) actual and short title of a design; e) legal basis for filing the application if the author of design is not the applicant; f) signature of the applicant, and g) optionally, a statement to the effect that publication of the granted industrial design is requested to take place within 12 months following the date of issue of a decision on the grant of the industrial design (deferred publication).

2. One application may contain a request for the grant of an industrial design for one or more designs (up to 100) to be applied to the products classified in the same class of the international classification, prescribed by the Locarno Agreement Establishing an International Classification for Industrial Designs.

3. The author of design may withdraw his declaration to the effect that he does not wish his name to be mentioned in the application, in the registers nor in other documents prescribed by this Law, or to request that his name be deleted as the name of the author of the mentioned design in the application and registers, during the grant procedure, as well as during the whole term of protection of the industrial design.

Article 19 Representation

1. A representation shall be such as to allow all the details of the appearance of the subject matter of protection to be clearly visible.

2. The details of the appearance of the subject matter of protection shall be presented in the manner clearly allowing assessment of the extent of novelty and individual character of a design.

3. A representation shall, as regards the quality and other technical requirements, fulfill the conditions prescribed by the implementing regulation.

4. If an application containing a two-dimensional design is concerned, a two-dimensional specimen of the product applied for may be filed as a representation, provided that a representation fulfilling the conditions referred to in paragraphs (1) to (3) of this Article is filed not later than within six months from the day of filing the application with the Institute.

5. A two-dimensional specimen referred to in paragraph (4) of this Article shall be filed to the Institute in the manner prescribed by the implementing regulation.

Article 20 Description

1. A description shall be based on the representation as filed and shall refer only to the appearance of the subject matter of protection, including the surfaces of a product, or the parts thereof, as visible permanently or during normal use, or only to a picture or drawing showing the subject matter of protection, and which may be applied to a certain product or the part thereof.

2. A description shall not contain information relating to the construction, function or functional advantages and similar information concerning a product or the parts thereof.

3. A description shall not contain more than 150 words.

4. The content of a description shall be regulated more closely by the implementing regulation.

Article 21 Register of Applications

The data concerning the essential elements of the application referred to in Article 17 of this Law and other data prescribed by the implementing regulation shall be entered in the Register of Applications.

Article 22 Filing Date of an Application

1. The accordance of the filing date of an application shall require that the application filed with the Institute on such a date contains:

a) an indication that the grant of an industrial design is applied for;

b) the name and surname, or the trade name and address of the applicant,

c) a representation.

2. The Institute shall acknowledge the receipt of the application on the applicant’s copy thereof.

3. Upon receipt of the application, the Institute shall examine whether the application contains the elements referred to in paragraph (1) of this Article.

4. If the application does not contain the elements referred to in paragraph (1) of this Article, the Institute shall invite the applicant to correct the deficiencies due to which the application could not be entered in the Register of Applications, within a period of 30 days, which shall not be extended.

5. If the applicant fails to correct the deficiencies within the period referred to in paragraph (4) of this Article, the Institute shall reject the application by a conclusion.

6. If the applicant corrects the deficiencies within the period referred to in paragraph (4) of this Article, the Institute shall accord the date on which the applicant corrected the detected deficiencies as the filing date of the application by a conclusion.

7. The application to which the filing date has been accorded shall be entered in the Register of Applications.

Article 23 Right of Priority

As of the filing date of the application, the applicant shall have the right of priority over any other person filing later the application for the identical design.

Article 24 Union Priority Right

1. Any natural or legal person who has filed a correct industrial design application having effect in any of the Member States of the Paris Union or the World Trade Organization shall be granted the right of priority in B&H as of the date of filing such an application if he files an application for the identical industrial design in B&H within a period of six months from the day of filing the application having effect in the country concerned.

2. The person invoking the right of priority referred to in paragraph (1) of this Article shall indicate in the application for the grant of an industrial design the filing date, the number of the application and the country for which the application was filed.

3. A correct application referred to in paragraph (1) of this Article shall be considered to be an application fulfilling the conditions of correctness under the national legislation of a Member State of the Paris Union or the World Trade Organization for which the application was filed, or under the provisions of an international organization arising from a treaty concluded among such countries, regardless of the subsequent outcome of such an application.

4. The person referred to in paragraph (1) of this Article shall file with the Institute a true copy of the first application referred to in paragraph (1) of this Article, certified by the competent authority of a Member Country of the Paris Union, or the World Trade Organization or the international organization with which such application was filed, as well as a certified translation of the true copy in one of the official languages of B&H, within three months from the day of filing the application in Bosnia and Herzegovina.

5. If the person referred to in paragraph (1) of this Article fails to comply with the obligation referred to in paragraph (4) of this Article, the Institute shall not grant the priority as claimed, and shall specify in a conclusion that a right of priority exists as of the filing date of the application as accorded under Article 22 of this Law, and shall continue the procedure on the application as filed.

6. The content of the request for priority certificate and the content of the priority certificate, issued by the Institute, shall be regulated by the implementing regulation.

Article 25 Exhibition (Fair) Priority Right

1. The applicant who has displayed a design on an official or officially recognized international exhibition in B&H or in any of the Member States of the Paris Union or the World Trade Organization, in accordance with the Convention on International Exhibitions, may claim in the application a right of priority to be granted from the first day of display of such a design on the exhibition, within a period of three months from the closing day of the exhibition.

2. The person claiming the grant of the priority right referred to in paragraph (1) of this Article shall submit with the application a written certificate issued by the competent authority of a Member State of the Paris Union or the World Trade Organization in which the exhibition took place, indicating that the exhibition or a fair concerned had an international character, and specifying the type of the exhibition or fair, the venue thereof, its opening and closing dates, and the first day of display of the design for which the grant of an industrial design is applied for.

3. The Foreign Trade Chamber of B&H shall issue a certificate to the effect that the exhibition or fair, held in B&H, has an officially recognized international character.

Article 26 Multiple Priorities

The applicant may claim multiple priorities on the basis of earlier filed applications in one or more of the Member States of the Paris Union or the World Trade Organization under the conditions laid down in Article 24 of this Law.

Article 27 Calculation of Time Limits of Priorities

1. The grant of the right of priority referred to in Article 25 of this Law shall not extend the time limits referred to in Article 24 of this Law.

2. In the case of claiming multiple priorities referred to in Article 26 of this Law, the time limits which, according to Article 24 of this Law, run from the date of priority, shall be calculated from the priority date of the first application.

Article 28 Alteration of a Representation

A representation contained in the application as filed may not be subsequently altered in such a manner as to become substantially different from the original representation, in terms of the scope and content of the subject matter as represented, extending thereby the novelty and individual character of the design as originally represented.

Article 29 Order of Examination of Applications

1. The applications shall be examined in the order determined by their filing dates.

2. By way of derogation from the provision of paragraph (1) of this Article, the application may be examined in an expeditious procedure in the case of a legal dispute or inspection control as initiated or customs procedure, upon a request of court or competent market inspection authority or customs authority.

3. In the case referred to in paragraph (2) of this Article, a request for the examination of the application in an expeditious procedure shall be filed.

Article 30 Examination of the Correctness of the Application and the Rejection Thereof

1. The procedure for the examination of the correctness of the application shall include the examination of all the conditions prescribed by this Law and the implementing regulation.

2. The application shall be correct if it contains the essential elements referred to in Article 17 of this Law, evidence of payment of the fee and procedural charges and other prescribed data.

3. If the Institute finds that the application is not correct, it shall invite the applicant in writing, stating the reasons therefor, to correct the application within a period, which shall neither be less than 30 days nor more than 60 days.

4. At a reasoned request of the applicant, against payment of the prescribed fee and procedural charges, the Institute shall extend the time limit referred to in paragraph (3) of this Article for a period it considers to be appropriate, but which shall neither be less than 15 days nor more than 60 days.

5. If the applicant fails to correct the application or to pay the fee for its correction, within a specified time limit, the Institute shall reject the application by a conclusion.

6. In the case referred to in paragraph (4) of this Article, the applicant may, against payment of the prescribed fee and procedural charges, file a proposal for restitutio in integrum, within three months from the day of receipt of the conclusion on the rejection.

Article 31 Abandonment of the Application

1. The applicant may abandon the application in whole or only in respect of some of the designs, during the entire course of the procedure.

2. If a particular right on behalf of a third party has been entered in the Register of Applications, the applicant may not abandon the application without a written consent of the person on behalf of whom such right has been entered in the Register.

3. Where the applicant abandons the application in whole, the Institute shall issue a special conclusion on suspension of the procedure.

4. In the case referred to in paragraph (3) of this Article, the application shall cease to have effect on the day following the day on which a declaration on the abandonment is delivered to the Institute.

Article 32 Division of the Application

1. The application containing a request for the grant of several industrial designs (hereinafter: a multiple application) may, at the request of the applicant, be divided into two or more single or multiple divisional applications, before the entry of an industrial design in the Register of Industrial Designs.

2. The content of the request for the division of the application shall be regulated by the implementing regulation.

3. Each of the divisional applications referred to in paragraph (1) of this Article shall be assigned a new number and shall be entered in the Register of Applications, but it shall retain the filing date of the original multiple application and its right of priority.

4. A special decision on division of an application shall be issued, specifying the number or the numbers of new applications, designs remaining in the original multiple application and designs to be contained in a divisional application or applications.

5. A divisional application or applications shall be entered in the Register of Applications.

Article 33 Examination of the Absolute Grounds for Refusal of the Application

If the application is correct within the meaning of Article 30 of this Law, the Institute shall examine whether the absolute grounds for the refusal of the application, prescribed by Article 10 of this Law, exist.

Article 34 Refusal of a Request for the Grant of an Industrial Design

1. If the Institute finds that the application does not fulfill the conditions laid down in Article 10 of this Law, it shall, on the basis of the examination results, inform the applicant in writing of the grounds for which an industrial design shall not be granted and shall invite him to file his observations, within a period which shall neither be less than 30 days nor more than 60 days.

2. At a reasoned request of the applicant and against payment of the administrative fee and procedural charges, the Institute may extend once the time limit referred to in paragraph (1) of this Article for a period, which it considers appropriate, but which shall neither be less than 15 days nor more than 60 days.

3. The Institute shall refuse by a decision a request for the grant of an industrial design in whole or in respect of particular designs, where a multiple application is concerned, if the applicant fails to comply with a request referred to in paragraph (1) of this Article or if he complies with it, but nevertheless the Institute considers that the industrial design application shall not be granted in whole or in relation to particular designs, where a multiple application is concerned.

PART FOUR – OPPOSITION

Article 35 Publication of the Application

1. The application, which fulfills the conditions referred to in Article 30 paragraph (2) of this Law, shall be published in the official gazette of the Institute, provided that there are no grounds for refusal of the application referred to in Article 34 of this Law.

2. The data as contained in the application and are to be published shall be regulated by the implementing regulation.

Article 36 Conversion of the Application into a Patent Application or a Consensual Patent Application

1. An application for the grant of an industrial design may be converted into an application for the grant of a patent or a consensual patent up to the publication of the application referred to in Article 35 of this Law.

2. A procedure for the conversion of the application referred to in paragraph (1) of this Article shall be regulated by the implementing regulation.

Article 37 Opinion of an Interested Person

1. Upon the publication of the application, any interested person may, within 3 months from the publication, submit to the Institute a written opinion containing an explanation to the effect why a design contained in the published application does not fulfill the conditions laid down in Article 10 of this Law.

2. The person referred to in paragraph (1) of this Article shall not be a party to the procedure.

3. The Institute shall send to the applicant the opinion referred to in paragraph (1) of this Article, should it considers it relevant for the grant of the application, and shall invite him to give his response within a period which shall neither be less than 15 days nor more than 30 days.

4. Upon receipt of the response referred to in paragraph (3) of this Article from the applicant or upon the expiration of the time limit referred to in paragraph (3) of this Article, the Institute shall issue a decision on the grant or the refusal of the request for the grant of an industrial design.

Article 38 Opposition

1. Upon the publication of the application, any interested person may, within 3 months from the publication, submit to the Institute a written opposition containing an explanation to the effect why a design contained in the published application does not fulfill the conditions laid down in Article 11 of this Law.

2. The interested person referred to in paragraph (1) of this Article shall be:

a) any person considering that the conditions laid down in Article 11 paragraph (1) items a), b), c) and f) of this Law are not fulfilled;

b) the holder of any of the rights referred to in Article 11 paragraph (1) item d) of this Law;

c) the person or his successors in title within the meaning of Article 11 paragraphs (2) and (3), the portrayal of whom is the subject matter of a design in the case referred to in Article 11 paragraph (1) item e) of this Law.

3. The time limit for filing the opposition referred to in paragraph (1) of this Article shall not be extended for any reason nor shall it be possible to submit, after the expiration of this time limit, any additions to the opposition, including the submission of additional evidence justifying the opposition.

4. If, on the date of publication of the application against which the opposition is filed, the procedure for the declaration of the decision on the grant of an industrial design, a

trademark or any other industrial property right null and void is pending, and the opposition is based on an older industrial property right subject to any of the indicated procedures, the Institute shall, in accordance with the grounds for opposition, stay the opposition procedure until such time when the decision from the earlier initiated procedure shall become final.

5. The interested person referred to in paragraph (1) of this Article shall have the status of a party to the procedure.

Article 39 Content of the Opposition

1. An opposition shall contain, in particular:

a) the name and surname or the company name of the opponent and his address, or registered office;

b) a detailed explanation of all the grounds and evidence on which the opponent bases its opposition and by which he proves its status of the interested person referred to in Article 38 items b) and c) of this Law;

c) all the published data relating to the application against which an opposition is filed, including the number of the application, the name, surname and address or the company name and registered office of the applicant, and a representation of a design;

d) a dully filed power of attorney if the opposition is filed through a representative.

2. an opposition shall be filed in two copies.

Article 40 Opposition Procedure

1. Upon the receipt of an objection, the Institute shall examine whether the opposition complies in whole with Articles 38 and 39 of this Law.

2. If the conditions laid down in paragraph (1) of this Article are not fulfilled, the Institute shall reject the opposition by a conclusion.

3. If the conditions laid down in paragraph (1) of this Article are fulfilled, the Institute shall send the opposition to the applicant and shall invite him to submit his written observations on it within 60 days.

4. The time limit referred to in paragraph (3) of this Article shall not be extended, nor shall it be possible to submit, after the expiration thereof, any additions to his response to the opposition, including additional evidence.

5. If the applicant fails to submit his observations on the opposition within the time limit referred to in paragraph (3) of this Article, the Institute shall refuse by a decision a filed request for the grant of an industrial design, within the limits of the requests contained in the objection.

6. If the applicant submits his observations on the opposition within the time limit referred to in paragraph (3) of this Article, the Institute shall examine the justification of the allegations contained in the opposition, and may order oral proceedings.

7. If the opposition is filed on the basis of an older copyright as the ground referred to in Article 11 paragraph (1) item d) of this Law, and the applicant has submitted his observations on the objection, the Institute may, taking into consideration the circumstances of the case, instruct the parties to resolve the existence of copyright as the ground referred to in Article 11 paragraph (1) item d) of this Law, as a preliminary matter in the procedure before the competent court.

8. Following the opposition procedure as carried out, the Institute shall, on the basis of the facts as established, issue a decision on the refusal of the opposition or a decision on partial refusal of the opposition and partial grant of the application for the grant of an industrial design or a decision on the refusal of the application for the grant of an industrial design.

Article 41 Decision on the Grant of an Industrial Design

1. If the application fulfils the conditions for grant laid down in Articles 10 and 11 of this Law, the Institute shall issue a conclusion to that effect and shall invite the applicant to pay the administrative fee and procedural charges for the first five years of protection, for the publication of the industrial design and for the industrial design certificate, within 30 days, and to file with the Institute evidence of the payment thereof.

2. If the applicant fails to file the evidence of the payments referred to in paragraph (1) of this Article within a specified time limit, it shall be considered that he has abandoned the application, and the Institute shall issue a special conclusion on the suspension of the procedure.

3. In the case referred to in paragraph (2) of this Article, the applicant may, against payment of the administrative fee and procedural charges, file a proposal for the restoration to original condition within three months from the day of receipt of the conclusion on the suspension of the procedure.

4. If the applicant submits the evidence of payment referred to in paragraph (1) of this Article, the Institute shall issue a decision on the grant of an industrial design according to the adopted representation or, if the application contains a description, according to the representation and description, and shall publish the industrial design and issue an industrial design certificate.

5. The contents of the decision on the grant of an industrial design shall be regulated by the implementing regulation.

Article 42 Entry of Decision on the Grant of an Industrial Design in the Register of Industrial Designs

1. A decision on the grant of an industrial design including the prescribed data shall be entered in the Register of Industrial Designs.

2. The data contained in a decision on the grant of an industrial design to be entered in the Register of Industrial Designs shall be regulated by the implementing regulation.

3. The date of entry of a decision on the grant of an industrial design in the Register of Industrial Designs shall be the date of the decision on the grant of an industrial design.

Article 43 Publication of an Industrial Design

1. A registered industrial design including the prescribed data shall be published in the official gazette of the Institute.

2. The data on an industrial design to be published shall be regulated by the implementing regulation.

Article 44 Industrial Design Certificate

1. The Institute shall issue an industrial design certificate together with a decision on the grant of the industrial design.

2. The contents and form of an industrial design certificate shall be regulated by the implementing regulation.

PART FIVE – PROCEDURE FOR THE INTERNATIONAL REGISTRATION OF AN INDUSTRIAL DESIGN

Article 45 General Provision

The provisions of this Law and the implementing regulation shall apply to internationally registered industrial designs, for which the protection is also claimed for the territory of B&H under the Hague Agreement, in all the matters which are not regulated by this Agreement, unless otherwise provided by the provisions of this part of the Law.

Article 46 International Industrial Design Application and Request for the Entry of Change in the

International Register

1. The holder of an industrial design from B&H and the person filing the application in B&H, may file an international industrial design application, as well as a request for the entry of changes in the International Register in accordance with the Hague Agreement and international regulations for the implementation of the Hague Agreement.

2. The international application and requests referred to in paragraph (1) of this Article shall be filed, at the discretion of the applicant, directly with the International Bureau of the World Intellectual Property Organization (hereinafter: the International Bureau) or indirectly, through the Institute, in the manner as prescribed by the Hague Agreement, the Common Regulations under the Hague Agreement, the Administrative Instructions, this Law and the implementing regulation.

3. If the application and requests referred to in paragraph (1) of this Article are filed directly with the International Bureau, all the international fees and procedural charges shall be paid directly to the International Bureau.

4. If the application and requests referred to in paragraph (1) of this Article are filed through the Institute, the fees and procedural charges shall be paid to the Institute, whereas the international fees shall be paid directly to the International Bureau.

Article 47 Procedure for the International Registration of an Industrial Design before the Institute

1. The procedure for the international registration of an industrial design shall be instituted by filing a request for the international registration of an industrial design.

2. A request for the international registration of an industrial design shall be accompanied by:

a) a representation of an industrial design; b) a power of attorney, if the request is filed through a representative; c) evidence of payment of the fee and procedural charges payable for the request; and d) optionally, a description of the industrial design

3. The content of the request referred to in paragraph (1) of this Article, as well as the contents of the attachments accompanying the request, shall be regulated by the implementing regulation.

4. If a request for the international registration of an industrial design is not correct, the Institute shall invite the applicant in writing to correct it within 30 days from the day of receipt of the invitation.

5. At a reasoned request of the applicant, the time limit referred to in paragraph (4) of this Article shall be extended for 60 days at the most.

6. If the applicant fails to comply with the invitation within the specified time limit referred to in paragraph (4) or (5) of this Article, the Institute shall reject a request for the international registration of an industrial design by a conclusion.

7. If a request for the international registration of an industrial design is correct, the Institute shall invite the applicant by a conclusion to pay, within a period of 30 days at the most, the fee for the international registration of the industrial design to the International Bureau, and to submit evidence of the payment thereof.

8. Where the applicant for the international registration of an industrial design submits evidence of payment referred to in paragraph (7) of this Article, the Institute shall transmit a request for the international registration of the industrial design to the International Bureau.

9. If the applicant for the international registration fails to submit evidence of payment referred to in paragraph (7) of this Article, the request shall be considered withdrawn, concerning which the Institute shall issue a special conclusion.

Article 48 Procedure before the Institute in Relation to the International Industrial Design Application for

Which Protection has been Claimed in B&H under the Hague Agreement

1. Any international industrial design application filed under the Hague Agreement, for which protection has been claimed in B&H, and which has been published in the official gazette of the World Intellectual Property Organization, in which international industrial design applications are published, shall be considered as a formally correct application. 2. The international application referred to in paragraph (1) of this Article shall be considered published and granted in B&H, and the industrial design shall be considered registered as of the day of publication of such an application in the official gazette of the World Intellectual Property Organization.

3. The Institute shall not apply the provisions of Articles 30, 33, 34, 35, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43 and 44 of this Law in the procedure carried out on the international application referred to in paragraph (1) of this Article.

4. With exception of the provisions of paragraphs 1, 2 and 3 of this Article, the provisions of this Law shall apply to the international application referred to in paragraph (1) of this Article.

Article 49 Notification Addressed to the International Bureau

The Institute shall notify the International Bureau without delay on the expiration of the internationally registered industrial design in B&H, as well as on any other changes relating to such a design that have been entered in the Register of Industrial Designs of the Institute.

PART SIX – ACQUISITION, CONTENT, SCOPE AND LIMITATION OF RIGHTS

Article 50 Acquisition and Validity of an Industrial Design

1. An industrial design shall be acquired by its entry in the Register of Industrial designs and shall be valid for 5 years as from the day of filing of the application, with a possibility of extension for the same period four times.

2. An industrial design shall be valid as of the day of filing the application with the Institute, provided that it is registered.

3. The contents of a request for the renewal of an industrial design shall be regulated by the implementing regulation.

Article 51 Exclusive Rights of the Holder of an Industrial Design

1. The holder of an industrial design shall be entitled to prevent any third party not having his authorization from exploiting economically a registered industrial design.

2. The economic exploitation referred to in paragraph (1) of this Article shall comprise:

a) industrial and handicraft manufacturing of products for the market, according to the protected design; b) the use of such a product in an economic activity; c) the storage of such a product for the purpose of its putting on the market; d) offering of such a product for the purpose of its putting on the market; e) putting on the market of such a product f) importation, exportation or transit of such a product.

3. The rights conferred by this Article shall have effect against third parties from the date of entry of an industrial design in the Register of Industrial Designs.

Article 52 Moral Rights of the Author of Design

1. The author of a design shall have a moral right to be mentioned in the application, in the files and in the industrial design certificate.

2. The author of design may, during the procedure for the protection, as well as during the term of protection of an industrial design, withdraw his declaration to the effect that he does not wish his name to be mentioned in the application, in the registers or in other documents prescribed by this Law.

Article 53 Scope of an Industrial Design

1. The scope of an industrial design as registered shall be determined by the representation referred to in Article 19 of this Law.

2. When assessing the scope of an industrial design in the case of dispute, the court shall take into consideration the degree of freedom the author had in the creation of the industrial design, within the meaning of Article 5 paragraph (2) of this Law.

Article 54 Right of Prior Use

1. An industrial design shall have no effect against an innocent person who has, before the date of the granted priority of the application, already commenced the use of the same design in production in the country, or has made all the necessary preparations for the commencement of such a use.

2. The person referred to in paragraph (1) of this Article shall be entitled to exploit a design protected by a registered industrial design solely for production purposes, in his enterprise or workshop, or in an enterprise or a workshop of another person for his own purposes.

3. The person referred to in paragraph (1) of this Article may not transfer his right of use of an industrial design to another person, unless he transfers, together with the right, the enterprise or the workshop, or the part thereof in which the use of such an industrial design has been prepared or has commenced.

Article 55 Limitation of Rights

The holder of an industrial design may not prohibit any third party from:

a) any acts done for non-commercial and experimental purposes, and b) acts of reproduction done for the purposes of teaching or making citations, provided that such acts are done in compliance with the practice of fair competition and that they do not unreasonably prejudice the normal exploitation of the industrial design and that mention is made of the source.

Article 56 Limitation of Rights for the Purpose of Unhindered International Traffic

1. The exclusive rights of the holder of an industrial design shall not extend to:

a) the construction or equipment of vessels, aircrafts or land vehicles registered in another country, when they temporarily or accidentally enter the territory of B&H; b) the importation of spare parts or accessories used for the purpose of repairing such a vessel, aircraft or land vehicle; c) the execution of repairs on the board of such a vessel, aircraft or land vehicle.

Article 57 Exhaustion of Rights

1. The holder of an industrial design who has put on the market a product incorporating a protected design, or made according to a protected design anywhere in the world, or if the holder of an industrial design has authorized a person to put such a product on the market anywhere in the world, shall not be entitled to prohibit any third person from disposing of such a product, as purchased in the legal channels of commerce.

2. Paragraph (1) of this Article shall not apply in the case of existence of the legitimate interest of the holder of an industrial design to oppose further commercialization of a product incorporating a protected design or made according to a protected design, especially where in the meantime, the product becomes defective or otherwise changed.

Article 58 Relation to Other Industrial Property Rights

The provisions of this Law shall not limit the existing rights relating to trademarks, geographical indications, patents and consensual patents.

Article 59 Relation to Copyright

1. A design protected by a registered industrial design in B&H, may, after the expiration of the industrial design, enjoy protection on the basis of the regulations governing copyright, provided that it fulfils the conditions laid down by such a law, but not for more than 25 years as of the day of filing the application for the grant of the industrial design.

2. The period referred to in paragraph (1) of this Article shall in no way be extended, regardless of the periods prescribed by the law governing copyright.

Article 60 Design Created in the Course of Employment

The provisions of the law governing patents shall apply mutatis mutandis to the legal protection of an industrial design created in the course of employment.

PART VII – CHANGES IN THE INDUSTRIAL DESIGN APPLICATION OR REGISTRATION

Article 61 Changes in the Name and Address of the Holder of a Right

1. At a request of the holder of an industrial design or the applicant, and subject to payment of the fee and procedural charges, the Institute shall issue a decision on the entry in the respective register of the changes in the name and address of the holder of an industrial design or the applicant.

2. The entry of change in the name and address of the right holder relating to several industrial designs or several applications may be applied for in a single request referred to in paragraph (1) of this Article, provided that the registration numbers or the application numbers are indicated in the request.

3. The entry of changes referred to in paragraph (2) of this Article shall be subject to payment of a special fee and procedural charges for every change as requested.

4. Every entered change referred to in paragraph (1) of this Article shall be published in the official gazette of the Institute, subject to payment of the fee and procedural charges.

5. The content of the request for the entry of change referred to in paragraph (1) of this Article shall be regulated by the implementing regulation.

6. The Institute shall issue an industrial design certificate, including the change as entered.

Article 62 Transfer of Rights

1. The transfer of a registered industrial design or the rights conferred by an application may be made on the basis of a contract on the transfer of rights, as well as on the basis of a change in the status of the industrial design holder or the applicant, or the judicial or administrative decision.

2. The transfer of rights referred to in paragraph (1) of this Article shall be entered in the respective register of the Institute at the request of the industrial design holder or the applicant or a new right holder.

3. The entry of the transfer of rights referred to in paragraph (1) of this Article in the respective register shall have legal effects against third parties as of the date of entry.

4. The Institute shall issue a special decision on the entry referred to in paragraph (1) of this Article in the respective register.

Article 63 Contract on the Transfer of Rights

1. The holder of an industrial design or the applicant may transfer the registered industrial design or the right conferred by the application by the contract on the transfer of rights referred to in Article 62 paragraph (1) of this Law.

2. The contract on the transfer of rights referred to in paragraph (1) of this Article shall be made in writing and shall contain: indication of the contracting parties, the number of the registered industrial design or the number of the application and the amount of remuneration, if stipulated.

Article 64 License and Franchise

1. The holder of an industrial design or the applicant may assign the right of use of a registered industrial design or the rights conferred by the application by a licensing contract.

2. The licensing contract referred to in paragraph (1) of this Article shall be made in writing and shall contain: indications of the contracting parties, the number of the registered industrial design or the number of the application, the duration of the license, and the scope thereof.

3. The licensing contract referred to in paragraph (1) of this Article shall be entered in the respective register at the request of the industrial design holder or the applicant or the licensee.

4. The entry of the licensing contract referred to in paragraph (1) of this Article in the respective register shall have legal effect against third parties as of the date of the entry.

5. The Institute shall issue a special decision on the entry of the licensing contract referred to in paragraph (1) of this Article in the respective register.

6. The provisions of this Article relating to a licensing contract shall apply to a franchising contract accordingly.

Article 65 Publication of the Transfer of Rights, License and Franchise

The Institute shall publish in the official gazette that the transfer of rights, the license or the franchise referred to in Articles (63) and (64) of this Law have been entered in the respective register.

Article 66 Pledge

1. A registered industrial design or the right conferred by the application may be the subject of a contract of pledge.

2. The contract of pledge referred to in paragraph (1) of this Article shall be made in writing and shall contain: the date of its conclusion, the name and surname or the trade name, domicile or residence, or the registered offices of the contracting parties, as well as of the debtors if different persons are concerned, the registration number of an industrial design or the number of the application, and information on the debt claim secured by the right of pledge.

