关于知识产权 知识产权培训 树立尊重知识产权的风尚 知识产权外联 部门知识产权 知识产权和热点议题 特定领域知识产权 专利和技术信息 商标信息 工业品外观设计信息 地理标志信息 植物品种信息(UPOV) 知识产权法律、条约和判决 知识产权资源 知识产权报告 专利保护 商标保护 工业品外观设计保护 地理标志保护 植物品种保护(UPOV) 知识产权争议解决 知识产权局业务解决方案 知识产权服务缴费 谈判与决策 发展合作 创新支持 公私伙伴关系 人工智能工具和服务 组织简介 与产权组织合作 问责制 专利 商标 工业品外观设计 地理标志 版权 商业秘密 WIPO学院 讲习班和研讨会 知识产权执法 WIPO ALERT 宣传 世界知识产权日 WIPO杂志 案例研究和成功故事 知识产权新闻 产权组织奖 企业 高校 土著人民 司法机构 遗传资源、传统知识和传统文化表现形式 经济学 金融 无形资产 性别平等 全球卫生 气候变化 竞争政策 可持续发展目标 前沿技术 移动应用 体育 旅游 PATENTSCOPE 专利分析 国际专利分类 ARDI - 研究促进创新 ASPI - 专业化专利信息 全球品牌数据库 马德里监视器 Article 6ter Express数据库 尼斯分类 维也纳分类 全球外观设计数据库 国际外观设计公报 Hague Express数据库 洛迦诺分类 Lisbon Express数据库 全球品牌数据库地理标志信息 PLUTO植物品种数据库 GENIE数据库 产权组织管理的条约 WIPO Lex - 知识产权法律、条约和判决 产权组织标准 知识产权统计 WIPO Pearl(术语) 产权组织出版物 国家知识产权概况 产权组织知识中心 产权组织技术趋势 全球创新指数 世界知识产权报告 PCT - 国际专利体系 ePCT 布达佩斯 - 国际微生物保藏体系 马德里 - 国际商标体系 eMadrid 第六条之三(徽章、旗帜、国徽) 海牙 - 国际外观设计体系 eHague 里斯本 - 国际地理标志体系 eLisbon UPOV PRISMA UPOV e-PVP Administration UPOV e-PVP DUS Exchange 调解 仲裁 专家裁决 域名争议 检索和审查集中式接入(CASE) 数字查询服务(DAS) WIPO Pay 产权组织往来账户 产权组织各大会 常设委员会 会议日历 WIPO Webcast 产权组织正式文件 发展议程 技术援助 知识产权培训机构 COVID-19支持 国家知识产权战略 政策和立法咨询 合作枢纽 技术与创新支持中心(TISC) 技术转移 发明人援助计划(IAP) WIPO GREEN 产权组织的PAT-INFORMED 无障碍图书联合会 产权组织服务创作者 WIPO Translate 语音转文字 分类助手 成员国 观察员 总干事 部门活动 驻外办事处 职位空缺 采购 成果和预算 财务报告 监督
Arabic English Spanish French Russian Chinese
法律 条约 判决 按管辖区浏览

竞争法(塞尔维亚共和国政府公报第51/2009号和第95/2013号), 塞尔维亚

返回
WIPO Lex中的最新版本
详情 详情 版本年份 2013 日期 生效: 2009年7月22日 议定: 2009年7月8日 文本类型 知识产权相关法 主题 竞争, 知识产权及相关法律的执行 The English version of the Law Protection of Competition (consolidated version 2013) is reproduced from the website of the Commission for Protection of Competition of the Republic of Serbia (http://www.kzk.gov.rs/en/zakon-2).

可用资料

主要文本 相关文本
主要文本 主要文本 塞尔维亚语 Закон о заштити конкуренције ('Службеном гласнику РС', бр. 51/2009 и 95/2013)         英语 Law on Protection of Competition (Official Gazette of the Republic of Serbia No. 51/2009 and 95/2013)        
 
下载PDF open_in_new
Law on Protection of Competition (Official Gazette of the Republic of Serbia Nos. 51/2009 and 95/2013)

LAW ON PROTECTION OF COMPETITION

“Official Gazette of the RS”, no. 51/2009 and 95/2013

I GENERAL PROVISIONS

Subject

Article 1

This Law shall regulate the protection of competition on the market of the Republic of Serbia, in order to achieve economic prosperity and well-being of the society, and especially the benefit of the consumers, as well as the establishment, position, organization and competencies of the Commission for Protection of Competition (hereinafter: the Commission).

Territory of application

Article 2

The provisions of this Law shall apply to acts and practices performed on the territory of the Republic of Serbia, as well as on acts and practices performed outside of its territory that affect or could affect the competition on the territory of the Republic of Serbia.

Scope of application

Article 3

The provisions of this Law shall apply to all natural and legal entities who, directly or indirectly, permanently, temporary or on one-term basis participate in trade of goods and services, regardless of their legal status, ownership, citizenship or state affiliation (hereinafter: undertakings), including:
1) domestic and foreign companies and entrepreneurs;
2) state authorities, bodies of territorial autonomy and local government;
3) other natural and legal entities and associations of undertakings (unions, associations, sports organizations, institutions, cooperatives, holders of intellectual property rights, etc.);
4) public enterprises, companies, entrepreneurs and other undertakings who perform activities of public interest, or those that have been given a fiscal monopoly through the act of competent state authority, unless the implementation of this Law would prevent performing these activities or delegated tasks.

Employment

Article 4

The provisions of this Law shall not apply to employment relationships between employer and employees, as well as to labor relations covered by collective agreement between employer and unions associations.

Affiliated undertakings

Article 5

According to this Law, affiliated undertakings are two or more undertakings who are connected in such a way that one or more undertakings control another or the other undertakings (hereinafter: affiliated undertakings).
According to this Law, control over an undertaking represents possibility of decisive influence on the conduct of activities of another or other undertakings, and in particular:
1) if controlling participant has the role of a control (parent) company, that is, a controlling member or shareholder, individually or within joint action, according to the rules of affiliated companies within the meaning of the law governing status of companies;
2) based on the ownership or other property rights over the assets or part of the assets of another undertaking;
3) based on the rights deriving from contracts, agreements or from the securities;
4) based on the claim or means for securing claims or based on the terms of business practices that are determined by the controlling participant.
Affiliated undertakings within the meaning of this Law shall be considered as a single undertaking.
Rules governing affiliated parties and affiliated companies shall be applied on affiliated undertakings, in accordance with the law governing status of companies, unless these rules are contrary to the provisions of this Law.

Relevant market

Article 6

In terms of this Law, the relevant market is a market that includes the relevant product market in the relevant geographic market.
The relevant product market represents a set of goods and services that consumers and other users considered interchangeable in terms of their characteristics, common purpose and price.
The relevant geographic market represents a territory in which undertakings are involved in the supply or demand and in which the same or similar conditions of competition apply, substantially different from the conditions of competition in the neighboring territories.
The Government shall more closely prescribe the criteria for the determination of the relevant market.

Annual revenue statement

Article 7

In terms of this Law, annual revenue of an undertaking shall be determined in the amount of the total annual revenue prior to tax deduction, for the financial year proceeding the year in which the procedure is initiated.
Total annual revenue under Paragraph 1 hereof for the financial services undertakings, as well as for insurance and reinsurance companies, shall be calculated in the following manner:
1) for the financial services undertakings, after the deduction of taxes that are directly related to them, the sum of the following revenues is used:
(1) interest revenues and similar revenues,
(2) revenues from securities (revenues from shares and other securities with variable return, revenues from shares in undertakings, revenues from stocks in affiliated undertakings),
(3) revenues from fees and commissions,
(4) positive discrepancy between financial revenues and financial expenditures, (5) other operating revenues;
2) for insurance and reinsurance companies, premium based revenues from insurance and reinsurance contracts concluded by, or on behalf of such companies, withholding tax payable on the premium amount per single contract, or the total amount of premiums.
Total annual revenue under Paragraph 1 hereof, in terms of forms of associations of undertakings, shall be determined based on the sum of the total annual revenue of the association.

Foreign currency clause

Article 8

Amounts expressed in Euro (EUR) in this Law, as well as in acts enacted on the basis of this Law, shall be calculated in Dinar (RSD) currency equivalent at the middle exchange rate of the National Bank of Serbia, on the day of the annual turnover account, or the day of payment or collection of the amount determined by the imposed measure.

II COMPETITION INFRINGEMENT

Definition

Article 9

According to this Law, competition infringement shall include acts or actions of undertakings that as their purpose or effect have or may have a significant restriction, distortion, or prevention of competition.

1. Restrictive agreements

Definition and prohibition of restrictive agreement

Article 10

Restrictive agreements are agreements between undertakings which as their purpose or effect have a significant restriction, distortion, or prevention of competition in the territory of the Republic of Serbia.
Restrictive agreements shall include contracts, certain contract provisions, express or tacit agreements, concerted practices, as well as decisions of undertakings associations, which in particular:
1) directly or indirectly set the purchasing or selling prices or other conditions of trade;
2) limit and control production, markets, technical development or investments;
3) apply dissimilar business conditions to equivalent transactions with respect to variety of undertakings, by which undertakings are placed in unfavorable position against competitors;
4) conditions the conclusion of contract or agreements with the acceptance of supplementary obligations which, given their nature and trading customs and practices, are not related to the subject of the agreement;
5) share markets or sources of supply.
Restrictive agreements are prohibited and void, except in cases of exemption from the prohibition pursuant to this Law.

Conditions for exemption from the prohibition

Article 11

Restrictive agreements may be exempted from the prohibition if they contribute to the improvement of production and trade, or incite technical or economic progress, while providing consumers with a fair share of benefits, provided that they do not impose restrictions on undertakings that are not necessary for achieving objectives of the agreement, that is, do not exclude competition in the relevant market or in its substantial part.

Individual exemption from prohibition

Article 12

At the request of restrictive agreement participant, the Commission may exempt certain restrictive agreement from prohibition (hereinafter: individual exemption).
The applicant for individual exemption shall bear the burden of proving that the conditions under
Article 11 hereof are fulfilled.
The period to which the individual exemption refers, under Paragraph 1 of this Article, cannot be longer than eight years.
The Government shall more closely prescribe the content of requirements referred to in
Paragraph 1 of this Article.

Exemption from prohibition according to categories of agreements

Article 13

Exemption from the prohibition of restrictive agreements may refer to certain categories of agreements, provided that the requirements under Article 11 hereof, as well as other special conditions relating to the type and content of the agreement, or its duration, are fulfilled.
Restrictive agreements that fulfill the conditions from Paragraph 1 of this Article shall not be submitted to the Commission for the exemption.
The Government shall determine the categories of agreements and more closely prescribe special conditions referred to in Paragraph 1 of this Article.

Agreements of minor importance

Article 14

Agreements of minor importance are agreements between undertakings whose total market share in the relevant market of products and services on the territory of the Republic of Serbia, do not exceed:
1) 10% of market share, if the parties operate at the same level of production and distribution chain (horizontal agreements);
2) 15% of market share, if the parties operate at the different level of production and distribution chain (vertical agreements);
3) 10% of market share, if the agreement has characteristics of both horizontal and vertical agreements, or where is difficult to determine whether the agreement is vertical or horizontal;
4) 30% of market share, if the agreements concluded between various participants have a similar impact on the market, and if the individual market share of each participant does not exceed 5% threshold in each individual market where the effects of the agreement are manifested.
Agreements of minor importance shall be allowed, unless the purpose of the horizontal agreement is price setting or limitation of production or sales, or division of sourcing market, as well as if the purpose of the vertical agreements is price setting, or division of market.

2. Abuse of a dominant position Dominant position on the market Article 15

The dominant position holds an undertaking that because of its market power in the relevant market can substantially independently operate in relation to actual or potential competitors, customers, suppliers or consumers.
The market power of undertakings shall be determined in relation to the relevant economic and other indicators, and in particular:
1) structure of the relevant market;
2) market share of undertakings whose dominant position is being determined, especially if its higher than 40% on the defined relevant market;
3) actual and potential competitors;
4) economic and financial power;
5) degree of vertical integration;
6) advantages in accessing the sourcing and distribution markets;
7) legal or factual obstacles for other participants’ market access;
8) purchasing power;
9) technological advantages, intellectual property rights.
Two or more legally independent undertakings may have a dominant position if they are economically linked in such a way that in the relevant market they jointly perform or act as one participant (collective dominance).
The Commission shall carry the burden of proving the dominant position on the relevant market.

Abuse of a dominant position

Article 16

The abuse of a dominant position in the market is prohibited.
The abuse of a dominant position are particularly considered to be practices which:
1) directly or indirectly impose unfair purchasing or selling prices or other unfair business conditions;
2) limit production, markets or technical development;
3) apply dissimilar business conditions to equivalent operations with respect to a variety of undertakings, by which some undertakings are placed in unfavorable position compared to competitors;
4) conditions the conclusion of agreement with the acceptance of supplementary obligations by other party, that given their nature or trading customs are not related to the subject of agreement.

III CONCENTRATION OF UNDERTAKINGS

Definition of concentration

Article 17

The concentration of undertakings occurs in the following cases:
1) mergers and other statutory changes in which a merger of undertakings occurs, within the meaning of the law governing status of companies;
2) acquisition of direct or indirect control, within the meaning of Article 5, Paragraph 2 hereof, by one or more undertakings over another or more undertakings or over part or parts of other undertakings, who may represent an independent business entity;
3) joint venture of two or more undertakings in order to create a new undertaking or to gain a joint control, within the meaning of Article 5, Paragraph 2 hereof, over an existing undertaking who operates on a long term basis and has all functions of an independent undertaking.
Two or more transactions between the same undertakings concluded during the period of less than two years shall be considered as a concentration, whereas the time of its occurrence is considered to be the day of the last concluded transaction.

Exceptions

Article 18

The concentration of undertakings shall not be considered to occur if:
1) bank or other financial institution or insurance company, in the course of its regular business operations temporarily acquires stocks or shares for further sale purpose, provided it sells them within one year from the date of acquisition and does not use them to influence the business decisions of undertaking in terms of its conduct in the market;
2) investment fund management company or an investment fund acquires stakes in an undertaking, provided that rights based on those stakes are exercised only to preserve the value of its investment and that it does not affect the competitive behavior of the undertaking;
3) joint venture aims to coordinate market activities between two or more undertakings who retain their legal independence, while such joint venture is to be assessed in accordance with Article 10 and 11 hereof;
4) bankruptcy manager acquires control over an undertaking.
The Commission may extend the period referred to in Paragraph 1, Item 1 of this Article, at the request of the acquirer of the stocks or shares, provided that the acquirer proves that the sale of stocks or shares was not reasonably possible within that period, but not longer than six more months.

