Редакцијски пречишћен текст
ЗАКОН
о ауторском и сродним правима
„Службени гласник РС“, бр. 104 од 16. децембра 2009, 99 од 27. децембра 2011, 119 од 17. децембра 2012, 29 од 18. марта 2016 - УС, 66 од 18. септембра 2019.
I. ПРЕДМЕТ ЗАКОНА
Члан 1.
Овим законом уређују се права аутора књижевних, научних, стручних и уметничких дела (у даљем тексту: ауторско право), право интерпретатора, право првог издавача слободног дела, права произвођача фонограма, видеограма, емисија, база података и право издавача штампаних издања као права сродна ауторском праву (у даљем тексту: сродна права), начин остваривања ауторског и сродних права и судска заштита тих права.
II. АУТОРСКО ПРАВО
1. Ауторско дело
Члан 2.
Ауторско дело је оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.
Ауторским делом сматрају се, нарочито:
1) писана дела (књиге, брошуре,чланци, преводи, рачунарски програми са пратећом техничком и корисничком документацијом* у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
2) говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
3) драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
4) музичка дела, са речима или без речи;
5) филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
6) дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
7) дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
8) картографска дела (географске и топографске карте);
9) планови, скице, макете и фотографије;
10) позоришна режија.
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 3.
Незавршено ауторско дело, делови ауторског дела, као и наслов ауторског дела сматрају се ауторским делом ако испуњавају услове из члана 2. став 1. овог закона.
Брисан је ранији став 2. (види члан 1. Закона - 99/2011-50)
Члан 4.
Прераде ауторских дела сматрају се ауторским делом ако испуњавају услове из члана 2. став 1. овог закона.
Дело прераде је дело у коме су препознатљиви карактеристични елементи прерађеног (изворног) дела (музичке обраде, аранжмани, адаптације и друго).
Заштита ауторског дела из става 1. овог члана ни на који начин не ограничава права аутора изворног дела.
Члан 5.
Ауторским делом сматра се и збирка, која с обзиром на избор и распоред саставних делова, испуњава услове из члана 2. став 1. овог закона (енциклопедија, зборник, антологија, изабрана дела, музичка збирка, збирка фотографија, графичка мапа, изложба и сл.).
Ауторским делом се сматра и збирка народних књижевних и уметничких творевина, као и збирка докумената, судских одлука и сличне грађе, која с обзиром на избор и распоред њене садржине* испуњава услове из члана 2. став 1. овог закона.
Брисан је ранији став 3. (види члан 2. Закона - 66/2018-30)
Заштита збирке ни на који начин не ограничава права аутора дела која су саставни део збирке.
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 5а*
База података, у смислу овог закона, је збирка засебних података, ауторских дела или других материјала уређених на систематичан или методичан начин, који су појединачно доступни електронским или другим путем.*
Ауторским делом сматра се база података која с обзиром на избор и распоред њене садржине испуњава услове из члана 2. став 1. овог закона.*
Заштита ауторским правом се не односи на садржину базе података нити се таквом заштитом на било који начин ограничавају права која постоје на том садржају.*
Заштита базе података која је доступна електронским путем не односи се на рачунарске програме који су коришћени за њену израду или њен рад.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 6.
Ауторскоправном заштитом нису обухваћене опште идеје, поступци, методе рада, или математички концепти као такви, као и начела, принципи и упутства који су садржани у ауторском делу.
Не сматрају се ауторским делом:
1) закони, подзаконски акти и други прописи;
2) службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију;
3) службени преводи прописа и службених материјала државних органа и органа који обављају јавну функцију;
4) поднесци и други акти у управном или судском поступку.
Члан 7.
Ауторско дело је објављено кад је, на било који начин и било где у свету, први пут саопштено јавности од стране аутора, односно лица које је он овластио.
Ауторско дело је саопштено јавности ако је учињено доступним већем броју лица која нису међусобно повезана родбинским или другим личним везама.
Ауторско дело је издато кад су примерци дела пуштени у промет од стране аутора, односно лица које је он овластио, у броју који, имајући у виду врсту и природу дела, може да задовољи потребе јавности.
Дело ликовне уметности се сматра издатим и онда кад је оригинални примерак, или најмање једна копија дела учињена трајно приступачном јавности од стране аутора, односно лица са његовом дозволом.
2. Настанак права
Члан 8.
Аутор ужива морална и имовинска права у погледу свог ауторског дела од тренутка настанка ауторског дела.
3. Субјекат ауторског права
Члан 9.
Аутор је физичко лице које је створило ауторско дело (у даљем тексту: дело).
Аутором се сматра лице чије су име, псеудоним или знак назначени на примерцима дела или наведени приликом објављивања дела, док се не докаже друкчије. Изузетно, правно или физичко лице чији назив, односно име је на уобичајен начин назначено на филмском делу сматра се произвођачем тог дела, док се не докаже друкчије.
Аутор дела је носилац ауторског права.
Поред аутора носилац ауторског права може бити и лице које није аутор, а које је у складу са овим законом стекло ауторско право.
Члан 10.
Коаутор је физичко лице које је заједничким стваралачким радом са другим лицем створило дело.
Коаутори су носиоци заједничког ауторског права на коауторском делу, ако овим законом или уговором којим се уређују њихови међусобни односи није друкчије предвиђено.
Ако је коауторско дело рачунарски програм или база података, ауторско право на таквом рачунарском програму, односно бази података, припада свим коауторима.*
За остваривање ауторског права и преношење тог права неопходна је сагласност свих коаутора. Коаутор не сме ускратити своју сагласност противно начелу савесности и поштења, нити чинити било шта што шкоди или би могло шкодити интересима осталих коаутора.
Сваки коаутор је овлашћен да подноси тужбе за заштиту ауторског права на коауторском делу, с тим да може да поставља тужбене захтеве само у своје име и за свој рачун.
Ако се нису друкчије споразумели коаутори деле економску корист од искоришћавања коауторског дела сразмерно стварном доприносу, који је сваки дао у стварању дела.
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 11.
Коауторима филмског дела се сматрају писац сценарија, режисер и главни сниматељ.
Ако је музика битан елеменат филмског дела (музички филм) и компонована је за то дело, онда је и композитор коаутор филмског дела.
Ако се ради о цртаном, односно анимираном филму или су цртеж или анимација битни елементи филмског дела, онда је и главни аниматор коаутор филмског дела.
Члан 12.
Ако два или више аутора споје своја дела ради заједничког искоришћавања, сваки од аутора задржава ауторско право на свом делу.
Односи између аутора спојених дела се утврђују уговором.
Члан 13.
Ауторско право на ауторском делу чији аутор није познат (анонимно дело или дело под псеудонимом) остварује:
1) за издато дело – издавач;
2) за објављено али неиздато дело – лице које је дело објавило.
Ако се докаже да лица из става 1. овог члана нису стекла од аутора или његовог правног следбеника право на издавање, односно објављивање дела, одредбе става 1. овог члана не примењују се.
Кад се утврди идентитет аутора дела из става 1. овог члана, престају права издавача, односно лица које је дело објавило.
4. Садржина ауторског права
4.1. Морална права аутора
4.1.1. Право патернитета
Члан 14.
Аутор има искључиво право да му се призна ауторство на његовом делу.
4.1.2. Право на назначење имена
Члан 15.
Аутор има искључиво право да његово име, псеудоним или знак буду назначени на сваком примерку дела, односно наведени приликом сваког јавног саопштавања дела, изузев ако је то, с обзиром на конкретни облик јавног саопштавања дела, технички немогуће или нецелисходно.
4.1.3. Право об јављивања
Члан 16.
Аутор има искључиво право да објави своје дело и да одреди начин на који ће се оно објавити.
До објављивања дела само аутор има искључиво право да јавно даје обавештења о садржини дела или да описује своје дело.
4.1.4. Право на заштиту интегритета дела
Члан 17.
Аутор има искључиво право да штити интегритет свог дела, и то нарочито:
1) да се супротставља изменама свог дела од стране неовлашћених лица;
2) да се супротставља јавном саопштавању свог дела у измењеној или непотпуној форми, водећи рачуна о конкретном техничком облику саопштавања дела и доброј пословној пракси;
3) да даје дозволу за прераду свог дела.
4.1.5. Право на супротстављање недосто јном искоришћавању дела
Члан 18.
Аутор има искључиво право да се супротставља искоришћавању свог дела на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед.
4.2. Имовинска права аутора
Члан 19.
Аутор има право на економско искоришћавање свог дела, као и дела које је настало прерадом његовог дела.
За свако искоришћавање ауторског дела од стране другог лица аутору припада накнада ако овим законом или уговором није друкчије одређено.
4.2.1. Право на * умножавање
*Службени гласник РС, број 99/2011
Члан 20.
Аутор има искључиво право да другоме дозволи или забрани бележење и умножавање свог дела у целости или делимично, било којим средствима, у било ком облику, на било који трајни или привремени, посредни или непосредни начин.*
Дело се умножава нарочито, графичким поступцима, фотокопирањем и другим фотографским поступцима којима се постиже исти резултат, звучним или визуелним снимањем, изградњом дела архитектуре, смештањем дела у електронском облику у меморију рачунара.*
Умножавање дела постоји независно од броја примерака дела, технике којом су умножени и трајности примерака.
Ако је ауторско дело рачунарски програм, умножавањем се сматра и * пуштање програма у рад на рачунару.
Аутор рачунарског програма има искључиво право да дозволи или забрани умножавање рачунарског програма који је настао као резултат прилагођавања, превођења, аранжирања или измене његовог рачунарског програма, без утицаја на права лица које је извршило такве измене.**
*Службени гласник РС, број 99/2011
*Службени гласник РС, број 66/2019
4.2.2. Право стављања примерака дела у промет
Члан 21.
Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи стављање у промет оригинала или умножених* примерака свог дела, продајом или другим начином преноса својине.*
Стављање примерака дела у промет обухвата и:
1) нуђење примерака дела ради стављања у промет;
2) складиштење примерака дела ради стављања у промет;
3) увоз примерака дела.
Право аутора на стављање примерака дела у промет не делује према оном власнику примерка дела који је тај примерак легално прибавио у Републици Србији од аутора или од ауторовог правног следбеника (исцрпљење права). Власник може слободно отуђити примерак дела који је легално прибавио од аутора или ауторовог правног следбеника.
*Службени гласник РС, број 99/2011
4.2.3. Право давања примерака дела у закуп
Члан 22.
Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи давање оригинала или умножених примерака свог дела у закуп. Давање у закуп, у смислу овог закона, је давање оригинала или умножених примерака дела другоме на коришћење на ограничено време у сврху остваривања непосредне или посредне имовинске користи.*
Ако аутор уступи произвођачу фонограма, односно видеограма своје право из става 1. овог члана он задржава право на правичну накнаду од давања у закуп примерака ауторског дела (дела забележеног на видео касети, аудио касети, компакт диску и сл.).
Аутор се не може одрећи права на накнаду из става 2. овог члана.
Право из става 1. овог члана се не исцрпљује продајом или другим радњама стављања у промет оригинала или умножених примерака дела.*
*Службени гласник РС, број 99/2011
Члан 23.
Аутор нема искључиво право из члана 22. став 1. овог закона ако је реч о:
1) грађевински реализованом делу архитектуре;
2) делу примењене уметности, реализованом у виду индустријског или занатског производа;
3) делу које је настало или је умножено ради давања у закуп као искључивог облика искоришћавања дела, уговореног између аутора и власника примерка дела.
Брисан је назив изнад члана 24. (види члан 5. Закона - 99/2011-50)
Члан 24.
Брисан је (види члан 5. Закона - 99/2011-50)
4.2.5. Право извођења
Члан 25.
Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи извођење свога дела.
Извођењем, у смислу става 1. овог члана, сматра се јавно саопштавање несценских дела (говор, музика) уживо пред публиком.
4.2.6. Право представљања
Члан 26.
Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи представљање свога дела.
Представљањем, у смислу става 1. овог члана, сматра се јавно саопштавање сценских дела (драмско, драмско-музичко, кореографско, пантомимско дело) уживо пред публиком.
4.2.7. Право преношења извођења или представљања
Члан 27.
Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи преношење извођења или представљања свог дела.
Преношењем извођења или представљања, у смислу става 1. овог члана, сматра се истовремено јавно саопштавање дела, које се изводи или представља публици која се налази изван простора у коме се дело изводи или представља уживо, уз помоћ техничких уређаја као што су звучник, односно екран и звучник.
4.2.8. Право емитовања
Члан 28.*
Аутор, односно носилац ауторског права има искључиво право да дозволи или забрани емитовање свог ауторског дела.*
У смислу овог закона емитовањем се сматра саопштавање ауторског дела јавности преносом радијских или телевизијских програмских сигнала од субјекта који врши емитовање (у даљем тексту: радиодифузна организација), до пријемних уређаја путем мреже предајника (земаљско емитовање), кабловских дистрибутивних система (кабловско емитовање) или сателитских станица (сателитско емитовање).*
*Службени гласник РС, број 66/2019
4.2.8.а Сателитско емитовање у Републици Србији*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 28а*
У смислу овог закона, под сателитом се подразумева сваки сателит који ради у радио- фреквенцијском опсегу који је, сходно прописима који уређују област електронских комуникација, намењен емитовању сигнала за пријем од стране јавности или је намењен затвореној комуникацији од тачке до тачке.*
Сателитско емитовање у Републици Србији постоји, у смислу члана 28. овог закона, ако су под контролом и одговорношћу радиодифузне организације, радијски или телевизијски програмски сигнали, ради пријема од стране јавности, уведени у Републици Србији у непрекинути комуникациони ланац који води према сателиту и од сателита према Земљи.*
Сателитско емитовање у Републици Србији постоји и онда када се увођење радијских или телевизијских програмских сигнала из става 1. овог члана одиграва у држави која не обезбеђује сличан или виши ниво заштите од оног који је предвиђен одредбама овог закона, под условом:*
1) да се трансмитер са ког су послати програмски сигнали до сателита налази на територији Републике Србије, или*
2) да је радиодифузна организација која је основана и која има седиште на територији Републике Србије наручила увођење радијских или телевизијских програмских сигнала из става 2. овог члана, уколико се трансмитер са ког су послати програмски сигнали до сателита не налази на територији Републике Србије.*
Права која за ауторе и носиоце ауторског права произлазе из одредаба овог закона сходно се остварују према лицу које користи трансмитер из става 3. тачка 1) овог члана, односно према организацији за радио дифузију из става 3. тачка 2) овог члана.*
Ако су програмски сигнали из става 2. овог члана кодирани, сателитско емитовање ће постојати под условом да је радиодифузна организација омогућила јавности да набави средства за декодирање или је то учинило треће лице, на основу њеног овлашћења.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
4.2.9. Право реемитовања и кабловског реемитовања*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 29.*
Аутор, односно носилац ауторског права има искључиво право да дозволи или забрани реемитовање и кабловско реемитовање свог ауторског дела.*
У смислу овог закона, реемитовањем се сматра истовремено саопштавање ауторског дела јавности у неизмењеном и целовитом облику од стране лица различитог од радиодифузне организације која ауторско дело изворно емитује.*
Кабловско реемитовање се одвија путем кабловског или микроталасног система и подразумева истовремено, неизмењено и непрекинуто реемитовање иницијалне жичне, бежичне или сателитске емисије телевизијског или радио програма који је намењен за пријем од стране јавности.*
У случају кабловског реемитовања аутор, односно носилац ауторског права, остварује своје право само преко организације за колективно остваривање ауторског права.*
Одредба става 3. овог члана не примењује се у случају кабловског реемитовања преноса телевизијског или радио програма који је власништво радиодифузне организације или на којем је радиодифузна организација стекла права од трећих лица.*
У случају да радиодифузна организација и кабловски оператор не постигну споразум о условима кабловског реемитовања емисије радиодифузне организације, свака од заинтересованих страна може да се обрати за помоћ једном или већем броју медиjатора.*
Уколико медијатор достави заинтересованим странама предлог за решавање спора, сматраће се да су заинтересоване стране прихватиле предлог медијатора уколико у року од три месеца од дана пријема предлога, не одбију тај предлог у писаној форми.*
На поступак медијације из овог члана сходно се примењују одредбе закона којим се уређује медијација, уколико овим законом није другачије прописано.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
4.2.10. Право на јавно саопштавање , укључу јући интерактивно чињење дела доступним јавности
Члан 30.
Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи јавно саопштавање дела, укључујући чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере.
Право из става 1. овог члана се не исцрпљује било којом радњом јавног саопштавања дела, укључујући чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин прописан ставом 1. овог члана.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
4.2.11. Право на прилагођавање , аранжирање и другу измену дела
Члан 31.
Аутор има искључиво право да другоме дозволи или забрани прилагођавање, превођење,* аранжирање и друге измене дела.
*Службени гласник РС, број 99/2011
4.2.12. Право јавног саопштавања дела ко је се емиту је
Члан 32.
Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи да његово дело које се емитује, односно реемитује истовремено јавно саопштава публици на јавним местима као што су возила јавног саобраћаја, ресторани, чекаонице и сл. путем техничких уређаја као што су радио апарат или телевизор.
4.2.13. Право јавног саопштавања дела са носача звука или слике
Члан 33.
Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи да његово дело које је забележено на носачу звука, односно носачу слике (компакт диск, аудио касета, видео касета, филмска трака, оптички диск, дијапозитив) јавно саопштава уз помоћ техничких уређаја за репродуковање звука, односно слике.
4.3. Права аутора према власнику примерка ауторског дела
4.3.1. Право на приступ примерку дела
Члан 34.
Аутор има право да од власника примерка његовог дела тражи да му омогући приступ том примерку, ако је то неопходно ради умножавања дела, и ако се тиме битно не угрожавају оправдани интереси власника, односно лица које држи тај примерак дела.
Власник дела, односно лице које држи примерак дела из става 1. овог члана није дужно да аутору преда примерак дела.
4.3.2. Право слеђења
Члан 35.*
Ако је оригинал дела ликовне уметности после прве продаје од стране аутора поново продат, аутор има право да буде обавештен о продаји и новом власнику, као и да потражује накнаду у обиму који је прописан овим чланом.*
Као оригинали дела ликовне уметности из става 1. овог члана сматрају се дела графичке или пластичне уметности као што су слике, цртежи, колажи, уметничке слике, гравуре, графике, литографије, скулптуре, таписерије, уметничка дела израђена у керамици или стаклу, фотографије, под условом да их је створио аутор својеручно или се ради о примерцима који се сматрају изворним уметничким делима сходно одредби става 3. овог члана.**
Оригиналом дела ликовне уметности из става 1. овог члана сматрају се и умножени примерци тог дела (репродукције), ако их је у ограниченом броју израдио сам аутор или лице које је он овластио. Такви примерци морају да буду на уобичајени начин нумерисани и потписани или на други начин обележени од стране аутора.*
Одредба става 1. овог члана примењује се на све радње препродаје у које су укључени као продавци, купци или посредници лица која се професионално баве трговином уметничким делима као што су продајни салони, уметничке галерије, аукцијске куће и сл.*
За обавезе из става 1. овог члана солидарно одговарају продавац, купац и посредник.*
Накнада на основу права слеђења плаћа се у проценту од продајне цене оригинала без пореза.*
Накнада из става 6. овог члана износи:*
1) 4% од продајне цене остварене у износу од 100.000 – 5.000.000 динара;*
2) 3% од продајне цене остварене у износу од 5.000.001 – 20.000.000 динара;*
3) 1% од продајне цене остварене у износу од 20.000.001 – 35.000.000 динара;*
4) 0,5% од продајне цене остварене у износу од 35.000.001 – 50.000.000 динара;*
5) 0,25% од продајне цене остварене у износу који прелази 50.000.001 динара.*
Независно од продајне цене оригинала, накнада на основу права слеђења не сме да износи више од 1.300.000 динара.*
Лица наведена у ставу 5. овог члана дужна су да у року од 30 дана од дана када је продаја извршена, обавесте аутора о износу продајне цене, имену, односно називу и адреси продавца, купца и посредника. Обавеза плаћања накнаде из овог члана доспева у року од 30 дана од дана када је продаја извршена.*
*Службени гласник РС, број 99/2011
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 36.*
Аутор се не може одрећи права слеђења нити може њиме располагати. После смрти аутора право слеђења прелази на његове наследнике.*
Право слеђења не може бити предмет принудног извршења.*
Аутор има право да, у року од три године од препродаје оригинала дела ликовне уметности, захтева од лица наведених у члану 35. став 5. овог закона, било коју информацију која му је потребна за обезбеђење наплате накнаде која му припада од те препродаје.
*Службени гласник РС, број 99/2011
4.3.3. Право забране излагања оригиналног примерка дела ликовне уметности
Члан 37.
Власник оригиналног примерка дела сликарства, скулптуре и фотографије има право да тај примерак излаже, без обзира на то да ли је дело објављено, осим ако је аутор, приликом отуђења тог оригиналног примерка, то изричито и у писаној форми забранио.
Аутор не може забранити излагање оригиналног примерка дела који припада музеју, галерији или другој сличној јавној институцији.