3. A creditor shall acquire a right of pledge by the entry thereof in the respective register of the Institute.

4. The contract of pledge referred to in paragraph (1) of this Article shall be entered in the respective register at the request of the industrial design holder or the applicant or the pledgor, and subject to payment of the fee and procedural charges.

5. The Institute shall issue a special decision on the entry of the contract of pledge referred to in paragraph (1) of this Article in the respective register.

Article 67 Procedure for the Entry of Changes of the Name and Address of the Right Holder, Transfer of

Rights, License, Franchise or Pledge

1. A procedure for the entry of change of the name and address of the right holder, the transfer of rights, a license, a franchise or pledge in the respective register of the Institute shall be initiated by a written request.

2. The request referred to in paragraph (1) of this Article shall be accompanied by:

a) evidence of the legal basis of the change or transfer the entry of which is requested; b) a power of attorney if the procedure for the entry of change or the transfer of rights, a license, a franchise or pledge is initiated through a representative; c) evidence of payment of the fee and procedural charges for the decision on the entry of change or the transfer of rights, a license, a franchise or pledge.

3. The entry of change or the transfer of rights relating to several industrial designs or several applications may be requested in a single request referred to in paragraph (1) of this Article, provided that the former right holder and the new right holder are the same in every registered industrial design or application, and that the registration numbers of industrial designs, or the numbers of applications are indicated in the request.

4. The entry of a license, a franchise or a pledge relating to several registered industrial designs or several applications may be requested by a single request referred to in paragraph (1) of this Article, provided that the right holder and the holder of a license, the holder of a franchise, or the holder of a pledge are the same in the registered industrial design or application, and that the registration numbers of industrial designs or the numbers of applications are indicated in the request.

5. The requests referred to in paragraphs (3) and (4) of this Article shall be subject to the payment of the fees and procedural charges for every registered industrial design or application indicated in the request.

6. The content of the request referred to in paragraph (1) of this Article, as well as the contents of the attachments accompanying the request shall be regulated by the implementing regulation.

Article 68 Correctness of Request for the Entry of Change of Name or Address, Transfer of Rights,

License, Franchise or Pledge

1. A request for the entry of change of name or address of the right holder, transfer of rights, a license, a franchise or a pledge shall be correct if it contains the indications referred to in Article 67 paragraph (2) of this Law and other prescribed indications.

2. If a request for the entry of the transfer of rights, a license, a franchise or a pledge is not correct, the Institute shall invite the applicant to correct it within a period of 30 days from the day of receipt of the invitation.

3. At a reasoned request of the applicant and subject to payment of the fee and procedural charges, the Institute shall extend the time limit referred to in paragraph (2) of this Article for a period which it considers to be appropriate, but which shall neither be less than 15 days nor more than 60 days.

4. If the applicant fails to comply with the invitation within the time limit referred to in paragraph (2) of this Article, the Institute shall reject the request by a conclusion.

PART VIII – TERMINATION OF RIGHT

Article 69 Termination of an Industrial Design

1. An industrial design shall be terminated at the expiration of the five-year period for which the fee and procedural charges have been paid, unless renewed.

2. An industrial design shall be terminated even before the expiration of the time limit referred to in paragraph (1) of this Article:

a) if the holder of an industrial design surrenders his right – on the day following the day on which the holder has submitted the declaration of surrender to the Institute; b) on the basis of a judicial decision or a decision of the Institute, in the cases provided by this Law – on the day specified by the decision; c) if a legal entity ceased to exist or if a natural person who is the holder of an industrial design died – on the day the legal entity ceased to exist or the natural person died, unless the industrial design has been transferred to the legal successors of such persons, at the request of an interested person;

3. The Institute shall issue a special decision in the cases referred to in paragraph (2) items a) and c) of this Article.

Article 70 Right of a Third Party

1. If a particular right on behalf of a third party has been entered in the Register of Industrial Designs, the holder of industrial design may not surrender such an industrial design without a written consent of the person on behalf of whom such right has been entered in the register. 2. If the industrial design holder fails to pay the prescribed fee within the specified time limit, and a right on behalf of a third party is entered in the Register of Industrial Designs, the Institute shall notify such person that the fee and procedural charges have not been paid, and that he can pay them within a period of six months from the day of receipt of the notification and maintain thereby validity of industrial design.

PART IX – PROCEDURE FOR THE DECLARATION OF A DECISION ON THE GRANT OF AN INDUSTRIAL DESIGN NULL AND VOID

Article 71 Conditions for the Declaration of a Decision on the Grant of an Industrial Design Null and Void

A decision on the grant of an industrial design may be declared null and void in whole or in respect of a particular design if an industrial design containing several designs is granted, provided that it is established that the conditions for the grant of an industrial design provided by this Law were not met at the time of registration of the industrial design.

Article 72 Proposal for the Declaration of the Decision on the Grant of an Industrial Design Null and Void

1. A decision on the grant of an industrial design may be declared null and void ex officio or at the request filed by an interested person or the State Attorney of B&H or Ombudsman of B&H, for the whole duration of the term of protection of an industrial design.

2. If an opposition to a filed industrial design application is filed on the grounds prescribed in Article 11 paragraph (1), and the decision on the refusal of the opposition is final, the same person may not file a proposal for the declaration of a decision on the grant of an industrial design null and void on the same grounds as indicated in the opposition as refused, unless the person filing the proposal submits new evidence which would by itself, or in combination with the already used evidence, result in different decision in the opposition procedure.

3. A proposal for the declaration of a decision on the grant of an industrial design shall be accompanied by the appropriate evidence.

Article 73 Procedure for the Declaration of a Decision on the Grant of an Industrial Design Null and Void

1. A procedure for the declaration of a decision on the grant of an industrial design null and void shall be initiated by a written proposal for the declaration of a decision on the grant of an industrial design null and void.

2. The contents of the proposal referred to in paragraph (1) of this Article, as well as the attachments to accompany the proposal shall be regulated by the implementing regulation.

3. A proposal for the declaration of a decision on the grant of an industrial design null and void shall be correct if it contains the prescribed indications.

4. If a proposal for the declaration of a decision on the grant of an industrial design null and void is not correct, the Institute shall invite the person filing a proposal to correct it within a period of 30 days from the day of receipt of the invitation.

5. At a reasoned request of the person filing the request, and subject to payment of the fee and procedural charges, the Institute shall extend the time limit referred to in paragraph (4) of this Article for a period which it considers it to be appropriate, but which shall neither be less than 15 days nor more than 60 days.

6. If the person filing the proposal fails to comply with the invitation within the time limit referred to in paragraph (4) of this Article, the Institute shall reject the proposal by a conclusion.

7. The Institute shall send a correct proposal to the holder of an industrial design, and shall invite him to submit his response within a period of 30 days from the day of receipt of the invitation.

8. At a reasoned request of the holder of an industrial design, the Institute shall extend the time limit referred to in paragraph (7) of this Article for a period which it considers to be appropriate, but which shall neither be less than 15 days nor more than 60 days.

9. If it considers it to be necessary, the Institute may order oral proceedings concerning a proposal for the declaration of a decision on the grant of an industrial design null and void.

10. After the procedure as carried out concerning a proposal for the declaration of a decision on the grant of an industrial design null and void on the basis of the proposal referred to in Article 72 paragraph (1) of this Law, the Institute may issue, at any time, a decision on the declaration of the decision on the grant of an industrial design null and void in whole or in respect of a particular design, where multiple application is concerned, or a decision on the refusal of the proposal.

11. The Institute shall publish in the official gazette a decision on the declaration of a decision on the grant of an industrial design null and void, which has become final in the administrative procedure. Where an administrative dispute has been initiated, the court may issue, at the request of the plaintiff, a decision to the effect that final decision shall not be published before a decision is made in the administrative dispute.

Article 74 Affecting the Final Court Decision

A decision on the declaration of a decision on the grant of an industrial design null and void shall not affect court decisions relating to the establishment of the infringement of right, which are final at the time of issue of such a decision, as well as the contracts of the transfer of rights, or licensing contracts, as concluded if and to extent to which such contracts have been executed, provided that the plaintiff or the holder of an industrial design acted in good faith.

PART TEN – APPELLATE PROCEDURE

Article 75 Right of Appeal

1. A party, entirely or partially adversely affected by the decisions of the Institute issued in the first instance, shall have the right to appeal within a period of 15 days from the day of receipt of the decision. 2. Other parties to the procedure completed by the decision appealed shall be considered parties to the appellate procedure.

Article 76 Content of an Appeal

In addition to the indications, which shall be contained in any submission, an appeal shall contain:

a) an indication of the administrative decision appealed, b) a statement to the effect whether the administrative decision is contested in whole or in part, c) the grounds for appeal, d) a statement of reasons for appeal, and evidence supporting the appellant’s allegations contained in the appeal, e) the signature of the appellant, f) a power of attorney if the appeal is filed through a representative.

Article 77 Board of Appeal

1. The Board of Appeal shall be established as an independent body, responsible to decide on appeals in accordance with the provisions of this Law.

2. The Board of Appeal shall be composed of three members, one of whom shall be the Chairman, and three alternate members, one of whom shall be Deputy Chairman.

3. The members of the Board of Appeal shall be appointed by the Council of Ministers of Bosnia and Herzegovina from among the independent experts in the field of industrial property law, and civil servants from the Institute, in the manner as regulated by the Decision of the Council of Ministers.

4. The seat of the Board of Appeal shall be at the Institute.

5. The Institute shall provide the Board of Appeal with necessary premises and equipment, and shall perform the clerical and administrative tasks for it.

6. The Board of Appeal shall have its own seal.

7. The Chairman of the Board of Appeal shall administer the work thereof.

8. In the case of absence, the Chairman of the Board of Appeal shall be replaced by Deputy Chairman, and a member shall be replaced by an alternate member of the Board of Appeal.

9. The Chairman and members of the Board of Appeal shall be independent in their work, not bound by any instructions of the Director of the Institute, and they shall perform their tasks impartially, in accordance with the law and professional standards.

10. The Chairman and the members of the Board of Appeal shall enjoy the status of independent experts, and shall receive compensation for their service on the Board in accordance with the implementing regulation on compensations for the service on the Board of Appeal. 11. The members of the Board of Appeal and alternate members who participated in decision making in the first instance procedure, or if other reasons for their exclusion exist, shall not participate in the appellate procedure concerning the same case.

12. The Board of Appeal shall enact the Rules of Procedure.

Article 78 Deciding on an Appeal

1. The Board of Appeal shall decide in sessions, by a majority vote.

2. The Board of Appeal shall decide on the basis of appeals as filed, and if it considers it necessary, it may order oral proceedings.

3. The provisions of Articles 30, 40 and 73 of this Law shall apply mutatis mutandis to deciding on an appeal.

CHAPTER ELEVEN – CIVIL PROTECTION

Article 79 Civil Claims

1. In the case of infringement of a registered industrial design or the rights conferred by an industrial design application, where the industrial design is granted, the plaintiff may claim in an action:

a) establishment of the infringement; b) prohibition of the continuation of infringement as committed, and of future similar infringements by means of cessation or omission of acts infringing such right; c) remedy of the situation caused by the infringement; d) recall of the objects of infringement from the channels of commerce, respecting the interests of innocent third parties; e) complete removal of the objects of infringement from the channels of commerce; f) destruction of infringing objects; g) destruction of the means which are exclusively or predominantly intended or used for infringing acts and which are owned by the infringer; h) surrender of the objects of infringement to the right holder on reimbursement of the production costs; i) pecuniary damages and reimbursement of reasonable expenses of the proceedings; j) compensation for moral damage suffered by the author; k) the publication of the court’s judgment at the expense of the defendant.

2. When deciding on claims referred to in paragraph (1) items c), d). e), f), g) and h) of this Article, the court shall take into account all the circumstances of the case, in particular, the proportionality between the weight of the infringement and the claim, as well as the interest of the right holder for ensuring the effective protection of his rights.

3. In the proceedings against persons whose services are used for the infringement of rights, when the infringement has already been established in the proceedings against a third party, the infringement shall be presumed to exist.

4. The procedure concerning the action referred to in paragraph (1) of this Article shall be expeditious.

Article 80 Infringement of a Registered Industrial Design

1. Any unauthorized use of a protected design within the meaning of Article 51 of this Law shall be considered as infringement of an industrial design or the rights conferred by the application, if the industrial design is subsequently granted.

2. Imitation of a registered industrial design shall also be considered as the infringement of the industrial design.

3. When assessing whether the infringement of a registered industrial design exists, the court shall take into consideration, in particular, the degree of freedom of the designer.

Article 81 Indemnification

1. The general rules governing indemnification and liability for damage shall apply to all infringements of rights under this Law, unless otherwise provided by this Law.

2. A person who has infringed a registered industrial design shall pay the right holder the indemnification in the amount determined pursuant to the general rules governing the indemnification or in the amount equivalent to the stipulated or customary remuneration for the lawful use of a registered industrial design.

Article 82 Penalty

1. If a registered industrial design is infringed intentionally or by gross negligence, the industrial design holder may claim compensation against the person having infringed a registered industrial design up to the treble amount of the stipulated remuneration, and if the remuneration is not stipulated, of the usual license royalty that would be obtained for the use of a registered industrial design.

2. When deciding the claim for the payment of penalty, the court shall take into account all the circumstances of the case, in particular the extent of the damage incurred, the degree of guilt of the infringer, the amount of the stipulated or usual license royalty, and preventive purpose of the penalty.

3. If the incurred damage is in excess of the amount of penalty referred to in paragraph (1) of this Article, the right holder shall be entitled to claim the difference up to the amount of full indemnification.

Article 83 Right of Action

1. An action for the infringement of a registered industrial design, or the rights conferred by the application referred to in Article 79 of this Law, may be brought by the holder of the industrial design, the applicant and the holder of the exclusive license.

2. An action for the moral damage as suffered may also be brought by the author of design, provided that he is not the holder of an industrial design or the applicant.

3. The court shall stay the proceedings concerning an action for the infringement of rights conferred by the application up to the final decision concerning the application as filed issued by the Institute.

4. If the procedure referred to in Article 73 of this Law has been initiated before the Institute, the court dealing with the action referred to in Article 79 of this Law shall stay the proceedings up to the final decision issued by the Institute.

Article 84 Time Limit for Bringing an Action

An action for the infringement of a registered industrial design or the infringement of the rights conferred by the application may be brought within a period of three years from the day on which the plaintiff learned about the infringement and the infringer, and within five years from the day on which the infringement has been committed for the first time at the latest.

Article 85 Provisional Measures

1. The court shall order a provisional measure to secure claims under the provisions of this Law if the applicant demonstrates as probable:

a) that he is the right holder under this Law, and b) that his right has been infringed or that there is an actual threat of infringement.

2. The right holder shall also demonstrate as probable one of the following assumptions:

a) danger that the enforcement of claim will be made impossible or considerably more difficult; b) that a provisional measure is necessary in order to prevent a damage which will be difficult to repair later, or c) that the adoption of a provisional measure, which would later in the course of the proceedings prove to be unfounded, would not have more detrimental consequences for the alleged infringer than would have the non-adoption of such provisional measure for the right holder.

3. The right holder who applies for a provisional measure without prior notification and hearing of the opposite party shall demonstrate as probable, in addition to the requirements under paragraphs (1) and (2) of this Article that any delay in ordering of a provisional measure would cause to the right holder damage difficult to repair.

4. In case of ordering of a provisional measure under the provisions of paragraph (3) of this Article, the court shall serve the decision on the order of a provisional measure to the opposite party immediately after the execution thereof.

5. The right holder shall not have to prove the existence of a danger that the enforcement of claim will be made impossible, or considerably difficult, if he shows probable grounds for belief that the proposed provisional measure will cause to the alleged infringer only insignificant damage.

6. The danger shall be deemed to exist when the claims are to be enforced abroad.

7. To secure claims under paragraph (1) of this Article, the court may order any provisional measure with which the purpose of security can be achieved, but it may in particular:

a) prohibit the alleged infringer to proceed with actions which infringe the right under this Law;

b) to seize, remove from circulation and take into custody the objects of infringement and the means of infringement, which are exclusively or predominantly intended or used for the commission of infringements.

8. If the measure was ordered before the filing of the claim, the court shall in its order specify a time limit within which the claimant must bring an action for the justification of this measure.

9. The time limit referred to in paragraph (8) of this Article shall not be longer than 20 working days or 31 calendar days, from the day of delivery of the decision to the applicant, whichever expires later.

10. The court shall decide on the opposition against the order of a provisional measure within 30 days following the filing of the answer to the opposition, or the expiry of the time limit for the filing of the answer to the opposition.

11. The procedure concerning the ordering of a provisional measure shall be expeditious.

Article 86 Preservation of Evidence

1. The court shall issue an order to preserve evidence, if the applicant provides to the Court reasonable evidence that:

a) he is the right holder under this Law; b) his right has been infringed or that there is an actual threat of infringement; c) the evidence of infringement shall be destroyed or that it shall be impossible to present it later.

2. The right holder who applies for the order to preserve evidence without prior notification and hearing of the opposite party shall, in addition to the requirements under paragraph (1) of this

Article, demonstrate as probable that there is a danger that the evidence of infringement shall be destroyed, or impossible to collect later, due to the acts of the opposite party.

3. In the case of ordering the preservation of evidence pursuant to the provisions of paragraph (2) of this Article, the court shall serve its order for the preservation to the opposite party immediately after the evidence is collected.

4. The court may order, by the decision referred to in paragraph (1) of this Article, the collection of any evidence, and in particular:

a) the inspection of premises, business records, inventory, databases, computer memory units, or other material objects; b) the seizure of samples of the objects of infringement; c) the examination and surrender of documents; d) the appointment and examination of experts; e) the hearing of witnesses.

5. The preservation of evidence may also be sought after the completion of proceedings by a final decision, if it is necessary for the institution of proceedings on the grounds of extraordinary remedies, or during such proceedings.

6. In the proceedings for the preservation of evidence, according to the provisions of this Article, the respective provisions of the law governing civil procedure pertaining to provisional measures shall be applied, unless otherwise stipulated by this Law.

7. The proceedings for the preservation of evidence shall be expeditious.

8. Where subsequently found that the claim for the preservation of evidence is unjustified, or if the right holder does not justify such claim, the opposite party may request:

a) the return of the seized objects; b) the prohibition of the use of information obtained; c) indemnification.

9. The court shall insure the protection of confidential information pertaining to the parties in the proceedings for the preservation of evidence under the provisions of this Article, and take care that the court proceedings are not abused solely for the purpose of obtaining confidential information of the opposite party.

Article 87 Obligation to Furnish Information

1. During the lawsuit in the matter of the infringement of a right under this Law, and on the basis of a justified claim of one of the parties, the court may order the infringer of a right to provide information on the source and distribution channels of the goods or services infringing the right under this Law.

2. The court may order that the information referred to in paragraph (1) of this Article be provided to the court also by persons who, within the scope of commercial activity:

a) possess the goods presumed to infringe the right under this Law;

b) use the services presumed to infringe the right under this Law; or c) render the services presumed to infringe the right under this Law.

3. It shall be considered that an act has been carried out on a commercial scale, if carried out for direct or indirect economic benefit.

4. The notion of the activity on a commercial scale does not include the acts of innocent ultimate consumers.

5. The court may order that the information referred to in paragraph (1) of this Article is provided to the court also by a person indicated by any person referred to in paragraph (2) of this Article as involved in manufacturing, making and distribution of goods, or rendering of services presumed to infringe the right under this Law.

6. The information requested on the grounds of paragraph (1) of this Article may include, in particular:

a) name, address, or company name and registered office of the manufacturer, maker, distributor, supplier and other former possessors of goods, or service providers, as well as the intended wholesalers and retailers; b) information on the quantities of manufactured, made, delivered, received, or ordered goods or services, as well as the prices obtained for the goods and services concerned.

Article 88 Presentation of Evidence

1. Where the court decides to allow the proposed evidence held by the opposite party to be presented, that party shall surrender such evidence at the request of the court.

2. Paragraph (1) of this Article pertains also to banking, financial and business documents controlled by the opposite party, if the infringement was committed on a commercial scale.

3. The respective provisions of the law regulating civil procedure shall apply in the procedure for the presentation of evidence, unless otherwise stipulated by this Law.

4. Following the presentation of evidence, the court shall, according to paragraph (1) of this Article, ensure the protection of confidential information pertaining to the parties, and take care that judicial proceedings are not abused solely with the intention to obtain confidential information of the opposite party.

Article 89 Security Instrument for the Opposing Party

At the request of the person against whom a procedure for ordering a provisional measure or preservation of evidence has been initiated, the court may order that an adequate amount of money be deposited by the applicant as a security instrument in the case of an unfounded claim.

Article 90 Challenge of an Industrial Design

1. The author of a design or his legal successor may claim in an action from the court to establish that he is entitled to file an application instead of or together with a person having filed the application.

2. The author of a design or his legal successor may claim in an action from the court to establish that he is the holder of a registered industrial design instead of or together with a person in whose name the industrial design has been registered.

3. The action referred to in paragraph (1) of this Article may be brought by the completion of the procedure for the grant of an industrial design, whereas the action referred to in paragraph (2) of this Article may be brought by the expiration of the term protection of a registered industrial design.

4. If the claim referred to in paragraph (1) or (2) of this Article is upheld in a court decision, the Institute shall, after the receipt of the court decision or at the request of the plaintiff, enter the plaintiff in the respective register of the Institute as the applicant or the holder of an industrial design, and shall publish the data concerning that in the official gazette.

Article 91 Right to a Challenged Industrial Design Acquired by Third Party

The right acquired by a third party from the former applicant or the holder of a registered industrial design, referred to in Article 90 of this Law, shall be terminated on the day of entry of the new applicant or the new holder of a registered industrial design in the respective register of the Institute, provided that the former applicant or the former holder of the industrial design has been deleted from the respective register of the Institute, on the basis of the court decision referred to in Article 90 paragraph (4) of this Law.

Article 92 Dispute Concerning the Recognition of Authorship

1. A person considering himself the author of a design or his legal successor may claim in an action from the court to establish that he is the author of the design that is the subject matter of an application or a registered industrial design, and to be indicated as the author in the application and all other documents, as well as in the respective registers.

2. The plaintiff referred to in paragraph (1) of this Article may also claim the publication of the judgment at the expense of the defendant, compensation for moral damage and pecuniary damages and reimbursement of the expenses of the proceedings.

3. The time period for bringing the action referred to in paragraph (1) of this Article shall not be limited.

CHAPTER TWELVE – CUSTOMS MEASURES

Article 93 Request Filed by the Right Holder

1. The holder of the exclusive rights under this Law, who reasonably believes that the importation, transit or exportation of the goods manufactured in contravention of the provisions of this Law shall take place, may apply for the protection of his rights with the competent customs authority (hereinafter: the customs authority) by means of customs measures of temporary impounding of the goods.

2. The application for the protection of rights under paragraph (1) of this Article must contain:

a) details of the applicant and the holder of the exclusive right under this Law, if they are not the same persons; b) a detailed description of goods enabling their identification; c) proof that the applicant or a person authorized by him is the holder of the exclusive right under this Law in connection with such goods; d) proof that the exclusive right is likely to have been infringed; e) other details held by the applicant relevant for deciding on the application, such as details of the location of goods and the destination thereof, the expected date of arrival or dispatch of the package, means of transportation, details of the importer, exporter or recipient, and the like. f) time period within which the customs authorities shall act on such application, which may not be longer than two years from the date of its filing.

3. The customs authority may, before issuing its decision by which the application referred to in paragraph (1) of this Article is granted, request the right holder to deposit a security instrument for the costs of the storage and transportation of the goods, as well as for the compensation for damage, which may be incurred by the customs authority in connection with the goods and by the party against which the application referred to in paragraph (1) of this Article is granted.

4. If the customs authority grants the application under paragraph (1) of this Article, it shall inform all customs outposts, and the right holder about it.

Article 94 Procedure Following the Temporary Impounding of Goods

1. Where in the course of the customs procedure a customs unit finds the goods matching the description of the goods indicated in the decision of the competent customs authority, it shall temporarily impound such goods.

2. The decision on the temporary impounding of the goods shall be delivered to its importer.

3. It shall be specified in the decision on impounding referred to in paragraph (2) that the owner of the goods, or a person entitled to keep the goods in his possession, may declare, within ten working days from the date of temporary impounding, whether the goods are counterfeit or whether another infringement of right under this Law is concerned.

4. Where the customs authority does not receive a written declaration of the owner or a person entitled to keep the goods in his possession, within the period referred to in paragraph (3) of this Article, it may seize and destroy the goods at the request of the right holder, and at his expense.

5. Where the owner of the goods or a person entitled to keep the goods in his possession declares, within the period referred to in paragraph (3) of this Article, that the goods are not counterfeit or that there is no other infringement of a right under this Law, the right holder may, within ten working days from the receipt of the notification of such declaration, bring an action for the infringement of rights.

6. Where particular circumstances of the case justify it, the customs authority may allow, at the request of the right holder, additional time for bringing an action referred to in paragraph (5) of this Article which may not be longer than ten working days.

7. During the temporary impounding of the goods, the right holder or a person entitled by him, may carry out the inspection and control of the goods and accompanying documents to the extent necessary for establishing his claims and for the realization of judicial protection of his rights, ensuring at the same time the protection of confidential information.

8. The importer shall also be entitled to carry out the inspection and control of the goods.

9. If the right holder fails to bring an action referred to in paragraph (5) of this Article, the temporarily impounded goods shall be released to the requested customs approved use or circulation.

10. If the right holder initiates judicial proceedings, the customs authority shall issue a decision on the confiscation of goods until the issue of the final judicial decision.

11. If the right holder brings an action referred to in paragraph (5) of this Article, and the competent court fails to order a temporary measure of impounding the goods within the time limit referred to in paragraph (5) of this Article, the owner of the temporarily impounded goods or a person authorized to dispose of it shall be entitled to claim the release of such goods if he deposits a security instrument in the amount sufficient to cover possible compensation for damages incurred by the right holder, provided that all other conditions for the release of such goods are fulfilled

Article 95 Ex-Officio Procedure

1. Where a customs outpost reasonably believes, during the customs procedure in connection with the importation, transit or exportation of the goods, that the rights under this law are infringed by certain goods, it shall temporarily impound such goods and inform the customs authority about it.

2. The customs authority shall inform the right holder in writing about the impoundment, the suspicion that his rights are infringed and the possibility of filing the application under Article 93 of this Law, within five working days from the date of impoundment.

3. Where the right holder files the application in accordance with paragraph (2) of this Article, the goods shall be impounded until the decision of the customs authority.

4. If the customs authority grants the application referred to in Article 93 of this Law, the goods shall be temporarily impounded for another ten working days.

5. The right holder must carry out the actions specified in Article 94 paragraph (7) of this Law, within the time limit referred to in paragraph (4) of this Article.

6. The provisions of Articles 94 and 95 of this Law shall not apply to importation, transit or exportation of small quantities of goods intended for private and non-commercial use, which are brought into or taken out of the country as part of traveler’s personal luggage or sent in small consignments.

Article 96 Application of Other Customs Regulations

1. Other customs regulations shall apply mutatis mutandis to the customs procedure in connection with the goods infringing the rights under this Law.

2. The regulations governing more specifically the implementation of customs measures referred to in this part of the Law shall be enacted by the Council of Ministers, upon the motion of the Indirect Taxation Authority of B&H.

3. The customs procedure in connection with the goods infringing the rights under this Law shall be expeditious.

PART THIRTEEN – MISDEMEANOUR PROVISIONS

Article 97 Misdemeanors

1. A legal person and an entrepreneur who infringe a registered industrial design or the right conferred by the application in the manner referred to in Article 80 of this Law shall be punished by fine in the amount of KM 5.000 to KM 200.000.

2. A responsible person in a legal entity shall also be punished for the misdemeanor referred to in paragraph (1) of this Article of the Law by fine in the amount of KM 3.000 to KM 20.000.

3. A natural person shall be punished for the misdemeanor referred to in paragraph (1) of this Article by fine in the amount of KM 3.000 to KM 10.000.

4. The objects resulting from the commitment of the misdemeanor referred to in paragraph (1) of this Article shall be seized and destroyed, whereas the objects or devices intended for or used for the commitment of such misdemeanors shall be seized.

5. The misdemeanor procedure based on the provisions of this Article shall be expeditious.

Article 98 Protective Measure

1. A legal entity, who commits the misdemeanor referred to in paragraph (1) of Article 97 of this Law in the course of carrying out its business activities, may be imposed a protective measure

involving the prohibition of business activities or the part thereof infringing a registered industrial design for a period of one year, if the misdemeanor committed is exceptionally serious regarding the manner in which it was committed, the consequences of the act or other circumstances of the misdemeanor as committed.

2. A legal entity who repeats the commission of the misdemeanor referred to in Article 97 paragraph (1) of this Law shall be imposed a protective measure involving the prohibition of business activities or the part thereof, infringing a registered industrial design, for a period of at least one year.

Article 99 Inspection Control in Relation to Misdemeanors

1. Inspection control in relation to the misdemeanors sanctioned under Article 97 of this Law shall be carried out by the inspection office in charge of the market control in the Federation of Bosnia and Herzegovina, the Republika Srpska and the Brčko District of Bosnia and Herzegovina.

2. The inspection procedure shall be expeditious.

PART FOURTEEN – TRANSITIONAL AND FINAL PROVISIONS

Article 100 Rights Granted Before the Application of this Law and Implementing Regulations for the

Implementation of this Law

1. Registered industrial designs that are valid on the day on which this Law enters into force shall remain valid and the provisions of this Law shall apply to them.