Permissibility of concentration

Article 19

Concentrations of undertakings shall be permitted, unless they significantly restrict, distort or prevent competition in the market of the Republic of Serbia or its part, and especially if that restriction, distortion or prevention is the result of creating or strengthening of a dominant position.
The permissibility of concentration of undertakings shall be determined in relation to:
1) structure of the relevant market;
2) actual and potential competitors;
3) market position of participants in concentration and their economic and financial power;
4) possibility of the choice of suppliers and customers;
5) legal and other barriers to enter on the relevant market;
6) level of competitiveness of participants in concentration;
7) supply and demand trends of the relevant goods or services;
8) technical and economic development trends;
9) interests of consumers.

IV COMMISSION FOR PROTECTION OF COMPETITION

The position of the Commission

Article 20

The Commission is an independent and autonomous organization that performs public competencies in accordance with this Law.
The Commission has the status of a legal entity.
The Commission shall be accountable for its work to the National Assembly, to which it shall submit an annual report by the end of February of the current year for the preceding year.

Competencies of the Commission

Article 21

The Commission shall be authorized to:
1) decide on the rights and obligations of undertakings in accordance with the Law;
2) impose administrative measures in accordance with this Law;
3) participate in preparation of regulations enacted in the field of protection of competition;
4) propose to the Government passing of regulations for implementation of this Law;
5) issue instructions and guidelines for implementation of this Law;
6) monitor and analyze conditions of competition in individual markets and in individual sectors;
7) give opinions to competent authorities on draft regulations, as well as on current regulations that have an impact on market competition;
8) give opinions regarding implementation of regulations in the field of protection of competition;
9) establish international cooperation in the field of protection of competition in order to fulfill international obligations in this area, and collect information on the protection of competition in other countries;
10) cooperate with state authorities, territorial autonomy and local self-government bodies in order to ensure implementation of this Law and other regulations that regulate the issues of important matter for protection of competition;
11) undertake activities to raise awareness on the necessity of protection of competition;
12) keep records on notified agreements, undertakings that have a dominant position in the market, as well as on concentrations, in accordance with the Law;
13) organize, undertake and supervise implementation of measures that secure protection of competition;
14) perform other duties in accordance with the Law.
The activities referred to in Paragraph 1, Items 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) and 13) of this
Article, the Commission shall perform as entrusted activities.

Bodies of the Commission

Article 22

Bodies of the Commission are the Council of Commission (hereinafter: the Council) and the
President of the Commission.
The Council shall enact all decisions and acts on matters within the competence of the
Commission, unless it is stipulated otherwise by this Law and the Statute.
The Council shall consist of the President of the Commission and four members.
President of the Commission shall represent and act on behalf of the Commission, enact decisions, and carry out other operations in accordance with the Law and Statute.

Election of the bodies of the Commission

Article 23

The President of the Commission and Council members shall be elected among distinguished experts in the field of law and economics with at least ten years of relevant professional experience, who have achieved significant and recognized work or practice in the relevant field, particularly in the areas of protection of competition and the European Law, and who enjoy reputation of being objective and impartial persons.
The composition of the Council, including the President of the Commission, must include experts from both relevant fields referred to in Paragraph 1 of this Article, with at least two representatives.
The President of the Commission and Council members shall be elected and dismissed by the
National Assembly at the proposal of the competent committee in charge of trade.
The election of the President of the Commission, i.e. members of the Council shall be conducted on two separate lists of candidates containing at least the same, and no more than the double number of candidates against the number to be elected.
The President of the Commission, i.e. members of the Council shall be elected among candidates who receive the most votes in each list, i.e. the subsequent candidate or candidates on the list for members of the Council with appropriate expertise, until the fulfillment of conditions referred to in Paragraph 2 of this Article.
The same person may be a candidate on both lists, and if elected from the list for President of the Commission, the outcome of voting for the said person on other list will not be taken into account.
The election of the bodies of the Commission shall be conducted in a public contest invited by the National Assembly Speaker, no later than three months before the expiry of mandate of the President of the Commission and members of the Council, or immediately upon termination or dismissal within the meaning of Article 24 hereof.

Mandate

Article 24

The President of the Commission and Council members shall be elected for five year term, with the possibility of re-election.
The mandate of the President of the Commission and members of the Council shall terminate upon:
1) expiration of the term for which they were elected;
2) dismissal for reasons provided by the Law;
3) legal or factual reasons for inability to perform duties (resignation, fulfillment of the statutory retirement age, loss of legal capacity, serious health condition that prevents fulfillment of duties, etc.).
The reasons for termination of mandate under Paragraph 1, Items 1 and 3 of this Article, shall be determined by the competent committee of the National Assembly.
The National Assembly shall dismiss the President of the Commission or member of the Council following the proposal of the Council or competent National Assembly committee, if:
1) it is reasonably determined that information stated in the candidacy is inaccurate or incomplete in sense of omitting information that would significantly reduce the possibility of election;
2) circumstances referred to in Article 27 hereof occur;
3) there are gross violations of the provisions of this Law or the Code of Ethics.

Activities of the Council

Article 25

The Council shall bring the decisions by majority votes of all members.
During the procedure of investigation of infringement of competition, a rapporteur among the members of the Council shall be determined, who in cooperation with the official party assigned to lead the procedure, prepare a draft decision and report to the Council on the reasons and all relevant facts and circumstances of the case.
President of the Commission shall determine a rapporteur parallel to the institution of a procedure.
The President of the Commission shall preside and direct the work of the Council, sign the decisions and other acts, and ensure their execution.
The Council shall elect among its members a person who will exercise the authorities referred to in Paragraph 4 of this Article in the event of incapacity or exemption of the President of the Commission, in the manner prescribed by the Statute of the Commission.

Technical Service

Article 26

The Technical Service of the Commission (hereinafter: the Technical Service) shall perform professional operations within the jurisdiction of the Commission in accordance with this Law, the Statute and other acts of the Commission.
General labor regulations shall be applied on the rights and obligations of the Technical Service personnel.
In terms of legality, professionalism, political neutrality, impartiality, the use of official language and script, professional education and training of the employees, as well as in regards to office operations, regulations related to public administration shall be applied.
The Technical Service shall be managed by the Secretary General.
The Secretary General shall be appointed by the Council by majority votes.
A person with a university degree in the economics or law, with at least 10 years of professional experience and knowledge in the field of competition, may be appointed as a Secretary General.
For its work, the Secretary General shall be held accountable to the Council.

Incompatibility of functions and operations

Article 27

During their mandate in the Commission, the President of the Commission and members of the Council cannot perform other public function or professional activity, that is, they cannot be engaged in any public or private business that include compensation, including providing consulting and advisory services.
The prohibition stated in Paragraph 1 of this Article shall not apply to scientific activity, teaching activity in institutions of higher education and activities related to professional development.
President of the Commission and members of the Council cannot be members of political parties’ bodies, nor may publicly advocate programs or positions of political parties.

Conflict of interest

Article 28

The President of the Commission and members of the Council shall hold the status of public officials in terms of the law governing conflict of interest in the exercise of public functions.
The President of the Commission and member of the Council whose membership ceased, cannot be a representative party in the procedure before the Commission in accordance with this Law, at least two years after the termination of membership, that is, the termination of employment.
The President of the Commission and member of the Council, at the time of taking the office, shall need to provide a written statement on the absence of obstacles for election referred to in Paragraph 1 of this Article.
Accordingly, the provisions of the law governing conflict of interest in accordance with the law governing rights and duties of public employees shall apply on the Technical Service employees.

Code of Ethics

Article 28a

The Commission shall enact a code of ethics that includes standards of behavior and conduct of members of the bodies and employees of the Commission, in order to preserve the dignity of the organization, independence and impartiality, awareness of the responsibility in their work, as well as to protect and improve professional integrity.

Compensation for work

Article 29

The President of the Commission and members of the Council shall be entitled to salary, that is, compensation for the work in the Commission.

Statute of the Commission

Article 30

The Statute of the Commission shall more closely regulate the internal organization, manner of operations and implementation of procedures before the Commission, as well as the authority to enact other acts of the Commission.
The Statute of the Commission shall be enacted by the Council, with the prior approval of the
Government.
The Statute shall be published in the "Official Gazette of the Republic of Serbia".

Financing of the Commission

Article 31

The funds for Commission’s operations shall be secured from revenues that the Commission generates from its activities, particularly from:
1) fees payable in accordance with this Law;
2) donations, except from donations made by undertakings to whom this Law applies;
3) revenues from the sale of Commission’s publications;
4) other sources in accordance with the Law.
The tax amount referred to in Paragraph 1, Item 1 of this Article shall be determined by the
Tariff, enacted by the Commission with the approval of the Government.
The Tariff referred to in Paragraph 2 of this Article shall be published in the "Official Gazette of the Republic of Serbia".

Financial Plan

Article 32

The financing of Commission’s operations shall be done in accordance with a financial plan enacted by the Commission for each year, and submitted to the Government for approval no later than November 1st of the current year for the subsequent year.
If the financial plan is not adopted in the manner referred to in Paragraph 1 of this Article and before the start of a related fiscal year, the financing of the Commission shall be carried out up to the amount of the total expenditures incurred in the previous year, in proportion to the period until the approval of the financial plan.
The financial plan shall specify total revenues and expenditures of the Commission, including allocations for contingency fund, as well as elements of the wage bill.
Total expenditures of the Commission included in the financial plan cannot exceed expenses required for successful implementation of the competencies of the Commission.
If based on the annual revenues and expenditures statement be determined that the total generated revenues of the Commission are exceeding realized expenditures, and following the allocation of funds for a contingency fund, the difference shall be paid into the budget of the Republic of Serbia.
If generated income jeopardizes regular execution of Commission's expenditures, the
Commission shall notify the Government on the matter and suggest measures within its
competence in order to balance out revenues and expenditures, which includes the possibility of a support from the budget of the Republic of Serbia.
Financial operations of the Commission shall be subject of an audit performed by the State Audit
Institution.
The Commission shall publish its financial statement no later than three months following the financial year-end.

V PROCEDURES BEFORE THE COMMISSION

1. General provisions on the procedures before the Commission

Party in the procedure

Article 33

Party in the procedure before the Commission shall be an undertaking who has submitted a notification on concentration or application for an individual exemption, that is, an undertaking against whom the investigation procedure is initiated.
According to this Law, parties that submit an initiative for investigation of competition infringement, providers of information and data, experts and organizations whose analysis are used in the procedure, as well as other government authorities and organizations that cooperate with the Commission in the procedure, shall not be considered as parties in the procedure.

Implementation of general administrative procedure rules

Article 34

In the procedure before the Commission, the general administrative procedure rules shall be implemented, unless otherwise provided by this Law.

Institution of procedure ex officio

Article 35

The Commission shall institute a procedure on investigation of competition infringement ex officio, when based on initiatives, information and other available data, reasonably assumes the existence of competition infringement, as well as in the case of investigation of concentration within the meaning of Article 62 hereof.
The President of the Commission shall issue the conclusion on initiation of procedure, which in particular shall contain a description of practices or acts that might present competition infringement, legal basis and reasons to initiate the procedure as well as invitation to all parties to provide the Commission with available data, documents or other relevant information.
No special appeal against the conclusion on initiation of procedure shall be allowed.
The Commission shall be obligated to inform every applicant of the initiative for investigation of competition infringement on the outcome of the initiative within 15 days from the date of receipt.

Institution of procedure upon the request of the party

Article 36

The procedure upon the notification of concentration, as well as procedure for individual exemption, shall be instituted and conducted upon the request of the party, unless otherwise provided by this Law.

Summary procedure

Article 37

The Commission may enact a decision directly, without conducting the investigation procedure, if during the procedure instituted upon the notification on concentration based on submitted evidences and other facts known to the Commission, can reasonably assume that the concentration fulfills the requirements of permissibility in accordance with Article 19 hereof, unless the conditions for conduct of concentrations proceeding ex officio are determined and obtained.
The summary proceeding decision shall be enacted by the President of the Commission.

Decisions enacted by the Commission

Article 38

The Commission shall enact decisions on competition infringement, individual exemption and permissibility or prohibition of concentration.
Prior to enacting of the decision in competition infringement proceeding, the Commission shall inform the party on relevant facts, evidences and other elements on which the decision will be based, and call the party to make a statement within given time frame.
An integral part of the decision on competition infringement is the ruling on the measure for protection of competition, that is, other administrative measure as determined by the Commission in accordance with this Law.
The decision of the Commission is final, while an administrative dispute proceeding against the decision may be initiated before the court.
The enacted conclusion shall relate to the procedural issues, interim measures and presentation of evidence.
The conclusion is submitted in written form in the case when is necessary to be delivered to the party or a third person, that is, for the publication.
The conclusion on the presentation of evidence is enacted by the official conducting the procedure, unless otherwise provided by this Law.
Against the conclusion under Paragraph 5 of this Article, no special appeal is allowed, unless otherwise provided by this Law.
The appeal against the conclusion shall not delay its execution.

Delivery

Article 39

The delivery of written documents (summons, decisions, conclusions, etc.) shall be conducted in accordance with the general administrative procedure rules.
Exceptionally, in the case of repeated delivery, that is, in the case of delivery by a public notice, the content of written documents shall be published on the web site of the Commission and shall be considered as delivered after the expiry of 15 days from the date of publication, unless the Commission decides to extend the deadline.
Party may not invoke to inappropriate delivery if the delivery is made to the address of the proceedings party’s seat kept in the Business Registers Agency.
In the proceedings against undertakings who are considered to be affiliated undertakings pursuant to Article 5 hereof, the delivery to one undertaking shall be considered to be a delivery to all affiliated undertakings.

Publication of acts

Article 40

The decision specifying the competition infringement, as well as the decision on the institution of procedure ex officio, shall be published in the "Official Gazette of the Republic of Serbia" and on the web site of the Commission.
The conclusion on the institution of procedure shall not be published if the President of the
Commission evaluates that the said publication might jeopardize the conduct of proceeding.