4.3.4. Прече право аутора на прераду примерка дела архитектуре
Члан 38.
Ако власник грађевине као материјализованог примерка дела архитектуре има намеру да врши одређене измене на грађевини обавезан је да прераду дела прво понуди аутору ако је доступан. Аутор је дужан да се о понуди власника грађевине изјасни у року од 30 дана од дана пријема понуде.
Аутор архитектонског дела не може да се противи изменама свог дела ако је потреба за изменама дела произашла из околности, као што су сигурносни или технички разлози.
Ако се измене на грађевини врше према делу прераде које није сачинио аутор, морају се поштовати морална права аутора.
4.4. Право аутора на посебну накнаду
Члан 39.
Када се ауторско дело умножава без дозволе аутора, сходно одредбама члана 46. ст. 1. и 2. овог закона, аутори дела за која се, с обзиром на њихову природу, може очекивати да ће бити умножавана фотокопирањем или снимањем на носаче звука, слике или текста за личне некомерцијалне потребе физичких лица (књижевна, музичка, филмска дела и др.) имају право на посебну накнаду од увоза, односно продаје техничких уређаја и празних носача звука, слике и текста за које се оправдано може претпоставити да ће бити коришћени за такво умножавање.*
Накнаду из става 1. овог члана плаћају произвођачи уређаја за тонско и визуелно снимање, произвођачи уређаја за фотокопирање или других уређаја са сличном техником умножавања, произвођачи празних носача звука, слике и текста, и солидарно са њима увозници уређаја за тонско и визуелно снимање, уређаја за фотокопирање или других уређаја са сличном техником умножавања и празних носача звука, слике и текста, осим ако се ради о увозу малих количина намењених за приватно и некомерцијално коришћење, као део личног пртљага.
Ако се уређаји и предмети из става 1. овог члана не производе у Републици Србији, накнаду плаћа увозник.
Обавеза плаћања накнаде из става 1. овог члана настаје:
1) при првој продаји у Републици Србији или увозу у Републику Србију, нових уређаја за тонско и визуелно снимање;
2) при првој продаји у Републици Србији или увозу у Републику Србију, празних носача звука, слике и текста;
3) при првој продаји у Републици Србији или увозу у Републику Србију, нових уређаја за фотокопирање или других уређаја са сличном техником умножавања.
У случају умножавања ауторских дела фотокопирањем или сличном техником, поред права на накнаду из става 1. овог члана аутор има право и на накнаду од правног или физичког лица које пружа услуге фотокопирања уз накнаду.
Лица из става 2. овог члана не плаћају накнаду за:
1) техничке уређаје и празне носаче звука, слике и текста ако су они намењени извозу;
2) техничке уређаје који се уобичајено не користе за умножавање ауторских дела за личне, некомерцијалне потребе (на пример, студијска опрема и уређаји, диктафони и сл.);
3) празне носаче звука, слике и текста применљиве искључиво уз техничке уређаје из става 6. тачка 2. овог члана;**
4) брисана је (види члан 11. Закона - 66/2019-30)
5) рачунаре, рачунарску опрему, компоненте и рачунарске меморије, изузев ако неки од тих уређаја није изричито наведен у листи из става 12. овог члана.**
Обвезник плаћања посебне накнаде који је платио посебну накнаду за уређаје и предмете са листе из става 12. овог члана, који су касније отпремљени са територије Републике Србије, има право на враћање плаћене посебне накнаде.**
Лица из ст. 2. и 5. овог члана дужна су, на захтев организације за колективно остваривање ауторског и сродних права, да доставе информације о типу и броју продатих, односно увезених уређаја или носача звука, слике и текста, као и информације о броју учињених фотокопија, као основ за израчунавање накнаде. Информације добијене на овај начин, организација може користити само за обрачунавање накнаде и не сме их користити у друге сврхе.
Накнаде из ст. 1. и 5. овог члана су правичне накнаде при чијем одређивању се узима у обзир вероватна штета која аутору настаје када се његово дело без његовог одобрења умножава за личне некомерцијалне потребе, примена техничких мера заштите као и друге околности које могу утицати на правилно одмеравање износа посебне накнаде.
Аутори могу остварити своје право на накнаду из ст. 1. и 5. овог члана само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.
Аутор се не може одрећи права на посебну накнаду из ст. 1. и 5. овог члана. Право на посебну накнаду не може бити предмет одрицања, располагања за живота и принудног извршења.*
Листу техничких уређаја и предмета за које постоји обавеза плаћања посебне накнаде према условима из ст. 1–9. овог члана утврђује Влада (у даљем тексту: уређаји и предмети са листе Владе).***
У случају сумње да ли се за неки уређај или предмет са листе Владе који има више функција плаћа посебна накнада, постојање обавезе плаћања посебне накнаде утврђује се на основу превасходне намене уређаја или предмета.**
*Службени гласник РС, број 99/2011
**Службени гласник РС, број 119/2012
***Службени гласник РС, број 66/2019
4.5. Право аутора на накнаду за давање на послугу
Члан 40.*
У случају давања на послугу оригинала или умножених примерака ауторских дела, од стране јавних библиотека, односно других институција* намењених јавности** којима је то делатност, аутор има право на* правичну накнаду**.*
Давање на послугу, у смислу овог закона, је давање оригинала или умножених примерака дела на коришћење,* од стране институција намењених јавности** у временски ограниченом периоду, без остваривања непосредне или посредне имовинске користи.*
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се приликом давања на послугу:*
1) оригинала или умножених примерака библиотечког материјала у националним библиотекама, библиотекама јавних образовних институција и јавним специјализованим библиотекама;*
2) оригинала или умножених примерака дела примењених уметности, односно индустријског дизајна;*
3) грађевина;*
4) оригинала или умножених примерака дела која међусобно позајмљују институције из става 1. овог члана.*
Право из става 1. овог члана може се остварити само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.*
*Службени гласник РС, број 99/2011
**Службени гласник РС, број 66/2019
5. Ограничења ауторског права
5.1. Заједничка одредба
Члан 41.
У случајевима искоришћавања ауторског дела на основу одредаба овог закона о ограничењу ауторског права, морају се навести име аутора дела и извор из кога је дело преузето (издавач дела, година и место издања, часопис, новина, телевизијска или радио станица где је дело, односно одломак дела изворно објављен или непосредно преузет и сл.).
У сваком конкретном случају, обим ограничења искључивих права не сме бити у супротности са нормалним искоришћавањем дела нити сме неразумно вређати легитимне интересе аутора, односно носиоца права.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
5.2. Суспензија искључивих права и права на накнаду
Члан 42.
Без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде објављено ауторско дело може се умножавати и јавно саопштавати ради спровођења поступка пред судским или другим државним органима или у сврху обезбеђења јавне сигурности*.
*Службени гласник РС, број 99/2011
Члан 43.*
Дозвољено је, у оквиру извештавања јавности путем штампе, радија, телевизије и других медија о текућим догађајима, у обиму који одговара сврси и начину извештавања о текућем догађају, без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде:*
1) умножавање примерака објављених дела која се појављују као саставни део текућег догађаја о коме се јавност извештава;*
2) припремање и умножавање кратких извода или сажетака из новинских и других сличних чланака у прегледима штампе;*
3) умножавање политичких, верских и других говора одржаних на јавним скуповима, у државним органима, верским установама или приликом државних или верских свечаности;*
4) слободно коришћење дневних информација и вести које имају природу новинског извештаја.*
Одредба става 1. овог члана сходно се примењује на све облике јавног саопштавања поменутих дела.*
*Службени гласник РС, број 99/2011
Члан 44.*
Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде за некомерцијалне сврхе наставе:*
1) јавно извођење или представљање објављених дела у облику непосредног поучавања на настави;*
2) јавно извођење или представљање објављених дела на школским приредбама, под условом да интерпретатори не приме накнаду за своје извођење и да се не наплаћују улазнице;*
3) јавно саопштавање емитованих школских емисија путем техничких уређаја унутар образовне установе.*
*Службени гласник РС, број 99/2011
Члан 45.*
Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање дела од стране јавних библиотека, образовних установа, музеја и архива, само за сопствене архивске потребе, ако се дело умножава из сопственог примерка и ако таквим умножавањем ове институције немају намеру да остваре непосредну или посредну имовинску корист.*
*Службени гласник РС, број 99/2011
Члан 46.
Дозвољено је физичком лицу да без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножава примерке објављеног дела за личне некомерцијалне потребе, чиме није искључена примена члана 208. став 1. тач. 4. и 5. овог закона.
Умножени примерци дела из става 1. овог члана не смеју се стављати у промет нити користити за било који други облик јавног саопштавања дела.
Одредба става 1. овог члана не односи се на:
1) снимање извођења, представљања и приказивања дела;
2) тродимензионалну реализацију планова за дела ликовне уметности;
3) грађевинску реализацију дела архитектуре;
4) прављење нове грађевине по узору на постојећу грађевину која је ауторско дело;
5) рачунарске програме и електронске базе података;*
6) умножавање писаних дела у обиму целе књиге, осим ако су примерци те књиге распродати најмање две године;*
7) умножавање нотних записа музике, осим ручним преписивањем.*
Обештећење због коришћења дела на начин предвиђен ст. 1. и 2. овог члана, аутори имају на основу одредаба члана 39. овог закона.
*Службени гласник РС, број 99/2011
Члан 47.*
Ако је ауторско дело рачунарски програм и ако уговором није нешто друго предвиђено, дозвољено је лицу које је на законит начин прибавило примерак рачунарског програма да без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде:*
1) трајно или привремено умножи рачунарски програм или поједине његове делове, било којим средствима и у било ком облику, онда када је то неопходно за коришћење рачунарског програма у складу са његовом наменом;*
2) отклања грешке у рачунарском програму имајући у виду његову намену;*
3) учитава, приказује, покреће, преноси или смешта рачунарски програм у меморију рачунара ако је то неопходно за умножавање рачунарског програма из тачке 1) овог става;*
4) преводи, прилагођава, аранжира и врши друге измене рачунарског програма као и умножених резултата тих радњи.*
Уговором се не може забранити прављење резервне копије рачунарског програма на трајном телесном носачу уколико је то неопходно за његово коришћење.*
Лице које има право да користи примерак рачунарског програма овлашћено је да, без дозволе носиоца права, посматра, испитује или тестира рад рачунарског програма са циљем да утврди идеје и принципе на којима почива било који од елемената рачунарског програма, под условом да то чини док предузима радње учитавања, приказивања, покретања, преноса или смештање програма за које је овлашћен да их чини.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 47а*
Дозвољено је без дозволе носиоца права умножавање изворног кода и превод његове форме ако је то неопходно ради прибављања података неопходних за постизање интероперабилности независно створеног рачунарског програма са другим програмима, под следећим условима:*
1) да радње из става 1. овог члана предузима носилац лиценце или друга особа која има право да користи примерак програма или лице које је од стране тих лица овлашћено да предузима те радње;*
2) да подаци који су неопходни за постизање интероперабилности нису на други начин били доступни лицима из тачке 1) овог става;*
3) да су радње из става 1. овог члана ограничене на делове оригиналног програма који су неопходни за постизање интероперабилности.*
Подаци добијени применом одредбе става 1. овог члана могу да се користе искључиво ради постизања интероперабилности независно створеног рачунарског програма.*
Подаци добијени радњама из става 1. овог члана не смеју се:*
1) саопштавати другима, осим ако је то неопходно за постизање интероперабилности независно створеног рачунарског програма;*
2) користити за развој, производњу или рекламирање рачунарског програма који је суштински сличан у изразу рачунарском програму чија се декомпилација врши или за било коју другу радњу којом се повређује ауторско право на том програму.*
Одредбе уговора које су у супротности са одредбама овог члана су ништаве.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 48.
Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде привремено умножавање ауторског дела, под следећим условима:
1) умножавање је пролазно или случајно;
2) умножавање чини саставни и битни део технолошког процеса;
3) сврха умножавања је да омогући пренос података у рачунарској мрежи између два или више лица преко посредника, или да омогући законито коришћење ауторског дела и
4) умножавање нема засебан економски значај.
Члан 49.
Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање, као и други облици јавног саопштавања кратких одломака ауторског дела (право цитирања), односно појединачних кратких ауторских дела,* под следећим условима:
1) да је дело објављено;
2) да се поменути делови, односно кратка дела,* без измена, интегришу у друго дело ако је то неопходно ради илустрације, потврде или референце, уз јасну назнаку да је реч о цитату и у складу са добрим обичајима*;
3) да се на погодном месту наведе ко је аутор цитираног дела, који је наслов цитираног дела, када је и где је цитирано дело објављено, односно издато, уколико су ти подаци познати*.
*Службени гласник РС, број 99/2011
Члан 50.
Организацији за радиодифузију која има дозволу за емитовање дела, дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде да сними сопственим средствима то дело на носач звука или носач слике, односно носач звука и слике ради емитовања у сопственој емисији.
Снимак дела из става 1. овог члана мора бити избрисан најдоцније у року од 90 дана по емитовању дела.
Снимак дела из става 1. овог члана може бити сачуван у званичној јавној архиви ако има документарну вредност.
Дело снимљено у складу са одредбом става 1. овог члана не сме се поново емитовати без дозволе аутора.
Члан 51.
Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде дводимензионално умножавање, стављање у промет тако умножених примерака, као и други облици јавног саопштавања дела која се трајно налазе изложена на улицама, трговима и другим отвореним јавним местима.
Члан 52.
За потребе израде каталога јавних изложби или јавних продаја дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде одговарајуће умножавање изложених дела и стављање у промет тако умножених примерака.
Члан 53.
У продавницама, на сајмовима и другим местима где се демонстрира рад уређаја за снимање, репродуковање и пренос звука и слике, дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање дела на носач звука и слике, јавно саопштавање дела са тог носача, као и јавно саопштавање дела које се емитује, али само у мери у којој је то неопходно за демонстрирање рада уређаја.
Снимци који се начине на основу одредбе става 1. овог члана морају се без одлагања брисати.
Члан 54.
За потребе особа са инвалидитетом, дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде, умножавање и стављање у промет ауторског дела, ако то дело не постоји у траженом облику, ако је његова употреба у директној вези са инвалидитетом тих особа и у обиму који захтева одређена врста инвалидитета и ако то умножавање и стављање у промет није учињено ради остваривања посредне или непосредне имовинске користи.
Члан 54а*
Дозвољена је слободна прерада објављеног ауторског дела ако се ради о:*
1) пародији или карикатури, ако то не ствара забуну или не може довести до стварања забуне у погледу извора дела;*
2) преради дела за личне потребе која није намењена и није доступна јавности;*
3) преради у вези са дозвољеним коришћењем дела, која је проузрокована самом природом или начином тог коришћења.*
*Службени гласник РС, број 99/2011
Члан 54б*
Ако је то неопходно ради приступа садржини базе података која је ауторско дело и нормалног коришћења садржине такве базе података, законити корисник базе података или њеног умноженог примерка има право да:*
1) привремено или трајно умножава базу података или њен умножени примерак, било којим средствима и у било којој форми, у целини или делимично;*
2) врши превођење, адаптацију, уређивање или било коју другу измену базе података или њеног умноженог примерка;*
3) ставља у промет базу података или њен умножени примерак;*
4) јавно саопштава, приказује или користи базу података или њен умножени примерак;*
5) умножава, ставља у промет, јавно саопштава, приказује или користи у јавности резултате поступака који се наводе под тачком 2) овог члана.*
Ако је корисник овлашћен само за коришћење дела базе података, дозвољено му је предузимање поступака из става 1. овог члана само у погледу тог дела базе података.*
Одредбе уговора које су у супротности са одредбама овог члана су ништаве.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 54в*
Објављена дела која представљају небитан састојак у односу на главно дело у које су укључена или у односу на ствар са којом се заједно користе, у слободној су употреби при искоришћавању таквог главног дела или такве ствари.*
*Службени гласник РС, број 99/2011
5.3. Законска лиценца
Члан 55.
Без дозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено је, у облику збирке намењене настави, испиту или научном истраживању, умножавање на папиру или сличном носачу, путем фотокопирања или било којег облика фотографске или сличне технике која даје сличне резултате, одломака објављених ауторских дела, појединачних кратких објављених ауторских дела у области науке, књижевности и музике или појединачних објављених ауторских дела фотографије, ликовне уметности, архитектуре, примењене уметности, индустријског и графичког дизајна и картографије ако се ради о објављеним делима више различитих аутора, осим ако то аутор изричито не забрани.*
Одредба става 1. овог члана не односи се на нотни запис музике.
*Службени гласник РС, број 99/2011
Члан 56.
Без дозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено је у средствима јавног обавештавања умножавање, стављање у промет примерака, као и други облици јавног саопштавања чланака који су објављени у другим средствима јавног обавештавања, под условом да се ти чланци односе на текућа економска, политичка или верска питања, а да аутор то није изричито забранио.
Брисан је ранији став 2. (види члан 19. Закона - 99/2011-50)
Члан 57.
Без дозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено је тродимензионално умножавање дела која су трајно изложена на улицама, трговима и другим отвореним јавним местима, као и стављање у промет тих примерака, осим ако се:
1) примерак дела скулптуре добија отиском из оригиналног калупа из којег је добијен и примерак који је трајно изложен на отвореном јавном месту или из калупа који је начињен отискивањем са примерка дела скулптуре;
2) прави нова грађевина по узору на постојећу грађевину;
3) производ обликује према делу примењене уметности.
6. Пренос ауторског права
6.1. Пренос наслеђивањем
Члан 58.
Наследници аутора могу вршити овлашћења која се тичу моралних права аутора, осим права на објављивање необјављеног дела ако је аутор то забранио и права на измену дела.
Заштиту моралних права аутора која се тичу патернитета, интегритета дела и забране недостојног искоришћавања дела могу, осим наследника, вршити и удружења аутора, као и институције из области културе, науке и уметности.
Члан 59.
Имовинска права аутора се наслеђују.
6.2. Пренос на основу уговора
6.2.1. Морална права аутора
Члан 60.
Морална права аутора не могу се преносити уговором.
6.2.2. Имовинска права аутора
Члан 61.
Аутор, односно његов правни следбеник може уступити поједина или сва имовинска права на своме делу другом лицу.
Члан 62.
Уступање имовинских права може бити искључиво или неискључиво.
У случају искључивог уступања имовинских права, једино је стицалац права овлашћен да на начин прописан уговором искоришћава ауторско дело, као и да уз посебну дозволу аутора, односно његовог правног следбеника уступа другима то право. Право које стицалац права уступа другима је неискључиво право, ако уговором није друкчије одређено.
У случају неискључивог уступања имовинских права, стицалац права није овлашћен да забрани другоме да искоришћава ауторско дело, нити је овлашћен да уступа другоме своје право.
Ако у уговору није назначено да се ради о искључивом или неискључивом уступању сматра се да се ради о неискључивом уступању имовинских права.
Члан 63.
Уступање имовинских права може бити предметно, просторно и временски ограничено.
У случају предметног ограничења стицалац права је овлашћен да врши једну или више одређених радњи искоришћавања ауторског дела.
У случају просторног ограничења стицалац права је овлашћен да искоришћава ауторско дело на одређеној територији која је ужа од оне на којој ауторско право постоји.
У случају временског ограничења стицалац права је овлашћен да искоришћава ауторско дело у одређеном времену које је краће од трајања ауторског права за то дело.
Члан 64.
Лице које је уступањем стекло имовинско право од аутора или његовог наследника може то своје право у целини пренети на другог уз дозволу аутора, односно ауторовог наследника.
Дозвола аутора, односно ауторовог наследника није потребна у случају преноса привредног друштва које је носилац имовинског права.
Члан 65.
Пренос својине на оригиналном примерку ауторског дела не подразумева стицање ауторских права на делу.
Члан 66.
Уступање имовинских права за дело које још није створено дозвољено је под условом да се одреде врста будућег дела и радње искоришћавања дела.
Уступање имовинских права за сва будућа дела једног аутора, као и за још непознате облике искоришћавања дела је ништаво.
6.2.3. Ауторски уговор
Члан 67.
Ауторским уговором се ауторска права уступају или у целини преносе.
На ауторски уговор примењују се одредбе закона којима се уређују облигациони односи, ако одредбама овог закона није друкчије одређено.
Ауторски уговори се закључују у писаној форми, ако овим законом није друкчије одређено.
Члан 68.
У сумњи о садржини и обиму права које се уступа, односно преноси ауторским уговором сматра се да је уступљено, односно пренесено мање права.
Дозвола за објављивање дела, за бележење дела на носач звука или слике и дозвола за емитовање дела морају бити изричито уговорене, ако одредбама овог закона није друкчије одређено.
Уступање, односно пренос одређеног права на искоришћавање дела не подразумева и уступање, односно пренос права на ауторску накнаду у случајевима искоришћавања ауторског дела по основу законске лиценце.
Уступање, односно пренос одређеног права на искоришћавање дела подразумева и давање дозволе за оне измене на делу које су технички неминовне или уобичајене за тај начин искоришћавања дела.
Члан 69.