2. The Director of the Institute shall enact implementing regulations for the implementation of this Law within six months from the date of entry of this Law into force, with the exception of the regulations under Article 16 and paragraph (2) of Article 96 of this Law.

3. The implementing regulations within the meaning of paragraph (2) of this Article shall be: The Regulations Concerning the Procedure for the Grant of Industrial Designs, The Decision on Special Procedural Charges for the Acquisition and Maintenance of Industrial Property Rights, The Decision on the Conditions for an Entry in the Registers of Representatives for Industrial Property Protection, The Regulations Concerning Professional Examination for the Representatives for Industrial Property Protection and the Decision Concerning Compensation for the Service on the Board of Appeal.

Article 101 End of Validity of other Regulations and Pending Procedures for the Grant of Industrial Design

1. The provisions of CHAPTER II: TYPES OF INDUSTRIAL PROPERTY RIGHTS Section 3. INDUSTRIAL DESIGN (Articles 97 to 115) of the Law on Industrial Property in Bosnia and Herzegovina (Official Gazette of Bosnia and Herzegovina volumes 3/02 and 29/02) relating to the industrial design, as well as the provisions which may be applied to industrial designs accordingly shall cease to have effect on the date of the commencement of application of this Law.

2. By way of derogation from the provision of paragraph (1) of this Article, the Law on Industrial Property in Bosnia and Herzegovina shall continue to apply to all administrative procedures relating to industrial designs, which are not completed by the day of the commencement of application of this Law.

Article 102 Application of International Treaties

The provisions of international treaties pertaining to the industrial design, acceded to by B&H, shall apply to the subject-matters regulated by this Law, and in the case of conflict with the provisions of this Law, the provisions of international treaties shall apply.

Article 103 Unified Application of the Provisions on the Board of Appeal Contained in the Patent Law, the

Law on the Protection of Indications of Geographical Origin and the Trademark Law

The provisions of Articles 77 and 78 of this Law and the respective provisions of the Patent Law, The Law on the Protection of Indications of Geographical Origin and the Trademark Law, governing the Board of Appeal of the Institute, shall apply in the manner that one board of appeal shall be established.

Article 104 Entering into Force and Application of the Law

This Law shall enter into force on the eight day following the day of its publication in the “Official Gazette of B&H” and shall apply as of January 1, 2011.

PARLIAMENTARY ASSEMBLY OF B&H, number 520/10 May 28, 2010

Sarajevo

Speaker House of Representatives

Parliamentary Assembly of Bosnia and Herzegovina Dr Milorad Živković, signed

Speaker House of Peoples

Parliamentary Assembly of Bosnia and Herzegovina Sulejman Tihić, signed

Godina XIV Utorak, 29. juna/lipnja 2010. godine

Broj/Broj 53

Godina XIV Utorak, 29. juna 2010. godine

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik

PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE

Na temelju članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 75. sjednici Zastupničkoga doma, održanoj 7. travnja 2010. godine, i na 46. sjednici Doma naroda, održanoj 28. svibnja 2010. godine, usvojila je

ZAKON

O INDUSTRIJSKOM DIZAJNU

DIO PRVI - OPĆE ODREDBE

Članak 1. (Predmet Zakona)

(1) Ovim se zakonom ureĎuju uvjeti za zaštitu dizajna, način stjecanja, održavanje, sadržaj, evidencija prometa, prestanak i zaštita industrijskog dizajna u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: BiH).

(2) Ovaj se Zakon primjenjuje i na industrijski dizajn koji je meĎunarodno registriran za teritorij BiH na temelju Haaškog sporazuma o meĎunarodnoj registraciji industrijskog dizajna (Ženevski akt 1999), usvojen u Ženevi 2. 7. 1999. godine (u daljnjem tekstu: Haaški sporazum), u svim pitanjima koja nisu izričito ureĎena Haaškim sporazumom.

Članak 2. (Značenje izraza)

U smislu ovoga Zakona, navedeni izrazi imaju sljedeća značenja:

a) "industrijski dizajn" je isključivo pravo na vanjski izgled proizvoda;

b) "vanjski izgled proizvoda" je ukupni vizualni dojam koji proizvod ostavlja na informiranoga potrošača ili korisnika;

c) "dizajn" je trodimenzionalni ili dvodimenzionalni vanjski izgled cijeloga proizvoda, ili njegova dijela, koji je odreĎen njegovim vizualnim karakteristikama, posebice linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i/ili materijalima od kojih je proizvod načinjen ili kojima je ukrašen, kao i njihovom kombinacijom;

d) "informirani potrošač ili korisnik" označava fizičku osobu koja se redovito susreće s proizvodom,

e) "proizvod" je bilo koji industrijski ili obrtnički proizvod, uključujući izmeĎu ostaloga i dijelove koji su namijenjeni za spajanje u složeni proizvod, pakiranje proizvoda, grafičke simbole i tipografske znake, isključujući računalne programe;

f) "industrijski ili obrtnički proizvod" je bilo koji predmet koji se industrijskim ili obrtničkim putem može proizvesti u većem broju istovjetnih primjeraka;

g) "složeni proizvod" je proizvod koji je sastavljen od više dijelova koji mogu biti zamijenjeni i koji omogućavaju sastavljanje i rastavljanje proizvoda.

DIO DRUGI - UVJETI ZA ZAšTITU

Članak 3. (Uvjeti za zaštitu dizajna)

Dizajn se štiti na temelju ovoga Zakona ako je nov i ako ima individualni karakter.

Članak 4. (Novost dizajna)

(1) Smatrat će se da je dizajn nov ako istovjetan dizajn nije postao dostupan javnosti bilo gdje u svijetu prije dana podnošenja prijave za priznanje industrijskog dizajna za taj dizajn ili ako nema ranije podnesene prijave za priznanje istovjetnog industrijskog dizajna.

(2) U slučaju kada je zatraženo pravo prvenstva, smatrat će se da je dizajn nov ako nije postao dostupan javnosti prije dana priznatoga prava prvenstva.

(3) Dizajni se smatraju istovjetnima ako se razlikuju samo u nebitnim detaljima.

(4) Razlika u nebitnim detaljima postoji ako informirani korisnik na prvi pogled ne razlikuje dizajne.

Članak 5. (Individualni karakter dizajna)

(1) Smatrat će se da dizajn ima individualni karakter ako se ukupan vizualni dojam koji ostavlja na informiranog korisnika razlikuje od ukupnog vizualnog dojma koji na toga korisnika ostavlja bilo koji drugi dizajn, a koji je postao dostupan javnosti prije dana podnošenja uredne prijave za priznanje industrijskoga dizajna ili dana priznatoga prava prvenstva suprotstavljenog industrijskog dizajna.

(2) Pri utvrĎivanju individualnog karaktera dizajna moraju se uzeti u obzir stupanj slobode i objektivno ograničenje autora prilikom stvaranja dizajna konkretnoga proizvoda, prouzročeno tehnološkim i funkcionalnim karakteristikama toga proizvoda.

Članak 6. (Dizajn proizvoda koji čini sastavni dio složenoga proizvoda)

(1) Dizajn primijenjen na proizvodu, ili sadržan u proizvodu koji čini sastavni dio složenoga proizvoda, smatrat će se da je nov i da ima individualni karakter:

a) ako sastavni dio koji je ugraĎen u složeni proizvod ostaje vidljiv tijekom redovite uporabe složenoga proizvoda i

b) ako vidljive karakteristike sastavnoga dijela ispunjavaju uvjete novosti i individualnog karaktera.

(2) Pod redovitom uporabom iz stavka (1) točka a) ovoga članka podrazumijeva se uporaba krajnjega korisnika, isključujući održavanje, servisiranje ili popravak proizvoda.

Članak 7. (Dostupnost javnosti)

(1) Smatrat će se da je dizajn postao dostupan javnosti, u smislu čl. 4. i 5. ovoga Zakona, ako je objavljen, izlagan, korišten u prometu robe i usluga, ili na drugi način otkriven prije dana podnošenja prijave za priznanje industrijskog dizajna, ili datuma prvenstva ako je traženo, osim u slučaju kada u standardnim poslovnim tokovima nije postojala razumna mogućnost da poslovni krugovi specijalizirani za dano područje saznaju za otkrivanje dizajna.

(2) Neće se smatrati da je dizajn postao dostupan javnosti, u smislu stavka (1) ovoga članka, samo iz razloga što je otkriven trećoj osobi pod izričitim ili implicitnim uvjetima čuvanja tajnosti dizajna.

(3) Neće se smatrati da je dizajn postao dostupan javnosti, u svrhu primjene čl. 4. i 5. ovoga Zakona, ako je dizajn otkrio autor, njegov pravni sljednik ili treća osoba koja je informaciju dobila od autora ili njegovog pravnog sljednika, ili na temelju radnje koju je autor ili njegov pravni sljednik poduzeo, pod uvjetom da je od trenutka kada je izvršeno otkrivanje dizajna proteklo manje od 12 mjeseci do dana podnošenja prijave za priznanje industrijskog dizajna, ili ako je zatraženo pravo prvenstva, od datuma prvenstva.

(4) Stavak (3) ovoga članka primjenjivat će se i ako je dizajn postao dostupan javnosti kao posljedica zlouporabe u vezi s autorom ili njegovim pravnim sljednikom.

Članak 8. (Nacionalni tretman)

(1) Pravo na industrijski dizajn pripada autoru dizajna ili njegovom pravnom sljedniku pod uvjetima propisanim ovim Zakonom.

(2) Strane fizičke i pravne osobe uživaju ista prava glede zaštite industrijskog dizajna u BiH kao i domaće fizičke i pravne osobe ako to proizlazi iz meĎunarodnih ugovora ili konvencija kojima je pristupila ili ih je ratificirala BiH (u daljnjem tekstu: meĎunarodni ugovori i konvencije), ili iz načela reciprociteta.

(3) Postojanje reciprociteta se pretpostavlja dok se ne dokaže protivno.

Članak 9. (Isključenje zaštite uslijed tehničke funkcije)

(1) Industrijskim dizajnom ne može se zaštititi dizajn koji je isključivo uvjetovan tehničkom funkcijom proizvoda.

(2) Industrijskim dizajnom ne može se zaštititi dizajn koji nužno mora biti reproduciran u svojem točnom obliku i dimenzijama, kako bi se omogućilo da bude mehanički povezan s ili postavljen u proizvod, oko proizvoda ili uz drugi proizvod, tako da svaki proizvod može izvršavati svoju funkciju.

(3) Pod uvjetima propisanim u čl. 4. i 5. ovoga Zakona, neovisno o stavku (2) ovoga članka, može se zaštititi dizajn koji omogućava višestruko sastavljanje ili povezivanje meĎusobno zamjenjivih proizvoda u modularnom sustavu.

Članak 10. (Apsolutni razlozi za odbijanje prijave za priznanje industrijskog dizajna)

Neće se odobriti zaštita za dizajn:

a) koji nije dizajn u smislu članka 2. točka c) ovoga Zakona,

b) čija je objava ili uporaba protivna javnom poretku ili prihvaćenim moralnim načelima,

c) koji sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili amblem, naziv ili kraticu naziva neke zemlje ili meĎunarodne organizacije, kao i njihovo podražavanje, osim po odobrenju nadležnoga tijela te zemlje ili organizacije,

d) koji sadrži naziv ili kraticu, grb, amblem, zastavu ili drugi službeni znak BiH ili njezinih entiteta, kantona, distrikta ili ih podražava, osim uz odobrenje nadležnoga tijela.

Članak 11. (Relativni razlozi za odbijanje prijave za priznanje

industrijskog dizajna)

(1) Na temelju podnesenog prigovora neće se odobriti zaštita za dizajn:

a) koji nije nov u smislu članka 4. ovoga Zakona,

b) koji nema individualni karakter u smislu članka 5. ovoga Zakona,

c) koji je isključivo uvjetovan tehničkom funkcijom proizvoda u smislu članka 9. ovoga Zakona,

d) koji povreĎuje starije autorsko pravo ili neko pravo na industrijsko vlasništvo druge osobe,

e) koji predstavlja odnosno sadrži lik neke osobe, osim uz izričitu suglasnost te osobe,

f) koji može povrijediti nacionalna ili vjerska osjećanja.

(2) Dizajn koji predstavlja, odnosno sadrži lik umrle osobe može se zaštititi samo uz pristanak bračnog druga i djece umrloga, ako njih nema uz pristanak roditelja, a ako nema roditelja uz pristanak drugih nasljednika, ako oporukom nije drukčije odreĎeno.

(3) Za zaštitu dizajna koji predstavlja, odnosno sadrži lik povijesne ili druge umrle poznate ličnosti potrebna je i dozvola nadležnoga tijela.

Članak 12. (Nadležnost za postupak zaštite industrijskog dizajna)

(1) Poslove koji se odnose na postupak zaštite industrijskog dizajna u upravnome postupku propisanom ovim Zakonom obavlja Institut za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Institut).

(2) Ako nije drugačije propisano ovim Zakonom, u postupku pred Institutom primjenjuju se odredbe Zakona o upravnome postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07 i 93/09).

(3) Protiv odluke Instituta donesene u postupku iz stavka (1) ovoga članka može se uložiti žalba Povjerenstvu za žalbe Instituta (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo za žalbe) u roku od 15 dana od dana primitka odluke.

(4) Protiv odluke Povjerenstva za žalbe može se pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka odluke.

Članak 13. (Registri)

(1) Institut u elektroničkom obliku vodi Registar prijava za priznanje industrijskog dizajna (u daljnjem tekstu: Registar prijava), Registar industrijskog dizajna i Registar zastupnika.

(2) Registri iz stavka (1) ovoga članka objedinjeni su u jedinstveni sustav registara industrijskog vlasništva BiH u elektroničkom obliku.

(3) Sadržaj registara iz stavka (1) ovoga članka propisat će se posebnim propisom za provedbu ovoga Zakona (u daljnjem tekstu: provedbeni propis).

(4) Registri iz stavka (1) ovoga članka smatraju se javnim knjigama i zainteresirane osobe mogu ih razgledati bez plaćanja posebnih pristojbi.

(5) Na pismeni zahtjev zainteresiranih osoba i uz plaćanje propisane pristojbe i naknade posebnih troškova postupka, Institut će izdati preslike dokumenata i odgovarajuće potvrde i uvjerenja o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju.

Članak 14. (Zastupanje)

(1) Fizičke i pravne osobe koje se bave zastupanjem u postupku zaštite industrijskog dizajna pred Institutom moraju biti upisane u Registar zastupnika iz članka 13. stavak (1) ovoga Zakona.

(2) Stranu fizičku ili pravnu osobu u postupku pred Institutom mora zastupati zastupnik upisan u Registar zastupnika, a domaća pravna i fizička osoba može istupati i samostalno pred Institutom.

(3) U Registar zastupnika upisuju se fizičke i pravne osobe koje ispunjavaju uvjete utvrĎene provedbenim propisom.

Članak 15. (Pružanje informacija)

(1) Institut, na pismeni zahtjev, obavlja usluge pretraživanja prijavljenih i registriranih industrijskih dizajna u BiH.

(2) Institut će svakoj osobi, na njezin pismeni zahtjev, omogućiti uvid u dokumentaciju koja se odnosi na objavljeni industrijski dizajn.

(3) Sadržaj i način pretraživanja iz stavka (1) i uvida iz stavka (2) ovoga članka uredit će se provedbenim propisom.

Članak 16. (Pristojbe i naknade u postupku stjecanja i održavanja industrijskog dizajna i pružanja

informacijskih usluga)

Za sve radnje u postupku stjecanja, održavanja, evidencije prometa i prestanka industrijskog dizajna i za pružanje informacijskih usluga plaćaju se pristojbe suglasno Zakonu o administrativnim pristojbama (u daljnjem tekstu: pristojbe) i naknade posebnih troškova postupka (u daljnjem tekstu: troškovi postupka) u visini odreĎenoj posebnom tarifom koju donosi Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine na prijedlog ravnatelja Instituta.

DIO TREĆI - POSTUPAK ZAŠTITE

Članak 17. (Pokretanje postupka za priznanje industrijskog dizajna)

(1) Postupak za priznanje industrijskog dizajna pokreće se prijavom za priznanje industrijskog dizajna (u daljnjem tekstu: prijava), koja se podnosi Institutu.

(2) Bitni dijelovi prijave su:

a) zahtjev za priznanje industrijskog dizajna i

b) dvodimenzionalni prikaz dizajna (u daljnjem tekstu: prikaz).

(3) Fakultativni dio prijave je opis dizajna (u daljnjem tekstu: opis).

(4) Sadržaj prijave, način prezentacije i broj primjeraka pojedinih bitnih dijelova prijave, kao i sadržaj priloga koji se podnose uz prijavu, ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 18. (Zahtjev za priznanje industrijskog dizajna)

(1) Zahtjev za priznanje industrijskog dizajna sadrži:

a) podatke o podnositelju prijave,

b) podatke o autoru dizajna ili izjavu autora da ne želi biti naveden u prijavi,

c) naznaku o tome odnosi li se prijava na jedan ili više dizajna,

d) stvaran i kratak naziv dizajna,

e) pravni temelj za podnošenje prijave, ako autor dizajna nije podnositelj prijave,

f) potpis podnositelja prijave i

g) fakultativno, izjavu da se zahtijeva objava priznatog industrijskog dizajna 12 mjeseci nakon datuma donošenja rješenja o priznanju industrijskog dizajna (odgoĎena objava).

(2) Jedna prijava može sadržavati zahtjev za priznanje industrijskoga dizajna za jedan ili više dizajna (do 100) koji se primjenjuju na proizvodima svrstanim u istu klasu meĎunarodne klasifikacije propisane Lokarnskim aranžmanom o ustanovljenju meĎunarodne klasifikacije industrijskog dizajna.

(3) Autor dizajna može tijekom postupka zaštite, kao i tijekom cijeloga roka trajanja industrijskoga dizajna, povući svoju izjavu da ne želi da mu ime bude navedeno u prijavi, registrima kao ni u drugim ispravama predviĎenim ovim Zakonom, odnosno zahtijevati da mu ime bude brisano kao ime autora navedenog dizajna u prijavi i registrima.

Članak 19. (Prikaz)

(1) Prikaz mora biti takav da se svi detalji vanjskog izgleda predmeta zaštite jasno vide.

(2) Detalji vanjskog izgleda predmeta zaštite moraju biti prikazani na način koji jasno omogućuje odreĎivanje opsega novosti dizajna i njegov individualni karakter.

(3) Glede kvalitete i drugih tehničkih zahtjeva, prikaz mora ispunjavati uvjete propisane provedbenim propisom.

(4) Ako je u pitanju prijava dvodimenzionalnog dizajna, kao prikaz može se dostaviti dvodimenzionalni primjerak (uzorak) prijavljenog proizvoda s tim što se najkasnije u roku od šest mjeseci od dana podnošenja prijave Institutu mora dostaviti prikaz koji ispunjava uvjete iz st. (1) do (3) ovoga članka.

(5) Dvodimenzionalni primjerak iz stavka (4) ovoga članka dostavlja se Institutu na način predviĎen provedbenim propisom.

Članak 20. (Opis)

(1) Opis mora biti utemeljen na podnesenom prikazu i mora se odnositi samo na vanjski izgled predmeta zaštite, što podrazumijeva površine proizvoda, odnosno njegovih dijelova koji se vide stalno ili pri redovitoj uporabi, odnosno samo na sliku ili crtež kojim je prikazan predmet zaštite, a koji se može prenijeti na odreĎeni proizvod ili njegov dio.

(2) Opis ne smije sadržavati podatke koji se odnose na konstrukciju, funkciju ili funkcionalne prednosti i slične podatke o proizvodu ili njegovim dijelovima.

(3) Opis može imati maksimalno 150 riječi.

(4) Sadržaj opisa pobliže se ureĎuje provedbenim propisom.

Članak 21. (Registar prijava)

U Registar prijava upisuju se podaci o bitnim dijelovima prijave iz članka 17. ovoga Zakona i drugi podaci propisani provedbenim propisom.

Članak 22. (Datum podnošenja prijave)

(1) Za priznanje datuma podnošenja prijave potrebno je da prijava podnesena Institutu na taj datum sadrži:

a) naznaku o tome da se traži priznanje industrijskog dizajna,

b) ime i prezime, odnosno naziv i adresu podnositelja prijave i

c) prikaz.

(2) Institut potvrĎuje primitak prijave podnositelju prijave na njegov primjerak.

(3) Po primitku prijave Institut ispituje sadrži li prijava dijelove iz stavka (1) ovoga članka.

(4) Ako prijava ne sadrži dijelove iz stavka (1) ovoga članka, Institut će pozvati podnositelja prijave da u roku od 30 dana, koji se ne može produljiti, otkloni nedostatke zbog kojih prijava nije mogla biti upisana u Registar prijava.

(5) Ako podnositelj prijave u roku iz stavka (4) ovoga članka ne otkloni nedostatke, Institut će prijavu zaključkom odbaciti.

(6) Ako podnositelj prijave u roku iz stavka (4) ovoga članka otkloni nedostatke, Institut će zaključkom priznati za datum podnošenja prijave onaj datum kada je podnositelj prijave otklonio uočene nedostatke.

(7) Prijava kojoj je priznat datum podnošenja upisuje se u Registar prijava, o čemu Institut pismeno obavještava podnositelja prijave.

Članak 23. (Pravo prvenstva)

Podnositelj prijave ima pravo prvenstva od datuma podnošenja prijave u odnosu na sve druge osobe koje su za istovjetan dizajn kasnije podnijele prijavu.

Članak 24. (Unijsko pravo prvenstva)

(1) Pravnoj ili fizičkoj osobi koja je podnijela urednu prijavu industrijskog dizajna s djelovanjem u nekoj državi članici Pariške unije ili Svjetske trgovinske organizacije priznat će se pravo prvenstva u BiH od datuma podnošenja te prijave ako u BiH za isti industrijski dizajn podnese prijavu u roku od šest mjeseci od dana podnošenja prijave s djelovanjem u dotičnoj državi.

(2) Osoba koja se poziva na pravo prvenstva iz stavka (1) ovoga članka u zahtjevu za priznanje industrijskog dizajna mora naznačiti datum podnošenja, broj prijave i zemlju za koju je prijava podnesena.

(3) Urednom prijavom iz stavka (1) ovoga članka smatra se svaka prijava koja ispunjava uvjete urednosti prema nacionalnom zakonodavstvu države članice Pariške unije ili Svjetske trgovinske organizacije za koju je prijava podnesena, ili prema propisima meĎunarodne organizacije nastale na temelju meĎunarodnog ugovora sklopljenog izmeĎu ovih zemalja, bez obzira na kasniju pravnu sudbinu te prijave.

(4) Osoba iz stavka (1) ovoga članka dužna je u roku od tri mjeseca od dana podnošenja prijave u BiH dostaviti Institutu prijepis prijave iz stavka (1) ovoga članka, ovjeren od nadležnog tijela države članice Pariške unije, Svjetske trgovinske organizacije, odnosno meĎunarodne organizacije kojoj je ta prijava podnesena, kao i ovjereni prijevod prijepisa na jednom od jezika u službenoj uporabi u BiH.

(5) Ako osoba iz stavka (1) ovoga članka ne ispuni obvezu iz stavka (4) ovoga članka, Institut neće priznati zahtijevano pravo prvenstva te će zaključkom utvrditi da pravo prvenstva postoji od datuma podnošenja prijave, utvrĎenog sukladno članku 22. ovoga Zakona, i nastavit će postupak povodom podnesene prijave.

(6) Sadržaj zahtjeva za izdavanje uvjerenja o pravu prvenstva i sadržaj uvjerenja o pravu prvenstva koje izdaje Institut ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 25. (Izložbeno (sajamsko) pravo prvenstva)

(1) Podnositelj prijave koji je izlagao dizajn na službenoj ili službeno priznatoj meĎunarodnoj izložbi u BiH ili u drugoj državi članici Pariške unije ili Svjetske trgovinske organizacije, sukladno Konvenciji o meĎunarodnim izložbama, može u roku od tri mjeseca od dana zatvaranja izložbe zahtijevati u prijavi pravo prvenstva od prvoga dana izlaganja toga dizajna na izložbi.

(2) Osoba koja zahtijeva priznanje prava prvenstva iz stavka (1) ovoga članka dužna je uz prijavu dostaviti pismenu potvrdu nadležnoga tijela države članice Pariške unije ili Svjetske trgovinske organizacije u kojoj je izložba održana da je u pitanju izložba odnosno sajam meĎunarodnog karaktera, uz naznačene podatke o vrsti izložbe odnosno sajma, mjestu održavanja, datumu otvaranja i zatvaranja izložbe odnosno sajma i prvom danu izlaganja dizajna za koji se traži priznanje industrijskog dizajna.

(3) Uvjerenje da je izložbi odnosno sajmu održanom u BiH službeno priznat meĎunarodni karakter izdaje Vanjskotrgovinska komora Bosne i Hercegovine.

Članak 26. (Višestruko pravo prvenstva)

Podnositelj prijave može zahtijevati priznanje višestrukog prava prvenstva na temelju ranije podnesenih prijava u jednoj ili više država članica Pariške unije ili Svjetske trgovinske organizacije pod uvjetima iz članka 24. ovoga zakona.

Članak 27. (Računanje rokova prvenstva)

(1) Priznanjem prava prvenstva iz članka 25. ovoga Zakona ne produljuju se rokovi iz članka 24. ovoga Zakona.

(2) U slučaju zahtijevanja višestrukog prava prvenstva iz članka 26. ovoga Zakona, rokovi koji prema članku 24. ovoga Zakona teku od datuma prvenstva računaju se od datuma prvenstva prve prijave.

Članak 28. (Izmjena prikaza)

U podnesenoj prijavi ne može se naknadno izmijeniti prikaz na takav način da se prema opsegu i sadržaju prikazanog predmeta zaštite bitno razlikuje od prvotnoga prikaza, čime bi se proširili novost i individualni karakter prvotno prikazanog dizajna.

Članak 29. (Redoslijed ispitivanja prijava)

(1) Prijave se ispituju prema redoslijedu odreĎenom datumom njihova podnošenja.

(2) Iznimno od odredbe stavka (1) ovoga članka, prijava se može rješavati po žurnom postupku u slučaju sudskog spora ili pokrenutog inspekcijskog nadzora ili carinskog postupka, na zahtjev suda ili nadležnoga tijela tržišne inspekcije, odnosno carinskog tijela.

(3) U slučaju iz stavka (2) ovoga članka podnosi se zahtjev za ispitivanje prijave po žurnom postupku.

Članak 30. (Ispitivanje urednosti prijave i odbacivanje prijave)

(1) Postupak ispitivanja urednosti prijave obuhvaća ispitivanje svih uvjeta propisanih ovim Zakonom i provedbenim propisom.

(2) Prijava je uredna ako sadrži bitne dijelove iz članka 17. ovoga Zakona, dokaz o uplati pristojbe i troškova postupka i druge propisane podatke.

(3) Ako utvrdi da prijava nije uredna, Institut će pismenim putem, uz navoĎenje razloga, pozvati podnositelja prijave da je uredi u roku koji ne može biti kraći od 30 dana niti dulji od 60 dana.

(4) Na obrazloženi zahtjev podnositelja prijave, uz plaćanje propisane pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (3) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(5) Ako podnositelj prijave u ostavljenom roku ne uredi prijavu ili ne plati pristojbu za njezino ureĎivanje, Institut će zaključkom odbaciti prijavu.

(6) U slučaju iz stavka (4) ovoga članka, uz plaćanje propisane pristojbe i troškova postupka, podnositelj prijave može podnijeti prijedlog za vraćanje u prijašnje stanje u roku od tri mjeseca od dana primitka zaključka o odbacivanju.

Članak 31. (Odustajanje od prijave)

(1) Podnositelj prijave može tijekom cijeloga postupka odustati od prijave u cjelini ili samo za pojedine dizajne.

(2) Ako je u Registru prijava upisano odreĎeno pravo u korist treće osobe, podnositelj prijave ne može odustati od prijave bez pismene suglasnosti osobe na čije ime je upisano to pravo.

(3) U slučaju kada podnositelj prijave odustane od prijave u cjelini, Institut donosi poseban zaključak o obustavi postupka.

(4) U slučaju iz stavka (3) ovoga članka prijava prestaje važiti idućega dana od dana predaje Institutu izjave o odustajanju.

Članak 32. (Razdvajanje prijave)

(1) Prijava koja sadrži zahtjev za priznanje više industrijskih dizajna (u daljnjem tekstu: višestruka prijava) može se, na zahtjev podnositelja prijave, do upisa industrijskog dizajna u Registar industrijskog dizajna razdvojiti na dvije ili više pojedinačnih ili višestrukih izdvojenih prijava.

(2) Sadržaj zahtjeva za razdvajanje prijave ureĎuje se provedbenim propisom.

(3) Svaka od izdvojenih prijava iz stavka (1) ovoga članka dobiva novi broj prijave i upisuje se u Registar prijava, ali zadržava datum podnošenja prvotne višestruke prijave i njezino pravo prvenstva.

(4) O razdvajanju prijave donosi se posebno rješenje u kojem se naznačava broj, odnosno brojevi novih prijava, dizajni koji ostaju u prvotnoj višestrukoj prijavi i dizajni koji su u izdvojenoj ili izdvojenim prijavama.