Investigation procedure

Article 41

In the course of investigation procedure, the necessary probative activities aimed at correct determination of established facts shall be taken, in particular related to taking statements from parties, witnesses, expert witnesses, collecting of data, documents and belongings, performing inspections and temporary seizure of belongings.
The investigation procedure shall be executed by an authorized official from the Technical
Services, appointed by the President of the Commission in each case.
The conclusion on the implementation of investigation procedure and expert witnessing is enacted by the President of the Commission.
The list of experts and institutions that may be appointed as expert witnesses in the procedure before the Commission shall be determined by the Council.

Official identity card

Article 42

Officials from the Commission who implement actions in the course of investigation procedure shall have an official identity card.
Official identity card under Paragraph 1 of this Article shall be issued by the President of the
Commission.
The Government shall more closely prescribe the form and content of the official identity card under Paragraph 1of this Article.

Right to access the case files and right to be notified on the course procedure

Article 43

The party shall hold the right to inspect the case files, and at its own expense, copy individual parts of case files.
The record of the deliberation and the voting, official reports and draft decisions, the case files treated as confidential or protected data may not be inspected or copied.
Parties that are applicants of the initiative for investigation of competition infringement, information providers and other parties who make their legal interest in the monitoring process possible, shall hold the right to be informed on the course of the procedure.
The Council shall enact the act more closely specifying the content and manner of notification referred to in Paragraph 3 of this Article.

Obligation to submit and to inspect the documentation

Article 44

Parties in the procedure shall be instructed by a conclusion to submit or to provide for inspection relevant data kept in written, electronic or other form, documents, items that contain information as well as other items that may be a subject to presenting evidence in the procedure, and which are considered to be obligatory for the party to possess, or the possession is reasonably assumed.
In the event of party’s failure to deliver, or placing for inspection the requested documents, data, or items until the conclusion of procedure, the Commission shall make a decision according to the state of available evidence in the case, that is, on the suspicion as a result of the lack of mentioned evidences, and shall be detrimental to the party that did not act upon the order.

Protected information

Article 45

At the request of a party, the applicant of the initiative for investigation competition infringement or the third party who has submitted or provided for investigation requested information in the procedure, measures on protecting the source of information or specific data (protected data) may be determined, if it is evaluated that the interest of that applicant is justified and substantially more important than the public interest in terms of the subject of the request.
The applicant referred to in Paragraph 1 of this Article, in the said request shall be obligated to present the possibility of substantial damage plausible due to the disclosure of the source of information that is, information specified in the request
The President of the Commission shall decide on the request referred to in Paragraph 1 of this Article, whereas against the conclusion that rejected or dismissed the request, a special appeal is allowed on which is decided by the Council.
Protected information does not have the status of information of public importance in terms of the law governing free access to information of public importance.

Reopening of the procedure

Article 46

The procedure before the Commission may be reopened under the conditions prescribed by the general administrative procedure rules, as well as in case of a violation of conditional approval of concentration or an individual exemption.

Sectoral analyses

Article 47

In cases where the price flows or other circumstances suggest the possibility of restriction or distortion of competition, the Commission may analyze the state of competition in a particular sector of the economy or certain categories of agreements in various industries (sectoral analysis).
In order to implement sectoral analysis in terms of Paragraph 1 of this Article, the Commission may require from undertakings to submit all necessary information or documents and may conduct all necessary researches.
The Commission may in particular require from undertakings to submit all agreements, decisions or notices with respect to concerted practices.
The Commission shall be obligated to publish the report on conducted sectoral analyses in an appropriate manner, and in particular on its website and may invite undertakings to provide their comments regarding the report.

Obligation to provide requested information

Article 48

If it is reasonably assumed that the requested information, belongings or documents are in the possession of the third party, the Commission shall issue a request for their submission, or for enabling supervision.
Parties who receive the request referred to in Paragraph 1 of this Article shall be obligated to submit, or make information, documents or belongings that are the subject of the request available for supervision, except in cases prescribed by the law.
The request for providing information contains, in particular, assertion to whom and on what data are referring, deadline for acting, in addition to a warning of the consequences of withholding of information or giving false information.
At the request of the person who is obligated to provide, or make information available for supervision, the Commission may supervise and collect information in the premises of that person.

Cooperation of state authorities and organizations

Article 49

The Commission may submit to other government authorities and organizations a request for providing information.
The state authorities and organizations are obligated to cooperate with the Commission and to act on the request referred to in Paragraph 1 of this Article, in due course, that is, to provide information, documents or other requested evidence they possess, or to give a reasoned statement on the subject of request.
The obligation referred to in Paragraph 2 of this Article, particularly refers to the authorities and organizations in charge of statistics, tax authorities, authorities and organizations of local self- government, chambers of commerce and other organizations that exercise public authority.
In the event of an untimely or incomplete action or failure to act by the authorities or organizations referred to in Paragraph 1 of this Article, the Commission may inform on the event the body in charge of monitoring of operations of authority or organization concerned, that is, the body in charge of holding them liable for their operations with a request to take necessary actions aimed at acquiring requested information.
In the case of lack of cooperation subsequent to acting in accordance with Paragraph 4 of this Article, or multiple failed attempts of the Commission to establish a cooperation with the appropriate state authority or organization, the Commission may publish an information about that matter.

Cooperation with the police

Article 50

Upon the request of the Commission, the police will provide assistance in performing certain actions in the procedure, especially with the investigation and the temporary seizure of belongings in accordance with the law governing the police.
The provisions of Article 49, Paragraphs 4 and 5 also relate to cooperation with the police.

Privileged communication

Article 51

Letters, notices and all other forms of communication between the party against whom the procedure is conducted and its attorneys, which are directly related to the procedure, shall be considered as privileged communication.
The provisions of this law related to protected information are applied to privileged communication, accordingly.
In the case of suspected abuse of privileged communication, the President of the Commission may review the content of communication, that is, decide to abolish that status in relation to some of its forms.

2. Special provisions on procedure related to competition infringement

Authorizations in inspections

Article 52

The official conducting the investigation may:
1) enter and inspect business premises, vehicles, land and other facilities at the seat of the party and other locations where the party or a third person conducts business or other activities;
2) inspect business and other documents, regardless of the manner in which these document are kept;
3) confiscate, copy or scan business documents, and if this is not possible due to technical reasons, the authorized person may confiscate business documentation and keep it as long as it is necessary to make copies of these documents;
4) seal all business premises and business documents during the investigation;
5) take oral and written statements from a representative of a party or its employees, as well as documents on the facts that are the subject of investigation, and if a written statement is necessary, the authorized person must determine the date until which such statement must be submitted;
6) perform other duties in accordance with the objectives of the procedure.
The party must be provided with the possibility to be present at the scene of investigation, if demanded by the party, unless the request is aimed at prolonging or impeding the procedure.

Dawn raid

Article 53

If there is a reasonable doubt that there is a risk of removing or altering evidence in possession of a party or a third person, a dawn raid may be ordered.
Dawn raid shall be performed by the sudden control of premises, that is, documentation, information and belongings that are on the site, on which the party or the holder of the premises is notified at the moment of investigation and on the site.

Entering the premises

Article 54

If it is necessary for the investigation to be conducted at the premises of the party or a third person, an official of the Commission, who is conducting the investigation is obligated to present to the owner or holder of the premises its official identity card and submit the conclusion on conducting investigation in that premise, that is, demand to enter that premises.
If the owner or the holder of the premise unreasonably opposes to the implementation of investigation, a forced entry with the police assistance may be conducted.
If it is necessary to conduct an investigation in an apartment or other premise which has the same, similar or related purpose, and the owner or the holder of the premise opposes to it, the President of the Commission shall immediately ask for an appropriate court order.
The court order is issued by the court competent to decide on the complaint against the decision of the Commission under the rules of civil procedure for the preservation of evidence.
Holder of the apartment and other premises reserves the right to be present during the investigation in person or by representation, along with two adult witnesses.
If the holder of the apartment or its representative are not present, the investigation is admissible in the presence of two adult witnesses.

Temporary seizure of documents and belongings

Article 55

If during the investigation, documents, objects, or belongings containing data or other things relevant to decision making in the procedure are found, their temporary seizure may be determined until all relevant data and facts that these documents contain are established, or at least until the end of the procedure.
The conclusion on the temporary seizure of documents or belongings, as well as their return, is brought by the official person conducting the investigation, i.e. conducting the procedure.
Special certificate is issued on the site to a person for whom the documents or belongings are temporary seized.
The costs of seizing and keeping documents and belongings, as well as the possible damage due to their impairment are included in the costs of the procedure.

Interim measures

Article 56

In case there is a danger of occurrence of irreparable damage to the parties to which actions or acts, which are a subject of the procedure, directly refer to, the Commission can pass a conclusion containing an order to suspend particular implementation of action or execution of acts, that is, order implementation of obligatory action aimed to prevent or remove their harmful effects.
The conclusion from Paragraph 1of this Article, against which a special appeal is allowed, is enacted by the President of the Commission, whereas the Council shall decide upon the appeal.
Interim measures referred to in Paragraph 1 of this Article may last until passing of the decision in that procedure.

Administrative measures imposed by the Commission

Article 57

If the Commission determines the competition infringement or other violation of this Law, it shall impose a measure for protection of competition, measure to eliminate competition infringement, that is, other administrative measure prescribed by this Law.
When determining the amount payable based on the measure for protection of competition, that is, procedural penalty, the intention, gravity, duration and consequences of the competition infringement shall be taken into account.
The collection of monetary amount determined by an administrative measure shall be made into the account of the budget of the Republic of Serbia.
Forced execution of measures for protection of competition, that is, the procedural penalty, as well as the refund in case of reduction or annulment by the decision of the court, shall be conducted by the Tax Administration in accordance with the regulations governing collection of taxes.
For measures against certain forms of associations of undertakings, all associated participants shall be held jointly liable, who may jointly or individually pay the obligation, if the association is unable to make the payment or does not have its own funds.
The Government shall more closely prescribe the criteria for determining the amount to be paid based on the extent of measure for protection of competition and procedural penalty, manner and deadlines for such payments, and more closely prescribe conditions determining the measures referred to in Paragraph 1 of this Article.

Adjournment of proceeding

Article 58

The Commission may enact a conclusion on the adjournment of investigation of competition infringement and determine measures referred to in Article 59 of this Law, if the party, based on the content of the conclusion on instituting proceeding, that is, facts established in the proceeding, submits a proposal of obligations that is voluntarily willing to undertake in order to eliminate possible competition infringement, containing terms and conditions for taking the measure.
The proposal referred to in Paragraph 1of this Article, may be placed by the party no later than the receipt of notification referred to in Article 38, Paragraph 2 of this Law.
The notice on submission of proposal by the party referred to in Paragraph 1 of this Article, which contains a brief description of the proposal and essential elements of the case, the Commission shall publish on its website, inviting all interested parties to submit written remarks, stances and opinions within 20 days from the date of publication of this notice.
If the Commission, on the basis of an analysis of market conditions, determines that it is likely that proposed commitments will ensure fulfillment of objectives from the measure referred to in Article 59 of this Law, it shall pass a conclusion determining the measure on the basis of a given proposal.
The Commission shall not be held obliged to accept the proposal referred to in Paragraph 1 of this Article.
The conclusion on adjournment of proceeding sets the deadline for execution of obligations of the party and submission of evidence on fulfilling requirements from the measure.
The proceeding shall be continued within a period not exceeding three year period from the date of enacting conclusion from Paragraph 1 of this Article, if:
1) substantial change of circumstances on which the conclusion on adjournment of proceeding is based on, occur;
2) a party fails to fulfill obligations from the measure within specified time, that is, fails to provide adequate evidence on the matter;
3) the Commission finds that the conclusion on adjournment of proceeding is enacted based on inaccurate, false, incomplete or misleading information provided by the party.
The treatment of the party upon the conclusion on adjournment of proceeding shall be supervised ex officio by the Commission.
The conclusion on adjournment of proceeding, that is, continuance of proceeding shall be enacted by the Council.

Measures for removal of competition infringement

Article 59

The Commission may, in the decision determining competition infringement, set the measures aimed at removing competition infringement, i.e., preventing probable occurrence of the same or similar infringement, by giving orders to undertake certain behavior or prohibit certain behavior (behavioral measures).
The measures referred to in Paragraph 1 of this Article must be proportionate to the gravity of competition infringement and in direct relation to acts or practices that caused such infringement.
If it is determined that there is a significant risk of recurrence of the same or similar infringement as a result of the structure of undertakings, the Commission may set a measure with the objective of changing the structure in order to eliminate such risk, that is, establishing the structure that existed prior to infringement (structural measures).
The structural measure shall be set if there is no possibility to set an equal or similarly effective behavioral measure or if the behavior measure constitutes a greater burden for the undertaking than the structural measure, that is, if the earlier imposed behavioral measure for the same infringement is not carried out in its full.
The structural measures may require decomposition of created undertakings structure, particularly through the sale of some parts or assets to other parties that are not affiliated to the undertaking.
The Government shall prescribe conditions for setting protective measures referred to in
Paragraphs 1 and 3 of this Article.

3. Special provision on individual exemption of restrictive agreement proceeding

Deciding on request for individual exemption

Article 60

The decision on request for individual exemption of restrictive agreement shall be made within
60 days from the date of request submission.
The decision on individual exemption shall specifically include the duration period of individual exemption, in addition to the exemption conditions.
The party may request the extension of individual exemption duration period by filing a special request submitted no later than two months prior to the expiry of the said period.
At the request referred to in Paragraph 3 of this Article, the same or different conditions and the duration period of an individual exemption may be determined.
The Commission may, in the repeated procedure ex officio under Article 46 hereof, within one year period following its enactment, revoke the decision referred to in Paragraph 1 of this Article, if the conditions under which the exemption is granted are substantially altered, that is, to annul the decision if the exemption decision is based on incorrect or false information or if the exemption is misused.
For issuance of the decision on submitted request form from Paragraphs 1 and the 3 of this Article, the applicant shall pay a fee in the amount determined by the Tariff from Article 31, Paragraph 2 hereof.

4. Special provisions in concentration investigation proceeding

Obligation to report concentration

Article 61

The concentration must be reported to the Commission in the case if:
1) total annual revenue of all concentration participants generated on the international market in the preceding financial year exceeds 100 million EUR, provided that at least one concentration participant revenue generated on the market of the Republic of Serbia exceeds ten million EUR;
2) total annual revenue of at least two concentration participants generated on the market of the Republic of Serbia exceeds 20 million EUR in the preceding financial year, provided that at least two concentration participants generated revenue on the market of the Republic of Serbia exceeds one million EUR per participant, in the same period;
Revenue generated by these undertakings in a reciprocal exchange shall not be added during the calculation of total annual revenue under Paragraph 1 of this Article.
Concentration implemented by means of a takeover bid, within the meaning of regulation governing takeover of joint stock companies, must be reported even if conditions contained in Paragraph 1 of this Article are not fulfilled.