Ауторски уговор садржи: имена уговорних страна, наслов, односно идентификацију ауторског дела, права која су предмет уступања, односно преноса, висину, начин и рокове плаћања ауторске накнаде ако је уговорена, као и садржинска, просторна и временска ограничења ако постоје.
Члан 70.
Ако се коришћењем ауторског дела оствари добит која је у очигледној несразмери са уговореном ауторском накнадом, аутор, односно његов наследник има право да тражи измену ауторског уговора ради отклањања те несразмере.
Ако ауторска накнада није уговорена, а приход остварен коришћењем ауторског дела премашује трошкове његовог коришћења у мери која омогућује плаћање ауторске накнаде, аутор, односно његов наследник, има право да тражи измену ауторског уговора ради уговарања накнаде.
Право из ст. 1. и 2. овог члана застарева у року од две године од дана сазнања за постојање несразмере, односно за приход остварен коришћењем ауторског дела, а најдуже у року од шест година од краја године у којој је несразмера наступила, односно у којој је приход остварен.
Аутор, односно његов наследник не може се унапред одрећи свог права из ст. 1. и 2. овог члана.
Ради остваривања права из ст. 1. и 2. овог члана, корисник ауторског дела је дужан да аутору, односно његовом наследнику пружи веродостојне податке о економским ефектима коришћења ауторског дела у року од месец дана од дана упућивања захтева.
Члан 71.
Аутор, односно његов наследник може ускратити дозволу коју је дао, односно повући уступљено имовинско право ако стицалац дозволе, односно права не остварује право које је прибавио, или га остварује у обиму мањем од уговореног, чиме угрожава интересе аутора, односно његовог наследника.
Аутор, односно његов наследник не може ускратити дозволу коју је дао, односно повући уступљено имовинско право ако је неостваривање или недовољно остваривање права од стране стицаоца настало због разлога за које је одговоран аутор, односно његов наследник.
Аутор, односно његов наследник не може остваривати право из става 1. овог члана пре истека рока од две године од закључења ауторског уговора, или предаје примерка дела стицаоцу права ако је та предаја уследила после закључења уговора.
Ако се ради о прилогу (чланак, илустрација и сл.) који је намењен за објављивање, односно издавање у новинама или часопису рок из става 3. овог члана износи шест месеци.
Аутор, односно његов наследник дужан је да пре него што ускрати дозволу, односно повуче право, обавести о томе стицаоца дозволе, односно права, и остави му примерен рок да отпочне са остваривањем права које је прибавио, односно да врши право у обиму који је прибавио.
Аутор, односно његов наследник не може се унапред одрећи свог права из става 1. овог члана.
Члан 72.
Аутор може ускратити дозволу коју је дао, односно повући уступљено имовинско право ако сматра да би искоришћавање његовог дела могло да нанесе штету његовом стваралачком или личном угледу, и то из разлога који су настали после закључења ауторског уговора, а за које не одговара стицалац права.
Аутор има обавезу да стицаоцу права накнади насталу стварну штету.
Изјава о ускраћењу дозволе, односно права из става 1. овог члана производи дејство од дана кад аутор положи обезбеђење за накнаду штете из става 2. овог члана.
Стицалац права дужан је да на захтев аутора, у року од 90 дана од пријема изјаве о ускраћењу дозволе, односно права из става 1. овог члана, саопшти аутору износ трошкова које је имао у вези са припремом за искоришћавање ауторског дела до дана пријема обавештења о ускраћењу дозволе, односно права. Ако стицалац права не изврши своју обавезу из овог става, изјава о ускраћењу дозволе, односно права производи дејство истеком рока из овог става.
Аутор се не може унапред одрећи свог права из става 1. овог члана.
6.2.3.1. Издавачки уговор
Члан 73.
Издавачким уговором аутор, односно други носилац ауторског права уступа, односно преноси на издавача право на умножавање ауторског дела штампањем, и на стављање у промет тако умножених примерака дела, а издавач се обавезује да дело умножи и стави примерке у промет, као и да за то плати накнаду, ако је уговорена, аутору, односно другом носиоцу ауторског права.
Ако ауторско дело из става 1. овог члана није објављено, ауторским уговором издавачу се даје дозвола за објављивање дела.
Издавачким уговором аутор, односно други носилац ауторског права може издавачу уступити, односно пренети право на превођење свог дела, као и овлашћење на умножавање и стављање у промет преведеног дела.
Члан 74.
Издавачки уговор чији је предмет издавање чланака, цртежа и других ауторских прилога у новинама и периодичној штампи не мора бити закључен у писаној форми.
Члан 75.
Уступање права на основу издавачког уговора је искључиво, ако није друкчије уговорено.
Одредба става 1. овог члана не односи се на издавање чланака, цртежа и других ауторских прилога у новинама и периодичној штампи.
Члан 76.
Издавачки уговор, поред елемената из члана 73. овог закона, садржи и следеће:
1) рок у коме је аутор, односно други носилац ауторског права дужан да издавачу преда уредан рукопис или други оригинални примерак дела, како би издавачу омогућио умножавање дела. Ако није друкчије уговорено, тај рок износи годину дана од дана закључења уговора;
2) рок у коме је издавач дужан да отпочне са пуштањем примерака дела у промет. Ако није друкчије уговорено тај рок износи годину дана од дана пријема уредног рукописа или другог оригиналног примерка дела;
3) број издања који је издавач овлашћен да изда. Ако није друкчије уговорено издавач има право само на једно издање дела;
4) висину тиража једног издања. Ако висина тиража није уговорена, а из пословних обичаја или других околности очигледно не произилази друкчије, тираж износи 500 примерака;
5) рок у коме издавач, по исцрпљењу тиража претходног издања, мора отпочети са пуштањем у промет примерака наредног издања, ако је оно уговорено. Ако није друкчије уговорено тај рок износи годину дана од дана кад је аутор то захтевао;
6) изглед и техничку опрему примерака дела.
У случају повреде уговорне обавезе из става 1. тач. 1, 2. и 5. овог члана, друга уговорна страна има право на раскид уговора и на накнаду штете због неизвршења уговора.
Члан 77.
Обавеза је издавача:
1) да се стара о промету примерака дела, и да о томе повремено обавештава аутора, односно другог носиоца ауторског права, на његов захтев;
2) да аутору, односно другом носиоцу ауторског права, на његов захтев, у одговарајућој фази техничког процеса умножавања дела омогући коректуру;
3) да приликом припреме сваког наредног издања дела омогући аутору да унесе одговарајуће измене, под условом да то не мења карактер дела и да, имајући у виду целину издавачког уговора, не представља несразмерно велику обавезу за издавача.
Члан 78.
Рукопис или други оригинални примерак ауторског дела који је предат издавачу не постаје својина издавача, осим чланака, цртежа и других прилога у новинама и периодичној штампи, или ако је уговором друкчије одређено.
Члан 79.
Ако једини постојећи примерак ауторског дела пропадне услед више силе после његове предаје издавачу ради издавања, аутор, односно други носилац ауторског права има право на правичну накнаду која би му припала да је дело било објављено.
Члан 80.
Издавач који је прибавио право да изда дело у форми књиге има током периода од три године од дана закључења издавачког уговора прече право прибављања права на умножавање дела и стављање у промет примерка тог дела у форми електронског записа.
Прече право из става 1. овог члана престаје ако издавач у року од 30 дана од дана учињене понуде у писаној форми не прихвати понуду аутора, односно другог носиоца ауторског права.
Члан 81.
Ако издавач намерава да непродате примерке дела прода као стару хартију, дужан је да претходно понуди аутору, односно његовом наследнику ако је доступан да те примерке откупи, по цени за стару хартију.
6.2.3.2. Уговор о представљању и уговор о извођењу
Члан 82.
Уговором о представљању, односно уговором о извођењу аутор, односно други носилац ауторског права уступа кориснику право на представљање или право на извођење ауторског дела, а корисник се обавезује да то дело представи, односно изведе у одређеном року, на начин и под условима који су одређени уговором.
Члан 83.
Ако аутор, односно други носилац ауторског права не преда кориснику дело (рукопис, партитуру и сл.) у уговореном року или корисник дело не представи, односно не изведе у уговореном року, аутор, односно други носилац ауторског права или корисник дела може захтевати раскид уговора о представљању, односно уговора о извођењу и тражити накнаду штете.
Члан 84.
Рукопис, партитура или други оригинал дела које је предмет уговора о представљању, односно уговора о извођењу остаје својина аутора, ако уговором није друкчије одређено.
Члан 85.
Корисник је дужан да аутору, односно другом носиоцу ауторског права омогући увид у представљање, односно извођење дела, као и да му достави програм и да га повремено обавештава о приходима од представљања, односно извођења дела.
6.2.3.3. Уговор о преради ауторског дела
Члан 86.
Уговором о преради ауторског дела аутор, односно његов наследник даје другом лицу дозволу за прераду дела ради сценског приказивања, односно извођења, ради снимања филмског дела или за друге потребе.
Члан 87.
Ако уговором о преради ауторског дела ради снимања филмског дела није друкчије одређено, аутор, односно његов наследник њиме уступа следећа искључива права:
1) на прераду дела за стварање филмског дела;
2) на умножавање примерака тако створеног филмског дела и њихово стављање у промет;
3) на приказивање филмског дела;
4) на емитовање филмског дела;
5) на титловање и синхронизацију филмског дела на другим језицима.
Уговор из става 1. овог члана овлашћује стицаоца права на само једну прераду и једно снимање, ако није друкчије уговорено.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и на уговор о преради ауторског дела ради снимања телевизијског дела.
6.2.3.4. Уговор о филмском делу
Члан 88.
Уговором о филмском делу се једно или више лица обавезују произвођачу филмског дела да стваралачки сарађују на изради филмског дела и уступају му своја имовинска права на то дело.
Члан 89.
Писац сценарија и композитор филмске музике, као коаутори филмског дела у смислу члана 11. овог закона задржавају право да своје дело самостално искоришћавају, одвојено од филмског дела, осим ако је у уговору о филмском делу предвиђено друкчије.
Члан 90.
Филмско дело се сматра завршеним када је постигнут договор о коначној верзији између коаутора и произвођача филмског дела.
Члан 91.
Ако произвођач филмског дела намерава да филмско дело искоришћава у верзији која се разликује од оне из члана 90. овог закона, мора прибавити сагласност већине коаутора филмског дела, међу којима је главни режисер.
Члан 92.
У уговору о филмском делу одредбама о ауторској накнади, ако је уговорена, одређује се који износ ауторске накнаде одговара ком облику и обиму искоришћавања филмског дела.
Уговорена накнада за снимање филмског дела не обухвата накнаду за друге облике искоришћавања филмског дела.
Произвођач филмског дела је дужан да завршено филмско дело користи.