(5) Izdvojena odnosno izdvojene prijave upisuju se u Registar prijava.

Članak 33. (Ispitivanje apsolutnih razloga za odbijanje prijave)

Ako je prijava uredna u smislu članka 30. ovoga Zakona, Institut ispituje postoje li apsolutni razlozi za odbijanje prijave propisani člankom 10. ovoga Zakona.

Članak 34. (Odbijanje zahtjeva za priznanje industrijskog dizajna)

(1) Ako utvrdi da prijava ne ispunjava uvjete iz članka 10. ovoga Zakona, Institut će na temelju rezultata ispitivanja pismeno obavijestiti podnositelja prijave o razlozima zbog kojih se industrijski dizajn ne može priznati i pozvat će ga da se očituje o tim razlozima u roku koji ne može biti kraći od 30 dana niti dulji od 60 dana.

(2) Na obrazloženi zahtjev podnositelja prijave, uz plaćanje administrativne pristojbe i troškova postupka, Institut može jednom produljiti rok iz stavka (1) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(3) Institut će rješenjem odbiti zahtjev za priznanje industrijskog dizajna u cijelosti ili za pojedine dizajne, kada je u pitanju višestruka prijava, ako podnositelj prijave ne postupi po zahtjevu iz stavka (1) ovoga članka ili ako postupi, ali Institut i dalje smatra da se prijava industrijskog dizajna ne može priznati u cijelosti ili za pojedine dizajne, ako je u pitanju višestruka prijava.

DIO ĈETVRTI - PRIGOVOR

Članak 35. (Objava prijave)

(1) Prijava koja ispunjava uvjete iz članka 30. stavak (2) ovoga Zakona i ako nema razloga za odbijanje prijave iz članka 34. ovoga Zakona objavljuje se u "Službenom glasniku Instituta" (u daljnjem tekstu: službeno glasilo).

(2) Podaci iz prijave koji se objavljuju ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 36. (Pretvaranje prijave za priznanje industrijskog dizajna u prijavu patenta, odnosno

konsenzualnog patenta)

(1) Do trenutka objave prijave iz članka 35. ovoga Zakona prijava za priznanje industrijskog dizajna može se pretvoriti u prijavu za priznanje patenta, odnosno konsenzualnog patenta.

(2) Postupak za pretvaranje prijave iz stavka (1) ovoga članka uredit će se provedbenim propisom.

Članak 37. (Mišljenje zainteresirane osobe)

(1) Nakon objave prijave svaka zainteresirana osoba, u roku od tri mjeseca od datuma objave, može dostaviti Institutu pismeno mišljenje u kojem se obrazlaže zašto dizajn iz objavljene prijave ne ispunjava uvjete iz članka 10. ovoga Zakona.

(2) Osoba iz stavka (1) ovoga članka nije stranka u postupku.

(3) Institut će mišljenje iz stavka (1) ovoga članka, ako ga smatra relevantnim za priznanje prijave, dostaviti podnositelju prijave na odgovor u roku koji ne može biti kraći od 15 dana niti dulji od 30 dana.

(4) Nakon primitka odgovora podnositelja prijave iz stavka (3) ovoga članka, odnosno istekom roka iz stavka (3) ovoga članka, Institut će donijeti odluku o priznanju ili odbijanju zahtjeva za priznanje industrijskog dizajna.

Članak 38. (Prigovor)

(1) U roku od tri mjeseca od dana objave prijave zainteresirana osoba može podnijeti Institutu pisani prigovor u kojem treba obrazložiti razloge iz kojih dizajn iz objavljene prijave ne ispunjava uvjete iz članka 11. ovoga Zakona.

(2) Zainteresirana osoba iz stavka (1) ovoga članka je:

a) svaka osoba koja smatra da nisu ispunjeni uvjeti propisani člankom 11. stavak (1) toč. a), b), c) i f) ovoga Zakona,

b) nositelj nekog od prava iz članka 11. stavak (1) točka d) ovoga Zakona,

c) osoba ili njezini pravni sljednici, u smislu članka 11. st. (2) i (3), čiji lik predstavlja predmet dizajna u slučaju iz članka 11. stavak (1) točka e) ovoga Zakona.

(3) Rok za podnošenje prigovora iz stavka (1) ovoga članka ne može se ni iz kojeg razloga produljiti niti se nakon isteka navedenoga roka mogu podnijeti bilo kakve dopune prigovora, uključujući i dostavu dodatnih dokaza kojima se prigovor opravdava.

(4) Ako je na datum objave prijave protiv koje se prigovor podnosi u tijeku postupak za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju industrijskog dizajna, žiga ili nekog drugog prava na industrijsko vlasništvo, a prigovor se temelji na starijem pravu na industrijsko vlasništvo protiv kojega je pokrenut neki od navedenih postupaka, Institut će, sukladno razlozima prigovora, zastati s postupkom po prigovoru do pravomoćnosti odluke iz ranije pokrenutog postupka.

(5) Zainteresirana osoba iz stavka (1) ovoga članka ima status stranke u postupku povodom prigovora.

Članak 39. (Sadržaj prigovora)

(1) Prigovor mora naročito sadržavati:

a) ime i prezime, odnosno naziv podnositelja prigovora i njegovu adresu, odnosno poslovno sjedište,

b) detaljno obrazložene sve razloge i dokaze na kojima podnositelj prigovora temelji prigovor i kojima dokazuje status zainteresirane osobe iz članka 38. stavak (2) toč. b) i c) ovoga Zakona,

c) sve objavljene podatke o prijavi protiv koje se podnosi prigovor, uključujući i broj prijave, ime i prezime i adresu, odnosno naziv i poslovno sjedište podnositelja prijave i naziv i prikaz dizajna,

d) uredno ovlaštenje, ako se prigovor podnosi posredstvom zastupnika.

(2) Prigovor se podnosi u dva primjerka.

Članak 40. (Postupak povodom prigovora)

(1) Nakon primitka prigovora Institut ispituje je li prigovor u svemu podnesen sukladno čl. 38. i 39. ovoga Zakona.

(2) Ako nisu ispunjeni uvjeti iz stavka (1) ovoga članka, Institut će zaključkom odbaciti prigovor.

(3) Ako su ispunjeni uvjeti iz stavka (1) ovoga članka, Institut će dostaviti prigovor podnositelju prijave i pozvati ga da se o njemu pismeno očituje u roku od 60 dana.

(4) Rok iz stavka (3) ovoga članka ne može se produljiti niti nakon njegova isteka podnositelj prijave može podnijeti dopune svojeg odgovora na prigovor, uključujući i dodatne dokaze.

(5) Ako se podnositelj prijave ne očituje o prigovoru u roku iz stavka (3) ovoga članka, Institut će rješenjem odbiti zahtjev za priznanje industrijskog dizajna u granicama zahtjeva iz prigovora.

(6) Ako podnositelj prijave u roku iz stavka (3) ovoga članka odgovori na prigovor, Institut ispituje opravdanost navoda iz prigovora, pri čemu može odrediti usmenu raspravu.

(7) Ako je prigovor podnesen na temelju starijeg autorskog prava kao razloga iz članka 11. stavak (1) točka d) ovoga Zakona, a podnositelj prijave je odgovorio na prigovor, Institut može, s obzirom na okolnosti, uputiti stranke da postojanje autorskoga prava kao razloga iz članka 11. stavak (1) točka d) ovoga Zakona riješe kao prethodno pitanje u postupku pred nadležnim sudom.

(8) Nakon provedenoga postupka po prigovoru, na temelju utvrĎenih činjenica Institut donosi rješenje o odbijanju prigovora, o djelomičnom odbijanju prigovora i djelomičnom priznanju zahtjeva za priznanje industrijskog dizajna, odnosno o odbijanju zahtjeva za priznanje industrijskog dizajna.

Članak 41. (Rješenje o priznanju industrijskog dizajna)

(1) Ako prijava ispunjava uvjete za priznanje iz čl. 10. i 11. ovoga Zakona, Institut o tomu donosi zaključak kojim ujedno poziva podnositelja prijave da u roku od 30 dana plati pristojbu i troškove postupka za prvih pet godina zaštite, za objavljivanje industrijskog dizajna i za ispravu o industrijskom dizajnu, te da Institutu dostavi dokaze o izvršenim uplatama.

(2) Ako podnositelj prijave u ostavljenom roku ne dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz stavka (1) ovoga članka, smatrat će se da je odustao od prijave i Institut će donijeti poseban zaključak o obustavi postupka.

(3) U slučaju iz stavka (2) ovoga članka podnositelj prijave može, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, podnijeti prijedlog za vraćanje u prijašnje stanje u roku od tri mjeseca od dana primitka zaključka o obustavi postupka.

(4) Ako podnositelj prijave dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz stavka (1) ovoga članka, Institut donosi rješenje o priznanju industrijskog dizajna prema usvojenom prikazu, odnosno ako je u prijavi dostavljen i opis prema prikazu i opisu, objavljuje industrijski dizajn i izdaje ispravu o industrijskom dizajnu.

(5) Sadržaj rješenja o priznanju industrijskog dizajna ureĎuje se provedbenim propisom.

Članak 42. (Upisivanje rješenja o priznanju industrijskog dizajna u Registar industrijskog dizajna)

(1) Rješenje o priznanju industrijskog dizajna s propisanim podacima upisuje se u Registar industrijskog dizajna.

(2) Podaci iz rješenja o priznanju industrijskog dizajna koje se upisuje u Registar industrijskoga dizajna ureĎuju se provedbenim propisom.

(3) datum upisivanja rješenja o priznanju industrijskog dizajna u Registar industrijskog dizajna je datum rješenja o priznanju industrijskog dizajna.

Članak 43. (Objava industrijskog dizajna)

(1) Registrirani industrijski dizajn s propisanim podacima objavljuje se u službenom glasilu.

(2) Podaci o industrijskom dizajnu koji se objavljuju ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 44. (Isprava o industrijskom dizajnu)

(1) Institut izdaje ispravu o industrijskom dizajnu zajedno s rješenjem o priznanju industrijskog dizajna.

(2) Sadržaj i izgled isprave o industrijskom dizajnu ureĎuju se provedbenim propisom.

DIO PETI - POSTUPAK MEĐUNARODNE REGISTRACIJE INDUSTRIJSKOG DIZAJNA

Članak 45. (Opća odredba)

Na meĎunarodno registrirani industrijski dizajn, za koji je zaštita zatražena i za teritorij BiH prema Haaškome sporazumu, primjenjuju se odredbe ovoga Zakona i provedbenoga propisa u svim pitanjima koja nisu ureĎena tim ugovorom, osim ako se odredbama ovoga dijela Zakona ne propisuje drukčije.

Članak 46. (MeĎunarodna prijava industrijskog dizajna i zahtjev za upisivanje promjene u MeĎunarodni

registar)

(1) Nositelj industrijskog dizajna iz BiH, odnosno podnositelj prijave u BiH, može podnijeti meĎunarodnu prijavu industrijskog dizajna kao i zahtjev za upisivanje promjena u MeĎunarodnom registru sukladno Haaškome sporazumu i meĎunarodnim propisima za provedbu Haaškoga sporazuma.

(2) MeĎunarodna prijava i zahtjevi iz stavka (1) ovoga članka, po izboru podnositelja, mogu se podnijeti izravno MeĎunarodnom uredu Svjetske organizacije za intelektualno vlasništvo (u daljnjem tekstu: MeĎunarodni ured), ili neizravno, putem Instituta, na način kako je propisano Haaškim sporazumom, Zajedničkim pravilnikom Haaškoga sporazuma, Administrativnim uputama, ovim Zakonom i provedbenim propisom.

(3) Ako se prijava i zahtjevi iz stavka (1) ovoga članka izravno podnose MeĎunarodnom uredu, sve meĎunarodne pristojbe i troškovi postupka plaćaju se izravno MeĎunarodnom uredu.

(4) Ako se prijava i zahtjevi iz stavka (1) ovoga članka podnose putem Instituta, pristojba i troškovi postupka plaćaju se Institutu, a meĎunarodne pristojbe izravno MeĎunarodnom uredu.

Članak 47. (Postupak pred Institutom za meĎunarodnu registraciju industrijskog dizajna)

(1) Postupak za meĎunarodnu registraciju industrijskog dizajna pokreće se podnošenjem zahtjeva za meĎunarodnu registraciju industrijskog dizajna.

(2) Uz zahtjev za meĎunarodnu registraciju industrijskog dizajna podnose se i:

a) prikaz industrijskog dizajna,

b) ovlaštenje, ako se zahtjev podnosi posredstvom zastupnika,

c) dokaz o uplati pristojbe i troškova postupka za zahtjev i

d) fakultativno, opis industrijskog dizajna.

(3) Sadržaj zahtjeva iz stavka (1) ovoga članka, kao i sadržaj priloga koji se podnose uz zahtjev, ureĎuju se provedbenim propisom.

(4) Ako zahtjev za meĎunarodnu registraciju industrijskog dizajna nije uredan, Institut će pismenim putem pozvati podnositelja zahtjeva da ga u roku od 30 dana od dana primitka poziva uredi.

(5) Na obrazloženi zahtjev podnositelja zahtjeva, rok iz stavka (4) ovoga članka može se produljiti najviše za 60 dana.

(6) Ako podnositelj zahtjeva u ostavljenom roku iz st. (4) ili (5) ovoga članka ne postupi po pozivu, Institut će zaključkom odbaciti zahtjev za meĎunarodnu registraciju industrijskog dizajna.

(7) Ako je zahtjev za meĎunarodnu registraciju industrijskog dizajna uredan, Institut će zaključkom pozvati podnositelja zahtjeva da u roku od najviše 30 dana plati pristojbu MeĎunarodnom uredu za meĎunarodnu registraciju industrijskog dizajna i dostavi dokaz o izvršenoj uplati.

(8) Kada podnositelj zahtjeva za meĎunarodnu registraciju industrijskog dizajna dostavi dokaz o izvršenoj uplati iz stavka (7) ovoga članka, Institut će MeĎunarodnom uredu dostaviti zahtjev za meĎunarodnu registraciju industrijskog dizajna.

(9) Ako podnositelj zahtjeva za meĎunarodnu registraciju ne dostavi dokaz o izvršenoj uplati iz stavka (7) ovoga članka, smatrat će se da je zahtjev povučen, o čemu Institut donosi zaključak o obustavi postupka.

Članak 48. (Postupak Instituta prema meĎunarodnoj prijavi industrijskog dizajna za koju je tražena zaštita u

BiH sukladno Haaškome sporazumu)

(1) Svaka meĎunarodna prijava industrijskog dizajna podnesena putem Haaškog sporazuma za koju je zatražena zaštita u BiH, objavljena u službenome glasilu Svjetske organizacije za intelektualno vlasništvo u kojem se objavljuju meĎunarodne prijave industrijskog dizajna, smatrat će se formalno urednom.

(2) MeĎunarodna prijava iz stavka (1) ovoga članka smatrat će se objavljenom i priznatom u BiH, a industrijski dizajn registriranim danom objave te prijave u službenome glasilu Svjetske organizacije za intelektualno vlasništvo.

(3) Institut u postupku povodom meĎunarodne prijave iz stavka (1) ovoga članka ne primjenjuje odredbe čl. 30., 33., 34., 35., 37., 38., 39., 40., 41., 42., 43. i 44. ovoga Zakona.

(4) Izuzimajući odredbe st. (1), (2) i (3) ovoga članka, na meĎunarodnu prijavu iz stavka (1) ovoga članka sukladno se primjenjuju odredbe ovoga Zakona.

Članak 49. (Obavijest MeĎunarodnom uredu)

Institut će bez odgode obavijestiti MeĎunarodni ured o prestanku važenja meĎunarodno registriranog industrijskog dizajna u BiH kao i o svim drugim promjenama vezanim uz taj dizajn koje su upisane u Registar industrijskog dizajna Instituta.

DIO ŠESTI - STJECANJE, SADRŢAJ, OPSEG I OGRANIĈENJE PRAVA

Članak 50. (Stjecanje i važenje industrijskog dizajna)

(1) Industrijski dizajn stječe se upisivanjem u Registar industrijskog dizajna i vrijedi pet godina od dana podnošenja prijave, s tim da se može još četiri puta produljiti za isto razdoblje.

(2) Industrijski dizajn vrijedi od dana podnošenja prijave Institutu, pod uvjetom da bude registriran.

(3) Sadržaj zahtjeva za produljenje važenja industrijskog dizajna ureĎuje se provedbenim propisom.

Članak 51. (Isključiva prava nositelja industrijskog dizajna)

(1) Nositelj industrijskog dizajna ima pravo zabraniti trećoj osobi neovlašteno ekonomsko iskorištavanje registriranog industrijskog dizajna.

(2) Pod ekonomskim iskorištavanjem iz stavka (1) ovoga članka podrazumijeva se:

a) industrijska i obrtnička izradba proizvoda za tržište, na temelju primjene zaštićenog dizajna,

b) uporaba takvoga proizvoda u gospodarskoj djelatnosti,

c) skladištenje takvog proizvoda u svrhu njegova stavljanja u promet,

d) ponuda takvog proizvoda u svrhu njegova stavljanja u promet,

e) stavljanje u promet takvog proizvoda,

f) uvoz, izvoz ili provoz takvog proizvoda.

(3) Prava koja proizlaze iz ovoga članka imaju djelovanje prema trećim osobama od datuma upisivanja industrijskog dizajna u Registar industrijskog dizajna.

Članak 52. (Moralna prava autora dizajna)

(1) Moralno pravo autora dizajna je da njegovo ime bude navedeno u prijavi, spisima i ispravi o industrijskom dizajnu.

(2) Autor dizajna može tijekom postupka zaštite, kao i tijekom cijeloga roka trajanja industrijskog dizajna, povući svoju izjavu da ne želi da mu ime bude navedeno u prijavi, registrima, kao ni u drugim ispravama predviĎenim ovim Zakonom.

Članak 53. (Opseg industrijskog dizajna)

(1) Opseg registriranog industrijskog dizajna odreĎen je prikazom iz članka 19. ovoga Zakona.

(2) Pri utvrĎivanju opsega industrijskog dizajna u slučaju spora sud će uzeti u obzir stupanj slobode autora prilikom stvaranja industrijskog dizajna, u smislu članka 5. stavak (2) ovoga Zakona.

Članak 54. (Pravo na raniju uporabu)

(1) Industrijski dizajn nema djelovanje prema savjesnoj osobi koja je prije datuma priznatog prava prvenstva prijave u zemlji već počela koristiti isti dizajn u proizvodnji, ili je izvršila sve potrebne pripreme za početak takve uporabe.

(2) Osoba iz stavka (1) ovoga članka ima pravo dizajn zaštićen registriranim industrijskim dizajnom koristiti isključivo u proizvodne svrhe, u svom poduzeću ili radionici, ili tuĎem poduzeću ili radionici za vlastite potrebe.

(3) Osoba iz stavka (1) ovoga članka ne može prenijeti svoje pravo na uporabu industrijskog dizajna na drugoga, osim ako zajedno s pravom prenosi i poduzeće ili radionicu, odnosno dio poduzeća u kojem je pripremljena odnosno započela uporaba toga industrijskog dizajna.

Članak 55. (Ograničenje prava)

Nositelj industrijskog dizajna ne može zabraniti trećoj osobi:

a) bilo koju radnju učinjenu u nekomercijalne i eksperimentalne svrhe i

b) radnje umnožavanja u svrhu podučavanja ili citiranja, pod uvjetom da su takve radnje sukladne praksi lojalne konkurencije i da neopravdano ne ugrožavaju normalno iskorištavanje industrijskog dizajna, kao i da je navedeno podrijetlo dizajna.

Članak 56. (Ograničenje prava radi nesmetanog obavljanja

meĎunarodnoga prometa)

Isključiva prava nositelja industrijskog dizajna ne odnose se na:

a) konstrukciju i opremu na brodovima, zrakoplovima ili kopnenim vozilima registriranim u drugoj zemlji kada se privremeno ili slučajno naĎu na teritoriju BiH,

b) uvoz rezervnih dijelova ili dodatne opreme u svrhu popravka takvoga broda, zrakoplova ili kopnenog vozila,

c) izvoĎenje popravaka na takvome brodu, zrakoplovu ili kopnenom vozilu.

Članak 57. (Iscrpljenje prava)

(1) Nositelj industrijskog dizajna koji je bilo gdje u svijetu stavio u promet proizvod koji sadrži zaštićeni dizajn, ili koji je oblikovan prema zaštićenome dizajnu, ili ako je nositelj industrijskog dizajna ovlastio neku osobu da bilo gdje u svijetu takav proizvod stavi u promet, nema pravo zabraniti trećim osobama daljnje raspolaganje tim proizvodom, kupljenim u legalnim tokovima prometovanja.

(2) Stavak (1) ovoga članka neće se primijeniti u slučaju postojanja legitimnog interesa nositelja industrijskog dizajna da se suprotstavi daljnjem stavljanju u promet proizvoda koji sadrži zaštićeni dizajn, ili koji je oblikovan prema zaštićenome dizajnu, posebice ako je u meĎuvremenu došlo do kvara ili druge promjene svojstava proizvoda.

Članak 58. (Odnos s drugim pravima na industrijsko vlasništvo)

Odredbe ovoga Zakona ne ograničavaju postojeća prava u vezi sa žigovima, zemljopisnim oznakama, patentima ili konsenzualnim patentima.

Članak 59. (Odnos prema autorskom pravu)

(1) Dizajn zaštićen registriranim industrijskim dizajnom u BiH, nakon prestanka važenja industrijskog dizajna, može uživati i zaštitu na temelju propisa kojima se ureĎuje autorsko pravo ako ispunjava uvjete propisane tim zakonom, ali ne dulje od 25 godina od dana podnošenja prijave za priznanje industrijskog dizajna.

(2) Rok iz stavka (1) ovoga članka ne može se ni na koji način produljiti, bez obzira na rokove propisane zakonom kojim se regulira autorsko pravo.

Članak 60. (Dizajn stvoren u radnom odnosu)

Na pravnu zaštitu industrijskog dizajna stvorenog u radnom odnosu sukladno se primjenjuju odredbe zakona kojima se ureĎuju patenti.

DIO SEDMI - PROMJENE U PRIJAVI ILI REGISTRACIJI INDUSTRIJSKOG DIZAJNA

Članak 61. (Promjena imena i adrese nositelja prava)

(1) Na zahtjev nositelja industrijskog dizajna, odnosno podnositelja prijave, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut donosi rješenje o upisivanju u odgovarajući registar promjene imena i adrese nositelja industrijskoga dizajna, odnosno podnositelja prijave.

(2) Jednim zahtjevom iz stavka (1) ovoga članka može se tražiti upisivanje promjene imena i adrese nositelja prava koje se odnosi na više industrijskih dizajna, odnosno više prijava, pod uvjetom da su registarski brojevi, odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtjevu.

(3) Za upisivanje promjena sukladno stavku (2) ovoga članka za svaku zahtijevanu promjenu plaćaju se posebna pristojba i troškovi postupka.

(4) Svaku upisanu promjenu iz stavka (1) ovoga članka, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će objaviti u službenom glasilu.

(5) Sadržaj zahtjeva za upisivanje promjene iz stavka (1) ovoga članka ureĎuje se provedbenim propisom.

(6) Institut će izdati ispravu o industrijskom dizajnu s upisanom promjenom.

Članak 62. (Prijenos prava)

(1) Prijenos registriranog industrijskog dizajna, odnosno prava iz prijave, može se izvršiti na temelju ugovora o prijenosu prava kao i na temelju statusne promjene nositelja industrijskoga dizajna, odnosno podnositelja prijave, sudske ili administrativne odluke.

(2) Prijenos prava iz stavka (1) ovoga članka upisuje se u odgovarajući registar Instituta na zahtjev nositelja industrijskog dizajna, odnosno podnositelja prijave ili stjecatelja prava.

(3) Upis prijenosa prava iz stavka (1) ovoga članka u odgovarajući registar proizvodi pravno djelovanje prema trećim osobama od datuma upisivanja.

(4) O upisivanju prijenosa prava iz stavka (1) ovoga članka u odgovarajući registar Institut donosi posebno rješenje.

Članak 63. (Ugovor o prijenosu prava)

(1) Ugovorom o prijenosu prava iz članka 62. stavak (1) ovoga Zakona nositelj industrijskog dizajna, odnosno podnositelj prijave, može prenijeti registrirani industrijski dizajn, odnosno pravo iz prijave.

(2) Ugovor o prijenosu prava iz stavka (1) ovoga članka sastavlja se u pisanom obliku i mora sadržavati: naznaku o ugovornim strankama, broj registriranog industrijskog dizajna ili broj prijave i visinu naknade, ako je ugovorena.

Članak 64. (Licencija i franšiza)

(1) Nositelj industrijskog dizajna, odnosno podnositelj prijave, može ugovorom o licenciji ustupiti pravo na uporabu registriranog industrijskog dizajna, odnosno prava iz prijave.

(2) Ugovor o licenciji iz stavka (1) ovoga članka sastavlja se u pisanom obliku i mora sadržavati: naznaku o ugovornim strankama, broj registriranog industrijskoga dizajna ili broj prijave, vrijeme trajanja licencije i opseg licencije.

(3) Ugovor o licenciji iz stavka (1) ovoga članka upisuje se u odgovarajući registar na zahtjev nositelja industrijskog dizajna, odnosno podnositelja prijave ili stjecatelja prava.

(4) Upis ugovora o licenciji iz stavka (1) ovoga članka u odgovarajući registar proizvodi pravno djelovanje prema trećim osobama od datuma upisivanja.

(5) O upisivanju ugovora o licenciji iz stavka (1) ovoga članka u odgovarajući registar Institut donosi posebno rješenje.

(6) Odredbe ovoga članka koje se odnose na ugovor o licenciji sukladno se primjenjuju i na ugovor o franšizi.

Članak 65. (Objava prijenosa prava, licencije ili franšize)

Institut će u službenom glasilu objaviti da je prijenos prava, licencija ili franšiza iz čl. 63. i 64. ovoga Zakona upisana u odgovarajući registar.

Članak 66. (Zalog)

(1) Registrirani industrijski dizajn, odnosno pravo iz prijave, može biti predmetom ugovora o zalogu.

(2) Ugovor o zalogu iz stavka (1) ovoga članka sastavlja se u pisanom obliku i mora sadržavati: dan sklapanja, ime i prezime ili poslovno ime, prebivalište ili boravište, odnosno sjedište ugovornih stranaka, kao i dužnika ako su to različite osobe, registarski broj industrijskog dizajna, odnosno broj prijave, i podatke o potraživanju koje se osigurava založnim pravom.

(3) Povjeritelj stječe založno pravo upisom u odgovarajući registar Instituta.

(4) Ugovor o zalogu iz stavka (1) ovoga članka upisuje se u odgovarajući registar, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, na zahtjev nositelja industrijskog dizajna, odnosno podnositelja prijave ili založnog povjeritelja.

(5) O upisivanju ugovora o zalogu iz stavka (1) ovoga članka u odgovarajući registar Institut donosi posebno rješenje.

Članak 67. (Postupak za upis promjena imena i adrese nositelja prava, prijenosa prava, licencije, franšize ili

zaloga)

(1) Postupak za upis promjene imena i adrese nositelja prava, prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga u odgovarajući registar Instituta pokreće se pisanim zahtjevom.

(2) Uz zahtjev iz stavka (1) ovoga članka podnosi se:

a) dokaz o pravnom temelju promjene ili prijenosa čije se upisivanje traži,

b) ovlaštenje, ako se postupak za upisivanje promjene ili prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga pokreće posredstvom punomoćnika,

c) dokaz o uplati pristojbe i troškova postupka za rješenje po zahtjevu za upis promjene ili prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga.

(3) Jednim zahtjevom iz stavka (1) ovoga članka može se tražiti upis promjene ili prijenosa prava koji se odnosi na više registriranih industrijskih dizajna, odnosno više prijava, pod uvjetom da su prijašnji nositelj prava i novi nositelj prava isti u svakom registriranom industrijskom dizajnu, odnosno prijavi, i da su registarski brojevi industrijskih dizajna, odnosno brojevi prijava, naznačeni u zahtjevu.

(4) Jednim zahtjevom iz stavka (1) ovoga članka može se tražiti upis licencije, franšize ili zaloga koji se odnose na više registriranih industrijskih dizajna, odnosno više prijava, pod uvjetom da su nositelj prava i stjecatelj licencije, franšize, odnosno zaloga isti u registriranom industrijskom dizajnu, odnosno prijavi, i da su registarski brojevi industrijskih dizajna, odnosno brojevi prijava, naznačeni u zahtjevu.

(5) Za zahtjeve iz st. (3) i (4) ovoga članka plaćaju se pristojbe i troškovi postupka posebno za svaki registrirani industrijski dizajn ili prijavu koji su naznačeni u zahtjevu.

(6) Sadržaj zahtjeva iz stavka (1) ovoga članka, kao i sadržaj priloga koji se podnose uz zahtjev, ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 68. (Urednost zahtjeva za upis promjene imena ili adrese nositelja prava, prijenosa prava, licencije,

franšize ili zaloga)

(1) Zahtjev za upis promjene imena ili adrese nositelja prava, prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga uredan je ako sadrži podatke iz članka 67. stavak (2) ovoga Zakona i druge propisane podatke.