Investigation of concentration ex officio

Article 62

Upon learning of implemented concentration, the Commission may conduct an investigation of concentration if it finds that the combined market share of concentration participants on the market of the Republic of Serbia is at least 40%, i.e., reasonably assumes that the concentration fails to fulfill conditions of permissibility from Article 19 hereof, as well as in the case of other concentration not approved in accordance with this Law.
If during the reported concentrations proceeding is determined that conditions for instituting investigation procedure ex officio are fulfilled under Paragraph 1 of this Article, the procedure shall be continued ex officio based on the conclusion enacted by the President of the Commission.
The Commission shall bear the burden of proving the existence of the market share and conditions contained in Paragraph 1 of this Article.
The Commission shall be held obliged to enact a decision in concentrations proceeding within four months from the date of initiation of procedure ex officio.

Notification of concentration

Article 63

Notification of concentration shall be submitted to the Commission within the period of 15 days from the date of performing the first of the following acts:
1) conclusion of an agreement or contract;
2) announcement of public invitation, that is, offer or closing of public offer;
3) acquisition of control.
Notification referred to in Paragraph 1 of this Article may be also submitted when undertakings demonstrate serious intent for conclusion of agreement by signing the letter of intent, announcing the intent to make an offer or in any other manner preceding the act stated in Paragraph 1 of this Article.
When control over the entire or parts of one or more undertakings is acquired by another undertaking, the application shall be submitted by undertaking who acquires the control, and in the case of joint ventures, the application shall be submitted jointly by all undertakings.
The Government shall more closely prescribe the content and manner for notification of concentration.

Interruption of concentration

Article 64

Participants in concentration shall be required to interrupt the implementation of concentration pending the decision of the Commission.
In the case stated in Article 62 hereof, participants in concentration shall be required to interrupt the implementation of concentration from the date of receipt of the decision on institution of concentrations approval proceedings.
Obligation of interruption of concentration referred to in Paragraph 1 and 2 of this Article shall not prevent implementing the takeover, notified to the competent body in accordance with the law governing takeover of joint stock companies, that is, law governing privatization, provided that the notification of concentration is timely, that the acquirer of control does not execute management rights on the basis of acquired rights or it does so only to maintain the full value of the investment and on the basis of the specific approval of the Commission.
The President of the Commission shall decide upon the request for approval referred to in
Paragraph 3 of this Article, by enacting a conclusion.

Decisions in concentrations proceedings

Article 65

The Commission shall be required to enact a decision on notification of concentration within one month from the date of receipt of the complete notification in terms of regulations referred to in Article 63, Paragraph 4 hereof, in accordance with Article 37 hereof, that is, a conclusion on implementation of investigation procedure referred to in Article 62 Paragraph 2 hereof.
If the Commission fails to adopt a decision on notification within the period referred to in Paragraph 1 of this Article, that is, fails to adopt a decision in the procedure of investigation of concentration ex officio within the period prescribed under Article 62, Paragraph 4 hereof, it shall be considered that the concentration is approved.
By enacting the decision, the Commission shall approve concentration that fulfills the permissibility conditions within the meaning of Article 19 hereof, or otherwise prohibit the same.
If it is determined that notification fails to fulfill conditions as prescribed in Article 61 hereof or that the applicant has not supplemented incomplete notification as per order of the Commission, the notification shall be rejected in a conclusion enacted by the President of the Commission.
For issuance of the decision on notification of concentration, the applicant shall pay a fee in the amount determined by the Tariff from Article 31, Paragraph 2 hereof.
If the notification of concentration is rejected due to the failure to meet requirements from Article 61 hereof, the fee referred to in Paragraph 5 of this Article shall not be paid, that is, the fee shall be refunded to the applicant.

Conditional approval of concentration

Article 66

If the Commission determines no conditions for approval of concentration, it shall notify the applicant on relevant facts, evidences and other elements on which it founds the decision, and invite the party to make a statement in due course.
In this statement, the applicant may suggest special conditions that is willing to accept aimed at fulfilment of conditions enabling approval of implementation of concentration.
Bearing in mind suggested special conditions, the Commission shall evaluate if they are suitable to fulfill conditions from Article 19 hereof, and enact the decision approving concentration and set special conditions and terms for implementation, as well as manner of controlling implementation of given conditions (conditional approval).

Measure of deconcentration

Article 67

If the Commission determines the conduct of concentration for which the approval is not issued, or failure to fulfill conditions and obligations of conditional approval of concentration, it may enact a decision imposing measures to concentration participants that are necessary for establishing or preserving competition on the relevant market (measures of deconcentration), and order participants to conduct a division of company, disposal of stocks or shares, termination of contract or to perform other actions in order to establish conditions prior the concentration.
The decision referred to in Paragraph 1 of this Article shall include a deadline and special conditions necessary to fulfill the given order.

5. Measures for protection of competition and procedural penalty

Measure for protection of competition

Article 68

The measure for protection of competition, in the form of an obligation to pay a monetary sum in the amount up to 10% of the total annual revenue generated on the territory of the Republic of Serbia, and calculated in accordance with Article 7 hereof, shall be determined to an undertaking if it:
1) abuses a dominant position in the relevant market within the meaning of Article 16 hereof;
2) concludes or implements a restrictive agreement within the meaning of Article 10 hereof, or restrictive agreement that is not exempt within the meaning of Article 60 hereof;
3) fails to perform or implement measures to eliminate competition infringement, or measure of deconcentration within the meaning of Article 59 and 67 hereof;
4) conducts a concentration oppose to the obligation of interruption within the meaning of Article 64 hereof, or for witch the approval for implementation of concentration is not issued within the meaning of Article 65 hereof.
The deadline for payment of the amount of measure for protection of competition shall be set by the same decision which sets the said measure, and may not be shorter than three months nor longer than one year from the date of receipt of the decision.
The measure for protection of competition may not be set upon the expiry of five year period from the day of effecting of activity or failure to fulfill obligation, that is, from the last day of time period related to performing activity as referred to in Paragraph 1 of this Article.
The statute-barred from the Paragraph 3 of this Article shall be terminated by every action taken by the Commission in order to establish the actions from Paragraph 1 of this Article and set measures for protection of competition. When the Commission conducts a procedure against several undertakings or undertakings association(s), the statute-barred shall be terminated on the day when any of the said undertaking, which holds the status of a party in the proceeding, receives the Commission’s submission.
Following each interruption, the statute-barred shall start to run again, however the procedure on investigation of competition infringement may not be conducted upon the expiry of a double period specified in Paragraph 3 this Article.
The measure for protection of the competition may not be collected upon the expiry of five year period from the day of entry into force of the Commission’s decision, and if the administrative procedure is initiated, from the day of judicial decision validity.
The statute-barred shall be considered interrupted by every action of the competent body conducted in order to collect measure for protection of competition, and it shall start running again but the collection procedure may not be conducted upon the expiry of a double period determined in Paragraph 6 of this Article.

Relief from measure for protection of competition

Article 69

The agreement participant referred to in Article 10 hereof, the first to report on the existence of agreements or deliver evidence to the Commission, based on which the Commission enacted a decision on competition infringement referred to in Article 10, Paragraph 1 hereof, may be relieved from the commitment to pay a monetary sum from the measure of protection of competition.
Relief from the commitment to pay a monetary sum referred to in Paragraph 1 of this Article shall be implemented conditioned that the Commission, at the moment of submission of evidence, had no knowledge of the existence of agreement referred to in Article 10, Paragraph 1 hereof, or it had the knowledge but not enough evidence to enact a conclusion on institution of proceedings.
For the agreement participant referred to in Article 10, Paragraph 1 hereof, who fails to fulfill conditions for the relief from commitment to pay monetary sum, the amount of monetary sum from the measure of protection of competition may be reduced, conditioned the delivery of evidence submitted to the Commission during the procedure that were not available at the time and that allow terminating proceeding and enacting decision on competition infringement referred to in Article 10, Paragraph 1 hereof.
Provisions of Paragraphs 1 to 3 of this Article shall not apply to an agreement participant who initiated agreement conclusion referred to in Article 10, Paragraph 1 hereof.
The Government shall more closely prescribe conditions for the relief from commitment to pay a monetary sum from Paragraphs 1 to 4 of this Article.

Procedural penalty measure

Article 70

Against undertaking acting contrary to the orders issued by the Commission in the respective proceeding, or fails to comply with these orders in accordance with Article 57 hereof, a procedural penalty measure shall be imposed in the amount between 500 EUR and 5,000 EUR per day, for each day of such conduct, if it:
1) fails to comply with the Commission’s request to submit, disclose, make available or provide access to the requested data, disables the entry into premises, or disable investigation in other manner, that is, deliver or provide incorrect, incomplete or false information, including the information within the meaning of Articles 44, 47 and 48 hereof;
2) fails to comply with the interim measure from Article 56 hereof;
3) fails to submit notification of concentration within the given time period from Article 63, Paragraph 1 hereof.
Procedural penalty may not exceed 10% of the total annual revenue calculated in accordance with Article 7 hereof.
The deadline for payment of procedural penalty shall be set by the same decision which sets the said measure, and may not be shorter than one or longer than three months from the date of receipt of the decision.
The measure for payment of procedural penalty may not be imposed or collected upon the expiry of one year period from the date of failure to act as referred to in Paragraph 1 of this Article.

VI JUDICIAL REVIEW

Judicial review of decisions of the Commission

Article 71

Against the final decision of the Commission, a claim may be submitted before the court within
30 days from the date of service of the decision to the party, competence of the Administrative
Court as a court of appeal.
Submitting of a claim shall not stay the enforcement of the decision.
At the request of the claimant, the Commission may delay the execution of decision until the validity of judicial decision, if the execution of decision would cause irreparable damage to the prosecutor, and especially if it would probably lead to the bankruptcy or termination of business operations of the prosecutor, provided that the delay is not against the public interest.
With the request for a delay, a proof on field claim shall be submitted.
The Council shall decide on the request for delay of execution, no later than the expiry period for payment specified in the decision.

Judicial proceedings

Article 72

In the judicial proceeding review of lawfulness of decision of the Commission, the provisions of the law governing administrative procedure shall be applied, unless this Law stipulates otherwise.
The legality of decision of the Commission, in part referring to the monetary amount of certain administrative measure, shall be examined in relation to the conditions for that decision envisaged by this Law and bylaws.
If the court determines that disputed decision of the Commission is unlawful only in part related to the monetary amount of certain administrative measure, the ruling shall, as per usual practice, overturn the disputed decision in that part, under the conditions envisaged by the law governing administrative procedures.
The deadline for submission of claims with attachments to the Commission for counter statement purpose shall be 15 days from the date of receipt by the court, whereas the deadline to provide such response shall be 30 days from the date of receipt of claim for counter statement.
The court shall make a decision on the claim no later than three months from the receipt of counter statement, i.e. expiry of the period for responding to the claim.
The deadline for submission of extraordinary legal remedy with attachments to the Commission for counter statement purpose shall be 15 days from the date of receipt by the court, whereas the deadline to provide such response shall be 30 days from the date of receipt of extraordinary legal remedy for counter statement.
The Supreme Court of Cassation shall decide on the extraordinary legal remedy no later than three months from the receipt of counter statement on extraordinary legal remedy, i.e., expiry of the period for such response.

Compensation for damage

Article 73

The compensation for damage caused by acts and practices which constitute competition infringement in terms of this Law, and which is determined by the decision of the Commission, shall be received in a civil procedure before the court of competent jurisdiction.
The decision of the Commission referred to in Paragraph 1 of this Article shall not assume occurrence of damage, but that such matter must be proved in a judicial procedure.

VII. TRANSITIONAL AND FINAL PROVISIONS

Article 74

Procedures initiated before the day of beginning of implementation of this Law, shall be completed pursuant to regulations under which they are initiated.

Article 75

On the day of beginning of implementation of this Law, the Commission for Protection of Competition established by the Law on Protection of Competition (“Official Gazette of the Republic of Serbia”, no. 79/05), shall continue its activities in accordance with provisions of this Law.

Article 76

The President and members of the Council of the Commission, shall perform the duty of the President of the Commission and duty of the members of the Council, respectively, in accordance with this Law, pending election of the bodies of the Commission, in accordance with this Law.

Article 77

The High Commercial Court shall be the competent court for claims filed against decisions of the Commission, until the Administrative Court starts to operate in accordance with the law governing the courts.
Pending elections of the President and Judges of the Supreme Court of Cassation, salary of the President of the Commission and members of the Council shall be determined at the level of salary of the President and Judges of the Supreme Court, respectively.

Article 78

As from the date this Law comes into force, the Law on Protection of Competition (“Official
Gazette of the Republic of Serbia”, no. 79/05) shall cease to apply.

Article 79

Bylaws enacted in accordance with the provisions of this Law, shall be enacted beforehand the day of beginning of implementation of this Law.

Article 80

Pending enactment of bylaws in accordance with this Law, bylaws enacted prior to the day of beginning of implementation of this Law shall be implemented, except provisions contrary to this Law.

Article 81

This Law shall enter into force on the eight day from the date of publication in the “Official
Gazette of the Republic of Serbia”, and shall be implemented as from November 1, 2009.

SEPARATE ARTICLES OF THE LAW ON AMENDMENTS TO THE LAW ON PROTECTION OF COMPETITION

(''Official Gazette of the RS'', no. 95/13)

Article 22[s1]

The procedures before the Commission not completed prior to the day this Law enters into force, shall be continued pursuant to the provisions of this Law.
As an exception from Paragraph 1 of this Article, rules in force prior to the day this Law enters into force, shall be applied for determining dominant market position and statute-barred of the measure for protection of competition.
The President of the National Assembly, within one month period from the day of this Law entry into force, shall publish the public content for the election of the bodies of the Commission.
For the President of the Commission and the Council members in the office at the time of entry into force of this Law, the mandate shall cease pending election of new bodies as referred to in Paragraph 3 of this Article.

Article 23[s1]

This Law shall enter into force on the eight day from the date of publication in the ''Official
Gazette of the Republic of Serbia''.