Произвођач филмског дела је обавезан да коауторе филмског дела, као и ауторе појединих доприноса филмском делу обавештава о оствареним приходима, као и да им омогући увид у пословне књиге.
Члан 93.
Коаутори филмског дела имају право на раскид уговора, као и право да задрже уговорену накнаду ако произвођач филмског дела не заврши филмско дело у року од три године од дана закључења уговора о филмском делу, ако није друкчије уговорено.
Осим права из става 1. овог члана коаутори филмског дела имају право на накнаду штете ако произвођач филмског дела не отпочне са искоришћавањем филмског дела у року од једне године од дана завршетка филмског дела, ако уговором није предвиђен други рок.
Члан 94.
Ако коаутор филмског дела или аутор појединих доприноса филмском делу одбије да сарађује на изради филмског дела или ако услед више силе није у могућности да настави сарадњу, не може се противити да се резултат његовог стваралачког рада употреби за довршење филмског дела.
Коаутор филмског дела, односно аутор појединих доприноса филмском делу из става 1. овог члана има одговарајућа ауторска права на дати допринос филмском делу.
6.2.3.5. Уговор о наруџбини ауторског дела
Члан 95.
Уговором о наруџбини ауторског дела аутор се обавезује да за наручиоца изради ауторско дело и преда му примерак истог.
Наручилац има право да објави дело и да стави у промет примерак дела који му је аутор предао, а аутор задржава остала ауторска права, ако уговором о наруџбини није друкчије одређено.
Ако је на основу уговора о наруџбини ауторског дела израђен рачунарски програм, наручилац стиче сва права искоришћавања рачунарског програма, ако уговором није друкчије одређено.
Члан 96.
Наручилац ауторског дела има право да усмерава и контролише поступак стварања дела, али не и да тиме суштински ограничава слободу уметничког, стручног или научног изражавања аутора.
Члан 97.
Ауторско дело настало спајањем прилога већег броја аутора у једну целину (енциклопедија, антологија, рачунарски програм, база података и сл.), сматра се колективним ауторским делом.
Аутори прилога у колективном ауторском делу на искључив начин уступају сва своја имовинска права лицу које је организатор израде колективног дела, ако уговором није друкчије одређено.
Лице које је организатор израде колективног ауторског дела има право да објави и да искоришћава дело под својим именом, с тим да на сваком примерку дела мора бити наведена листа аутора чије ауторске прилоге колективно дело садржи.
7. Ауторско дело створено у радном односу
Члан 98.
Ако је аутор створио дело током трајања радног односа извршавајући своје радне обавезе, послодавац је овлашћен да то дело објави и носилац је искључивих имовинских права на његово искоришћавање у оквиру своје привредне делатности у року од пет година од завршетка дела, ако општим актом или уговором о раду није друкчије одређено. Аутор има право на посебну накнаду зависно од ефеката искоришћавања дела.
Аутор дела створеног у радном односу задржава на том делу сва ауторска права осим права из става 1. овог члана.
После истека рока из става 1. овог члана искључива имовинска права на делу стиче аутор.
Ако је ауторско дело рачунарски програм или база података трајни носилац свих искључивих имовинских права на делу је послодавац, ако уговором није другачије одређено. Аутор има право на посебну накнаду ако је то предвиђено уговором.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 99.
Критеријуми за утврђивање висине и начин плаћања накнаде из члана 98. став 1. овог закона одређују се општим актом или уговором о раду.
Члан 100.
Приликом издавања сабраних дела аутор има право да и пре истека рока из члана 98. став 1. овог закона објави своје дело створено у радном односу.
За објављивање дела из става 1. овог члана није потребна дозвола послодавца.
Члан 101.
Приликом коришћења дела створеног у радном односу послодавац је дужан да наведе име, псеудоним или знак аутора.
8. Трајање ауторског права
Члан 102.
Имовинска права аутора трају за живота аутора и 70 година после његове смрти.
Морална права аутора трају и по престанку трајања имовинских права аутора.
Члан 102а*
Рок из члана 102. став 1. овог закона, у случају имовинских права на музичким делима са речима, рачуна се од смрти последњег преживелог аутора композиције или аутора текста, без обзира да ли су та лица означена као коаутори, под условом да су текст и композиција били створени за предметно музичко дело са речима.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 103.
Имовинска права коаутора престају по истеку 70 година од смрти коаутора који је последњи умро.
Имовинска права на делу чији се аутор не зна (анонимно дело или дело под псеудонимом) престају по истеку 70 година од дана објављивања дела. Ако аутор открије свој идентитет пре наведеног рока, имовинско право траје као да је идентитет аутора познат од дана објављивања дела.
Ауторско право на колективним делима траје 70 година од дана законитог објављивања дела.*
*Службени гласник РС, број 99/2011
Члан 104.
Ако се почетак рока трајања ауторског права рачуна од објављивања дела, а дело је објављивано у наставцима, за сваки наставак тече засебан рок заштите.
За филмско дело рок трајања ауторског права истиче 70 година од смрти режисера, сценаристе, аутора дијалога или композитора музике посебно компоноване за филм, зависно од тога ко од њих последњи умре.
Члан 105.
За дела за која се рок заштите не рачуна од смрти аутора или коаутора, а која нису законито објављена током 70 година од њиховог настанка, заштита престаје истеком тог рока.
Члан 106.
Рокови за потребе утврђивања датума престанка имовинских права аутора рачунају се од 1. јануара године која непосредно следи за годином у којој се десио догађај који је релевантан за почетак рока.
Члан 107.
По истеку рока трајања имовинских права аутора о заштити моралних права аутора старају се удружења аутора и институције из области културе, науке и уметности.
Поред субјеката из става 1. овог члана, свако лице има право да штити патернитет и интегритет дела, као и да се супротстави сваком облику недостојног искоришћавања ауторског дела.
9. Страна лица на која се закон примењује
Члан 108.
Ауторско дело страног аутора заштићено је у Републици Србији под условом:
1) да је аутор лице које има ауторска права на основу међународног уговора који је ратификовала Република Србија;
2) да постоји узајамност између Републике Србије и земље којој аутор припада.
Постојање узајамности из става 1. тачка 2. овог члана доказује лице које се на узајамност позива.
Члан 109.
Право слеђења из члана 35. овог закона признаје се страном држављанину искључиво на основу узајамности.
Члан 110.
Морална права аутора признају се страном држављанину без обзира на то да ли су испуњени услови из члана 108. став 1. овог закона.
III. СРОДНА ПРАВА
1. Право интерпретатора
1.1. Установљење права
Члан 111.
За своју интерпретацију ауторског дела, интерпретатор има морална права и имовинска права у складу са овим законом.
1.2. Интерпретација
Члан 112.
Интерпретација, у смислу овог закона, јесте духовно добро које настаје личним ангажовањем интерпретатора приликом звучног, односно визуелног или звучно-визуелног саопштавања ауторског дела.
Дело које је предмет интерпретације не мора бити заштићено ауторско дело.
1.3. Интерпретатор
Члан 113.
Интерпретатор, у смислу овог закона, јесте физичко лице које се лично ангажује на интерпретацији дела (музичар, глумац, играч, пантомимичар, певач, диригент).
Лица која пружају само технички допринос интерпретацији дела нису интерпретатори.
Односи између два или више интерпретатора који учествују у интерпретацији једног дела уређују се сходном применом одредаба овог закона које се односе на коауторе.
1.4. Садржина права
1.4.1. Морална права интерпретатора
Члан 114.
Интерпретатор има искључиво право:
1) да буде признат као такав;
2) да његово име буде назначено на сваком примерку снимка, на програму или на други прикладан начин приликом сваког искоришћавања његове интерпретације, изузев ако је то, с обзиром на конкретни облик искоришћавања, технички немогуће или нецелисходно;
3) да се супротстави измени своје интерпретације, односно сваком искоришћавању своје интерпретације у измењеној форми, ако се тиме угрожава његов стваралачки или стручни реноме;
4) да се супротстави стављању у промет снимка своје интерпретације, ако снимак садржи техничке недостатке који угрожавају интегритет интерпретације, а тиме и реноме интерпретатора;
5) да се супротставља искоришћавању своје интерпретације на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед.
Ако интерпретацију врши ансамбл интерпретатора, право из става 1. тачка 2. овог члана имају ансамбл као целина и солисти.
Члан 115.
Ако више интерпретатора учествује у интерпретацији једног дела, остваривање моралних права не може бити на штету интереса других.
1.4.2. Имовинска права интерпретатора
Члан 116.
Интерпретатор има искључиво право да другоме забрани или дозволи:
1) бележење (снимање) своје неснимљене интерпретације и умножавање таквих снимака интерпретације, у било ком облику и на било који начин у смислу члана 20. став 1. овог закона;
2) стављање у промет снимака своје интерпретације;
3) давање у закуп снимака своје интерпретације;
4) емитовање и јавно саопштавање своје неснимљене интерпретације, осим у случају када се ради о већ емитованој интерпретацији;
5) интерактивно чињење доступним снимка* интерпретације јавности жичним или бежичним путем, у смислу члана 30. овог закона.
Интерпретатор нема искључиво право на емитовање своје интерпретације која је снимљена и издата на носачу звука, као ни интерпретације која је са дозволом интерпретатора снимљена на носачу звука и слике.
Ако интерпретатор уступи произвођачу фонограма, односно видеограма своје право из става 1. тач. 2), 3) и 5) овог члана, он задржава право на правичну накнаду од давања у закуп примерака снимка интерпретације, стављања у промет снимака своје интерпретације и интерактивног чињења доступним интерпретације јавности жичним или бежичним путем. Интерпретатор се не може одрећи наведених права на правичну накнаду.*
Ако уговором између интерпретатора и произвођача филмског дела није предвиђено друкчије, сматра се да је интерпретатор таквим уговором уступио произвођачу своје право на давање у закуп снимака своје интерпретације.
Право из става 1. тачка 5) овог члана се не исцрпљује било којом радњом јавног саопштавања интерпретације, нити чињењем интерпретације доступном јавности жичним или бежичним путем у смислу члана 30. став 1. овог закона.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 117.
Интерпретатор има право на накнаду за:
1) емитовање и реемитовање његове интерпретације са снимка издатог на носачу звука;
1а) емитовање и реемитовање његове интерпретације са снимка издатог на носачу звука и слике;*
2) јавно саопштавање његове интерпретације која се емитује са снимка издатог на носачу звука;
2а) јавно саопштавање његове интерпретације која се емитује са снимка издатог на носачу звука и слике;*
3) јавно саопштавање његове интерпретације са снимка издатог на носачу звука;*
4) јавно саопштавање његове интерпретације са снимка издатог на носачу звука и слике.*
Под интерпретацијом са издатог снимка сматра се интерпретација која испуњава услове из члана 7. став 3. овог закона, као и свака интерпретација која је доступна јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ са места и у време које он одабере.*
Права на накнаде из става 1. овог члана интерпретатори се не могу одрећи, а могу их остварити само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права. Начин наплате накнаде из става 1. тач. 1), 2) и 3) овог члана одређен је чланом 127. овог закона.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
1.5. Пренос права
Члан 118.