(2) Ako zahtjev za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga nije uredan, Institut će pozvati podnositelja zahtjeva da ga u roku od 30 dana od dana primitka poziva uredi.

(3) Uz obrazloženje podnositelja zahtjeva i plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (2) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(4) Ako podnositelj zahtjeva u roku iz stavka (2) ovoga članka ne postupi po pozivu, Institut će zaključkom odbaciti zahtjev.

DIO OSMI - PRESTANAK PRAVA

Članak 69. (Prestanak industrijskog dizajna)

(1) Industrijski dizajn prestaje istekom roka od pet godina za koji su plaćeni pristojba i troškovi postupka ako se njegovo važenje ne produlji.

(2) Industrijski dizajn prestaje i prije isteka roka iz stavka (1) ovoga članka:

a) ako se nositelj industrijskog dizajna odrekne svoga prava - idućega dana od dana predaje Institutu izjave o odricanju,

b) na temelju sudske odluke, odnosno odluke Instituta, u slučajevima predviĎenim ovim Zakonom - danom odreĎenim tom odlukom,

c) ako je prestala postojati pravna osoba, odnosno ako je umrla fizička osoba koja je nositelj industrijskog dizajna - danom prestanka odnosno smrti, osim ako je industrijski dizajn prešao na pravne sljednike te osobe, na zahtjev zainteresirane osobe.

(3) U slučajevima iz stavka (2) toč. a) i c) ovoga članka Institut donosi posebno rješenje.

Članak 70. (Pravo treće osobe)

(1) Ako je u Registru industrijskog dizajna upisano odreĎeno pravo u korist treće osobe, nositelj industrijskog dizajna ne može se odreći industrijskog dizajna bez pismene suglasnosti osobe na čije ime je upisano to pravo.

(2) Ako nositelj industrijskog dizajna u odreĎenome roku ne plati propisanu pristojbu i troškove postupka, a u Registru industrijskog dizajna upisano je pravo u korist treće osobe, Institut će tu osobu obavijestiti da nisu plaćeni pristojba i troškovi postupka i da ih može platiti u roku od šest mjeseci od dana primitka obavijesti i time održati važenje industrijskog dizajna.

DIO DEVETI - POSTUPAK PROGLAŠAVANJA NIŠTAVIM RJEšENJA O PRIZNANJU INDUSTRIJSKOG DIZAJNA

Članak 71. (Uvjeti za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju industrijskog dizajna)

Rješenje o priznanju industrijskog dizajna može se proglasiti ništavim u cjelini ili samo za pojedini dizajn ako je priznat industrijski dizajn koji sadrži više dizajna, pod uvjetom da se utvrdi da u vrijeme registracije industrijskog dizajna nisu bili ispunjeni uvjeti za priznanje industrijskog dizajna predviĎeni ovim Zakonom.

Članak 72. (Prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju industrijskog dizajna)

(1) Rješenje o priznanju industrijskog dizajna može se proglasiti ništavim po službenoj dužnosti ili na prijedlog zainteresirane osobe ili pravobranitelja BiH ili ombudsmana BiH za sve vrijeme trajanja industrijskog dizajna.

(2) Ako je uložen prigovor na podnesenu prijavu industrijskog dizajna iz razloga propisanih u članku 11. stavak (1) ovoga Zakona pa je rješenje o odbijanju prigovora konačno, ista osoba ne može podnijeti prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju industrijskog dizajna iz istih razloga koji su navedeni u odbijenome prigovoru, osim ako podnositelj prijedloga ne dostavi nove dokaze koji bi sami ili u vezi s već uporabljenim dokazima mogli dovesti do drukčijeg rješenja u postupku povodom prigovora.

(3) Uz prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju industrijskog dizajna podnose se odgovarajući dokazi.

Članak 73. (Postupak za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju industrijskog dizajna)

(1) Postupak za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju industrijskog dizajna pokreće se pisanim prijedlogom za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju industrijskog dizajna.

(2) Sadržaj prijedloga iz stavka (1) ovoga članka, kao i prilozi uz prijedlog, ureĎuju se provedbenim propisom.

(3) Prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju industrijskog dizajna uredan je ako sadrži propisane podatke.

(4) Ako prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju industrijskog dizajna nije uredan, Institut će pozvati podnositelja prijedloga da ga uredi u roku od 30 dana od dana primitka poziva.

(5) Na obrazloženi zahtjev podnositelja prijedloga, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (4) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(6) Ako podnositelj prijedloga u roku iz stavka (4) ovoga članka ne postupi po pozivu, Institut će zaključkom odbaciti prijedlog.

(7) Institut će uredan prijedlog dostaviti nositelju industrijskog dizajna i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana primitka poziva dostavi svoj odgovor.

(8) Na obrazloženi zahtjev nositelja industrijskog dizajna, Institut će produljiti rok iz stavka (7) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 niti dulje od 60 dana.

(9) Ako to ocijeni nužnim, Institut može odrediti usmenu raspravu povodom podnesenog prijedloga za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju industrijskog dizajna.

(10) Nakon što provede postupak povodom prijedloga za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju industrijskog dizajna na temelju prijedloga iz članka 72. stavak (1) ovoga Zakona, Institut može u svako doba donijeti rješenje o proglašavanju ništavim rješenja o priznanju industrijskog dizajna u cjelini ili samo za pojedini dizajn kod višestruke prijave, odnosno rješenje o odbijanju prijedloga.

(11) Rješenje o proglašavanju rješenja o priznanju industrijskog dizajna ništavim koje je konačno u upravnom postupku Institut će objaviti u službenom glasilu. U slučaju kada je pokrenut upravni spor, Sud može, na prijedlog tužitelja, donijeti rješenje o neobjavljivanju konačnog rješenja do odluke u upravnom sporu.

Članak 74. (Djelovanje na pravomoćnu sudsku odluku)

Rješenje o proglašavanju ništavim rješenja o priznanju industrijskog dizajna nema djelovanje na sudske odluke u vezi s utvrĎivanjem povrede prava koje su u trenutku donošenja rješenja o proglašavanju ništavim bile pravomoćne, kao i na sklopljene ugovore o prijenosu prava, odnosno ustupanju licencije odnosno franšize, ako su i u mjeri u kojoj su ti ugovori izvršeni, pod uvjetom da je tužitelj odnosno nositelj industrijskog dizajna bio savjestan.

DIO DESETI - PRIZIVNI POSTUPAK

Članak 75. (Pravo na žalbu)

(1) Protiv odluka Instituta donesenih u prvom stupnju stranka čijem zahtjevu u cjelini ili u dijelu nije udovoljeno ima pravo na žalbu u roku od 15 dana od dana dostave odluke.

(2) Druge stranke u postupku koji je okončan odlukom protiv koje se podnosi žalba smatraju se strankama u žalbenom postupku.

Članak 76. (Sadržaj žalbe)

Uz podatke koje mora sadržavati svaki podnesak, žalba mora sadržavati i:

a) oznaku upravnog akta protiv kojeg se podnosi,

b) izjavu o tomu da se upravni akt pobija u cjelini ili u odreĎenome dijelu,

c) razloge zbog kojih se podnosi žalba,

d) obrazloženje žalbe sa svim dokazima kojima podnositelj žalbe potvrĎuje svoje navode iz žalbe,

e) potpis podnositelja žalbe,

f) ovlaštenje, ako se žalba podnosi posredstvom punomoćnika.

Članak 77. (Povjerenstvo za žalbe)

(1) Povjerenstvo za žalbe utemeljuje se kao neovisno tijelo za odlučivanje o žalbama sukladno odredbama ovoga Zakona.

(2) Povjerenstvo za žalbe ima tri člana, od kojih je jedan predsjednik Povjerenstva za žalbe, i tri zamjenika članova, od kojih je jedan zamjenik predsjednika.

(3) članove Povjerenstva za žalbe imenuje Vijeće ministara Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vijeće ministara) izmeĎu neovisnih stručnjaka na području prava na industrijsko vlasništvo i državnih službenika iz Instituta na način ureĎen odlukom Vijeća ministara.

(4) Sjedište Povjerenstva za žalbe je u sjedištu Instituta.

(5) Institut osigurava Povjerenstvu za žalbe radni prostor i potrebnu opremu za rad, kao i obavljanje uredskih i administrativnih poslova.

(6) Povjerenstvo za žalbe ima svoj poseban pečat.

(7) Predsjednik Povjerenstva za žalbe upravlja njegovim radom.

(8) U slučaju odsutnosti predsjednika Povjerenstva za žalbe, zamjenjuje ga zamjenik predsjednika, a člana zamjenik člana Povjerenstva za žalbe.

(9) Predsjednik i članovi Povjerenstva za žalbe neovisni su u svome radu, nisu obvezani nikakvim uputama ravnatelja Instituta i svoje zadaće obavljaju nepristrano, sukladno zakonu i pravilima struke.

(10) Predsjednik i članovi Povjerenstva za žalbe imaju položaj neovisnih stručnjaka, a naknadu za rad primaju sukladno provedbenom propisu o naknadama za rad u Povjerenstvu za žalbe.

(11) članovi Povjerenstva za žalbe i zamjenici članova koji su sudjelovali u donošenju odluke u prvostupanjskom postupku, ili ako postoje neki drugi razlozi za njihovo izuzimanje, ne mogu sudjelovati u postupku povodom žalbe u konkretnom predmetu.

(12) Povjerenstvo za žalbe donosi poslovnik o radu.

Članak 78. (Odlučivanje o žalbi)

(1) Povjerenstvo za žalbe odlučuje na sjednici, većinom glasova.

(2) Povjerenstvo za žalbe odlučuje na temelju podnesene žalbe, a kada to smatra nužnim, može odrediti održavanje usmene rasprave.

(3) U postupku odlučivanja o žalbi na odgovarajući se način primjenjuju odredbe čl. 30., 40. i 73. ovoga Zakona.

DIO JEDANAESTI - GRAĐANSKOPRAVNA ZAšTITA

Članak 79. (Tužba zbog povrede prava)

(1) U slučaju povrede registriranog industrijskog dizajna ili prava iz prijave industrijskog dizajna, ako industrijski dizajn bude priznat, nositelj industrijskog dizajna može tužbom zahtijevati:

a) utvrĎivanje povrede prava,

b) zabranu daljnjeg činjenja počinjene povrede i budućih sličnih povreda prestankom ili suzdržavanjem od radnji koje to pravo povreĎuju,

c) uklanjanje stanja nastalog povredom prava,

d) povlačenje predmeta povrede iz gospodarskih tokova, uz uvažavanje interesa trećih savjesnih osoba,

e) potpuno uklanjanje predmeta povrede iz gospodarskih tokova,

f) uništenje predmeta kojima je počinjena povreda prava,

g) uništenje sredstava koja su isključivo ili u pretežitoj mjeri namijenjena ili se rabe za činidbu povreda i koja su vlasništvo povreditelja,

h) prepuštanje predmeta povrede nositelju prava uz naknadu troškova proizvodnje,

i) naknadu imovinske štete i opravdanih troškova postupka,

j) naknadu moralne štete nanesene autoru,

k) objavljivanje presude o trošku tuženoga.

(2) Pri odlučivanju o zahtjevima iz stavka (1) toč. c), d), e), f), g) i h) ovoga članka sud je dužan uzeti u obzir sve okolnosti slučaja, osobito razmjer izmeĎu težine počinjene povrede i zahtjeva, kao i interes ovlaštene osobe za osiguravanje efektivne zaštite prava.

(3) U postupku protiv osoba čije su usluge bile iskorištene za povredu prava, a postojanje te povrede već je pravomoćno ustanovljeno u postupku prema trećoj osobi, pretpostavlja se da povreda prava postoji.

(4) Postupak povodom tužbe iz stavka (1) ovoga članka je žuran.

Članak 80. (Povreda registriranog industrijskog dizajna)

(1) Povredom registriranog industrijskog dizajna ili prava iz prijave, ako industrijski dizajn bude naknadno priznat, smatra se svaka neovlaštena uporaba zaštićenog dizajna u smislu članka 51. ovoga Zakona.

(2) Povredom industrijskog dizajna smatra se i podražavanje registriranog industrijskog dizajna.

(3) Pri utvrĎivanju postoji li povreda registriranog industrijskog dizajna, sud osobito vodi računa o stupnju slobode stvaratelja dizajna.

Članak 81. (Naknada štete)

(1) Za sve povrede prava iz ovoga Zakona vrijede opća pravila o naknadi štete i odgovornosti za štetu, osim ako ovim Zakonom nije drukčije odreĎeno.

(2) Osoba koja povrijedi registrirani industrijski dizajn dužna je platiti nositelju prava odštetu u opsegu koji se odreĎuje prema općim pravilima o naknadi štete, ili u opsegu koji odgovara ugovorenoj ili uobičajenoj naknadi za zakonitu uporabu registriranog industrijskog dizajna.

Članak 82. (Penal)

(1) Ako je povreda registriranog industrijskog dizajna počinjena namjerno ili krajnjom nepažnjom, nositelj industrijskog dizajna može tražiti od osobe koja je povrijedila registrirani industrijski dizajn naknadu do trostrukog iznosa ugovorene, a ako nije ugovorena, od uobičajene licencne naknade koju bi primio za uporabu registriranog industrijskog dizajna.

(2) Pri odlučivanju o zahtjevu za plaćanje penala sud će uzimati u obzir sve okolnosti slučaja, a osobito opseg nastale štete, stupanj krivnje povreditelja, iznos ugovorene ili uobičajene licencne naknade i preventivni cilj penala.

(3) Ako je nastala šteta veća od penala iz stavka (1) ovoga članka, nositelj prava ovlašten je tražiti razliku do iznosa naknade potpune štete.

Članak 83. (Aktivna legitimacija za tužbu)

(1) Tužbu zbog povrede registriranog industrijskog dizajna, odnosno prava iz prijave iz članka 79. ovoga Zakona, može podnijeti nositelj industrijskog dizajna, podnositelj prijave i stjecatelj isključive licencije.

(2) Tužbu uslijed pretrpljene moralne štete može podnijeti i autor dizajna, ako nije nositelj industrijskog dizajna ili podnositelj prijave.

(3) Postupak povodom tužbe zbog povrede prava iz prijave sud će prekinuti do konačne odluke Instituta o podnesenoj prijavi.

(4) Ako je pred Institutom pokrenut postupak iz članka 73. ovoga Zakona, sud koji postupa po tužbi iz članka 79. ovoga Zakona dužan je prekinuti postupak do konačne odluke Instituta.

Članak 84. (Rok za podnošenje tužbe)

Tužba zbog povrede registriranog industrijskog dizajna, odnosno povrede prava iz prijave, može se podnijeti u roku od tri godine od dana kada je tužitelj saznao za povredu i počinitelja, a najkasnije u roku od pet godina od dana kad je povreda prvi puta počinjena.

Članak 85. (Privremene mjere)

(1) Sud će odrediti privremenu mjeru u svrhu osiguranja zahtjeva prema odredbama ovoga Zakona, ako predlagatelj učini vjerojatnim:

a) da je nositelj prava iz ovoga Zakona i

b) da je njegovo pravo povrijeĎeno ili da prijeti stvarna opasnost od povrede.

(2) Nositelj prava mora učiniti vjerojatnim i jednu od sljedećih pretpostavki:

a) opasnost da će ostvarivanje zahtjeva biti onemogućeno ili znatno otežano,

b) da je privremena mjera potrebna u svrhu sprečavanja nastanka štete koju će biti kasnije teško popraviti, ili

c) da pretpostavljeni povreditelj, donošenjem privremene mjere koja bi se kasnije u postupku pokazala neopravdanom, ne bi pretrpio veće negativne posljedice od onih koje bi bez donošenja takve privremene mjere pretrpio nositelj prava.

(3) Nositelj prava koji predlaže donošenje privremene mjere bez prethodnog obavještavanja i saslušanja protivne strane dužan je, osim uvjeta iz st. (1) i (2) ovoga članka, učiniti vjerojatnim da bi bilo kakva odgoda donošenja privremene mjere prouzročila nositelju prava nastanak štete koju bi bilo teško popraviti.

(4) U slučaju donošenja privremene mjere prema odredbama stavka (3) ovoga članka, sud će rješenje o privremenoj mjeri dostaviti protivnoj strani odmah nakon njezine provedbe.

(5) Nositelj prava ne mora dokazivati opasnost da će ostvarivanje zahtjeva biti onemogućeno ili znatno otežano ako učini vjerojatnim da će predložena privremena mjera prouzročiti pretpostavljenome povreditelju samo neznatnu štetu.

(6) Smatra se da opasnost postoji ako bi trebalo ostvarivati zahtjeve u inozemstvu.

(7) Sud može, prema stavku (1) ovoga članka, za osiguranje zahtjeva odrediti bilo koju privremenu mjeru kojom se može postići cilj osiguranja, a naročito:

a) zabraniti pretpostavljenom povreditelju radnje kojima se povreĎuje pravo iz ovoga Zakona,

b) oduzeti, ukloniti iz prometa i pohraniti predmete povrede i sredstva povrede koji su isključivo ili u pretežitoj mjeri namijenjeni, odnosno koji se uporabljavaju za činidbu povreda.

(8) Ako je mjera odreĎena prije podnošenja tužbe, sud će u rješenju odrediti i rok u kojem predlagatelj mora podnijeti tužbu u svrhu opravdanja te mjere.

(9) Rok iz stavka (8) ovoga članka ne može biti dulji od 20 radnih dana, odnosno 31 kalendarskog dana, od dana dostave rješenja predlagatelju, ovisno o tomu koji rok istječe kasnije.

(10) Sud mora odlučiti o prigovoru protiv rješenja o privremenoj mjeri u roku od 30 dana od dana podnošenja odgovora na prigovor, odnosno od isteka roka za podnošenje toga odgovora.

(11) Postupak u vezi s donošenjem privremene mjere je žuran.

Članak 86. (Osiguranje dokaza)

(1) Sud će donijeti rješenje o osiguranju dokaza ako predlagatelj pruži sudu razumne dokaze o tomu:

a) da je nositelj prava iz ovoga Zakona,

b) da je njegovo pravo povrijeĎeno ili da prijeti stvarna opasnost od povrede,

c) da će dokazi o toj povredi biti uništeni ili kasnije neće moći biti izvedeni.

(2) Nositelj prava koji traži donošenje rješenja o osiguranju dokaza bez prethodnog obavještavanja i saslušanja protivne strane dužan je, osim uvjeta iz stavka (1) ovoga članka, učiniti vjerojatnim i postojanje opasnosti da će dokazi o povredi, uslijed radnji protivnika, biti uništeni ili da se kasnije neće moći izvesti.

(3) U slučaju donošenja odluke o osiguranju dokaza prema odredbama stavka (2) ovoga članka, sud će rješenje o osiguranju dostaviti protivnoj strani odmah nakon izvoĎenja dokaza.

(4) Sud može rješenjem iz stavka (1) ovoga članka odrediti izvoĎenje bilo kojeg dokaza, a naročito:

a) očevid prostorija, poslovne dokumentacije, inventara, baza podataka, računalnih memorijskih jedinica ili drugih stvari,

b) oduzimanje uzoraka predmeta povrede,

c) pregled i predaju dokumenata,

d) odreĎivanje i saslušanje vještaka,

e) saslušanje svjedoka.

(5) Osiguranje dokaza može se tražiti i nakon pravomoćno okončanog postupka, ako je to potrebno u svrhu pokretanja postupka prema izvanrednim pravnim lijekovima ili za vrijeme takvog postupka.

(6) U postupku osiguranja dokaza, prema odredbama ovoga članka, primjenjuju se odgovarajuće odredbe zakona o parničnom postupku, a koje se odnose na privremene mjere, osim ako je ovim Zakonom drukčije odreĎeno.

(7) Postupak osiguranja dokaza je žuran.

(8) Ako se kasnije pokaže da je prijedlog za osiguranje dokaza neopravdan ili ako nositelj prava ne opravda taj prijedlog, protivna strana ima pravo tražiti:

a) vraćanje oduzetih predmeta,

b) zabranu uporabe pribavljenih informacija,

c) naknadu štete.

(9) Sud u postupku osiguranja dokaza, prema odredbama ovoga članka, mora osigurati zaštitu povjerljivih podataka stranaka i voditi brigu o tomu da se sudski postupak ne zlorabi isključivo s namjerom pribavljanja povjerljivih podataka protivne strane.

Članak 87. (Dužnost obavještavanja)

(1) Sud može tijekom parnice, zbog povrede prava iz ovoga Zakona, na temelju opravdanog zahtjeva jedne od stranaka naložiti povreditelju prava da dostavi podatke o izvoru i distributivnim kanalima robe ili usluga kojima se povreĎuje pravo iz ovoga Zakona.

(2) Sud može naložiti da podatke iz stavka (1) ovoga članka dostave sudu i osobe koje u opsegu komercijalne djelatnosti:

a) posjeduju robu za koju se sumnja da se njome povreĎuje pravo iz ovoga Zakona, ili

b) koriste usluge za koje se sumnja da se njima povreĎuje pravo iz ovoga Zakona, ili

c) pružaju usluge za koje se sumnja da se njima povreĎuje pravo iz ovoga Zakona.

(3) Smatra se da je neka radnja poduzeta u opsegu komercijalne djelatnosti ako je poduzeta za pribavljanje neizravne ili izravne ekonomske koristi.

(4) Pojam komercijalne djelatnosti ne obuhvaća radnje savjesnih krajnjih potrošača.

(5) Sud može naložiti da mu podatke iz stavka (1) ovoga članka dostavi i osoba koju je neka od osoba navedenih u stavku (2) ovoga članka označila kao umiješanu u proizvodnju, izradu i distribuciju robe ili pružanje usluga za koje se sumnja da se njima povreĎuje pravo iz ovoga Zakona.

(6) Podaci traženi na temelju stavka (1) ovoga članka mogu naročito obuhvaćati:

a) ime, adresu odnosno tvrtku i sjedište proizvoĎača, izraĎivača, distributera, dobavljača i drugih prethodnih posjednika robe, odnosno davatelja usluga, kao i namjeravanih prodavatelja na veliko i malo,

b) podatke o količinama proizvedene, izraĎene, isporučene, primljene ili naručene robe ili usluga, kao i o cijenama ostvarenim za dotičnu robu i usluge.

Članak 88. (IzvoĎenje dokaza)

(1) Ako sud odluči da će izvesti predloženi dokaz koji se nalazi kod protivne strane, ta je strana dužna na zahtjev suda predati dokaze kojima raspolaže.

(2) Stavak (1) ovoga članka odnosi se i na bankarsku, financijsku i poslovnu dokumentaciju koja je pod nadzorom protivne strane, ako se radi o povredi koja doseže opseg komercijalne djelatnosti.

(3) U postupku izvoĎenja dokaza primjenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojima se ureĎuje parnični postupak, osim ako je ovim Zakonom drukčije odreĎeno.

(4) Sud nakon izvoĎenja dokaza, sukladno stavku (1) ovoga članka, mora osigurati zaštitu povjerljivih podataka stranaka i voditi brigu o tomu da se sudski postupak ne zlorabi isključivo s namjerom pribavljanja povjerljivih podataka suprotstavljene stranke.

Članak 89. (Sredstvo osiguranja za suprotstavljenu stranku)

Na zahtjev osobe protiv koje je pokrenut postupak za odreĎenje privremene mjere ili osiguranja dokaza, sud može odrediti odgovarajući novčani iznos kao sredstvo osiguranja u slučaju da je zahtjev neutemeljen, na teret podnositelja zahtjeva.

Članak 90. (Pobijanje industrijskog dizajna)

(1) Autor dizajna ili njegov pravni sljednik može tužbom zahtijevati od suda da utvrdi da on ima pravo podnijeti prijavu umjesto osobe ili zajedno s osobom koja je podnijela prijavu.

(2) Autor dizajna ili njegov pravni sljednik može tužbom zahtijevati od suda da utvrdi da je on nositelj registriranog industrijskog dizajna umjesto osobe ili zajedno s osobom na čije je ime registriran industrijski dizajn.

(3) Tužba iz stavka (1) ovoga članka može se podnijeti do okončanja postupka za priznanje industrijskog dizajna, a tužba iz stavka (2) ovoga članka može se podnijeti do isteka roka važenja registriranog industrijskog dizajna.

(4) Ako se sudskom odlukom usvoji tužbeni zahtjev iz stavka (1) odnosno stavka (2) ovoga članka, Institut će po primitku presude, ili na zahtjev tužitelja, upisati tužitelja u odgovarajući registar Instituta kao podnositelja prijave ili nositelja registriranog industrijskog dizajna i podatke o tomu objaviti u službenom glasilu.

Članak 91. (Pribavljeno pravo treće osobe na pobijanom industrijskom dizajnu)

Pravo što ga je treća osoba pribavila od prijašnjeg podnositelja prijave, odnosno nositelja registriranog industrijskog dizajna, iz članka 90. ovoga Zakona prestaje danom upisivanja novog podnositelja prijave, odnosno nositelja registriranog industrijskog dizajna, u odgovarajući registar Instituta samo ako je raniji podnositelj prijave, odnosno nositelj industrijskog dizajna, na temelju sudske odluke iz članka 90. stavak (4) ovoga Zakona brisan iz odgovarajućeg registra Instituta.

Članak 92. (Spor za priznanje autorstva)

(1) Osoba koja se smatra autorom dizajna ili njezin pravni sljednik može tužbom zahtijevati od suda da utvrdi da je ona autor dizajna koji je predmetom prijave ili registriranog industrijskog dizajna, te da bude navedena kao autor u prijavi i svim drugim dokumentima, kao i u odgovarajućim registrima.

(2) Tužitelj iz stavka (1) ovoga članka može zahtijevati i objavljivanje presude o trošku tuženoga, naknadu moralne i imovinske štete i troškova postupka.

(3) Rok za podnošenje tužbe iz stavka (1) ovoga članka nije vremenski ograničen.

DIO DVANAESTI - CARINSKE MJERE

Članak 93. (Zahtjev nositelja prava)

(1) Nositelj isključivih prava prema ovome Zakonu koji opravdano sumnja da će doći do uvoza, provoza ili izvoza robe proizvedene protivno odredbama ovoga Zakona može nadležnome carinskome tijelu (u daljnjem tekstu: carinsko tijelo) podnijeti zahtjev za zaštitu svojih prava putem carinskih mjera privremenog zadržavanja robe od daljnjeg puštanja u promet.

(2) Zahtjev za zaštitu prava, prema stavku (1) ovoga članka, mora naročito sadržavati:

a) podatke o podnositelju zahtjeva i o nositelju isključivog prava iz ovoga Zakona, ako se ne radi o istoj osobi,

b) detaljan opis robe koji omogućava njezinu identifikaciju,

c) dokaze o tomu da je podnositelj zahtjeva, odnosno osoba koju je on ovlastio, nositelj isključivog prava iz ovoga Zakona u vezi s tom robom,

d) dokaze o tomu da je isključivo pravo vjerojatno povrijeĎeno,

e) druge podatke bitne za odlučivanje o zahtjevu kojima raspolaže podnositelj, poput podataka o lokaciji robe i njezinoj destinaciji, očekivani datum dolaska ili odlaska pošiljke, podataka o prijevoznom sredstvu, podataka o uvozniku, izvozniku, primatelju i sl.,

f) vremensko razdoblje u kojem će carinska tijela postupati prema zahtjevu i koje ne može biti dulje od dvije godine od dana podnošenja zahtjeva.

(3) Carinsko tijelo, prije donošenja odluke kojom udovoljava zahtjevu iz stavka (1) ovoga članka, može tražiti od nositelja prava da položi osiguranje za troškove pohrane i prijevoza robe kao i za naknadu štete, koji bi mogli nastati carinskome tijelu u vezi s robom kao i strani protiv koje je prihvaćen zahtjev iz stavka (1) ovoga članka.

(4) Ako carinsko tijelo udovolji zahtjevu iz stavka (1) ovoga članka, ono o tomu obavještava sve carinske ispostave i nositelja prava.

Članak 94. (Postupak nakon privremenog zadržavanja robe)

(1) Ako carinska ispostava pri provedbi carinskoga postupka naĎe robu koja odgovara opisu robe iz odluke nadležnoga carinskog tijela, ona će tu robu privremeno zadržati od daljnjeg puštanja u promet.

(2) Odluka o privremenom zadržavanju robe uručuje se njezinom uvozniku.

(3) U odluci iz stavka (2) ovoga članka odreĎuje se da se vlasnik robe, odnosno osoba koja je ovlaštena za raspolaganje robom, u roku od deset radnih dana od dana privremenog zadržavanja može očitovati o tomu je li riječ o krivotvorenoj robi, odnosno drugoj povredi prava iz ovoga Zakona.

(4) Ako carinsko tijelo ne primi pisano očitovanje vlasnika ili osobe koja je ovlaštena raspolagati robom u roku iz stavka (3) ovoga članka, ono može, na zahtjev i o trošku nositelja prava, oduzeti i uništiti privremeno zadržanu robu.

(5) Ako vlasnik robe ili osoba koja je ovlaštena raspolagati robom u roku iz stavka (3) ovoga članka podnese izjavu da nije riječ o krivotvorenoj robi, odnosno drugoj povredi prava iz ovoga Zakona, nositelj prava može u roku od deset radnih dana od primitka obavijesti o takvoj izjavi podnijeti tužbu zbog povrede prava.