 
下载PDF open_in_new
 Закон о заштити конкуренције

Закон о заштити конкуренције

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 51/2009 и 95/2013 (чл. 22. није у пречишћеном тексту).

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет

Члан 1.

Овим законом уређује се заштита конкуренције на тржишту Републике Србије, у циљу економског напретка и добробити друштва, а нарочито користи потрошача, као и оснивање, положај, организација и овлашћења Комисије за заштиту конкуренције (у даљем тексту: Комисија).

Територијална примена

Члан 2.

Одредбе овог закона примењују се на акте и радње учињене на територији Републике Србије, односно на акте и радње учињене ван њене територије који утичу или би могли утицати на конкуренцију на територији Републике Србије.

Персонална примена

Члан 3.

Одредбе овог закона примењују се на сва правна и физичка лица која непосредно или посредно, стално, повремено или једнократно учествују у промету робе, односно услуга, независно од њиховог правног статуса, облика својине или држављанства, односно државне припадности (у даљем тексту: учесници на тржишту), и то на:

1) домаћа и страна привредна друштва и предузетнике;

2) државне органе, органе територијалне аутономије и локалне самоуправе;

3) друга физичка и правна лица и облике удруживања учесника на тржишту (синдикати, удружења, спортске организације, установе, задруге, носиоци права интелектуалне својине и др.);

4) јавна предузећа, привредна друштва, предузетнике и друге учеснике на тржишту, који обављају делатности од општег интереса, односно којима је актом надлежног државног органа додељен фискални монопол, осим уколико би примена овог закона спречила обављање тих делатности, односно обављање поверених послова.

Радни односи

Члан 4.

Одредбе овог закона не примењују се на радне односе између послодаваца и запослених, као ни на радне односе уређене колективним уговором између послодавца и синдикалних удружења.

Повезани учесници на тржишту

Члан 5.

Повезаним учесницима на тржишту у смислу овог закона сматрају се два или више учесника на тржишту који су повезани тако да један или више учесника на тржишту контролише другог или друге учеснике на тржишту (у даљем тексту: повезани учесници на тржишту).

Контрола над учесником на тржишту у смислу овог закона представља могућност одлучујућег утицаја на вођење послова другог или других учесника на тржишту, а нарочито:

1) ако контролни учесник има својство контролног (матичног) друштва, односно контролног члана или акционара, самостално или заједничким деловањем, по правилима о повезаним привредним друштвима у смислу закона којим се уређује положај привредних друштава;

2) на основу својине или других имовинских права на имовини или делу имовине другог учесника на тржишту;

3) на основу права из уговора, споразума или из хартија од вредности;

4) по основу потраживања или средстава за обезбеђење потраживања или на основу услова пословне праксе које одређује контролни учесник.

Повезани учесници на тржишту у смислу овог закона сматрају се једним учесником на тржишту.

На повезане учеснике на тржишту сходно се примењују правила о повезаним лицима и повезаним привредним друштвима у складу са законом којим се уређује положај привредних друштава, ако та правила нису у супротности са одредбама овог закона.

Релевантно тржиште

Члан 6.

Релевантно тржиште у смислу овог закона јесте тржиште које обухвата релевантно тржиште производа на релевантном географском тржишту.

Релевантно тржиште производа представља скуп робе, односно услуга које потрошачи и други корисници сматрају заменљивим у погледу њиховог својства, уобичајене намене и цене.

Релевантно географско тржиште представља територију на којој учесници на тржишту учествују у понуди или потражњи и на којој постоје исти или слични услови конкуренције, а који се битно разликују од услова конкуренције на суседним територијама.

Влада ближе прописује критеријуме за одређивање релевантног тржишта.

Обрачун годишњег прихода

Члан 7.

Годишњи приход учесника на тржишту у смислу овог закона утврђује се у висини укупног годишњег прихода пре опорезивања, за обрачунску годину која претходи години у којој је покренут поступак.

Укупан годишњи приход из става 1. овог члана за учеснике на тржишту финансијских услуга, као и за друштва за осигурање и друштва за реосигурање, израчунава се на следећи начин:

1) за учеснике на тржишту финансијских услуга, после одбијања пореза који се директно односе на њих, узима се збир следећих прихода:

(1) прихода од камата и сличних прихода,

(2) прихода од хартија од вредности (приход од акција и других хартија од вредности које имају променљив принос, приход од удела код учесника на тржишту, приход од акција у повезаним учесницима на тржишту),

(3) прихода од накнада и провизија,

(4) позитивне разлике између финансијских прихода и финансијских расхода,

(5) других прихода из пословања;

2) за друштва за осигурање и друштва за реосигурање, узима се приход од премија по основу уговора о осигурању и реосигурању закључених од стране или у име тих друштава по одбитку пореза који се плаћа на износ премија по једном уговору или на укупан износ премија.

Укупан годишњи приход из става 1. овог члана за облике удруживања учесника на тржишту, утврђује се на основу збира укупних годишњих прихода удружених учесника.

Девизна клаузула

Члан 8.

Износи исказани у еврима у овом закону, као и актима донетим на основу овог закона, обрачунавају се у динарима по средњем курсу Народне банке Србије, на дан обрачуна годишњег промета, односно уплате или наплате изречене мере.

II. ПОВРЕДЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ

Појам

Члан 9.

Повредом конкуренције у смислу овог закона сматрају се акти или радње учесника на тржишту које за циљ или последицу имају или могу да имају значајно ограничавање, нарушавање или спречавање конкуренције.

1. Рестриктивни споразуми

Појам и забрана рестриктивног споразума

Члан 10.

Рестриктивни споразуми су споразуми између учесника на тржишту који имају за циљ или последицу значајно ограничавање, нарушавање или спречавање, конкуренције на територији Републике Србије.

Рестриктивни споразуми могу бити уговори, поједине одредбе уговора, изричити или прећутни договори, усаглашене праксе, као и одлуке облика удруживања учесника на тржишту, а којима се нарочито:

1) непосредно или посредно утврђују куповне или продајне цене или други услови трговине;

2) ограничава и контролише производња, тржиште, технички развој или инвестиције;

3) примењују неједнаки услови пословања на исте послове у односу на различите учеснике на тржишту, чиме се учесници на тржишту доводе у неповољнији положај у односу на конкуренте;

4) условљава закључивање уговора или споразума прихватањем додатних обавеза које с обзиром на своју природу и трговачке обичаје и праксу нису у вези са предметом споразума;

5) деле тржишта или извори набавки.

Рестриктивни споразуми забрањени су и ништави, осим у случајевима изузећа од забране у складу са овим законом.

Услови за изузимање од забране

Члан 11.

Рестриктивни споразуми могу бити изузети од забране уколико доприносе унапређењу производње и промета, односно подстицању техничког или економског напретка, а потрошачима обезбеђују правичан део користи под условом да не намећу учесницима на тржишту ограничења која нису неопходна за постизање циља споразума, односно да не искључују конкуренцију на релевантном тржишту или његовом битном делу.

Појединачно изузеће од забране

Члан 12.

На захтев учесника у рестриктивном споразуму, Комисија може изузети поједини рестриктивни споразум од забране (у даљем тексту: појединачно изузеће).

Подносилац захтева за појединачно изузеће сноси терет доказивања испуњености услова из члана 11. овог закона.

Период на који се односи појединачно изузеће из става 1. овог члана не може бити дужи од осам година.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана.

Изузеће од забране по категоријама споразума

Члан 13.

Изузеће од забране рестриктивног споразума може да се односи на одређене категорије споразума, уколико су испуњени услови из члана 11. овог закона, као и други посебни услови који се односе на врсту и садржину споразума, односно дужину његовог трајања.

Рестриктивни споразуми који испуњавају услове из става 1. овог члана не подносе се Комисији ради изузећа.

Влада одређује категорије споразума и ближе прописује посебне услове из става 1. овог члана.

Споразуми мањег значаја

Члан 14.

Споразуми мањег значаја су споразуми између учесника на тржишту чији укупни тржишни удео на релевантном тржишту производа и услуга на територији Републике Србије, није већи од:

1) 10% тржишног удела, уколико учесници у споразуму послују на истом нивоу ланца производње и промета (хоризонтални споразуми);

2) 15% тржишног удела, уколико учесници у споразуму послују на различитом нивоу ланца производње и промета (вертикални споразуми);

3) 10% тржишног удела, уколико споразум има карактеристике и хоризонталних и вертикалних споразума или где је тешко одредити да ли је споразум вертикалан или хоризонталан;

4) 30% тржишног удела, уколико се ради о споразумима са сличним утицајем на тржиште закљученим између различитих учесника, ако појединачни тржишни удео сваког од њих не прелази 5% на сваком појединачном тржишту на коме се испољавају ефекти споразума.

Споразуми мањег значаја су дозвољени, осим ако је циљ хоризонталног споразума одређивање цена или ограничавање производње или продаје, односно подела тржишта снабдевања, као и ако је циљ вертикалног споразума одређивање цене, односно поделе тржишта.

2. Злоупотреба доминантног положаја

Доминантан положај на тржишту

Члан 15. 

Доминантан положај има учесник на тржишту који, због своје тржишне снаге, може да послује на релевантном тржишту у значајној мери независно у односу на стварне или потенцијалне конкуренте, купце, добављаче или потрошаче.

Тржишна снага учесника на тржишту се утврђује у односу на релевантне економске и друге показатеље, а нарочито:

1) структуру релевантног тржишта;

2) тржишни удео учесника на тржишту чији се доминантни положај утврђује, нарочито ако је већи од 40% на утврђеном релевантном тржишту;

3) стварне и потенцијалне конкуренте;

4) економску и финансијску снагу;

5) степен вертикалне интегрисаности;

6) предности у приступу тржиштима снабдевања и дистрибуције;

7) правне или чињеничне препреке за приступ других учесника тржишту;

8) снагу купца;

9) технолошке предности, права интелектуалне својине.

Два или више правно независна учесника на тржишту могу да имају доминантан положај ако су повезани економским везама тако да на релевантном тржишту заједнички наступају или делују као један учесник (колективна доминација).

Терет доказивања доминантног положаја на утврђеном релевантном тржишту је на Комисији.

Злоупотреба доминантног положаја

Члан 16.

Злоупотреба доминантног положаја на тржишту забрањена је.

Злоупотребом доминантног положаја, нарочито се сматра:

1) непосредно или посредно наметање неправичне куповне или продајне цене или других неправичних услова пословања;

2) ограничавање производње, тржишта или техничког развоја;

3) примењивање неједнаких услова пословања на исте послове са различитим учесницима на тржишту, чиме се поједини учесници на тржишту доводе у неповољнији положај у односу на конкуренте;

4) условљавање закључења уговора тиме да друга страна прихвати додатне обавезе које по својој природи или према трговачким обичајима нису у вези са предметом уговора.

III. КОНЦЕНТРАЦИЈА УЧЕСНИКА НА ТРЖИШТУ

Појам концентрације

Члан 17. 

Концентрација учесника на тржишту настаје у случају:

1) спајања и других статусних промена у којима долази до припајања учесника на тржишту у смислу закона којим се уређује положај привредних друштава;

2) стицања од стране једног или више учесника на тржишту, непосредне или посредне контроле у смислу члана 5. став 2. овог закона над другим учесником на тржишту или више учесника на тржишту, или делом, односно деловима других учесника на тржишту, који могу представљати самосталну пословну целину.

3) заједничког улагања од стране два или више учесника на тржишту у циљу стварања новог учесника на тржишту или стицања заједничке контроле у смислу члана 5. став 2. овог закона над постојећим учесником на тржишту, који послује на дугорочној основи и има све функције независног учесника на тржишту.

Сматраће се једном концентрацијом две или више трансакција између истих учесника на тржишту, извршених у временском периоду краћем од две године, при чему се као време њеног настанка узима дан извршења последње трансакције.

Изузеци

Члан 18.

Не сматра се да је настала концентрација учесника на тржишту ако:

1) банка или друга финансијска организација или друштво за осигурање, у току свог редовног пословања, привремено стекне акције или уделе, ради даље продаје, под условом да их прода најкасније у року од годину дана од дана стицања и да их не користи тако да утиче на пословне одлуке учесника на тржишту у погледу његовог понашања на тржишту;

2) друштво за управљање инвестиционим фондом или инвестициони фонд стекне учешће у учеснику на тржишту, под условом да своја права заснована на том учешћу остварују само ради очувања вредности свог улагања и под условом да не утиче на конкурентско понашање тог учесника на тржишту;

3) заједничко улагање има за циљ координацију тржишних активности између два или више учесника на тржишту који задржавају своју правну независност, при чему ће овакво заједничко улагање бити оцењивано у складу са чл. 10. и 11. овог закона;

4) стечајни управник стекне контролу над учесником на тржишту.

Комисија може продужити рок из става 1. тачка 1) овог члана, на захтев стицаоца акција или удела, под условом да стицалац докаже да продаја акција или удела није разумно била могућа у оквиру тог рока, али најдуже за још шест месеци.

Дозвољеност концентрације

Члан 19.

Концентрације учесника на тржишту су дозвољене, осим ако би значајно ограничиле, нарушиле или спречиле конкуренцију на тржишту Републике Србије или његовом делу, а нарочито ако би то ограничавање, нарушавање или спречавање било резултат стварања или јачања доминантног положаја.

Дозвољеност концентрације учесника на тржишту се утврђује у односу на:

1) структуру релевантног тржишта;

2) стварне и потенцијалне конкуренте;

3) положај на тржишту учесника у концентрацији и њихову економску и финансијску моћ;

4) могућности избора добављача и корисника;

5) правне и друге препреке за улазак на релевантно тржиште;

6) ниво конкурентности учесника у концентрацији;

7) трендове понуде и потражње релевантне робе односно услуга;

8) трендове техничког и економског развоја;

9) интересе потрошача.

IV. КОМИСИЈА ЗА ЗАШТИТУ КОНКУРЕНЦИЈЕ

Положај Комисије

Члан 20.

Комисија је самостална и независна организација која врши јавна овлашћења у складу са овим законом.

Комисија има статус правног лица.

Комисија за свој рад одговара Народној скупштини, којој подноси годишњи извештај о раду до краја фебруара текуће године, за претходну годину.

Надлежност Комисије

Члан 21.