Интерпретатор може своја имовинска права из члана 116. овог закона уступити, односно пренети на друго лице интерпретаторским уговором.
Лице коме је уступљено право из става 1. овог члана не може то право уступати трећем лицу без сагласности интерпретатора, ако интерпретаторским уговором није друкчије одређено.
Члан 119.
Ако у интерпретацији једног дела, поред диригента и солиста учествује више од пет интерпретатора, сматра се да интерпретацију врши ансамбл (хор, оркестар, драмски ансамбл, балетски ансамбл, оперски ансамбл).
У остваривању права из овог закона ансамбл заступа лице које овласти већина чланова ансамбла.
Ако у интерпретацији једног дела поред ансамбла учествују диригент, солисти и носиоци главних улога који нису чланови ансамбла, у остваривању права из овог закона потребна је сагласност и ових лица ако између њих и ансамбла није друкчије уговорено.
Члан 120.
Интерпретаторски уговор садржи: имена уговорних страна, врсту и начин коришћења интерпретације, име аутора и назив ауторског дела које се интерпретира и висину, начин и рокове плаћања накнаде, ако је уговорена.
Интерпретаторски уговор који се односи на емитовање интерпретације, осим елемената из става 1. овог члана, садржи и број емитовања и период у коме се може извршити емитовање, а интерпретаторски уговор који се односи на снимање и умножавање примерака снимка интерпретације садржи и број примерака који се могу умножити.
Интерпретаторски уговор се закључује у писаној форми.
Члан 121.
Лице коме је уступљено одређено право из члана 116. овог закона дужно је да интерпретатору доставља потпуне податке о коришћењу интерпретације.
1.6. Права интерпретатора из радног односа
Члан 122.
Права интерпретатора који су своју интерпретацију створили на основу уговора о раду, уређују се сходном применом одредаба овог закона о односу аутора и послодавца.
1.7. Право на раскид уговора о преносу или уступању имовинских права закљученог између интерпретатора и произвођача фонограма*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 122а*
Ако у периоду од 50 година од дана законитог издавања фонограма, односно од дана законитог објављивања фонограма, ако фонограм није издат, произвођач фонограма не понуди примерке фонограма на продају у довољној количини која задовољава потребе јавности, или фонограм не учини доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућава појединцу индивидуални приступ са места и у време које сам одабере, интерпретатор може, након истека поменутог периода, за све време трајања својих имовинских права, да раскине уговор којим је своја искључива имовинска права на забележене интерпретације пренео или уступио произвођачу фонограма.*
Пре раскида уговора интерпретатор је дужан да писаним путем обавести произвођача фонограма о својој намери да раскине уговор о преносу или уступању искључивих имовинских права на забележеним интерпретацијама.*
Уколико произвођач фонограма у року од 12 месеци од дана пријема писаног обавештења из става 2. овог члана не учини фонограм доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућава појединцу индивидуални приступ са места и у време које сам одабере или не понуди примерке фонограма на продају у довољној количини која задовољава потребе јавности (не учини ни једну радњу искоришћавања забележене интерпретације на фонограму из става 1. овог члана), уговор се сматра раскинутим, а право произвођача фонограма на том фонограму тренутно престаје.*
Ако су на фонограму забележене интерпретације више интерпретатора, они могу да раскину уговор о преносу или уступању искључивих имовинских права преко заступника, у складу са чланом 119. овог закона.*
Интерпретатор се не може одрећи права на раскид уговора из овог члана.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
1.8. Право интерпретатора на годишњу додатну накнаду од произвођача фонограма*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 122б*
Интерпретатор који је за једнократну накнаду пренео или уступио произвођачу фонограма своја искључива имовинска права на забележене интерпретације има, за све време трајања заштите, право на годишњу додатну накнаду.*
Произвођач фонограма је дужан да интерпретатору плаћа годишњу додатну накнаду за сваку календарску годину након педесете године по законитом издавању фонограма, односно уколико фонограм није издат, по његовом објављивању.*
Интерпретатор се не може одрећи права на годишњу додатну накнаду из става 1. овог члана.*
Укупан износ који произвођач фонограма издваја за плаћање годишње додатне накнаде из ст. 1. и 2. овог члана одговара износу од 20% од прихода који произвођач фонограма оствари током године која претходи години за коју се плаћа годишња додатна накнада и то од прихода оствареног од умножавања, стављања у промет и чињења доступним јавности фонограма на коме је забележена интерпретација из става 1. овог члана.*
Под приходом, у смислу одредбе става 4. овог члана подразумева се приход који је остварио произвођач фонограма пре одбијања трошкова.*
Произвођач фонограма је дужан да интерпретатору који има право на годишњу додатну накнаду, лицу које он овласти, или организацији која колективно остварује право интерпретатора на годишњу додатну накнаду, достави све податке који су потребни за исплату годишње додатне накнаде.*
Право на накнаду из овог члана интерпретатор може да оствари само преко организације за колективно остваривање права.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
1.9. Промена садржаја уговора у корист интерпретатора*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 122в*
Ако је уговором између интерпретатора и произвођача фонограма који је закључен за све време трајања заштите права интерпретатора предвиђено да интерпретатор преноси, односно уступа произвођачу фонограма искључива имовинска права на забележеним интерпретацијама у замену за накнаду која доспева у оброцима, при обрачуну износа такве накнаде, не одузимају се евентуално раније плаћени аванси као ни други одбици који су одређени у таквом уговору.*
Став 1. овога члана примењује се након што истекне 50 година од законитог издавања фонограма, односно 50 година од законитог објављивања ако фонограм није издат.*
Интерпретатор има право да захтева измену уговора из става 1. овога члана након што истекне 50 година од законитог издавања фонограма, односно 50 година од дана његовог законитог објављивања, ако фонограм није издат.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
2. Право произвођача фонограма
2.1. Установљење права
Члан 123.
За свој фонограм, произвођач фонограма има имовинска права у складу са овим законом.
2.2. Фонограм
Члан 124.
Фонограм је снимак звука, односно низа звукова на носачу звука.
Снимак звука је фиксирање звукова на носач са којег се они могу слушати, умножити или саопштити путем неког уређаја.
Право на постојећем фонограму није ни на који начин ограничено уграђивањем тог фонограма у видеограм.
2.3. Произвођач фонограма
Члан 125.
Произвођач фонограма је физичко или правно лице у чијој је организацији и чијим је средствима фонограм начињен и који сноси одговорност за прво снимање звука, односно низа звукова.
2.4. Садржина права
Члан 126.
Произвођач фонограма има искључиво право да другоме забрани или дозволи:
1) умножавање свог фонограма у било ком облику и на било који начин у смислу члана 20. став 1. овог закона, и стављање у промет тако умножених примерака фонограма;
2) давање у закуп примерака фонограма;
3) интерактивно чињење доступним јавности жичним или бежичним путем свог фонограма, у смислу члана 30. овог закона.
Право из става 1. тачка 3) овог члана се не исцрпљује било којом радњом јавног саопштавања фонограма, нити чињењем фонограма доступним јавности жичним или бежичним путем у смислу члана 30. овог закона.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 127.
Произвођач издатог фонограма има право на накнаду за:
1) емитовање и реемитовање фонограма;
2) јавно саопштавање фонограма;
3) јавно саопштавање фонограма који се емитује.
Права на накнаде из става 1. овог члана произвођач фонограма се не може одрећи, а може их остварити само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.*
Издатим фонограмом се сматра сваки фонограм који испуњава услове из члана 7. став 3. као и сваки фонограм који је доступан јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ са места и у време које он одабере.*
Накнаде из става 1. овог члана и интерпретаторске накнаде из члана 117. став 1. тач. 1), 2) и 3) овог закона наплаћују се од корисника у виду јединствених накнада и то:*
1) јединствене накнаде за емитовање фонограма и на њима забележених интерпретација;*
2) јединствене накнаде за реемитовање фонограма и на њима забележених интерпретација;*
3) јединствене накнаде за јавно саопштавање фонограма и на њима забележених интерпретација, односно јавно саопштавање фонограма и на њима забележених интерпретација који се емитују.*
Јединствене накнаде из става 4. овог члана се наплаћују у складу са уговором о наплати и расподели јединствене накнаде који закључују организација произвођача фонограма и организација интерпретатора.*
Уговором из става 5. овог члана се обавезно утврђују трошкови наплате јединствене накнаде за сваки основ из става 4. овог члана засебно, учесталост исплате удела у јединственој накнади другој организацији, и мере контроле спровођења уговора.*
Организације могу уговорити да једна од две организације наплаћује јединствену накнаду по свим основама из става 4. овог члана, да поделе надлежности наплате по основама, или да јединствене накнаде по свим основама наплаћује субјект под њиховом заједничком контролом.*
Уговор из става 5. овог члана, све његове измене, и раскид објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије”.*
У случајевима покретања стечајног поступка, ликвидације, или одузимања дозволе за обављање делатности једној од организација, наплату јединствене накнаде по сва три основа оствариваће друга организација, све до поновног отпочињања редовног обављања делатности организације за колективно остваривање односног сродног права.*
У случају да организације не закључе уговор или ако постојећи уговор раскину, а по протеку рока од три месеца од дана започињања преговора, односно од дана раскида уговора, одлуку о расподели надлежности између организација у домену наплате јединствених накнада из става 4. овог члана, доноси надлежни орган, узимајући у обзир нарочито: дотадашња пословања, техничке опремљености, стручне капацитете и искуства у обављању послова колективног остваривања права две организације.*
Одлуком надлежног органа се не може прописати да иста организација наплаћује јединствене накнаде по свим основама из става 4. овог члана, а на њу се може изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана објаве.*
Одлука надлежног органа објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”, и важи до склапања уговора између две организације, односно до наступања околности из става 9. овог члана.*
Ако уговором о наплати и расподели јединствене накнаде није друкчије одређено, као и у случају покренутог стечајног поступка над другом организацијом, организација која наплаћује је обавезна да по одбитку износа оправданих и документованих трошкова наплате јединствене накнаде, без одлагања, а најмање на кварталном нивоу, исплати половину преостале наплаћене јединствене накнаде другој организацији на име њеног удела у јединственој накнади.*
Ако уговором између организација није друкчије одређено, као и у случају покренутог стечаја над другом организацијом, организација која наплаћује јединствену накнаду не сме вршити расподелу наплаћене јединствене накнаде између својих чланова и других носилаца права пре него што преда уговорени или законом одређени удео другој организацији.*
У случају ликвидације или одузимања дозволе другој организацији, организација која наплаћује накнаду чуваће удео који припада односним носиоцима права до отпочињања редовног обављања делатности организације за колективно остваривање односног сродног права.*
Удео у наплаћеним средствима јединствене накнаде који није исплаћен другој организацији, представља имовину друге организације, и не може бити предмет принудног извршења по захтеву трећих лица.*
Организација интерпретатора и организација произвођача фонограма су дужне да донесу тарифу у складу са чланом 177. овог закона.*
Организација којој је поверена наплата у складу са уговором, одлуком надлежног органа, или по основу закона, наплаћује јединствену накнаду у своје име, а за рачун својих носилаца права и друге организације.*
Уколико уговором није друкчије предвиђено, као и у случајевима из ст. 9. и 10. овог члана, организација која наплаћује јединствену накнаду има право да врши контролу искоришћавања свог репертоара и репертоара друге организације, као и да пред судом и другим органима штити права својих носилаца права и друге организације сходном применом члана 153. ст. 4, 5. и 6. овог закона.*
Уколико уговором није друкчије предвиђено, као и у случајевима из ст. 9. и 10. овог члана, организација која наплаћује јединствену накнаду дужна је да преда другој организацији копије свих података о искоришћавању фонограма и на њима забележених интерпретација добијених од корисника, најкасније у року од 30 дана од дана предаје дела убране накнаде.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
3. Право филмског продуцента (произвођача видеограма)
3.1. Установљење права
Члан 128.