(6) Ako posebne okolnosti slučaja to opravdavaju, carinsko tijelo može, na zahtjev nositelja prava, odrediti dodatni rok za podnošenje tužbe iz stavka (5) ovoga članka, koji ne može biti dulji od deset radnih dana.

(7) Nositelj prava ili osoba koju on ovlasti može za vrijeme privremenog zadržavanja obaviti pregled i kontrolu robe i prateće dokumentacije u opsegu koji je potreban za utvrĎivanje njegovih zahtjeva i za ostvarivanje sudske zaštite njegovih prava uz osiguranje zaštite povjerljivih podataka.

(8) Pravo na pregled i kontrolu robe ima i njezin uvoznik.

(9) Ako nositelj prava ne podnese tužbu iz stavka (5) ovoga članka, privremeno zadržana roba pušta se u traženu carinski dopuštenu uporabu, odnosno promet.

(10) Ako nositelj prava pokrene sudski postupak, carinsko tijelo donijet će odluku o zapljeni robe do donošenja pravomoćne sudske odluke.

(11) Ako nositelj prava podnese tužbu iz stavka (5) ovoga članka, a nadležni sud ne donese privremenu mjeru zadržavanja robe u roku iz stavka (5) ovoga članka, vlasnik privremeno zadržane robe ili osoba ovlaštena raspolagati njome ima pravo zahtijevati oslobaĎanje te robe ako položi sredstva osiguranja u iznosu dostatnom za eventualnu naknadu štete nositelju prava, pod uvjetom da su ispunjeni svi ostali uvjeti za oslobaĎanje te robe.

Članak 95. (Postupak po službenoj dužnosti)

(1) Ako carinska ispostava pri provedbi carinskoga postupka u vezi s uvozom, provozom ili izvozom robe opravdano sumnja da su odreĎenom robom povrijeĎena prava prema ovome Zakonu, ona će privremeno zadržati puštanje te robe u promet i o tomu obavijestiti carinsko tijelo.

(2) Carinsko tijelo pismeno obavještava nositelja prava o zadržavanju robe, sumnji da se radi o povredi njegovih prava i o mogućnosti da podnese zahtjev prema članku 93. ovoga Zakona u roku od pet radnih dana od dana zadržavanja robe.

(3) Ako nositelj prava podnese zahtjev sukladno stavku (2) ovoga članka, roba se zadržava do donošenja odluke carinskoga tijela.

(4) Ako carinsko tijelo udovolji zahtjevu iz članka 93. ovoga Zakona, roba se privremeno zadržava za daljnjih deset radnih dana.

(5) Nositelj prava u roku iz stavka (4) ovoga članka mora provesti radnje iz članka 94. stavak (7) ovoga Zakona.

(6) Odredbe čl. 94. i 95. ovoga Zakona ne primjenjuju se na uvoz, provoz ili izvoz robe u malim količinama namijenjenim za privatnu i nekomercijalnu uporabu, koje se unose ili iznose kao dio osobne prtljage ili šalju u malim pošiljkama.

Članak 96. (Primjena drugih carinskih propisa)

(1) Na carinski postupak u vezi s robom kojom se povreĎuju prava iz ovoga Zakona na odgovarajući se način primjenjuju ostali carinski propisi.

(2) Bliže propise o provedbi carinskih mjera iz ovoga dijela Zakona donosi Vijeće ministara na prijedlog Uprave za neizravno oporezivanje BiH.

(3) Carinski postupak u vezi s robom kojom se povreĎuju prava iz ovoga Zakona je žuran.

DIO TRINAESTI - PREKRšAJNE ODREDBE

Članak 97. (Prekršaji)

(1) Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 KM do 200.000 KM kaznit će se za prekršaj pravna osoba koja na način iz članka 80. ovoga Zakona povrijedi registrirani industrijski dizajn ili pravo iz prijave.

(2) Novčanom kaznom u iznosu od 3.000 KM do 20.000 KM kaznit će se za prekršaj iz stavka (1) ovoga članka i odgovorna osoba u pravnoj osobi.

(3) Novčanom kaznom u iznosu od 3.000 KM do 10.000 KM kaznit će se za prekršaj iz stavka (1) ovoga članka fizička osoba.

(4) Predmeti nastali činjenjem prekršaja iz stavka (1) ovoga članka oduzet će se i uništiti, a predmeti odnosno ureĎaji namijenjeni ili uporabljeni za činjenje tih prekršaja će se oduzeti.

(5) Prekršajni postupak na temelju odredaba ovoga članka je žuran.

Članak 98. (Zaštitna mjera)

(1) Pravnoj osobi koja počini prekršaj iz članka 97. stavak (1) ovoga Zakona u obavljanju djelatnosti može se izreći zaštitna mjera zabrane obavljanja djelatnosti ili dijelova djelatnosti kojima se vrijeĎa registrirani industrijski dizajn u trajanju do jedne godine, ako je počinjeni prekršaj osobito težak zbog načina izvršenja, posljedica djela ili drugih okolnosti počinjenog prekršaja.

(2) Pravnoj osobi koja počini prekršaj iz članka 97. stavak (1) ovoga Zakona u povratu izreći će se zaštitna mjera zabrane djelatnosti ili dijelova djelatnosti kojima se vrijeĎa registrirani industrijski dizajn u trajanju od najmanje jedne godine.

Članak 99. (Inspekcijska kontrola u vezi s prekršajima)

(1) Inspekcijsku kontrolu u vezi s prekršajima sankcioniranim u članku 97. ovoga Zakona obavlja inspekcija nadležna za kontrolu tržišta u Federaciji Bosne i Hercegovine, Republici Srpskoj i Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine.

(2) Inspekcijski postupak je žuran.

DIO ĈETRNAESTI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 100. (Prava priznata do primjene ovoga Zakona i provedbeni propisi za izvršenje ovoga Zakona)

(1) Registrirani industrijski dizajni koji vrijede na dan stupanja na snagu ovoga Zakona i dalje ostaju na snazi i na njih će se primjenjivati odredbe ovoga Zakona.

(2) Ravnatelj Instituta donijet će provedbene propise za izvršenje ovoga Zakona u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovoga Zakona, osim propisa iz čl. 16. i 96. stavak (2) ovoga Zakona.

(3) Provedbene propise u smislu stavka (2) ovoga članka čine: Pravilnik o postupku za priznanje industrijskog dizajna, Odluka o posebnim troškovima postupka za stjecanje i održavanje prava na industrijsko vlasništvo, Odluka o uvjetima za upis u registre zastupnika za zaštitu industrijskog vlasništva, Pravilnik o stručnom ispitu za zastupnike za zaštitu industrijskog vlasništva i Odluka o naknadi za rad u Povjerenstvu za žalbe.

Članak 101. (Prestanak važenja drugih propisa i postupci za priznanje industrijskog dizajna u tijeku)

(1) Početkom primjene ovoga Zakona prestaju važiti odredbe POGLAVLJA II - VRSTE PRAVA INDUSTRIJSKOG VLASNIšTVA Odjeljak 3. INDUSTRIJSKI DIZAJN (čl. 97. do 115.) Zakona o industrijskom vlasništvu u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 3/02 i 29/02) koje se odnose na industrijski dizajn, kao i odredbe koje se mogu sukladno primijeniti na industrijski dizajn.

(2) Iznimno od odredbe stavka (1) ovoga članka, Zakon o industrijskom vlasništvu u Bosni i Hercegovini i dalje će se primjenjivati na sve upravne postupke u vezi s industrijskim dizajnom koji nisu okončani do dana početka primjene ovoga Zakona.

Članak 102. (Primjena meĎunarodnih ugovora)

Odredbe meĎunarodnih ugovora u vezi s industrijskim dizajnom kojima je pristupila BiH primjenjuju se na predmete koje tretira ovaj Zakon i u slučaju sukoba s odredbama ovoga Zakona primjenjuju se odredbe meĎunarodnih ugovora.

Članak 103. (Jedinstvena primjena odredaba o Povjerenstvu za žalbe u Zakonu o patentu, Zakonu o zaštiti

oznaka zemljopisnog podrijetla i Zakona o žigu)

Odredbe čl. 77. i 78. ovoga Zakona i odgovarajuće odredbe Zakona o patentu, Zakona o zaštiti oznaka zemljopisnog podrijetla i Zakona o žigu, kojima se ureĎuje Povjerenstvo za žalbe Instituta, primjenjuju se na način da se formira jedno povjerenstvo za žalbe.

Članak 104. (Stupanje na snagu i primjena Zakona)

Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenome glasniku BiH", a primjenjuje se od 1. siječnja 2011. godine.

PSBiH broj 520/10 28. svibnja 2010. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Zastupničkog doma

Parlamentarne skupštine BiH Dr. Milorad Ţivković, v. r.

Predsjedatelj Doma naroda

Parlamentarne skupštine BiH Sulejman Tihić, v. r.

Godina XIV Utorak, 29. juna/lipnja 2010. godine

Broj/Број 53

Година XIV Уторак, 29. јуна 2010. године

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik

ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

На основу члана IV 4a) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине на 75. сједници Представничког дома, одржаној 07. априла 2010. године, и на 46. сједници Дома народа, одржаној 28. маја 2010. године, усвојила је

ЗАКОН

О ИНДУСТРИЈСКОМ ДИЗАЈНУ

ДИО ПРВИ - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. (Предмет Закона)

(1) Овим законом уређују се услови за заштиту дизајна, начин стицања, одржавање, садржај, евиденција промета, престанак и заштита индустријског дизајна у Босни и Херцеговини (у даљњем тексту: БиХ).

(2) Овај закон се примјењује и на индустријски дизајн који је међународно регистрован за територију БиХ на основу Хашког споразума о међународној регистрацији индустријског дизајна (Женевски акт 1999), усвојеног у Женеви 02. 07. 1999. године (у даљњем тексту: Хашки споразум), у свим питањима која нису изричито уређена Хашким споразумом.

Члан 2. (Значење израза)

Изрази употријебљени у овом закону имају сљедећа значења:

а) "индустријски дизајн" је искључиво право на спољашњи изглед производа,

б) "спољашњи изглед производа" је укупан визуелни утисак који производ оставља на информисаног потрошача или корисника,

ц) "дизајн" је тродимензионални или дводимензионални спољашњи изглед цијелог производа, или његовог дијела, који је одређен његовим визуелним карактеристикама, посебно линијама, контурама, бојама, обликом, текстуром и/или материјалима од којих је производ сачињен, или којима је украшен, као и њиховом комбинацијом,

д) "информисани потрошач или корисник" значи физичко лице које се редовно сусреће са производом,

е) "производ" значи било који индустријски или занатски производ, укључујући, између осталог, и дијелове који су намијењени за спајање у сложени производ, паковање производа, графичке симболе и типографске знаке, искључујући компјутерске програме,

ф) "индустријски или занатски производ" значи било који предмет који се индустријским или занатским путем може произвести у већем броју идентичних примјерака,

г) "сложени производ" је производ који је састављен од више дијелова који могу бити замијењени и који омогућавају састављање и растављање производа.

ДИО ДРУГИ - УСЛОВИ ЗА ЗАШТИТУ

Члан 3. (Услови за заштиту дизајна)

Дизајн се штити на основу овог закона ако је нов и ако има индивидуални карактер.

Члан 4. (Новост дизајна)

(1) Сматраће се да је дизајн нов ако идентичан дизајн није постао доступан јавности, било гдје у свијету, прије дана подношења пријаве за признање индустријског дизајна за тај дизајн, или ако не постоји раније поднесена пријава за признање идентичног индустријског дизајна.

(2) У случају да је затражено право првенства, сматраће се да је дизајн нов ако није постао доступан јавности прије дана признатог права првенства.

(3) Дизајни се сматрају идентичним ако се разликују само у небитним детаљима.

(4) Разлика у небитним детаљима постоји ако информисани корисник, на први поглед, не разликује дизајне.

Члан 5. (Индивидуални карактер дизајна)

(1) Сматраће се да дизајн има индивидуални карактер ако се укупан визуелни утисак који оставља на информисаног корисника разликује од укупног визуелног утиска који на тог корисника оставља било који други дизајн, а који је постао доступан јавности прије дана подношења уредне пријаве за признање индустријског дизајна, или дана признатог права првенства супротстављеног индустријског дизајна.

(2) Приликом утврђивања индивидуалног карактера дизајна, морају се узети у обзир степен слободе и објективно ограничење аутора приликом стварања дизајна конкретног производа, проузроковано технолошким и функционалним карактеристикама тог производа.

Члан 6. (Дизајн производа који чини саставни дио сложеног производа)

(1) Дизајн примијењен на производу, или садржан у производу који чини саставни дио сложеног производа, сматраће се да је нов и да има индивидуални карактер:

а) ако саставни дио који је уграђен у сложени производ остаје видљив током редовне употребе сложеног производа и

б) ако видљиве карактеристике саставног дијела испуњавају услове новости и индивидуалног карактера.

(2) Под редовном употребом из става (1) тачка а) овог члана подразумијева се употреба крајњег корисника, искључујући одржавање, сервисирање или поправке производа.

Члан 7. (Доступност јавности)

(1) Сматраће се да је дизајн постао доступан јавности, у смислу чл. 4. и 5. овог закона, ако је објављен, излаган, коришћен у промету робе и услуга, или на други начин откривен прије дана подношења пријаве за признање индустријског дизајна, или датума првенства, ако је тражено, осим у случају када у стандардним токовима пословања није постојала разумна могућност да пословни кругови специјализовани за дату област сазнају за откривање дизајна.

(2) Неће се сматрати да је дизајн постао доступан јавности, у смислу става (1) овог члана, само због тога што је откривен трећем лицу под изричитим или имплицитним условима чувања тајности дизајна.

(3) Неће се сматрати да је дизајн постао доступан јавности, у сврху примјене чл. 4. и 5. овог закона, ако је дизајн открио аутор, његов правни сљедник или треће лице које је информацију добило од аутора или његовог правног сљедника, или на основу радње коју је аутор или његов правни сљедник предузео, под условом да је, од тренутка када је откривање дизајна извршено, протекло мање од 12 мјесеци до дана подношења пријаве за признање индустријског дизајна, или ако је затражено право првенства, од датума првенства.

(4) Став (3) овог члана примјењиваће се и ако је дизајн постао доступан јавности као посљедица злоупотребе у вези са аутором или његовим правним сљедником.

Члан 8. (Национални третман)

(1) Право на индустријски дизајн припада аутору дизајна или његовом правном сљеднику под условима прописаним овим законом.

(2) Страна физичка и правна лица у погледу заштите индустријског дизајна у БиХ уживају иста права као и домаћа физичка и правна лица ако то произлази из међународних уговора или конвенција којима је приступила или их је ратификовала БиХ (у даљњем тексту: међународни уговори и конвенције), или из принципа реципроцитета.

(3) Постојање реципроцитета се претпоставља док се не докаже супротно.

Члан 9. (Искључење заштите због техничке функције)

(1) Индустријским дизајном не може се заштитити дизајн који је искључиво условљен техничком функцијом производа.

(2) Индустријским дизајном не може се заштитити дизајн који неопходно мора бити репродукован у свом тачном облику и димензијама, како би се омогућило да буде механички повезан са производом или постављен у производу, око производа или уз други производ, тако да сваки производ може обављати своју функцију.

(3) Под условима прописаним у чл. 4. и 5. овог закона, независно од става (2) овог члана, може се заштитити дизајн који омогућава вишеструко састављање или повезивање међусобно замјењивих производа у модуларном систему.

Члан 10. (Апсолутни разлози за одбијање пријаве за признање индустријског дизајна)

Неће се одобрити заштита за дизајн:

а) који није дизајн у смислу члана 2. тачка ц) овог закона,

б) чије је објављивање или употреба супротна јавном поретку или прихваћеним моралним принципима,

ц) који садржи државни или други јавни грб, заставу или амблем, назив или скраћеницу назива неке земље или међународне организације, као и њихово подражавање, осим по одобрењу надлежног органа те земље или организације,

д) који садржи назив или скраћеницу, грб, амблем, заставу или други службени знак БиХ или њених ентитета, кантона, дистрикта или их подражава, осим уз одобрење надлежног органа.

Члан 11. (Релативни разлози за одбијање пријаве за признање индустријског дизајна)

(1) На основу поднесеног приговора неће се одобрити заштита за дизајн:

а) који није нов у смислу члана 4. овог закона,

б) који нема индивидуални карактер у смислу члана 5. овог закона,

ц) који је искључиво условљен техничком функцијом производа у смислу члана 9. овог закона,

д) који повређује старије ауторско право или неко право индустријске својине другог лица,

е) који представља, односно садржи лик неког лица, осим уз изричиту сагласност тог лица,

ф) који може да повриједи национална или вјерска осјећања.

(2) Дизајн који представља, односно садржи лик умрлог лица може се заштитити само уз пристанак брачног друга и дјеце умрлог, ако њих нема, уз пристанак родитеља, а ако нема родитеља, уз пристанак других насљедника ако тестаментом није другачије одређено.

(3) За заштиту дизајна који представља, односно садржи лик историјске или друге умрле познате личности потребна је и дозвола надлежног органа.

Члан 12. (Надлежност за поступак заштите индустријског дизајна)

(1) Послове који се односе на поступак заштите индустријског дизајна у управном поступку прописаном овим законом обавља Институт за интелектуално власништво Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Институт).

(2) Ако није другачије прописано овим законом, у поступку пред Институтом примјењују се одредбе Закона о управном поступку ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07 и 93/09).

(3) Против одлуке Института донесене у поступку из става (1) овог члана може се изјавити жалба Комисији за жалбе Института (у даљњем тексту: Комисија за жалбе) у року од 15 дана од дана пријема одлуке.

(4) Против одлуке Комисије за жалбе може се покренути управни спор пред Судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана пријема одлуке.

Члан 13. (Регистри)

(1) Институт у електронској форми води Регистар пријава за признање индустријског дизајна (у даљњем тексту: Регистар пријава), Регистар индустријског дизајна и Регистар заступника.

(2) Регистри из става (1) овог члана обједињени су у јединствени систем регистара индустријске својине БиХ у електронској форми.

(3) Садржај регистара из става (1) овог члана прописаће се посебним прописом за спровођење овог закона (у даљњем тексту: пропис о спровођењу).

(4) Регистри из става (1) овог члана сматрају се јавним књигама и заинтересована лица могу да их разгледају без плаћања посебних такса.

(5) На писмени захтјев заинтересованих лица и уз плаћање прописане таксе и накнаде посебних трошкова поступка, Институт ће издати копије докумената и одговарајуће потврде и увјерења о чињеницама о којима води службену евиденцију.

Члан 14. (Заступање)

(1) Физичка и правна лица која се баве заступањем у поступку заштите индустријског дизајна пред Институтом морају да буду уписана у Регистар заступника из члана 13. став (1) овог закона.

(2) Страно физичко или правно лице у поступку пред Институтом мора да заступа заступник уписан у Регистар заступника, а домаће правно и физичко лице може да иступа и самостално пред Институтом.

(3) У Регистар заступника уписују се физичка и правна лица која испуњавају услове утврђене прописом о спровођењу.

Члан 15. (Пружање информација)

(1) Институт, на писмени захтјев, обавља услуге претраживања пријављених и регистрованих индустријских дизајна у БиХ.

(2) Институт ће сваком лицу, на његов писмени захтјев, омогућити увид у документацију која се односи на објављени индустријски дизајн.

(3) Садржај и начин претраживања из става (1) и увида из става (2) овог члана уредиће се прописом о спровођењу.

Члан 16. (Таксе и накнаде у поступку стицања и одржавања индустријског дизајна и пружања

информационих услуга)

За све радње у поступку стицања, одржавања, евиденције промета и престанка индустријског дизајна и за пружање информационих услуга плаћају се таксе сагласно Закону о административним таксама (у даљњем тексту: таксе) и накнаде посебних трошкова поступка (у даљњем тексту: трошкови поступка) у висини одређеној посебном тарифом коју доноси Министарство спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине на предлог директора Института.

ДИО ТРЕЋИ - ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ

Члан 17. (Покретање поступка за признање индустријског дизајна)

(1) Поступак за признање индустријског дизајна покреће се пријавом за признање индустријског дизајна (у даљњем тексту: пријава) која се подноси Институту.

(2) Битни дијелови пријаве су:

а) захтјев за признање индустријског дизајна и

б) дводимензионални приказ дизајна (у даљњем тексту: приказ).

(3) Факултативни дио пријаве је опис дизајна (у даљњем тексту: опис).

(4) Садржај пријаве, начин презентације и број примјерака појединих битних дијелова пријаве, као и садржај прилога који се подносе уз пријаву уређују се прописом о спровођењу.

Члан 18. (Захтјев за признање индустријског дизајна)

(1) Захтјев за признање индустријског дизајна садржи:

а) податке о подносиоцу пријаве,

б) податке о аутору дизајна или изјаву аутора да не жели бити наведен у пријави,

ц) назнаку да ли се пријава односи на један или више дизајна,

д) стваран и кратак назив дизајна,

е) правни основ за подношење пријаве, ако аутор дизајна није подносилац пријаве,

ф) потпис подносиоца пријаве и

г) факултативно, изјаву да се захтијева објављивање признатог индустријског дизајна 12 мјесеци након датума доношења рјешења о признању индустријског дизајна (одгођено објављивање).

(2) Једна пријава може да садржи захтјев за признање индустријског дизајна за један или више дизајна (до 100) који се примјењују на производима сврстаним у исту класу међународне класификације прописане Локарнским аранжманом о установљењу међународне класификације индустријског дизајна.

(3) Аутор дизајна може током поступка заштите, као и током цијелог рока трајања индустријског дизајна повући своју изјаву да не жели да му име буде наведено у пријави, регистрима, као ни у другим исправама предвиђеним овим законом, односно захтијевати да му име буде брисано као име аутора наведеног дизајна у пријави и регистрима.

Члан 19. (Приказ)

(1) Приказ мора бити такав да се сви детаљи спољашњег изгледа предмета заштите јасно виде.

(2) Детаљи спољашњег изгледа предмета заштите морају бити приказани на начин који јасно омогућава одређивање обима новости дизајна и његов индивидуални карактер.

(3) У погледу квалитета и других техничких захтјева приказ мора испуњавати услове прописане прописом о спровођењу.

(4) Ако је у питању пријава дводимензионалног дизајна, као приказ може се доставити дводимензионални примјерак (узорак) пријављеног производа с тим да се најкасније у року од шест мјесеци од дана подношења пријаве Институту мора доставити приказ који задовољава услове из ст. (1) до (3) овог члана.

(5) Дводимензионални примјерак из става (4) овог члана Институту се доставља на начин предвиђен прописом о спровођењу.

Члан 20. (Опис)

(1) Опис мора бити заснован на поднесеном приказу и мора се односити само на спољашњи изглед предмета заштите, што подразумијева површине производа, односно његових дијелова који се виде стално или при редовној употреби, односно само на слику или цртеж којим је приказан предмет заштите, а који се може пренијети на одређени производ или његов дио.

(2) Опис не смије садржавати податке који се односе на конструкцију, функцију или функционалне предности и сличне податке о производу или његовим дијеловима.

(3) Опис може имати максимално 150 ријечи.

(4) Садржај описа ближе се уређује прописом о спровођењу.

Члан 21. (Регистар пријава)

У Регистар пријава уписују се подаци о битним дијеловима пријаве из члана 17. овог закона и други подаци прописани прописом о спровођењу.

Члан 22. (Датум подношења пријаве)

(1) За признање датума подношења пријаве потребно је да пријава поднесена Институту на тај датум садржи:

а) назнаку да се тражи признање индустријског дизајна,

б) име и презиме, односно назив и адресу подносиоца пријаве и

ц) приказ.

(2) Институт подносиоцу пријаве на његов примјерак потврђује пријем пријаве.

(3) По пријему пријаве Институт испитује да ли пријава садржи дијелове из става (1) овог члана.

(4) Ако пријава не садржи дијелове из става (1) овог члана, Институт ће позвати подносиоца пријаве да у року од 30 дана, који се не може продужити, отклони недостатке због којих пријава није могла бити уписана у Регистар пријава.

(5) Ако подносилац пријаве у року из става (4) овог члана не отклони недостатке, Институт ће пријаву закључком одбацити.

(6) Ако подносилац пријаве у року из става (4) овог члана отклони недостатке, Институт ће закључком признати као датум подношења пријаве онај датум када је подносилац пријаве отклонио уочене недостатке.

(7) Пријава којој је признат датум подношења уписује се у Регистар пријава, о чему Институт писмено обавјештава подносиоца пријаве.

Члан 23. (Право првенства)

Подносилац пријаве има право првенства од датума подношења пријаве у односу на сва друга лица која су за идентичан дизајн касније поднијела пријаву.

Члан 24. (Унијско право првенства)

(1) Правном или физичком лицу које је поднијело уредну пријаву индустријског дизајна са дејством у некој земљи чланици Париске уније или Свјетске трговинске организације признаће се у БиХ право првенства од датума подношења те пријаве, ако у БиХ за исти индустријски дизајн поднесе пријаву у року од шест мјесеци од дана подношења пријаве са дејством у односној земљи.

(2) Лице које се позива на право првенства из става (1) овог члана мора у захтјеву за признање индустријског дизајна назначити датум подношења, број пријаве и земљу за коју је пријава поднесена.

(3) Уредном пријавом из става (1) овог члана сматра се свака пријава која испуњава услове уредности према националном законодавству земље чланице Париске уније или Свјетске трговинске организације за коју је пријава поднесена, или према прописима међународне организације настале на основу међународног уговора закљученог између ових земаља, без обзира на каснију правну судбину те пријаве.

(4) Лице из става (1) овог члана дужно је да, у року од три мјесеца од дана подношења пријаве у БиХ, достави Институту препис пријаве из става (1) овог члана, овјерен од надлежног органа земље чланице Париске уније, Свјетске трговинске организације, односно међународне организације којој је та пријава поднесена, као и овјерени превод преписа на једном од језика у службеној употреби у БиХ.

(5) Ако лице из става (1) овог члана не испуни обавезу из става (4) овог члана, Институт неће признати захтијевано право првенства, те ће закључком утврдити да право првенства постоји од датума подношења пријаве утврђеног у складу са чланом 22. овог закона и наставиће поступак по поднесеној пријави.

(6) Садржај захтјева за издавање увјерења о праву првенства и садржај увјерења о праву првенства које издаје Институт уређују се прописом о спровођењу.

Члан 25. (Изложбено (сајамско) право првенства)

(1) Подносилац пријаве који је излагао дизајн на службеној или службено признатој међународној изложби у БиХ, или у другој земљи чланици Париске уније или Свјетске трговинске организације, у складу са Конвенцијом о међународним изложбама, може у року од три мјесеца од дана затварања изложбе захтијевати у пријави право првенства од првог дана излагања тог дизајна на изложби.

(2) Лице које захтијева признање права првенства из става (1) овог члана дужно је да уз пријаву достави писмену потврду надлежног органа земље чланице Париске уније или Свјетске трговинске организације у којој је изложба одржана да је у питању изложба, односно сајам међународног карактера, уз навођење података о врсти изложбе, односно сајма, мјесту одржавања, датуму отварања и затварања изложбе, односно сајма, и првом дану излагања дизајна за који се тражи признање индустријског дизајна.

(3) Спољнотрговинска комора Босне и Херцеговине издаје увјерење да је изложби, односно сајму одржаном у БиХ званично признат међународни карактер.

Члан 26. (Вишеструко право првенства)

Подносилац пријаве може захтијевати признање вишеструког права првенства на основу раније поднесених пријава у једној или више земаља чланица Париске уније или Свјетске трговинске организације под условима из члана 24. овог закона.

Члан 27. (Рачунање рокова првенства)

(1) Признањем права првенства из члана 25. овог закона не продужавају се рокови из члана 24. овог закона.

(2) У случају захтијевања вишеструког права првенства из члана 26. овог закона, рокови који, према члану 24. овог закона, теку од датума првенства, рачунају се од датума првенства прве пријаве.

Члан 28. (Измјена приказа)

У поднесеној пријави не може се накнадно измијенити приказ на такав начин да се према обиму и садржају приказаног предмета заштите битно разликује од првобитног приказа, чиме би се проширили новост и индивидуални карактер првобитно приказаног дизајна.

Члан 29. (Редослијед испитивања пријава)

(1) Пријаве се испитују према редослиједу одређеном датумом њиховог подношења.

(2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, пријава се може рјешавати по хитном поступку у случају судског спора, или покренутог инспекцијског надзора или царинског поступка, на захтјев суда или надлежног органа тржишне инспекције, односно царинског органа.

(3) У случају из става (2) овог члана подноси се захтјев за испитивање пријаве по хитном поступку.

Члан 30. (Испитивање уредности пријаве и одбацивање пријаве)

(1) Поступак испитивања уредности пријаве обухвата испитивање свих услова прописаних овим законом и прописом о спровођењу.

(2) Пријава је уредна ако садржи битне дијелове из члана 17. овог закона, доказ о уплати таксе и трошкова поступка и друге прописане податке.

(3) Ако утврди да пријава није уредна, Институт ће писменим путем, уз навођење разлога, позвати подносиоца пријаве да је уреди у року који не може бити краћи од 30 дана, нити дужи од 60 дана.