Комисија је надлежна да:

1) решава о правима и обавезама учесника на тржишту у складу са законом;

2) одређује управне мере у складу са овим законом;

3) учествује у изради прописа који се доносе у области заштите конкуренције;

4) предлаже Влади доношење прописа за спровођење овог закона;

5) доноси упутства и смернице за спровођење овог закона;

6) прати и анализира услове конкуренције на појединачним тржиштима и у појединачним секторима;

7) даје мишљење надлежним органима на предлоге прописа, као и на важеће прописе који имају утицај на конкуренцију на тржишту;

8) даје мишљења у вези са применом прописа у области заштите конкуренције;

9) остварује међународну сарадњу у области заштите конкуренције, ради извршавања међународних обавеза у овој области и прикупља информације о заштити конкуренције у другим државама;

10) сарађује са државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, ради обезбеђивања услова за примену овог закона и других прописа којима се уређују питања од значаја за заштиту конкуренције;

11) предузима активности на развијању свести о потреби заштите конкуренције;

12) води евиденцију о пријављеним споразумима, о учесницима који имају доминантан положај на тржишту, као и о концентрацијама, у складу са овим законом;

13) организује, предузима и контролише спровођење мера којима се обезбеђује заштита конкуренције;

14) обавља и друге послове у складу са законом.

Послове из става 1. тач. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 8), 9), 10) и 13) овог члана Комисија обавља као поверене послове.

Органи Комисије

Члан 22.

Органи Комисије су Савет Комисије (у даљем тексту: Савет) и председник Комисије.

Савет доноси све одлуке и акте о питањима из надлежности Комисије, ако овим законом и Статутом није другачије прописано.

Савет чине председник Комисије и четири члана.

Председник Комисије представља и заступа Комисију, доноси одлуке, односно обавља друге послове у складу са законом и Статутом.

Избор органа Комисије

Члан 23. 

Председник Комисије и чланови Савета бирају се из реда угледних стручњака из области права и економије са најмање десет година релевантног радног односно стручног искуства, који су остварили значајне и признате радове или праксу у релевантној области, нарочито у области заштите конкуренције и европског права и који уживају углед објективне и непристрасне личности.

У саставу Савета, укључујући и председника Комисије, морају бити заступљени стручњаци из обе релевантне области из става 1. овог члана, са најмање два представника.

Председника Комисије и чланове Савета бира и разрешава Народна скупштина на предлог надлежног одбора за послове трговине.

Избор председника Комисије, односно чланова Савета врши се са две одвојене листе кандидата које садрже најмање исти, а највише двоструко већи број кандидата од броја који се бира.

За председника Комисије, односно чланове Савета, изабрани су кандидати који добију највише гласова на свакој листи, односно први наредни кандидат или кандидати на листи за чланове Савета одговарајуће струке до испуњења услова из става 2. овог члана.

Исто лице може бити кандидат на обе листе и ако буде изабрано са листе за председника Комисије неће се узети у обзир резултат гласања за то лице на другој листи.

Избор органа Комисије врши се по јавном конкурсу који оглашава председник Народне скупштине, најкасније три месеца пре истека мандата председника Комисије и чланова Савета, односно непосредно по престанку или разрешењу у смислу члана 24. овог закона.

Мандат

Члан 24. 

Председник Комисије и чланови Савета се бирају на мандат од пет година, са могућношћу поновног избора.

Мандат председника Комисије и чланова Савета, престаје:

1) истеком времена на које су изабрани;

2) разрешењем из разлога предвиђених законом;

3) наступањем правних или чињеничних разлога за немогућност обављања дужности (оставка, испуњење услова за старосну пензију, губитак пословне способности, тешко здравствено стање које онемогућава остваривање дужности и сл.).

Наступање разлога за престанак мандата из става 1. тач. 1) и 3) овог члана, констатује надлежни скупштински одбор.

Народна скупштина разрешава председника Комисије, односно члана Савета, на предлог Савета или надлежног скупштинског одбора, ако:

1) се поуздано утврди да су подаци наведени у кандидатури, нетачни, односно непотпуни у смислу изостављања података који би значајно умањили могућност избора;

2) наступе околности из члана 27. овог закона;

3) грубо повреде одредбе овог закона или етички кодекс.

Рад Савета

Члан 25.

Савет одлучује већином гласова од укупног броја чланова.

У поступку испитивања повреде конкуренције одређује се известилац из реда чланова Савета, који у сарадњи са службеним лицем одређеним за вођење поступка припрема предлог одлуке и извештава Савет о разлозима и свим битним чињеницама и околностима случаја.

Председник Комисије одређује известиоца истовремено са покретањем поступка.

Председник Комисије председава и руководи радом Савета, потписује одлуке и друге акте и стара се о њиховом извршењу.

Савет ће из својих редова изабрати лице које ће вршити овлашћења из става 4. овог члана у случају спречености или изузећа председника Комисије на начин утврђен Статутом Комисије.

Стручна служба

Члан 26.

Стручна служба Комисије (у даљем тексту: Стручна служба) обавља стручне послове из надлежности Комисије у складу са овим законом, Статутом и другим актима Комисије.

На права и обавезе запослених у Стручној служби примењују се општи прописи о раду.

У погледу законитости, стручности, политичке неутралности, непристрасности, употребе службеног језика и писма, стручне спреме и оспособљености запослених, као и у погледу канцеларијског пословања, примењују се прописи везани за државну управу.

Стручном службом руководи Секретар.

Секретара поставља Савет већином гласова.

За Секретара може бити постављено лице са високом стручном спремом правне или економске струке, са најмање 10 година радног искуства у струци и знањем у области заштите конкуренције.

За свој рад Секретар одговара Савету.

Неспојивост функција и послова

Члан 27.

Председник Комисије и чланови Савета, у току трајања мандата у Комисији, не могу да обављају другу јавну функцију или професионалну делатност, односно не могу да се баве било којим јавним или приватним послом уз накнаду, укључујући пружање консултантских услуга и савета.

Забрана из става 1. овог члана се не односи на научну делатност, делатност наставника високошколске установе и послове у вези са стручним усавршавањем.

Председник Комисије и чланови Савета не могу бити чланови органа политичких странака, нити могу у јавности да заступају програм или ставове политичких странака.

Сукоб интереса

Члан 28.

Председник Комисије и чланови Савета имају статус функционера у смислу закона којим се уређује сукоб интереса при вршењу јавних функција.

Председник Комисије и члан Савета коме је престало чланство не могу да буду заступници у поступку пред Комисијом у складу са овим законом, најмање две године по престанку чланства, односно радног односа.

Председник Комисије и члан Савета у тренутку ступања на дужност дају писмену изјаву да не постоје сметње за избор из става 1. овог члана.

На запослене у Стручној служби сходно се примењују одредбе о сукобу интереса у складу са законом којим се уређују права и дужности државних службеника.

Етички кодекс

Члан 28а

Комисија доноси етички кодекс који садржи стандарде понашања и поступања чланова органа и запослених у Комисији, у циљу очувања достојанства организације, независности и непристрасности, подизања свести о одговорности у свом раду, као и ради заштите и унапређења стручног интегритета.

Накнада за рад

Члан 29.

Председник Комисије и чланови Савета имају право на зараду, односно накнаду за рад у Комисији.

Статут Комисије

Члан 30.

Статутом Комисије ближе се уређује унутрашња организација, начин рада и спровођење поступка пред Комисијом, као и овлашћења за доношење других аката Комисије.

Статут Комисије доноси Савет, уз претходну сагласност Владе.

Статут се објављује у "Службеном гласнику Републике Србије".

Финансирање Комисије

Члан 31. 

Средства за рад Комисије обезбеђују се из прихода које Комисија оствари обављањем послова, а нарочито из:

1) таксе које се плаћају у складу са овим законом;

2) донација, осим донација учесника на тржишту на које се примењује овај закон;

3) прихода од продаје публикација Комисије;

4) других извора у складу са законом.

Висина такси из става 1. тачка 1) овог члана утврђује се Тарифником такси који доноси Комисија, уз сагласност Владе.

Тарифник из става 2. овог члана објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".

Финансијски план

Члан 32. 

Финансирање рада Комисије врши се у складу са финансијским планом који за сваку годину доноси Комисија и подноси Влади ради добијања сагласности најкасније до 1. новембра текуће године за наредну годину.

Ако финансијски план не буде донет на начин из става 1. овог члана пре почетка године за коју се финансијски план доноси, финансирање рада Комисије се врши највише до висине укупно извршених расхода у претходној години, сразмерно периоду до добијања сагласности на финансијски план.

Финансијским планом утврђују се укупни приходи и расходи Комисије, укључујући и издвајања за средства резерви, као и елементи за одређивање трошкова зарада.

Укупни расходи Комисије обухваћени финансијским планом не могу бити већи од трошкова потребних за успешно остваривање надлежности Комисије.

Ако се годишњим обрачуном прихода и расхода утврди да су укупно остварени приходи Комисије већи од остварених расхода, разлика се након издвајања средстава за резерве, уплаћује у буџет Републике Србије.

Уколико је остваривањем прихода угрожено редовно извршавање расхода Комисије, Комисија обавештава Владу и предлаже мере из своје надлежности у циљу уравнотежења прихода и расхода, што укључује и могућност издвајања средстава из буџета Републике Србије.

Финансијско пословање Комисије је предмет ревизије Државне ревизорске институције.

Комисија објављује завршни рачун најкасније три месеца по завршетку финансијске године.

V. ПОСТУПАК ПРЕД КОМИСИЈОМ

1. Опште одредбе о поступку пред Комисијом

Странка у поступку

Члан 33.

Странка у поступку пред Комисијом је учесник на тржишту који је поднео пријаву концентрације или захтев за појединачно изузеће, односно учесник на тржишту против кога је покренут испитни поступак.

Својство странке у смислу овог закона немају подносиоци иницијативе за испитивање повреде конкуренције, даваоци информација и података, стручна лица и организације чије се анализе користе у поступку, као ни други државни органи и организације који сарађују са Комисијом у току поступка.

Примена правила општег управног поступка

Члан 34.

У поступку пред Комисијом примењују се правила општег управног поступка, ако овим законом није другачије прописано.

Покретање поступка по службеној дужности

Члан 35.

Комисија покреће поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности, када на основу достављених иницијатива, информација и других расположивих података, основано претпостави постојање повреде конкуренције, као и у случају испитивања концентрације у смислу члана 62. овог закона.

О покретању поступка председник Комисије доноси закључак, који нарочито садржи опис радњи или аката које могу да представљају повреду конкуренције, правни основ и разлоге за покретање поступка, као и позив свим лицима која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама, да их доставе Комисији.

Против закључка о покретању поступка није дозвољена посебна жалба.

Комисија је дужна да сваког подносиоца иницијативе за испитивање повреде конкуренције обавести о исходу иницијативе у року од 15 дана од дана пријема.

Покретање поступка по захтеву странке

Члан 36.

Поступак по пријави концентрације, као и поступак за појединачно изузеће, покреће се и води по захтеву странке, ако овим законом није другачије прописано.

Скраћени поступак

Члан 37.

Комисија може донети решење непосредно, без спровођења испитног поступка, ако у поступку покренутом по пријави концентрације на основу поднетих доказа и других чињеница познатих Комисији, може основано да се претпостави да та концентрација испуњава услове дозвољености у складу са чланом 19. овог закона, осим ако се утврде или стекну услови за вођење поступка испитивања концентрације по службеној дужности.

Решење у скраћеном поступку доноси председник Комисије.

Одлуке које доноси Комисија

Члан 38. 

О повреди конкуренције, о појединачном изузећу и одобрењу или забрани концентрације, Комисија доноси решење.

Пре доношења решења у поступку због повреде конкуренције, Комисија ће обавестити странку о битним чињеницама, доказима и осталим елементима на којима ће засновати решење и позвати је да се изјасни у остављеном року.

Саставни део решења којим је утврђена повреда конкуренције је одлука о мери заштите конкуренције, односно друга управна мера коју одређује Комисија у складу са овим законом.

Решење Комисије је коначно, а против њега се може покренути управни спор.

О питањима у вези са управљањем поступком, привременим мерама и извођењем доказа, доноси се закључак.

Закључак се писмено саставља у случају када је потребно да се достави странци или трећем лицу, односно ради објављивања.

Закључак о извођењу доказа доноси службено лице које води поступак, ако овим законом није другачије прописано.

Против закључка из става 5. овог члана није допуштена посебна жалба, осим ако овим законом није другачије прописано.

Жалба против закључка не одлаже његово извршење.

Достављање

Члан 39.

Достављање писмена (позив, решење, закључак и сл.) врши се у складу са правилима општег управног поступка.

Изузетно, у случају поновљене доставе, односно код доставе путем јавног саопштења, садржај писмена се објављује на интернет страни Комисије и сматра се да је достављено протеком 15 дана од дана објављивања, ако Комисија не одреди дужи рок.

Странка се не може позивати на неуредну доставу ако је извршена достава на адресу седишта те странке које се води у Регистру привредних субјеката.

У поступку против учесника на тржишту који се сматрају повезаним учесницима на тржишту у складу са чланом 5. овог закона, достава једном учеснику на тржишту сматра се доставом свим повезаним учесницима на тржишту.

Објављивање аката

Члан 40.

Решење којим је утврђена повреда конкуренције, као и закључак о покретању поступка по службеној дужности, објављују се у "Службеном гласнику Републике Србије" и на интернет страни Комисије.

Закључак о покретању поступка се не објављује ако председник Комисије оцени да би се објављивањем угрозило спровођење поступка.

Испитни поступак

Члан 41.

У испитном поступку се предузимају потребне доказне радње у циљу правилног утврђивања чињеничног стања, а нарочито се узимају изјаве странака, сведока, обавља се вештачење, прибављају се подаци, исправе и ствари, врши увиђај и привремено одузимање ствари.

Испитни поступак спроводи овлашћено службено лице из састава Стручне службе, које одређује председник Комисије за сваки појединачни случај.

Закључак о спровођењу увиђаја и вештачења доноси председник Комисије.

Листу стручних лица и установа које се могу одредити за вештака у поступку пред Комисијом, утврђује Савет.

Службена легитимација

Члан 42.

Службена лица Комисије која спроводе радње у испитном поступку имају службену легитимацију.

Службену легитимацију из става 1. овог члана издаје председник Комисије.

Влада ближе прописује облик и садржину службене легитимације из става 1. овог члана.

Право увида у списе и право обавештавања о поступку

Члан 43.

Странка има право да разгледа списе предмета и да о свом трошку копира поједине делове списа.

Не могу се разгледати и копирати записник о већању и гласању, службени реферати и нацрти решења, списи означени као поверљиви, као ни заштићени подаци.