(4) На образложени захтјев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе и трошкова поступка, Институт ће продужити рок из става (3) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(5) Ако подносилац пријаве у остављеном року не уреди пријаву, или не плати таксу за њено уређивање, Институт ће закључком одбацити пријаву.

(6) У случају из става (4) овог члана, уз плаћање прописане таксе и трошкова поступка, подносилац пријаве може поднијети предлог за поврат у пређашње стање у року од три мјесеца од дана пријема закључка о одбацивању.

Члан 31. (Одустајање од пријаве)

(1) Подносилац пријаве може у току цијелог поступка одустати од пријаве у цјелини, или само за неке дизајне.

(2) Ако је у Регистру пријава уписано одређено право у корист трећег лица, подносилац пријаве не може одустати од пријаве без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.

(3) У случају када подносилац пријаве одустане од пријаве у цјелини, Институт доноси посебан закључак о обустављању поступка.

(4) У случају из става (3) овог члана пријава престаје да важи наредног дана од дана предаје Институту изјаве о одустајању.

Члан 32. (Раздвајање пријаве)

(1) Пријава која садржи захтјев за признање више индустријских дизајна (у даљњем тексту: вишеструка пријава) може се, на захтјев подносиоца пријаве, до уписа индустријског дизајна у Регистар индустријског дизајна раздвојити на двије или више појединачних или вишеструких издвојених пријава.

(2) Садржај захтјева за раздвајање пријаве уређује се прописом о спровођењу.

(3) Свака од издвојених пријава из става (1) овог члана добија нови број пријаве и заводи се у Регистар пријава, али задржава датум подношења првобитне вишеструке пријаве и њено право првенства.

(4) О раздвајању пријаве доноси се посебно рјешење у којем се назначава број, односно бројеви нових пријава, дизајни који остају у првобитној вишеструкој пријави и дизајни који су у издвојеној или издвојеним пријавама.

(5) Издвојена, односно издвојене пријаве уписују се у Регистар пријава.

Члан 33. (Испитивање апсолутних разлога за одбијање пријаве)

Ако је пријава уредна у смислу члана 30. овог закона, Институт испитује да ли постоје апсолутни разлози за одбијање пријаве прописани чланом 10. овог закона.

Члан 34. (Одбијање захтјева за признање индустријског дизајна)

(1) Ако утврди да пријава не испуњава услове из члана 10. овог закона, Институт ће писменим путем, на основу резултата испитивања, обавијестити подносиоца пријаве о разлозима због којих се индустријски дизајн не може признати и позваће га да се изјасни о тим разлозима у року који не може бити краћи од 30 дана, нити дужи од 60 дана.

(2) На образложени захтјев подносиоца пријаве, уз плаћање административне таксе и трошкова поступка, Институт може једном продужити рок из става (1) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(3) Институт ће рјешењем одбити захтјев за признање индустријског дизајна у цјелини или за поједине дизајне, када је у питању вишеструка пријава, ако подносилац пријаве не поступи по захтјеву из става (1) овог члана, или ако поступи, али Институт и даље сматра да се пријава индустријског дизајна не може признати у цјелини или за поједине дизајне, ако је у питању вишеструка пријава.

ДИО ЧЕТВРТИ - ПРИГОВОР

Члан 35. (Објављивање пријаве)

(1) Пријава која испуњава услове из члана 30. став (2) овог закона и ако нема разлога за одбијање пријаве из члана 34. овог закона објављује се у "Службеном гласнику Института" (у даљњем тексту: службено гласило).

(2) Подаци из пријаве који се објављују уређују се прописом о спровођењу.

Члан 36. (Претварање пријаве за признање индустријског дизајна у пријаву патента, односно

консензуалног патента)

(1) До тренутка објављивања пријаве из члана 35. овог закона пријава за признање индустријског дизајна може се претворити у пријаву за признање патента, односно консензуалног патента.

(2) Поступак за претварање пријаве из става (1) овог члана уредиће се прописом о спровођењу.

Члан 37. (Мишљење заинтересованог лица)

(1) Након објављивања пријаве, свако заинтересовано лице, у року од три мјесеца од датума објављивања, може Институту доставити писмено мишљење у којем се образлаже зашто дизајн из објављене пријаве не испуњава услове из члана 10. овог закона.

(2) Лице из става (1) овог члана није странка у поступку.

(3) Институт ће мишљење из става (1) овог члана, ако сматра да је релевантно за признање пријаве, доставити подносиоцу пријаве на одговор у року који не може бити краћи од 15 дана, нити дужи од 30 дана.

(4) Након пријема одговора подносиоца пријаве из става (3) овог члана, односно истеком рока из става (3) овог члана, Институт ће донијети одлуку о признању или одбијању захтјева за признање индустријског дизајна.

Члан 38. (Приговор)

(1) У року од три мјесеца од дана објављивања пријаве заинтересовано лице може Институту писменим путем поднијети приговор у којем треба да образложи разлоге зашто дизајн из објављене пријаве не испуњава услове из члана 11. овог закона.

(2) Заинтересовано лице из става (1) овог члана је:

а) свако лице које сматра да нису испуњени услови прописани чланом 11. став (1) тач. а), б), ц) и ф) овог закона,

б) носилац неког од права из члана 11. став (1) тачка д) овог закона,

ц) лице или његови правни сљедници, у смислу члана 11. ст. (2) и (3), чији лик представља предмет дизајна у случају из члана 11. став (1) тачка е) овог закона.

(3) Рок за подношење приговора из става (1) овог члана не може се ни из којег разлога продужити, нити се након истека наведеног рока могу поднијети било какве допуне приговора, укључујући и достављање додатних доказа којима се приговор оправдава.

(4) Ако је на датум објављивања пријаве против које се приговор подноси у току поступак за проглашавање ништавним рјешења о признању индустријског дизајна, жига или неког другог права индустријске својине, а приговор се заснива на старијем праву индустријске својине против којег је покренут неки од наведених поступака, Институт ће, у складу са разлозима приговора, застати са поступком по приговору до правоснажности одлуке из раније покренутог поступка.

(5) Заинтересовано лице из става (1) овог члана у поступку по приговору има статус странке.

Члан 39. (Садржај приговора)

(1) Приговор мора да садржи нарочито:

а) име и презиме, односно назив подносиоца приговора и његову адресу, односно пословно сједиште,

б) детаљно образложене све разлоге и доказе на којима подносилац приговора заснива приговор и којима доказује статус заинтересованог лица из члана 38. став (2) тач. б) и ц) овог закона,

ц) све објављене податке о пријави против које се приговор подноси, укључујући и број пријаве, име и презиме и адресу, односно назив и пословно сједиште подносиоца пријаве и назив и приказ дизајна,

д) уредну пуномоћ, ако се приговор подноси посредством заступника.

(2) Приговор се подноси у два примјерка.

Члан 40. (Поступак по приговору)

(1) Институт након пријема приговора испитује да ли је приговор у свему поднесен у складу са чл. 38. и 39. овог закона.

(2) Ако нису испуњени услови из става (1) овог члана, Институт ће закључком одбацити приговор.

(3) Ако су испуњени услови из става (1) овог члана, Институт ће доставити приговор подносиоцу пријаве и позвати га да се о њему писмено изјасни у року од 60 дана.

(4) Рок из става (3) овог члана не може се продужити, нити након његовог истека подносилац пријаве може поднијети допуне свог одговора на приговор, укључујући и додатне доказе.

(5) Ако се подносилац пријаве не изјасни на приговор у року из става (3) овог члана, Институт ће рјешењем одбити захтјев за признање индустријског дизајна у границама захтјева из приговора.

(6) Ако подносилац пријаве у року из става (3) овог члана одговори на приговор, Институт испитује оправданост навода из приговора при чему може да одреди усмену расправу.

(7) Ако је приговор поднесен на основу старијег ауторског права као разлога из члана 11. став (1) тачка д) овог закона, а подносилац пријаве је одговорио на приговор, Институт може, с обзиром на околности, упутити странке да постојање ауторског права као разлога из члана 11. став (1) тачка д) овог закона ријеше као претходно питање у поступку пред надлежним судом.

(8) Након спроведеног поступка по приговору, на основу утврђених чињеница Институт доноси рјешење о одбијању приговора, о дјелимичном одбијању приговора и дјелимичном признању захтјева за признање индустријског дизајна, односно о одбијању захтјева за признање индустријског дизајна.

Члан 41. (Рјешење о признању индустријског дизајна)

(1) Ако пријава испуњава услове за признање из чл. 10. и 11. овог закона, Институт о томе доноси закључак којим уједно позива подносиоца пријаве да у року од 30 дана плати таксу и трошкове поступка за првих пет година заштите, за објављивање индустријског дизајна и за исправу о индустријском дизајну, те да Институту достави доказе о извршеним уплатама.

(2) Ако подносилац пријаве у остављеном року не достави доказе о извршеним уплатама из става (1) овог члана, сматраће се да је одустао од пријаве и Институт ће донијети посебан закључак о обустављању поступка.

(3) У случају из става (2) овог члана подносилац пријаве може, уз плаћање таксе и трошкова поступка, поднијети предлог за поврат у пређашње стање у року од три мјесеца од дана пријема закључка о обустављању поступка.

(4) Ако подносилац пријаве достави доказе о извршеним уплатама из става (1) овог члана, Институт доноси рјешење о признању индустријског дизајна према усвојеном приказу, односно ако је у пријави достављен и опис, према приказу и опису, објављује индустријски дизајн и издаје исправу о индустријском дизајну.

(5) Садржај рјешења о признању индустријског дизајна уређује се прописом о спровођењу.

Члан 42. (Уписивање рјешења о признању индустријског дизајна у Регистар индустријског дизајна)

(1) Рјешење о признању индустријског дизајна са прописаним подацима уписује се у Регистар индустријског дизајна.

(2) Подаци из рјешења о признању индустријског дизајна које се уписује у Регистар индустријског дизајна уређују се прописом о спровођењу.

(3) Датум уписивања рјешења о признању индустријског дизајна у Регистар индустријског дизајна је датум рјешења о признању индустријског дизајна.

Члан 43. (Објављивање индустријског дизајна)

(1) Регистровани индустријски дизајн са прописаним подацима објављује се у службеном гласилу.

(2) Подаци о индустријском дизајну који се објављују уређују се прописом о спровођењу.

Члан 44. (Исправа о индустријском дизајну)

(1) Институт издаје исправу о индустријском дизајну заједно са рјешењем о признању индустријског дизајна.

(2) Садржај и изглед исправе о индустријском дизајну уређују се прописом о спровођењу.

ДИО ПЕТИ - ПОСТУПАК МЕЂУНАРОДНОГ РЕГИСТРОВАЊА ИНДУСТРИЈСКОГ ДИЗАЈНА

Члан 45. (Општа одредба)

На међународно регистровани индустријски дизајн, за који је заштита затражена и за територију БиХ према Хашком споразуму, примјењују се одредбе овог закона и прописа о спровођењу у свим питањима која нису уређена тим уговором, осим ако одредбе овог дијела закона не прописују другачије.

Члан 46. (Међународна пријава индустријског дизајна и захтјев за уписивање промјене у

Међународни регистар)

(1) Носилац индустријског дизајна из БиХ, односно подносилац пријаве у БиХ може поднијети међународну пријаву индустријског дизајна, као и захтјев за уписивање промјена у Међународном регистру у складу са Хашким споразумом и међународним прописима о спровођењу Хашког споразума.

(2) Међународна пријава и захтјеви из става (1) овог члана, по избору подносиоца, могу се поднијети директно Међународном бироу Свјетске организације за интелектуалну својину (у даљњем тексту: Међународни биро), или индиректно, путем Института, на начин како је прописано Хашким споразумом, Заједничким правилником Хашког споразума, Административним упутствима, овим законом и прописом о спровођењу.

(3) Ако се пријава и захтјеви из става (1) овог члана директно подносе Међународном бироу, све међународне таксе и трошкови поступка плаћају се директно Међународном бироу.

(4) Ако се пријава и захтјеви из става (1) овог члана подносе путем Института, такса и трошкови поступка плаћају се Институту, а међународне таксе директно Међународном бироу.

Члан 47. (Поступак пред Институтом за међународно регистровање индустријског дизајна)

(1) Поступак за међународно регистровање индустријског дизајна покреће се подношењем захтјева за међународно регистровање индустријског дизајна.

(2) Уз захтјев за међународно регистровање индустријског дизајна подносе се и:

а) приказ индустријског дизајна,

б) пуномоћ, ако се захтјев подноси посредством заступника,

ц) доказ о уплати таксе и трошкова поступка за захтјев и

д) факултативно, опис индустријског дизајна.

(3) Садржај захтјева из става (1) овог члана, као и садржај прилога који се подносе уз захтјев уређују се прописом о спровођењу.

(4) Ако захтјев за међународно регистровање индустријског дизајна није уредан, Институт ће писменим путем позвати подносиоца захтјева да га у року од 30 дана од дана пријема позива уреди.

(5) На образложени захтјев подносиоца захтјева рок из става (4) овог члана може се продужити највише за 60 дана.

(6) Ако подносилац захтјева у остављеном року из ст. (4) или (5) овог члана не поступи по позиву, Институт ће закључком одбацити захтјев за међународно регистровање индустријског дизајна.

(7) Ако је захтјев за међународно регистровање индустријског дизајна уредан, Институт ће закључком позвати подносиоца захтјева да у року од највише 30 дана плати таксу Међународном бироу за међународно регистровање индустријског дизајна и да достави доказ о извршеној уплати.

(8) Када подносилац захтјева за међународно регистровање индустријског дизајна достави доказ о извршеној уплати из става (7) овог члана, Институт ће Међународном бироу доставити захтјев за међународно регистровање индустријског дизајна.

(9) Ако подносилац захтјева за међународно регистровање не достави доказ о извршеној уплати из става (7) овог члана, сматраће се да је захтјев повучен, о чему Институт доноси закључак о обустављању поступка.

Члан 48. (Поступак Института према међународној пријави индустријског дизајна за коју је тражена

заштита у БиХ у складу са Хашким споразумом)

(1) Свака међународна пријава индустријског дизајна поднесена путем Хашког споразума за коју је затражена заштита у БиХ, која је објављена у службеном гласилу Свјетске организације за интелектуалну својину у којем се објављују међународне пријаве индустријског дизајна, сматраће се формално уредном.

(2) Међународна пријава из става (1) овог члана сматраће се објављеном и признатом у БиХ, а индустријски дизајн регистрованим даном објављивања те пријаве у службеном гласилу Свјетске организације за интелектуалну својину.

(3) Институт у поступку по међународној пријави из става (1) овог члана не примјењује одредбе чл. 30, 33, 34, 35, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43. и 44. овог закона.

(4) Изузимајући одредбе ст. (1), (2) и (3) овог члана, на међународну пријаву из става (1) овог члана сходно се примјењују одредбе овог закона.

Члан 49. (Обавјештење Међународном бироу)

Институт ће без одгађања обавијестити Међународни биро о престанку важења међународно регистрованог индустријског дизајна у БиХ, као и о свим другим промјенама у вези с тим дизајном које су уписане у Регистар индустријског дизајна Института.

ДИО ШЕСТИ - СТИЦАЊЕ, САДРЖАЈ, ОБИМ И ОГРАНИЧЕЊЕ ПРАВА

Члан 50. (Стицање и важење индустријског дизајна)

(1) Индустријски дизајн стиче се уписивањем у Регистар индустријског дизајна и важи пет година од дана подношења пријаве, с тим да се може још четири пута продужити за исти период.

(2) Индустријски дизајн важи од дана подношења пријаве Институту под условом да буде регистрован.

(3) Садржај захтјева за продужења важења индустријског дизајна уређује се прописом о спровођењу.

Члан 51. (Искључива права носиоца индустријског дизајна)

(1) Носилац индустријског дизајна има право да забрани трећем лицу неовлашћено економско искоришћавање регистрованог индустријског дизајна.

(2) Под економским искоришћавањем из става (1) овог члана подразумијева се:

а) индустријска и занатска израда производа за тржиште, на основу примјене заштићеног дизајна,

б) употреба таквог производа у привредној дјелатности,

ц) складиштење таквог производа ради његовог стављања у промет,

д) понуда таквог производа ради његовог стављања у промет,

е) стављање у промет таквог производа,

ф) увоз, извоз или транзит таквог производа.

(3) Права која произлазе из овог члана имају дејство према трећим лицима од датума уписивања индустријског дизајна у Регистар индустријског дизајна.

Члан 52. (Морална права аутора дизајна)

(1) Морално право аутора дизајна је да његово име буде наведено у пријави, списима и исправи о индустријском дизајну.

(2) Аутор дизајна може током поступка заштите, као и током цијелог рока трајања индустријског дизајна повући своју изјаву да не жели да му име буде наведено у пријави, регистрима, као ни у другим исправама предвиђеним овим законом.

Члан 53. (Обим индустријског дизајна)

(1) Обим регистрованог индустријског дизајна одређен је приказом из члана 19. овог закона.

(2) Приликом утврђивања обима индустријског дизајна у случају спора суд ће узети у обзир степен слободе аутора приликом стварања индустријског дизајна, у смислу члана 5. став (2) овог закона.

Члан 54. (Право раније употребе)

(1) Индустријски дизајн нема дејство према савјесном лицу које је прије датума признатог права првенства пријаве у земљи већ почело користити исти дизајн у производњи, или је обавило све неопходне припреме за почетак таквог коришћења.

(2) Лице из става (1) овог члана има право да дизајн заштићен регистрованим индустријским дизајном користи искључиво у производне сврхе, у свом предузећу или радионици, или туђем предузећу или радионици за сопствене потребе.

(3) Лице из става (1) овог члана не може да пренесе своје право на коришћење индустријског дизајна на другог, осим ако заједно са правом преноси и предузеће или радионицу, односно дио предузећа у којем је припремљено, односно почело коришћење тог индустријског дизајна.

Члан 55. (Ограничење права)

Носилац индустријског дизајна не може да забрани трећем лицу:

а) било коју радњу учињену у некомерцијалне и експерименталне сврхе и

б) радње умножавања у сврху подучавања или цитирања под условом да су такве радње у складу са праксом лојалне конкуренције и да неоправдано не угрожавају нормално искоришћавање индустријског дизајна, као и да је наведено поријекло дизајна.

Члан 56. (Ограничење права ради несметаног обављања међународног саобраћаја)

Искључива права носиоца индустријског дизајна не односе се на:

а) конструкцију и опрему на бродовима, ваздухопловима или сувоземним возилима регистрованим у другој земљи када се привремено или случајно нађу на територији БиХ,

б) увоз резервних дијелова или додатне опреме ради поправке таквог брода, ваздухоплова или сувоземног возила,

ц) извођење поправки на таквом броду, ваздухоплову или сувоземном возилу.

Члан 57. (Исцрпљење права)

(1) Носилац индустријског дизајна који је било гдје у свијету ставио у промет производ који садржи заштићени дизајн, или који је обликован према заштићеном дизајну, или ако је носилац индустријског дизајна овластио неко лице да било гдје у свијету такав производ стави у промет, нема право да забрани трећим лицима даље располагање тим производом, купљеним у легалним токовима промета.

(2) Став (1) овог члана неће се примијенити у случају постојања легитимног интереса носиоца индустријског дизајна да се супротстави даљем стављању у промет производа који садржи заштићени дизајн, или који је обликован према заштићеном дизајну, посебно ако је у међувремену дошло до квара или друге промјене својстава производа.

Члан 58. (Однос са другим правима индустријске својине)

Одредбе овог закона не ограничавају постојећа права у вези са жиговима, географским ознакама, патентима или консензуалним патентима.

Члан 59. (Однос према ауторском праву)

(1) Дизајн заштићен регистрованим индустријским дизајном у БиХ, након престанка важења индустријског дизајна, може да ужива и заштиту на основу прописа којим се уређује ауторско право ако испуњава услове прописане тим законом, али не дуже од 25 година од дана подношења пријаве за признање индустријског дизајна.

(2) Рок из става (1) овог члана не може се ни на који начин продужити без обзира на рокове прописане законом којим се регулише ауторско право.

Члан 60. (Дизајн створен у радном односу)

На правну заштиту индустријског дизајна створеног у радном односу сходно се примјењују одредбе закона којим се уређују патенти.

ДИО СЕДМИ - ПРОМЈЕНЕ У ПРИЈАВИ ИЛИ РЕГИСТРАЦИЈИ ИНДУСТРИЈСКОГ ДИЗАЈНА

Члан 61. (Промјена имена и адресе носиоца права)

(1) На захтјев носиоца индустријског дизајна, односно подносиоца пријаве, уз плаћање таксе и трошкова поступка Институт доноси рјешење о уписивању у одговарајући регистар промјене имена и адресе носиоца индустријског дизајна, односно подносиоца пријаве.

(2) Једним захтјевом из става (1) овог члана може да се тражи уписивање промјене имена и адресе носиоца права које се односи на више индустријских дизајна, односно више пријава, под условом да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтјеву.

(3) За уписивање промјена у складу са ставом (2) овог члана за сваку захтијевану промјену плаћају се посебна такса и трошкови поступка.

(4) Сваку уписану промјену из става (1) овог члана, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт ће објавити у службеном гласилу.

(5) Садржај захтјева за уписивање промјене из става (1) овог члана уређује се прописом о спровођењу.

(6) Институт ће издати исправу о индустријском дизајну са уписаном промјеном.

Члан 62. (Пренос права)

(1) Пренос регистрованог индустријског дизајна, односно права из пријаве може се извршити на основу уговора о преносу права, као и на основу статусне промјене носиоца индустријског дизајна, односно подносиоца пријаве, судске или административне одлуке.

(2) Пренос права из става (1) овог члана уписује се у одговарајући регистар Института на захтјев носиоца индустријског дизајна, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.

(3) Уписивање преноса права из става (1) овог члана у одговарајући регистар производи правно дејство према трећим лицима од датума уписивања.

(4) О уписивању преноса права из става (1) овог члана у одговарајући регистар Институт доноси посебно рјешење.

Члан 63. (Уговор о преносу права)

(1) Уговором о преносу права из члана 62. став (1) овог закона носилац индустријског дизајна, односно подносилац пријаве, може пренијети регистровани индустријски дизајн, односно право из пријаве.

(2) Уговор о преносу права из става (1) овог члана саставља се у писаној форми и мора садржавати: назнаку о уговорним странама, број регистрованог индустријског дизајна или број пријаве и висину накнаде, ако је уговорена.

Члан 64. (Лиценца и франшиза)

(1) Носилац индустријског дизајна, односно подносилац пријаве, може уговором о лиценци уступити право коришћења регистрованог индустријског дизајна, односно права из пријаве.

(2) Уговор о лиценци из става (1) овог члана саставља се у писаној форми и мора садржавати: назнаку о уговорним странама, број регистрованог индустријског дизајна или број пријаве, вријеме трајања лиценце и обим лиценце.

(3) Уговор о лиценци из става (1) овог члана уписује се у одговарајући регистар на захтјев носиоца индустријског дизајна, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.

(4) Уписивање уговора о лиценци из става (1) овог члана у одговарајући регистар производи правно дејство према трећим лицима од датума уписивања.

(5) О уписивању уговора о лиценци из става (1) овог члана у одговарајући регистар Институт доноси посебно рјешење.

(6) Одредбе овог члана које се односе на уговор о лиценци сходно се примјењују и на уговор о франшизи.

Члан 65. (Објављивање преноса права, лиценце или франшизе)

Институт ће у службеном гласилу објавити да су пренос права, лиценца или франшиза из чл. 63. и 64. овог закона уписани у одговарајући регистар.

Члан 66. (Залога)

(1) Регистровани индустријски дизајн, односно право из пријаве може да буде предмет уговора о залози.

(2) Уговор о залози из става (1) овог члана саставља се у писаној форми и мора садржавати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно сједиште уговорних страна, као и дужника ако су то различита лица, регистарски број индустријског дизајна, односно број пријаве и податке о потраживању које се обезбјеђује заложним правом.

(3) Повјерилац стиче заложно право уписом у одговарајући регистар Института.

(4) Уговор о залози из става (1) овог члана уписује се у одговарајући регистар, уз плаћање таксе и трошкова поступка, на захтјев носиоца индустријског дизајна, односно подносиоца пријаве или заложног повјериоца.

(5) О уписивању уговора о залози из става (1) овог члана у одговарајући регистар Институт доноси посебно рјешење.

Члан 67. (Поступак за уписивање промјена имена и адресе носиоца права, преноса права,

лиценце, франшизе или залоге)

(1) Поступак за уписивање промјене имена и адресе носиоца права, преноса права, лиценце, франшизе или залоге у одговарајући регистар Института покреће се писаним захтјевом.

(2) Уз захтјев из става (1) овог члана подноси се:

а) доказ о правном основу промјене или преноса чије се уписивање тражи,

б) пуномоћ, ако се поступак за уписивање промјене или преноса права, лиценце, франшизе или залоге покреће посредством пуномоћника,

ц) доказ о уплати таксе и трошкова поступка за рјешење по захтјеву за уписивање промјене или преноса права, лиценце, франшизе или залоге.

(3) Једним захтјевом из става (1) овог члана може се тражити уписивање промјене или преноса права који се односи на више регистрованих индустријских дизајна, односно више пријава, под условом да су ранији носилац права и нови носилац права исти у сваком регистрованом индустријском дизајну, односно пријави, и да су регистарски бројеви индустријских дизајна, односно бројеви пријава назначени у захтјеву.

(4) Једним захтјевом из става (1) овог члана може се тражити уписивање лиценце, франшизе или залоге који се односе на више регистрованих индустријских дизајна, односно више пријава, под условом да су носилац права и стицалац лиценце, франшизе, односно залоге исти у регистрованом индустријском дизајну, односно пријави, и да су регистарски бројеви индустријских дизајна, односно бројеви пријава назначени у захтјеву.

(5) За захтјеве из ст. (3) и (4) овог члана плаћају се таксе и трошкови поступка посебно за сваки регистровани индустријски дизајн или пријаву који су назначени у захтјеву.

(6) Садржај захтјева из става (1) овог члана, као и садржај прилога који се подносе уз захтјев уређују се прописом о спровођењу.

Члан 68. (Уредност захтјева за уписивање промјене имена или адресе носиоца права, преноса

права, лиценце, франшизе или залоге)

(1) Захтјев за уписивање промјене имена или адресе носиоца права, преноса права, лиценце, франшизе или залоге је уредан ако садржи податке из члана 67. став (2) овог закона и друге прописане податке.

(2) Ако захтјев за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге није уредан, Институт ће позвати подносиоца захтјева да га у року од 30 дана од дана пријема позива уреди.

(3) Уз образложење подносиоца захтјева и плаћање таксе и трошкова поступка Институт ће продужити рок из става (2) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(4) Ако подносилац захтјева у року из става (2) овог члана не поступи по позиву, Институт ће закључком одбацити захтјев.

ДИО ОСМИ - ПРЕСТАНАК ПРАВА

Члан 69. (Престанак индустријског дизајна)

(1) Индустријски дизајн престаје истеком рока од пет година за који су плаћени такса и трошкови поступка ако се његово важење не продужи.

(2) Индустријски дизајн престаје и прије истека рока из става (1) овог члана:

а) ако се носилац индустријског дизајна одрекне свог права - наредног дана од дана предаје Институту изјаве о одрицању,

б) на основу судске одлуке, односно одлуке Института, у случајевима предвиђеним овим законом - даном одређеним том одлуком,

ц) ако је престало да постоји правно лице, односно ако је умрло физичко лице које је носилац индустријског дизајна - даном престанка, односно смрти, осим ако је индустријски дизајн прешао на правне сљеднике тог лица, на захтјев заинтересованог лица.

(3) У случајевима из става (2) тач. а) и ц) овог члана Институт доноси посебно рјешење.

Члан 70. (Право трећег лица)

(1) Ако је у Регистру индустријског дизајна уписано одређено право у корист трећег лица, носилац индустријског дизајна не може се одрећи индустријског дизајна без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.

(2) Ако носилац индустријског дизајна у одређеном року не плати прописану таксу и трошкове поступка, а у Регистру индустријског дизајна је уписано право у корист трећег лица, Институт ће то лице обавијестити да нису плаћени такса и трошкови поступка и да их може платити у року од шест мјесеци од дана пријема обавјештења и тиме одржи важење индустријског дизајна.

ДИО ДЕВЕТИ - ПОСТУПАК ПРОГЛАШАВАЊА НИШТАВНИМ РЈЕШЕЊА О ПРИЗНАЊУ ИНДУСТРИЈСКОГ ДИЗАЈНА

Члан 71. (Услови за проглашавање ништавним рјешења о признању индустријског дизајна)

Рјешење о признању индустријског дизајна може се прогласити ништавним у цјелини, или само за поједини дизајн, ако је признат индустријски дизајн који садржи више дизајна, под условом да се утврди да у вријеме регистрације индустријског дизајна нису били испуњени услови за признање индустријског дизајна предвиђени овим законом.

Члан 72. (Приједлог за проглашавање ништавним рјешења о признању индустријског дизајна)

(1) Рјешење о признању индустријског дизајна може се прогласити ништавним по службеној дужности или по приједлогу заинтересованог лица или правобраниоца БиХ или омбудсмена БиХ за све вријеме трајања индустријског дизајна.

(2) Ако је изјављен приговор на поднесену пријаву индустријског дизајна због разлога прописаних у члану 11. став (1) овог закона, па је рјешење о одбијању приговора коначно, приједлог за проглашавање ништавним рјешења о признању индустријског дизајна исто лице не може поднијети из истих разлога који су наведени у одбијеном приговору, осим ако подносилац приједлога не достави нове доказе који би сами или у вези са већ употријебљеним доказима могли довести до другачијег рјешења у поступку по приговору.

(3) Уз приједлог за проглашавање ништавним рјешења о признању индустријског дизајна подносе се одговарајући докази.

Члан 73. (Поступак за проглашавање ништавним рјешења о признању индустријског дизајна)

(1) Поступак за проглашавање ништавним рјешења о признању индустријског дизајна покреће се писаним приједлогом за проглашавање ништавним рјешења о признању индустријског дизајна.

(2) Садржај приједлога из става (1) овог члана, као и прилози уз предлог уређују се прописом о спровођењу.

(3) Приједлог за проглашавање ништавним рјешења о признању индустријског дизајна је уредан ако садржи прописане податке.

(4) Ако приједлог за проглашавање ништавним рјешења о признању индустријског дизајна није уредан, Институт ће позвати подносиоца предлога да га уреди у року од 30 дана од дана пријема позива.

(5) На образложени захтјев подносиоца приједлога, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт ће продужити рок из става (4) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(6) Ако подносилац приједлога у року из става (4) овог члана не поступи по позиву, Институт ће закључком одбацити приједлог.

(7) Уредан предлог Институт ће доставити носиоцу индустријског дизајна и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.

(8) На образложени захтјев носиоца индустријског дизајна, Институт ће продужити рок из става (7) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15, нити дуже од 60 дана.

(9) Ако оцијени да је неопходно, Институт може одредити усмену расправу поводом поднесеног приједлога за проглашавање ништавним рјешења о признању индустријског дизајна.

(10) Послије спроведеног поступка по приједлогу за проглашавање ништавним рјешења о признању индустријског дизајна на основу приједлога из члана 72. став (1) овог закона, Институт може у свако доба донијети рјешење о проглашавању ништавним рјешења о признању индустријског дизајна у цјелини или само за поједини дизајн код вишеструке пријаве, односно рјешење о одбијању приједлога.

(11) Рјешење о проглашењу рјешења о признању индустријског дизајна ништавним које је коначно у управном поступку Институт ће објавити у службеном гласилу. У случају да је покренут управни спор, Суд може на приједлог тужиоца донијети рјешење да се коначно рјешење не објављује до одлуке у управном спору.

Члан 74. (Дејство на правоснажну судску одлуку)

Рјешење о проглашавању ништавним рјешења о признању индустријског дизајна нема дејство на судске одлуке у вези са утврђивањем повреде права које су у моменту доношења рјешења о проглашавању ништавним биле правоснажне, као и на закључене уговоре о преносу права, односно уступању лиценце, односно франшизе, ако су и у мјери у којој су ти уговори извршени под условом да је тужилац, односно носилац индустријског дизајна био савјестан.

ДИО ДЕСЕТИ - ЖАЛБЕНИ ПОСТУПАК

Члан 75. (Право на жалбу)

(1) Против одлука Института донесених у првом степену странка чијем захтјеву у цјелини или у дијелу није удовољено има право жалбе у року од 15 дана од дана достављања одлуке.

(2) Друге странке у поступку који је окончан одлуком против које се подноси жалба сматрају се странкама у жалбеном поступку.

Члан 76. (Садржај жалбе)

Уз податке које мора да садржи сваки поднесак, жалба мора да садржи и:

а) ознаку управног акта против којег се подноси,

б) изјаву о томе да се управни акт оспорава у цјелини или у одређеном дијелу,

ц) разлоге због којих се жалба подноси,

д) образложење жалбе са свим доказима којима подносилац жалбе потврђује своје наводе из жалбе,

е) потпис подносиоца жалбе,

ф) пуномоћ, ако се жалба подноси посредством пуномоћника.

Члан 77. (Комисија за жалбе)

(1) Комисија за жалбе оснива се као независни орган за одлучивање о жалби у складу са одредбама овог закона.

(2) Комисија за жалбе има три члана, од којих је један предсједник Комисије за жалбе, и три замјеника члана од којих је један замјеник предсједника.

(3) чланове Комисије за жалбе именује Савјет министара Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Савјет министара) између независних стручњака у области права индустријске својине и државних службеника из Института на начин уређен одлуком Савјета министара.

(4) Сједиште Комисије за жалбе је у сједишту Института.

(5) Институт обезбјеђује Комисији за жалбе радни простор и потребну опрему за рад, као и обављање канцеларијских и административних послова.

(6) Комисија за жалбе има свој посебан печат.

(7) Предсједник Комисије за жалбе управља њеним радом.

(8) У случају одсуствовања, предсједника Комисије за жалбе мијења замјеник предсједника, а члана замјеник члана Комисије за жалбе.

(9) Предсједник и чланови Комисије за жалбе у свом раду су независни, нису обавезани никаквим упутствима директора Института и своје задатке обављају непристрасно, у складу са законом и правилима струке.

(10) Предсједник и чланови Комисије за жалбе имају положај независних стручњака, а накнаду за свој рад примају у складу са спроведбеним прописом о накнадама за рад у Комисији за жалбе.

(11) чланови Комисије за жалбе и замјеници чланова који су учествовали у доношењу одлуке у првостепеном поступку, или ако постоје неки други разлози за њихово изузеће, не могу учествовати у поступку по жалби у конкретном предмету.

(12) Комисија за жалбе доноси пословник о раду.

Члан 78. (Одлучивање о жалби)

(1) Комисија за жалбе одлучује на сједници, већином гласова.

(2) Комисија за жалбе одлучује на основу поднесене жалбе, а када сматра да је то неопходно, може одредити одржавање усмене расправе.

(3) У поступку одлучивања о жалби на одговарајући начин примјењују се одредбе чл. 30, 40. и 73. овог закона.

ДИО ЈЕДАНАЕСТИ - ГРАЂАНСКОПРАВНА ЗАШТИТА

Члан 79. (Тужба због повреде права)

(1) У случају повреде регистрованог индустријског дизајна или права из пријаве индустријског дизајна ако индустријски дизајн буде признат, носилац индустријског дизајна може тужбом захтијевати:

а) утврђивање повреде права,

б) забрану даљег вршења учињене повреде и будућих сличних повреда престанком или уздржавањем од радњи које то право повређују,

ц) уклањање стања насталог повредом права,

д) повлачење предмета повреде из привредних токова, уз уважавање интереса трећих савјесних лица,

е) потпуно уклањање предмета повреде из привредних токова,

ф) уништење предмета којима је извршена повреда права,

г) уништење средстава која су искључиво или у претежној мјери намијењена или се употребљавају за чињење повреда и која су својина повредилаца,

х) препуштање предмета повреде носиоцу права уз накнаду трошкова производње,

и) накнаду имовинске штете и оправданих трошкова поступка,

ј) накнаду моралне штете нанесене аутору,

к) објављивање пресуде о трошку туженог.

(2) При одлучивању о захтјевима из става (1) тач. ц), д), е), ф), г) и х) овог члана суд је дужан да узме у обзир све околности случаја, нарочито размјеру између тежине учињене повреде и захтјева, као и интерес овлашћеног лица за обезбјеђивање ефективне заштите права.

(3) У поступку против лица чије су услуге биле употријебљене за повреду права, а постојање те повреде већ је правоснажно установљено у поступку према трећем лицу, претпоставља се да повреда права постоји.

(4) Поступак по тужби из става (1) овог члана је хитан.

Члан 80. (Повреда регистрованог индустријског дизајна)

(1) Повредом регистрованог индустријског дизајна или права из пријаве, ако индустријски дизајн буде накнадно признат, сматра се свако неовлашћено коришћење заштићеног дизајна у смислу члана 51. овог закона.

(2) Повредом индустријског дизајна сматра се и подражавање регистрованог индустријског дизајна.

(3) Приликом утврђивања да ли постоји повреда регистрованог индустријског дизајна, суд нарочито води рачуна о степену слободе ствараоца дизајна.

Члан 81. (Накнада штете)

(1) За све повреде права из овог закона важе општа правила о накнади штете и одговорности за штету, осим ако овим законом није другачије одређено.

(2) Лице које повриједи регистровани индустријски дизајн дужно је да плати носиоцу права одштету у обиму који се одређује према општим правилима о накнади штете, или у обиму који одговара уговореној или уобичајеној накнади за законито коришћење регистрованог индустријског дизајна.

Члан 82. (Пенал)

(1) Ако је повреда регистрованог индустријског дизајна учињена намјерно или крајњом непажњом, носилац индустријског дизајна може од лица које је регистровани индустријски дизајн повриједило тражити накнаду до троструког износа уговорене, а ако није уговорена, од уобичајене лиценцне накнаде коју би примио за коришћење регистрованог индустријског дизајна.

(2) При одлучивању о захтјеву за плаћање пенала суд ће узимати у обзир све околности случаја, а нарочито обим настале штете, степен кривице повредиоца, износ уговорене или уобичајене лиценцне накнаде и превентивни циљ пенала.

(3) Ако је настала штета већа од пенала из става (1) овог члана, носилац права овлашћен је да тражи разлику до износа накнаде потпуне штете.

Члан 83. (Активна легитимација за тужбу)

(1) Тужбу због повреде регистрованог индустријског дизајна, односно права из пријаве из члана 79. овог закона може да поднесе носилац индустријског дизајна, подносилац пријаве и стицалац искључиве лиценце.

(2) Тужбу због претрпљене моралне штете може да поднесе и аутор дизајна, ако није носилац индустријског дизајна или подносилац пријаве.

(3) Поступак по тужби због повреде права из пријаве суд ће прекинути до коначне одлуке Института о поднесеној пријави.

(4) Ако је пред Институтом покренут поступак из члана 73. овог закона, суд који поступа по тужби из члана 79. овог закона дужан је да прекине поступак до коначне одлуке Института.

Члан 84. (Рок за подношење тужбе)

Тужба због повреде регистрованог индустријског дизајна, односно повреде права из пријаве може се поднијети у року од три године од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најкасније у року од пет година од дана кад је повреда први пут учињена.

Члан 85. (Привремене мјере)

(1) Суд ће одредити привремену мјеру ради обезбјеђења захтјева према одредбама овог закона, ако предлагач учини вјероватним:

а) да је носилац права из овог закона и

б) да је његово право повријеђено, или да пријети стварна опасност од повреде.

(2) Носилац права мора да учини вјероватним и једну од сљедећих претпоставки:

а) опасност да ће остваривање захтјева бити онемогућено или знатно отежано,

б) да је привремена мјера потребна ради спречавања настанка штете коју ће бити касније тешко поправити, или

ц) да претпостављени повредилац, доношењем привремене мјере која би се касније у поступку показала као неоправдана, не би претрпио веће негативне посљедице од оних које би без доношења такве привремене мјере претрпио носилац права.

(3) Носилац права који предлаже да се донесе привремена мјера без претходног обавјештавања и саслушања супротне стране дужан је, осим услова из ст. (1) и (2) овог члана, учинити вјероватним да би било какво одгађање доношења привремене мјере проузроковало носиоцу права настанак штете коју би било тешко поправити.

(4) У случају доношења привремене мјере према одредбама става (3) овог члана, суд ће рјешење о привременој мјери доставити супротној страни одмах послије њеног спровођења.

(5) Носилац права не мора доказивати опасност да ће остваривање захтјева бити онемогућено или знатно отежано ако учини вјероватним да ће предложена привремена мјера проузроковати претпостављеном повредиоцу само незнатну штету.

(6) Сматра се да опасност постоји ако би требало остваривати захтјеве у иностранству.

(7) Суд може одредити за обезбјеђење захтјева, према ставу (1) овог члана, било коју привремену мјеру којом може постићи циљ обезбјеђења, а нарочито да се:

а) претпостављеном повредиоцу забране радње којима се повређује право из овог закона,

б) одузму, уклоне из промета и похране предмети повреде и средства повреде који су искључиво или у претежној мјери намијењени, односно који се употребљавају за чињење повреда.

(8) Ако је мјера одређена прије подношења тужбе, суд ће у рјешењу одредити и рок у којем предлагач мора поднијети тужбу ради оправдања те мјере.

(9) Рок из става (8) овог члана не може бити дужи од 20 радних дана, односно 31 календарског дана од дана достављања рјешења предлагачу, зависно од тога који рок истиче касније.

(10) Суд мора да одлучи о приговору против рјешења о привременој мјери у року од 30 дана од дана подношења одговора на приговор, односно од истека рока за подношење тог одговора.

(11) Поступак у вези са доношењем привремене мјере је хитан.

Члан 86. (Обезбјеђење доказа)

(1) Суд ће донијети рјешење о обезбјеђењу доказа ако предлагач пружи суду разумне доказе о томе:

а) да је носилац права из овог закона,

б) да је његово право повријеђено, или да пријети стварна опасност од повреде,

ц) да ће докази о тој повреди бити уништени, или касније неће моћи бити изведени.

(2) Носилац права који тражи да се донесе рјешење о обезбјеђењу доказа без претходног обавјештавања и саслушања супротне стране дужан је да, осим услова из става (1) овог члана, учини вјероватним и постојање опасности да ће докази о повреди, због радњи противника, бити уништени, или да касније неће моћи да се изведу.

(3) У случају доношења одлуке о обезбјеђењу доказа према одредбама става (2) овог члана, суд ће рјешење о обезбјеђењу доставити супротној страни одмах послије извођења доказа.

(4) Суд може рјешењем из става (1) овог члана одредити да се изведе било који доказ, а нарочито:

а) увиђај просторија, пословне документације, инвентара, база података, компјутерских меморијских јединица или других ствари,

б) одузимање узорака предмета повреде,

ц) преглед и предају докумената,

д) одређивање и саслушање вјештака,

е) саслушање свједока.

(5) Обезбјеђење доказа може се тражити и послије правоснажно окончаног поступка, ако је то потребно ради покретања поступка према ванредним правним лијековима или за вријеме таквог поступка.

(6) У поступку обезбјеђења доказа, према одредбама овог члана, примјењују се одговарајуће одредбе закона о парничном поступку, а које се односе на привремене мјере, осим ако је овим законом другачије одређено.

(7) Поступак обезбјеђења доказа је хитан.

(8) Ако се касније покаже да је предлог за обезбјеђење доказа неоправдан, или ако носилац права тај предлог не оправда, супротна страна има право да тражи:

а) враћање одузетих предмета,

б) забрану употребе прибављених информација,

ц) накнаду штете.

(9) Суд мора у поступку обезбјеђења доказа, према одредбама овог члана, обезбиједити заштиту повјерљивих података странака и да води бригу о томе да се судски поступак не злоупотребљава искључиво са намјером прибављања повјерљивих података супротне стране.

Члан 87. (Дужност обавјештавања)

(1) Суд може у току парнице, због повреде права из овог закона, на основу оправданог захтјева једне од странака наложити повредиоцу права да достави податке о извору и дистрибутивним каналима робе или услуга којима се повређује право из овог закона.

(2) Суд може да наложи да податке из става (1) овог члана доставе суду и лица која у обиму комерцијалне дјелатности:

а) посједују робу за коју се сумња да се њоме повређује право из овог закона, или

б) користе услуге за које се сумња да се њима повређује право из овог закона, или

ц) пружају услуге за које се сумња да се њима повређује право из овог закона.

(3) Сматра се да је нека радња предузета у обиму комерцијалне дјелатности ако је предузета за прибављање индиректне или директне економске користи.

(4) Појам комерцијалне дјелатности не обухвата радње савјесних крајњих потрошача.

(5) Суд може наложити да податке из става (1) овог члана достави суду и лице које је од неког од лица наведених у ставу (2) овог члана означено као умијешано у производњу, израду и дистрибуцију робе или пружање услуга за које се сумња да се њима повређује право из овог закона.

(6) Подаци тражени на основу става (1) овог члана могу нарочито да обухвате:

а) име, адресу, односно фирму и сједиште произвођача, израђивача, дистрибутера, добављача и других претходних посједника робе, односно давалаца услуга, као и намјераваних продаваца на велико и мало,

б) податке о количинама произведене, израђене, испоручене, примљене илинаручене робе или услуга, као и о цијенама оствареним за односну робу и услуге.

Члан 88. (Извођење доказа)

(1) Ако суд одлучи да ће извести предложени доказ који се налази код супротне стране, та страна дужна је на захтјев суда предати доказна средства којима располаже.

(2) Став (1) овог члана односи се и на банкарску, финансијску и пословну документацију која је под контролом супротне стране, ако се ради о повреди која достиже обим комерцијалне дјелатности.

(3) У поступку извођења доказа примјењују се одговарајуће одредбе закона који уређује парнични поступак, осим ако је овим законом другачије одређено.

(4) Суд мора послије извођења доказа, у складу са ставом (1) овог члана, обезбиједити заштиту повјерљивих података странака и водити бригу о томе да се судски поступак не злоупотребљава искључиво са намјером прибављања повјерљивих података супротстављене странке.

Члан 89. (Средство обезбјеђења за супротстављену странку)

На захтјев лица против којег је покренут поступак за одређење привремене мјере или обезбјеђење доказа, суд може одредити одговарајући новчани износ као средство обезбјеђења у случају да је захтјев неоснован, на терет подносиоца захтјева.

Члан 90. (Оспоравање индустријског дизајна)

(1) Аутор дизајна или његов правни сљедник може тужбом захтијевати од суда да утврди да он има право на подношење пријаве умјесто лица или заједно са лицем које је поднијело пријаву.

(2) Аутор дизајна или његов правни сљедник може тужбом захтијевати од суда да утврди да је он носилац регистрованог индустријског дизајна умјесто лица или заједно са лицем на чије име је регистрован индустријски дизајн.

(3) Тужба из става (1) овог члана може се поднијети до окончања поступка за признање индустријског дизајна, а тужба из става (2) овог члана може се поднијети до истека рока важења регистрованог индустријског дизајна.

(4) Ако се судском одлуком усвоји тужбени захтјев из става (1), односно става (2) овог члана, Институт ће по пријему пресуде, или на захтјев тужиоца, уписати тужиоца у одговарајући регистар Института као подносиоца пријаве, или носиоца регистрованог индустријског дизајна, и податке о томе објавити у службеном гласилу.

Члан 91. (Прибављено право трећег лица на оспореном индустријском дизајну)

Право које је треће лице прибавило од ранијег подносиоца пријаве, односно носиоца регистрованог индустријског дизајна, из члана 90. овог закона, престаје даном уписивања новог подносиоца пријаве, односно носиоца регистрованог индустријског дизајна, у одговарајући регистар Института само ако је ранији подносилац пријаве, односно носилац индустријског дизајна, на основу судске одлуке из члана 90. став (4) овог закона брисан из одговарајућег регистра Института.

Члан 92. (Спор за признање ауторства)

(1) Лице које себе сматра аутором дизајна, или његов правни сљедник, може тужбом захтијевати од суда да утврди да је он аутор дизајна који је предмет пријаве или регистрованог индустријског дизајна, те да буде наведен као аутор у пријави и свим другим документима, као и у одговарајућим регистрима.

(2) Тужилац из става (1) овог члана може захтијевати и објављивање пресуде о трошку туженог, накнаду моралне и имовинске штете и трошкова поступка.

(3) Рок за подношење тужбе из става (1) овог члана није временски ограничен.

ДИО ДВАНАЕСТИ - ЦАРИНСКЕ МЈЕРЕ

Члан 93. (Захтјев носиоца права)

(1) Носилац искључивих права према овом закону који оправдано сумња да ће доћи до увоза, транзита или извоза робе произведене у супротности са одредбама овог закона може надлежном царинском органу (у даљњем тексту: царински орган) поднијети захтјев за заштиту својих права путем царинских мјера привременог задржавања робе од даљег пуштања у промет.

(2) Захтјев за заштиту права, према ставу (1) овог члана, мора да садржи нарочито:

а) податке о подносиоцу захтјева и о носиоцу искључивог права из овог закона, ако се не ради о истом лицу,

б) детаљан опис робе који омогућава њену идентификацију,

ц) доказе о томе да је подносилац захтјева, односно лице које је он овластио, носилац искључивог права из овог закона у вези с том робом,

д) доказе о томе да је искључиво право вјероватно повријеђено,

е) друге податке важне за одлучивање о захтјеву којима располаже подносилац, као што су подаци о локацији робе и њеној дестинацији, очекивани датум доласка или одласка пошиљке, подаци о средству транспорта, подаци о увознику, извознику, примаоцу и сл.,

ф) временски период у којем ће царински органи поступати према захтјеву и који не може бити дужи од двије године од дана подношења захтјева.

(3) Царински орган може прије доношења одлуке којом удовољава захтјеву из става (1) овог члана тражити од носиоца права да положи обезбјеђење за трошкове похрањивања и превоза робе, као и за накнаду штете, који би у вези са робом могли настати царинском органу, као и страни против које је прихваћен захтјев из става (1) овог члана.

(4) Ако царински орган удовољи захтјеву из става (1) овог члана, он о томе обавјештава све царинске испоставе и носиоца права.

Члан 94. (Поступак након привременог задржавања робе)

(1) Ако царинска испостава при спровођењу царинског поступка нађе робу која одговара опису робе из одлуке надлежног царинског органа, она ће ту робу привремено задржати од даљег пуштања у промет.

(2) Одлука о привременом задржавању робе уручује се њеном увознику.

(3) У одлуци из става (2) овог члана одређује се да се сопственик робе, односно лице које је овлашћено за располагање робом, у року од десет радних дана од дана привременог задржавања може изјаснити о томе да ли се ради о кривотвореној роби, односно другој повреди права из овог закона.

(4) Ако царински орган не прими писано изјашњење сопственика или лица које је овлашћено да располаже робом у року из става (3) овог члана, он може, на захтјев и о трошку носиоца права, привремено задржану робу одузети и уништити.

(5) Ако сопственик робе или лице које је овлашћено да располаже робом у року из става (3) овог члана поднесе изјаву да се не ради о кривотвореној роби, односно другој повреди права из овог закона, носилац права може у року од десет радних дана од пријема обавјештења о таквој изјави поднијети тужбу због повреде права.

(6) Ако посебне околности случаја то оправдавају, царински орган може, на захтјев носиоца права, одредити додатни рок за подношење тужбе из става (5) овог члана, који не може бити дужи од десет радних дана.

(7) Носилац права или лице које он овласти може за вријеме привременог задржавања извршити преглед и контролу робе и пратеће документације у обиму који је потребан за утврђивање његових захтјева и за остваривање судске заштите његових права уз обезбјеђење заштите повјерљивих података.

(8) Право да изврши преглед и контролу робе има и њен увозник.

(9) Ако носилац права не поднесе тужбу из става (5) овог члана, привремено задржана роба пушта се у тражену царински дозвољену употребу, односно промет.

(10) Ако носилац права покрене судски поступак, царински орган ће донијети одлуку о запљени робе до доношења правоснажне судске одлуке.

(11) Ако носилац права поднесе тужбу из става (5) овог члана, а надлежни суд не донесе привремену мјеру задржавања робе у року из става (5) овог члана, сопственик привремено задржане робе или лице овлашћено да располаже њоме има право да захтијева ослобађање те робе ако положи средства обезбјеђења у износу довољном за евентуалну накнаду штете носиоцу права под условом да су испуњени сви остали услови за ослобађање те робе.

Члан 95. (Поступак по службеној дужности)

(1) Ако царинска испостава при спровођењу царинског поступка у вези са увозом, транзитом или извозом робе оправдано сумња да су одређеном робом повријеђена права према овом закону, она ће привремено задржати пуштање те робе у промет и о томе обавијестити царински орган.

(2) Царински орган писмено обавјештава носиоца права о задржавању робе, сумњи да се ради о повреди његових права и о могућности да поднесе захтјев према члану 93. овог закона, у року од пет радних дана од дана задржавања робе.

(3) Ако носилац права поднесе захтјев у складу са ставом (2) овог члана, роба се задржава до доношења одлуке царинског органа.

(4) Ако царински орган удовољи захтјеву из члана 93. овог закона, роба се привремено задржава за даљих десет радних дана.

(5) Носилац права мора у року из става (4) овог члана да спроведе радње из члана 94. став (7) овог закона.

(6) Одредбе чл. 94. и 95. овог закона не примјењују се на увоз, транзит или извоз робе у малим количинама намијењеним за приватну и некомерцијалну употребу, које се уносе или износе као дио личног пртљага или шаљу у малим пошиљкама.

Члан 96. (Примјена других царинских прописа)

(1) На царински поступак у вези са робом којом се повређују права из овог закона примјењују се на одговарајући начин остали царински прописи.

(2) Ближе прописе о спровођењу царинских мјера из овог дијела закона доноси Савјет министара на предлог Управе за индиректно опорезивање БиХ.

(3) Царински поступак у вези са робом којом се повређују права из овог закона је хитан.

ДИО ТРИНАЕСТИ - ПРЕКРШАЈНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 97. (Прекршаји)

(1) Новчаном казном у износу од 5.000 КМ до 200.000 КМ казниће се за прекршај правно лице које на начин из члана 80. овог закона повриједи регистровани индустријски дизајн или право из пријаве.

(2) Новчаном казном у износу од 3.000 КМ до 20.000 КМ казниће се за прекршај из става (1) овог члана и одговорно лице у правном лицу.

(3) Новчаном казном у износу од 3.000 КМ до 10.000 КМ казниће се за прекршај из става (1) овог члана физичко лице.

(4) Предмети који су настали извршењем прекршаја из става (1) овог члана одузеће се и уништити, а предмети, односно уређаји намијењени или употријебљени за извршење тих прекршаја ће се одузети.

(5) Прекршајни поступак на основу одредаба овог члана је хитан.

Члан 98. (Заштитна мјера)

(1) Правном лицу који учини прекршај из члана 97. став (1) овог закона у обављању дјелатности може се изрећи заштитна мјера забране обављања дјелатности или дијелова дјелатности којима се вријеђа регистровани индустријски дизајн у трајању до једне године, ако је учињени прекршај нарочито тежак због начина извршења, посљедица дјела или других околности учињеног прекршаја.

(2) Правном лицу који учини прекршај из члана 97. став (1) овог закона у поврату изрећи ће се заштитна мјера забране дјелатности или дијелова дјелатности којима се вријеђа регистровани индустријски дизајн у трајању од најмање једне године.

Члан 99. (Инспекцијска контрола у вези са прекршајима)

(1) Инспекцијску контролу у вези са прекршајима, санкционисаним у члану 97. овог закона, врши инспекција надлежна за контролу тржишта у Федерацији Босне и Херцеговине, Републици Српској и Дистрикту Брчко Босне и Херцеговине.

(2) Инспекцијски поступак је хитан.

ДИО ЧЕТРНАЕСТИ - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 100. (Права призната до примјене овог закона и спроведбени прописи за извршење овог

закона)

(1) Регистровани индустријски дизајни који важе на дан ступања на снагу овог закона остају и даље на снази и на њих ће се примјењивати одредбе овог закона.

(2) Директор Института донијеће спроведбене прописе за извршење овог закона у року од шест мјесеци од дана његовог ступања на снагу, изузев прописа из чл. 16. и 96. став (2) овог закона.

(3) Прописи о спровођењу у смислу става (2) овог члана су: Правилник о поступку за признање индустријског дизајна, Одлука о посебним трошковима поступка за стицање и одржавање права индустријске својине, Одлука о условима за уписивање у регистре заступника за заштиту индустријске својине, Правилник о стручном испиту за заступнике за заштиту индустријске својине и Одлука о накнади за рад у Комисији за жалбе.

Члан 101. (Престанак важења других прописа и поступци за признање индустријског дизајна у току)

(1) Почетком примјене овог закона престају да важе одредбе ГЛАВЕ ИИ - ВРСТЕ ПРАВА ИНДУСТРИЈСКОГ ВЛАСНИшТВА Одјељак 3. - ИНДУСТРИЈСКИ ДИЗАЈН (чл. од 97. до 115) Закона о индустријском власништву у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 3/02 и 29/02) које се односе на индустријски дизајн, као и одредбе које се могу сходно примијенити на индустријски дизајн.

(2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, Закон о индустријском власништву у Босни и Херцеговини примјењиваће се и даље на све управне поступке у вези са индустријским дизајном који нису окончани до дана почетка примјене овог закона.

Члан 102. (Примјена међународних уговора)

Одредбе међународних уговора у вези са индустријским дизајном којима је приступила БиХ примјењују се на предмете које третира овај закон и у случају сукоба са одредбама овога закона примјењују се одредбе међународних уговора.

Члан 103. (Јединствена примјена одредаба о Комисији за жалбе у Закону у патенту, Закону о

заштити ознака географског поријекла и Закону о жигу)

Одредбе чл. 77. и 78. овог закона и одговарајуће одредбе Закона о патенту, Закона о заштити ознака географског поријекла и Закона о жигу, којима се уређује Комисија за жалбе Института, примјењују се на начин да се формира једна комисија за жалбе.

Члан 104. (Ступање на снагу и примјена Закона)

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењује се од 1. јануара 2011. године.

ПСБиХ, број 520/10 28. маја 2010. године

Сарајево

Предсједавајући Представничког дома

Парламентарне скупштине БиХ Др Милорад Живковић, с. р.

Предсједавајући Дома народа

Парламентарне скупштине БиХ Сулејман Тихић, с. р.