Лица која су подносиоци иницијативе за испитивање повреде конкуренције, даваоци информација и остала лица која учине вероватним свој правни интерес за праћење поступка, имају право да буду обавештени о току поступка.

Савет доноси акт којим се ближе уређује садржај и начин обавештења из става 3. овог члана.

Обавеза достављања и увида у исправе и документацију

Члан 44.

Закључком се налаже странкама у поступку достава, односно стављање на увид релевантних података који се воде у писаном, електронском или другом облику, исправа, ствари које садрже податке, као и других ствари које могу бити предмет доказивања у поступку, а које је странка дужна да поседује или се основано претпоставља да их поседује.

У случају да странка није доставила, односно ставила на увид тражене исправе, податке, односно ствари, до закључења поступка, Комисија ће донети одлуку према стању расположивих доказа у предмету, односно сумња која је последица изостанка наведених доказа, биће узета на штету странке која није поступила по налогу.

Заштићени подаци

Члан 45. 

На захтев странке, лица које је подносилац иницијативе за испитивање повреде конкуренције или трећег лица које је доставило, односно ставило на увид тражене податке у поступку, може се одредити мера заштите извора података или одређених података (заштићени подаци), ако се оцени да је интерес подносиоца тог захтева оправдан и да је по значају битно већи у односу на интерес јавности у погледу предмета тог захтева.

Подносилац захтева из става 1. овог члана, дужан је да у захтеву учини вероватним могућност настанка знатне штете због откривања извора података, односно података на које се захтев односи.

О захтеву из става 1. овог члана одлучује закључком председник Комисије, а против закључка којим се захтев одбацује или одбија допуштена је посебна жалба о којој одлучује Савет.

Заштићени подаци немају својство информације од јавног значаја у смислу закона којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.

Понављање поступка

Члан 46. 

Поступак пред Комисијом се може поновити под условима прописаним правилима општег управног поступка, као и због повреде условног одобрења концентрације или појединачног изузећа.

  - назив одељка брисан - 

Секторске анализе

Члан 47.

У случајевима када кретање цена или друге околности указују на могућност ограничавања, нарушавања или спречавања конкуренције, Комисија може анализирати стање конкуренције у одређеној грани привреде или одређене категорије споразума у различитим гранама привреде (секторске анализе).

У циљу спровођења секторских анализа у смислу става 1. овог члана, Комисија може захтевати од учесника на тржишту да доставе све неопходне податке или документа и може спроводити сва неопходна истраживања.

Комисија може нарочито да захтева од учесника на тржишту да доставе све споразуме, одлуке или обавештења у погледу усаглашених пракси.

Комисија је дужна да објави извештај о спроведеним секторским анализама на погодан начин, а нарочито на својој интернет страни и може позвати учеснике на тржишту да дају своје коментаре у погледу извештаја.

Обавеза давања тражених података

Члан 48.

Ако се основано претпоставља да се тражени подаци, ствари или исправе налазе код трећег лица, Комисија ће захтевом за давање информација тражити њихову доставу, односно омогућавање увида.

Лица којима је достављен захтев из става 1. овог члана дужна су да доставе, односно ставе на увид податке, исправе и ствари које су предмет захтева, осим у случајевима предвиђеним законом.

Захтев за давање информација нарочито садржи наводе на кога се и на шта се односи, рок за поступање, као и упозорење на последице ускраћивања давања информација, односно давања неистинитих информација.

На захтев лица које је дужно да достави, односно стави на увид податке, Комисија може да изврши увид и прикупљање података у просторијама тог лица.

Сарадња државних органа и организација

Члан 49.

Комисија може да достави другим државним органима и организацијама захтев за давање информација.

Државни органи и организације дужни су да сарађују са Комисијом и да поступе по захтеву из става 1. овог члана, у остављеном року, односно да доставе податке, исправе или друге тражене доказе, којима располажу или да дају образложено изјашњење о предмету захтева.

Обавеза из става 2. овог члана нарочито се односи на органе и организације надлежне за послове статистике, пореске органе, органе и организације локалне самоуправе, привредне коморе и друге организације које врше јавна овлашћења.

У случају неблаговременог или непотпуног поступања, односно непоступања органа или организација из става 1. овог члана, Комисија може да достави информацију о томе органу који врши надзор над радом тог органа или организације, односно пред којим сноси одговорност за рад са захтевом за предузимање потребних мера у циљу прикупљања тражених података.

У случају изостанка сарадње након поступања у складу са ставом 4. овог члана, односно вишекратних неуспелих покушаја Комисије да оствари сарадњу са одређеним државним органом или организацијом, Комисија може јавно да објави информацију о томе.

Сарадња са полицијом

Члан 50.

По захтеву Комисије, полиција ће пружати помоћ у извођењу појединих радњи у поступку, а нарочито код увиђаја и привременог одузимања ствари у складу са законом којим се уређује полиција.

Одредбе члана 49. ст. 4. и 5. односе са и на сарадњу са полицијом.

Привилегована комуникација

Члан 51.

Писма, обавештења и сви други облици комуникације између странке против које се води поступак и њених пуномоћника, која се непосредно односе на поступак, чине привилеговану комуникацију.

На привилеговану комуникацију сходно се примењују одредбе овог закона о заштићеним подацима.

У случају сумње у злоупотребу привилеговане комуникације, председник Комисије може да преиспита садржај комуникације, односно да одлучи о уклањању тог својства у односу на поједине њене облике.

2. Посебне одредбе о поступку због повреде конкуренције

Овлашћења код спровођења увиђаја

Члан 52.

Службено лице које спроводи увиђај може:

1) ући и прегледати пословне просторије, возила, земљиште и друге просторије у седишту странке и осталим местима где странка или треће лице обављају пословне и друге активности;

2) извршити проверу пословних и других докумената, без обзира на начин на који се та документа чувају;

3) одузети, копирати или скенирати пословну документацију, а уколико због техничких разлога то није могуће, овлашћено лице може одузети пословну документацију и задржати је онолико колико је потребно да се направе копије те документације;

4) запечатити све пословне просторије и пословна документа за време увиђаја;

5) узимати од заступника странке или њених запослених усмене или писмене изјаве, као и документа о чињеницама које су предмет увиђаја, а ако је неопходна писмена изјава, овлашћено лице мора одредити датум до којег таква изјава мора бити достављена;

6) обављати остале радње у складу са циљевима поступка.

Странци се мора обезбедити могућност присуства увиђају, ако то она захтева, осим ако је захтев усмерен на одуговлачење или отежавање поступка.

Ненајављени увиђај

Члан 53.

Ако се основано сумња да постоји опасност уклањања или измене доказа који се налазе код странке или трећег лица, може се одредити извођење ненајављеног увиђаја.

Ненајављени увиђај се врши путем изненадне контроле просторија, односно података, исправа и ствари које се налазе на том месту, о чему се обавештава странка, односно држалац простора и ствари у тренутку извођења увиђаја и на лицу места.

Улазак у просторије

Члан 54.

Ако је потребно да се увиђај обави у просторијама странке или трећег лица, службено лице Комисије које спроводи увиђај дужно је да власнику, односно држаоцу тих просторија, предочи службену легитимацију и преда закључак о извођењу увиђаја у тој просторији, односно да захтева да се омогући улазак у те просторије.

Ако се власник, односно држалац просторије неоправдано успротиви спровођењу увиђаја, може се спровести присилан улазак уз помоћ полиције.

Ако је потребно спровести увиђај у стану или другој просторији која има исту, сличну или повезану намену, а власник, односно држалац се томе успротиви, председник Комисије ће без одлагања писмено затражити издавање одговарајуће судске наредбе.

Судску наредбу доноси суд надлежан за одлучивање по тужби против решења Комисије по правилима парничног поступка за обезбеђење доказа.

Држалац стана и друге просторије има право да сам или преко свог пуномоћника и уз још два пунолетна сведока присуствује увиђају.

Ако држалац стана или његов пуномоћник нису присутни, увиђај је допуштен у присуству два пунолетна сведока.

Привремено одузимање исправа и ствари

Члан 55.

Ако се приликом увиђаја пронађу исправе, ствари, односно ствари које садрже податке или друге ствари од значаја за одлучивање у поступку, може се одредити њихово привремено одузимање до утврђивања свих релевантних података и чињеница које те исправе, односно ствари садрже, а најдуже до краја поступка.

Закључак о привременом одузимању исправа, односно ствари, као и њиховом враћању, доноси службено лице које спроводи увиђај, односно које спроводи поступак.

Лицу којем су привремено одузете исправе, односно ствари, издаје се о томе посебна потврда на лицу места.

Трошкови одузимања и чувања исправа, односно ствари, као и евентуална штета због њиховог оштећења, спадају у трошкове поступка.

Привремене мере

Члан 56. 

Ако постоји опасност од наступања ненадокнадиве штете за лица на која се непосредно односе радње или акти који су предмет поступка, Комисија може закључком да наложи престанак вршења одређених радњи или примене акта, односно обавезу предузимања радњи којима се спречавају или отклањају њихове штетне последице.

Закључак из става 1. овог члана, против кога је допуштена посебна жалба, доноси председник Комисије, а по жалби против закључка одлучује Савет.

Привремене мере из става 1. овог члана могу трајати до доношења решења у том поступку.

Управне мере које одређује Комисија

Члан 57. 

Ако Комисија утврди повреду конкуренције, односно другу повреду овог закона, одредиће меру заштите конкуренције, меру отклањања повреде конкуренције, односно другу управну меру прописану овим законом.

Приликом одређивања висине износа који се плаћа на основу мере заштите конкуренције, односно процесног пенала, узимају се у обзир намера, тежина, последице и трајање утврђене повреде конкуренције.

Наплата новчаног износа одређене управне мере врши се у корист буџета Републике Србије.

Принудно извршење мере заштите конкуренције односно процесног пенала, као и повраћај средстава у случају њиховог умањења или поништаја одлуком суда, спроводи пореска управа у складу са прописима којима се уређује наплата пореза.

За мере одређене против облика удруживања учесника на тржишту, солидарно одговарају сви удружени учесници, који могу заједнички, односно појединачно да плате обавезу, у случају да облик удруживања није у могућности да изврши плаћање или не поседује своја сопствена средства.

Влада ближе прописује критеријуме за одређивање висине износа који се плаћа на основу мере заштите конкуренције и процесног пенала, начин и рокове тог плаћања и ближе прописује услове одређивања мера из става 1. овог члана.

Прекид поступка

Члан 58. 

Комисија може донети закључак о прекиду поступка испитивања повреде конкуренције, којим се одређује мера из члана 59. овог закона, ако странка, на основу садржине закључка о покретању поступка, односно чињеница утврђених у поступку, поднесе предлог обавеза које је спремна добровољно да преузме ради отклањања могућих повреда конкуренције, са условима и роковима за извршење мере.

Предлог из става 1. овог члана, странка може да стави најкасније пре пријема обавештења из члана 38. став 2. овог закона.

Обавештење о подношењу предлога странке из става 1. овог члана, које садржи сажети опис предлога и битних елемената предмета, Комисија објављује на својој интернет страници, са позивом свим заинтересованим странама за достављање писаних примедаба, ставова и мишљења у року од 20 дана од дана објаве овог обавештења.

Ако Комисија, на основу анализе стања на тржишту, утврди да је вероватно да ће се на основу предложених обавеза остварити циљ мере из члана 59. овог закона, закључком ће одредити меру на основу датог предлога.

Комисија није у обавези да прихвати предлог из става 1. овог члана.

Закључком о прекиду поступка одређује се рок за извршење обавезе странке и за доставу доказа о испуњењу услова из мере.

Поступак ће се наставити, у року не дужем од три године од дана доношења закључка из става 1. овог члана, ако:

1) наступе битне промене околности на којима се заснивао закључак о прекиду поступка;

2) странка не испуни обавезе из мере у року одређеном за испуњење, односно не достави одговарајуће доказе о томе;

3) Комисија установи да је закључак о прекиду поступка донет на основу нетачних, неистинитих, некомплетних или обмањујућих података које је доставила странка.

О поступању странке по закључку о прекиду поступка, Комисија води рачуна по службеној дужности.

Закључак о прекиду поступка, односно наставку поступка, доноси Савет.

Мере отклањања повреде конкуренције

Члан 59.

Решењем којим се утврђује повреда конкуренције, Комисија може да одреди мере које имају за циљ отклањање утврђене повреде конкуренције, односно спречавање могућности настанка исте или сличне повреде, давањем налога за предузимање одређеног понашања или забране одређеног понашања (мере понашања).

Мере из става 1. овог члана морају бити сразмерне тежини утврђене повреде конкуренције и у непосредној вези за актима или радњама које су изазвале повреду.

Ако се утврди значајна опасност од понављања исте или сличне повреде као непосредне последице саме структуре учесника на тржишту, Комисија може да одреди меру која би имала за циљ промену у тој структури ради отклањања такве опасности, односно успостављање структуре која је постојала пре наступања утврђене повреде (структурне мере).

Структурна мера се одређује само ако нема могућности за одређивање једнако или приближно делотворне мере понашања или ако би одређивање мере понашања представљало већи терет за учесника на тржишту него конкретна структурна мера, односно ако раније изречена мера понашања поводом исте повреде конкуренције није спроведена у целини.

Структурна мера може да предвиђа обавезу развргавања настале структуре учесника на тржишту, нарочито путем продаје појединих његових делова или имовине другим лицима која нису повезана са учесником на тржишту.

Влада ближе прописује услове за одређивање заштитних мера из ст. 1. и 3. овог члана.

3. Посебна одредба о поступку појединачног изузећа рестриктивног споразума

Одлучивање по захтеву за појединачно изузеће

Члан 60. 

Решење по захтеву за појединачно изузеће рестриктивног споразума доноси се у року од 60 дана од дана подношења захтева.

Решење о појединачном изузећу нарочито садржи период трајања појединачног изузећа, као и услове изузећа.

Странка може захтевати продужење периода трајања појединачног изузећа посебним захтевом који се подноси најкасније два месеца пре истека тог периода.

По захтеву из става 3. овог члана, могу да се одреде исти или различити услови и период трајања појединачног изузећа.

Решење из става 1. овог члана Комисија може, у поступку поновљеном по службеној дужности у смислу члана 46. овог закона у року од годину дана након његовог доношења, да укине ако се битно измене услови под којима је изузеће одобрено, односно да поништи ако се изузеће заснива на нетачним или неистинито приказаним чињеницама или ако се изузеће злоупотребљава.

За издавање решења по поднетом захтеву из ст. 1. и 3. овог члана подносилац захтева плаћа таксу у висини утврђеној Тарифником из члана 31. став 2. овог закона.

4. Посебне одредбе у поступку испитивања концентрације

Обавеза пријаве концентрације

Члан 61.

Концентрација мора бити пријављена Комисији у случају да је:

1) укупан годишњи приход свих учесника у концентрацији остварен на светском тржишту у претходној обрачунској години већи од 100 милиона евра, с тим што најмање један учесник у концентрацији на тржишту Републике Србије има приход већи од десет милиона евра;

2) укупан годишњи приход најмање два учесника у концентрацији остварен на тржишту Републике Србије већи од 20 милиона евра у претходној обрачунској години, с тим што најмање два учесника у концентрацији на тржишту Републике Србије имају приход већи од по милион евра у истом периоду.

При рачунању годишњег укупног прихода из става 1. овог члана неће се рачунати приход који ти учесници на тржишту остваре у међусобној размени.

Концентрација која се спроводи путем понуде за преузимање у смислу прописа којим се уређује преузимање акционарских друштава, мора бити пријављена и кад нису испуњени услови из става 1. овог члана.

Испитивање концентрације по службеној дужности

Члан 62. 

Комисија може, по сазнању за спроведену концентрацију, спровести испитивање концентрације ако утврди да заједнички тржишни удео учесника у концентрацији на тржишту Републике Србије износи најмање 40%, односно ако основано претпостави да концентрација не испуњава услове дозвољености из члана 19. овог закона, као и у случају друге концентрације која није одобрена у складу са овим законом.

Ако се током поступка испитивања пријаве концентрације утврди да су испуњени услови за поступак испитивања по службеној дужности из става 1. овог члана, поступак ће се наставити по службеној дужности на основу закључка који доноси председник Комисије.

Терет доказивања постојања тржишног удела и услова из става 1. овог члана је на Комисији.

Комисија је дужна да донесе решење у поступку испитивања концентрације у року од четири месеца од дана покретања поступка по службеној дужности.

Пријава концентрације (нотификација)

Члан 63.

Пријава концентрације (нотификација) подноси се Комисији у року од 15 дана од дана извршења прве од следећих радњи:

1) закључења споразума или уговора;

2) објављивања јавног позива, односно понуде или затварања јавне понуде;

3) стицања контроле.

Пријава из става 1. овог члана може се поднети и када учесници на тржишту покажу озбиљну намеру за закључење уговора, потписивањем писма о намери, објављивањем намере да учине понуду или на други начин који претходи радњи из става 1. овог члана.

Када контролу над целим или над деловима једног или више учесника на тржишту стиче други учесник на тржишту, пријаву подноси учесник на тржишту који стиче контролу, а у случају заједничког улагања, пријаву подносе сви учесници на тржишту заједно.

Влада ближе прописује садржину и начин подношења пријаве концентрације.

Прекид спровођења концентрације

Члан 64.

Учесници у концентрацији дужни су да прекину спровођење концентрације до доношења решења Комисије.

У случају из члана 62. овог закона учесници у концентрацији дужни су да прекину спровођење концентрације од дана пријема закључка о покретању поступка одобрења спровођења концентрације.

Обавеза прекида концентрације из ст. 1. и 2. овог члана не спречава реализацију преузимања пријављеног надлежном органу у складу са законом којим се уређује преузимање акционарских друштава, односно законом којим се уређује приватизација, под условом да је пријава концентрације благовремена, да стицалац контроле не врши управљачка права по основу стечених права или то чини само да би одржао пуну вредност инвестиција и на основу посебног одобрења Комисије.

По захтеву за давање одобрења из става 3. овог члана одлучује закључком председник Комисије.

Одлуке у поступку испитивања концентрације

Члан 65. 

Комисија је дужна да донесе решење по пријави концентрације у року од месец дана од дана пријема потпуне пријаве у смислу прописа из члана 63. став 4. овог закона, у складу са чланом 37. овог закона, односно закључак о спровођењу испитног поступка из члана 62. став 2. овог закона.

Ако Комисија не донесе решење по пријави у року из става 1. овог члана, односно не донесе решење у поступку испитивања концентрације по службеној дужности у року из члана 62. став 4. овог закона, сматра се да је концентрација одобрена.

Комисија ће решењем одобрити концентрацију која испуњава услове дозвољености у смислу члана 19. овог закона, односно забранити у супротном.

Ако се утврди да пријава не испуњава услове из члана 61. овог закона или да подносилац није извршио допуну непотпуне пријаве по налогу Комисије, пријава се одбацује закључком који доноси председник Комисије.

За издавање решења по пријави концентрације, подносилац плаћа таксу у висини утврђеној Тарифником из члана 31. став 2. овог закона.

Ако се пријава концентрације одбаци из разлога да не испуњава услове из члана 61. овог закона, такса из става 5. овог члана се не плаћа, односно враћа се подносиоцу.

Условно одобрење концентрације

Члан 66.

Ако Комисија утврди да нема услова за одобрење концентрације, обавестиће подносиоца пријаве о битним чињеницама, доказима и осталим елементима на којима ће засновати решење и позвати га да се изјасни у остављеном року.

Подносилац пријаве може у изјашњењу предложити посебне услове које је спреман да прихвати са циљем да спровођење концентрације испуњава услове за одобрење.

Комисија ће имајући у виду предложене посебне услове, ако процени да су подобни за остваривање услова из члана 19. овог закона, донети решење којим одобрава концентрацију и одређује посебне услове и рокове за њихово извршавање, као и начин контроле извршавања услова (условно одобрење).

Мера деконцентрације

Члан 67.

Ако Комисија утврди да је спроведена концентрација за коју није издато одобрење или нису извршени услови и обавезе у случају да је концентрација условно одобрена, може донети решење којим ће учесницима у концентрацији изрећи мере потребне за успостављање или очување конкуренције на релевантном тржишту (мере деконцентрације) и то наложити учесницима да изврше поделу привредног друштва, отуђе акције или уделе, раскину уговор или изврше друге радње у циљу успостављања стања пре спровођења концентрације.

Решење из става 1. овог члана нарочито садржи рок и посебне услове испуњења датог налога.

5. Мере заштите конкуренције и процесног пенала

Мера заштите конкуренције

Члан 68. 

Учеснику на тржишту одредиће се мера заштите конкуренције, у облику обавезе плаћања новчаног износа у висини највише 10 % од укупног годишњег прихода, оствареног на територији Републике Србије и обрачунатог у складу са чланом 7. овог закона, ако:

1) злоупотреби доминантан положај на релевантном тржишту у смислу члана 16. овог закона;

2) закључи или изврши рестриктивни споразум у смислу члана 10. овог закона, односно рестриктивни споразум који није изузет у смислу члана 60. овог закона;

3) не изврши, односно не спроведе мере отклањања повреде конкуренције, односно меру деконцентрације у смислу чл. 59. и 67. овог закона;

4) спроведе концентрацију супротно обавези прекида у смислу члана 64. овог закона, односно за коју није издато одобрење за спровођење концентрације у смислу члана 65. овог закона.

Рок за плаћање износа мере заштите конкуренције одређује се истим решењем којим је одређена та мера и не може бити краћи од три месеца, нити дужи од годину дана од дана пријема решења.

Мера заштите конкуренције не може се одредити протеком пет година од дана извршења радње или пропуштања испуњења обавезе, односно од последњег дана временског периода извршења радње из става 1. овог члана.

Застарелост из става 3. овог члана прекида се сваком радњом Комисије предузетом ради утврђивања радње из става 1. овог члана и одређивања мере заштите конкуренције. Када Комисија води поступак против више учесника на тржишту или удружења учесника на тржишту, застарелост се прекида даном када је било ком од учесника на тржишту који има положај странке у поступку достављен поднесак Комисије.

После сваког прекида, застарелост почиње поново да тече, али се поступак испитивања повреде конкуренције не може водити протеком двоструког периода утврђеног ставом 3. овог члана.

Мера заштите конкуренције не може се наплатити протеком пет година од дана извршности решења Комисије, а ако је покренут управни спор, од дана правоснажности судске одлуке.

Застарелост се прекида сваком радњом надлежног органа предузетом ради наплате мере заштите конкуренције и почиње поново да тече, али се поступак наплате не може водити протеком двоструког периода утврђеног ставом 6. овог члана.

Ослобађање од обавезе из мере заштите конкуренције

Члан 69.

Учесник споразума из члана 10. овог закона, који је први Комисији пријавио постојање споразума или доставио доказе на основу којих је Комисија донела решење о повреди из члана 10. став 1. овог закона, ослобађа се од обавезе плаћања новчаног износа мере заштите конкуренције.

Ослобађање од обавезе плаћања новчаног износа из става 1. овог члана примениће се под условом да Комисија, у тренутку достављања доказа, није имала сазнање о постојању споразума из члана 10. став 1. овог закона или је имала сазнање али није имала довољно доказа да донесе закључак о покретању поступка.

Учеснику споразума из члана 10. став 1. овог закона који не испуњава услове за ослобађање од обавезе плаћања новчаног износа, висина плаћања новчаног износа мере заштите конкуренције може бити смањена под условом да у току поступка Комисији достави доказе који у том тренутку нису били доступни, а који омогућавају окончање поступка и доношење решења о повреди из члана 10. став 1. овог закона.

Одредбе ст. 1. до 3. овог члана не примењују се на учесника споразума који је иницирао закључење споразума из члана 10. став 1. овог закона.

Влада ближе уређује услове за ослобађање од обавезе плаћања новчаног износа из ст. 1. до 4. овог члана.

Мера процесног пенала

Члан 70. 

Учеснику на тржишту одређује се мера плаћања процесног пенала у износу од 500 евра до 5.000 евра за сваки дан понашања супротно налогу Комисије датом у поступку, односно непоступања по том налогу, под условима из члана 57. овог закона, ако:

1) не поступи по захтеву Комисије да јој достави, саопшти, стави на увид или омогући приступ траженим подацима, онемогући улазак у просторије или на други начин спречи увиђај, односно достави или саопшти нетачне, непотпуне или лажне податке, укључујући податке у смислу чл. 44, 47. и 48. овог закона;

2) не поступи по привременој мери из члана 56. овог закона;

3) не поднесе пријаву концентрације у року из члана 63. став 1. овог закона.

Процесни пенал не може да износи више од 10% укупног годишњег прихода обрачунатог у складу са чланом 7. овог закона.

Рок за плаћање процесног пенала одређује се истим решењем којим је одређена та мера и не може бити краћи од једног нити дужи од три месеца од дана пријема решења.

Мера плаћања процесног пенала не може се одредити нити наплатити протеком једне године од дана пропуштања радње из става 1. овог члана.

VI. СУДСКА КОНТРОЛА

Судска контрола решења Комисије

Члан 71.

Против коначног решења Комисије може се поднети тужба суду у року од 30 дана од дана достављања решења странци, по којој одлучује Управни суд.

Подношење тужбе не одлаже извршење решења.

Комисија може по захтеву подносиоца тужбе да одложи извршење решења до правоснажности судске одлуке, ако би извршење тог решења нанело ненадокнадиву штету за тужиоца, а нарочито ако би вероватно довело до стечаја или престанка обављања пословне делатности тужиоца, под условом да одлагање није противно јавном интересу.

Уз захтев за одлагање подноси се доказ о поднетој тужби.

По захтеву за одлагање извршења одлучује Савет, најкасније до истека рока за плаћање одређеног у решењу.

Судски поступак

Члан 72. 

У поступку пред судом ради испитивања законитости решења Комисије, примењују се одредбе закона којим се уређују управни спорови, ако овим законом није другачије прописано.

Законитост решења Комисије, у делу одлуке о висини новчаног износа одређене управне мере, испитује се у односу на услове за ту одлуку прописане овим законом и подзаконским актима.

Ако суд утврди да је оспорено решење Комисије незаконито само у делу који се односи на висину новчаног износа одређене управне мере, по правилу ће пресудом преиначити оспорено решење у том делу, под условима прописаним законом којим се уређују управни спорови.

Рок за доставу тужбе са прилозима Комисији на одговор је 15 дана од дана пријема у суду, а рок за давање одговора је 30 дана од дана пријема тужбе на изјашњење.

Суд ће донети одлуку по тужби најкасније у року од три месеца од пријема одговора на тужбу односно од протека рока за одговор на тужбу.

Рок за доставу ванредног правног средства са прилозима на изјашњење је 15 дана од дана пријема у суду, а рок за давање одговора је 30 дана од дана пријема ванредног правног средства на изјашњење.

Врховни касациони суд ће донети одлуку о ванредном правном средству најкасније у року од три месеца од пријема одговора на ванредно правно средство односно од протека рока за овај одговор.

Накнада штете

Члан 73.

Накнада штете која је проузрокована актима и радњама које представљају повреду конкуренције у смислу овог закона, а која је утврђена решењем Комисије, остварује се у парничном поступку пред надлежним судом.

Решење Комисије из става 1. овог члана не претпоставља да је штета наступила, већ се иста мора доказивати у судском поступку.

VII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 74.

На поступке који су започети до дана почетка примене овог закона примењују се прописи по којима су започети.

Члан 75.

Даном почетка примене овог закона Комисија за заштиту конкуренције која је основана Законом о заштити конкуренције ("Службени гласник РС", број 79/05), наставља са радом у складу са одредбама овог закона.

Члан 76.

Председник и чланови Савета Комисије, обављају дужност председника Комисије и чланова Савета, у складу са овим законом, до избора органа Комисије, у складу са овим законом.

Члан 77.

До почетка рада Управног суда у складу са законом којим се уређују судови, по тужбама против решења Комисије суди Виши трговински суд.

До избора председника и судија Врховног касационог суда, плата председника Комисије, односно чланова Савета, утврђује се у висини плате председника, односно судија Врховног суда.

Члан 78.

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о заштити конкуренције ("Службени гласник РС", број 79/05).

Члан 79.

Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона биће донети до почетка примене овог закона.

Члан 80.

До доношења подзаконских аката на основу овлашћења из овог закона примењиваће се подзаконски акти донети до дана почетка примене овог закона, осим одредаба које су у супротности са овим законом.

Члан 81.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. новембра 2009. године.


立法 取代 (1 文本) 取代 (1 文本)
无可用数据。

WIPO Lex编号 RS060