За свој видеограм, филмски продуцент (произвођач видеограма) има имовинска права у складу са овим законом.
3.2. Видеограм
Члан 129.
Видеограм је снимак филмског дела као и одређеног низа покретних слика са или без пратећег звука на носачу слике, односно носачу слике и звука.
3.3. Филмски продуцент (произвођач видеограма)
Члан 130.
Филмски продуцент (произвођач видеограма) је физичко или правно лице које у своје име даје иницијативу, прикупља финансијска средства, организује, руководи и преузима одговорност за прво снимање филмског дела или низа покретних слика праћених звуком или без звука (видеограм).
3.4. Садржина права
Члан 131.
Филмски продуцент (произвођач видеограма) има искључиво право да другоме забрани или дозволи:
1) умножавање свог видеограма у било ком облику и на било који начин у смислу члана 20. став 1. овог закона и стављање у промет тако умножених примерака;
2) јавно саопштавање свог видеограма са носача слике, односно са носача слике и звука (приказивање);
3) давање примерака свог видеограма у закуп;
4) интерактивно чињење доступним јавности свог видеограма жичним или бежичним путем у смислу члана 30. овог закона.
Право из става 1. тачка 4) овог члана се не исцрпљује било којом радњом јавног саопштавања видеограма, нити чињењем видеограма доступним јавности жичним или бежичним путем у смислу члана 30. овог закона.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 132.
Произвођач видеограма има право да се супротстави искоришћавању свог видеограма у измењеној форми, ако се таквим искоришћавањем могу угрозити његови оправдани имовински интереси.
4. Право произвођача емисије
4.1. Установљење права
Члан 133.
Произвођач емисије има имовинска права у складу са овим законом.
4.2. Емисија
Члан 134.
Емисија је у електрични, електромагнетни или други сигнал претворен звучни, визуелни, односно звучно-визуелни садржај који се емитује ради саопштавања јавности.
4.3. Произвођач емисије
Члан 135.
Произвођач емисије је физичко или правно лице у чијој је организацији и чијим је средствима емисија произведена.
4.4. Садржина права
Члан 136.
Произвођач емисије има искључиво право да другоме забрани или дозволи:
1) реемитовање своје емисије, бежично или путем жица*,
2) снимање своје емисије на носач звука или слике, односно звука и слике, без обзира да ли је реч о емисији која је емитована жичним или бежичним путем, путем кабла или сателита;**
3) умножавање снимка емисије у било ком облику и на било који начин у смислу члана 20. став 1. овог закона, без обзира да ли је реч о емисији која је емитована жичним или бежичним путем, путем кабла или сателита и стављање у промет тако умножених примерака емисије;**
4) давање примерака снимка емисије у закуп;
5) јавно саопштавање својих емисија на местима која су публици доступна уз плаћање улазнице;
6) интерактивно чињење доступним јавности своје емисије жичним или бежичним путем у смислу члана 30. овог закона.
Право из става 1. тачка 6) овог члана се не исцрпљује било којом радњом јавног саопштавања емисије, нити чињењем емисије доступном јавности жичним или бежичним путем у смислу члана 30. овог закона.**
Кабловски оператор нема право из става 1. тачка 2) овог члана када путем кабла само поново преноси емисије радиодифузних организација.**
*Службени гласник РС, број 99/2011
*Службени гласник РС, број 66/2019
5. Право произвођача базе података
5.1. Произвођач базе података*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 137.*
Произвођач базе података је физичко или правно лице које је учинило значајно улагање, у квантитавном, односно квалитативном смислу, у прибављање, проверу или представљање садржаја базе података.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
5.2. Садржина права произвођача базе података*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 138.*
Произвођач базе података има право да забрани издвајање, односно поновно искоришћавање укупног или значајног дела, у квантитативном или квалитативном смислу, садржаја базе података.*
Издвајање садржаја базе података значи трајан или привремени пренос целокупног или значајног дела садржаја базе података на други медиј, било којим средствима или у било ком облику.*
Поновно искоришћавање садржаја базе података значи сваки облик чињења доступним јавности целокупног или значајног дела садржаја базе података и то стављањем у промет примерака базе података, њиховим давањем у закуп, чињењем базе података доступном преко интернета или њено чињење доступном јавности посредством других облика трансмисије.*
Послугом се не сматра издвајање садржаја базе података или њено поновно искоришћавање.*
Произвођач базе података има право да забрани систематско издвајање, односно поновно искоришћавање небитних делова садржаја базе података ако се то чини на начин који је у супротности с нормалним искоришћавањем базе података, односно ако се на тај начин неразумно вређају легитимни интереси произвођача базе података.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
5.3. Исцрпљење права произвођача базе података**
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 139.*
Првом продајом примерка базе података на територији Републике Србије од стране произвођача базе података или уз његову сагласност исцрпљује се његово право на стављање у промет умноженог примерка базе података на територији Републике Србије.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
5.4. Пренос права произвођача базе података*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 140.*
Право из члана 138. став 1. овог закона може да се преноси, уступа или да буде предмет уговора о лиценци.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
5.5. Сукоб са другим правима*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 140а*
Право из члана 138. став 1. овог закона примењује се без обзира на подобност базе података да буде заштићена ауторским правом или неким другим правом и без обзира на подобност садржаја базе података да буде заштићен ауторским правом или другим правима.*
Заштитом базе података на основу члана 138. став 1. овог закона не наноси се штета правима која постоје на њеним садржајима.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
5.6. Права и обавезе законитог корисника базе података*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 140б*
Произвођач базе података која је учињена доступном јавности на било који начин не може да забрани законитом кориснику базе података издвајање, односно поновно искоришћавање, у квалитативном или квантитативном смислу, небитних делова садржаја базе података, у било које сврхе.*
Ако је законити корисник базе података овлашћен да издваја, односно поновно искоришћава само један део базе података, став 1. овог члана примењиваће се само у односу на тај део базе података.*
Законити корисник базе података која је учињена доступном јавности на било који начин, не сме да предузима радње које су у супротности са нормалним искоришћавањем базе података или које неразумно вређају легитимне интересе произвођача базе података. *
Законити корисник базе података која је учињена доступном јавности не сме да нанесе штету носиоцу ауторског или сродног права у погледу дела или предмета заштите који су садржани у бази података.*
Одредбе уговора које су у супротности са ст. 1–4. овог члана су ништаве.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
5.7. Изузеци од права произвођача базе података**
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 140в*
Законити корисник базе података која је учињена доступном јавности на било који начин може, без дозволе произвођача базе података, да:*
1) врши издвајање битних делова садржаја базе података за личне некомерцијалне потребе, под условима прописаним чланом 46. овог закона;*
2) врши издвајање битних делова садржаја базе података за некомерцијалне сврхе наставе, под условима прописаним чланом 44. овог закона;*
3) врши издвајање и поновно искоришћавање битних делова садржаја базе података ради спровођења поступка пред судским или другим државним органима или у сврху обезбеђења јавне сигурности, под условима прописаним чланом 42. овог закона.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
6. Право издавача
6.1. Право првог издавача слободног дела
Члан 141.
Лице које, по истеку имовинских права аутора, први пут законито изда или на други начин саопшти јавности дело које пре тога није било издато, има имовинска права која одговарају имовинским правима аутора.
6.2. Право издавача штампаних издања на посебну накнаду
Члан 142.
Издавачи штампаних издања имају право на посебну накнаду прописану у члану 39. ст. 1. и 5. овог закона под истим условима који важе за ауторе.
Издавачи штампаних издања и аутори дела издатих у штампаној форми могу остварити своја права из члана 39. ст. 1. и 5. овог закона и овог члана само преко заједничке**организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.
Накнада остварена на основу члана 39. ст. 1. и 5. овог закона и овог члана коју плаћају произвођачи, односно увозници уређаја за фотокопирање или других уређаја са сличном техником умножавања и физичка и правна лица која пружају услуге фотокопирања уз накнаду,* дели се између аутора и издавача у сразмери 50:50.
*Службени гласник РС, број 99/2011
**Службени гласник РС, број 66/2019
7. Заједничке одредбе о сродним правима
7.1. Однос између ауторског и сродних права
Члан 143.
Сродна права ни на који начин не утичу на заштиту права аутора у погледу њихових дела.
На сродна права сходно се примењују одредбе о објављивању, саопштавању јавности и издавању ауторског дела из члана 7. овог закона.
7.2. Ограничења сродних права и исцрпљење права
Члан 144.
На сродна права сходно се примењују одредбе овог закона о ограничењима и исцрпљењу ауторског права.
7.3. Пренос сродних права
Члан 145.
Сродна права су преносива, осим личних права интерпретатора.
7.4. Право на посебну накнаду
Члан 146.
Произвођач фонограма, интерпретатор и произвођач видеограма имају право на посебну накнаду, која је прописана у члану 39. овог закона, и то под истим условима који важе за ауторе.
7.5. Трајање права
Члан 147.
Имовинска права интерпретатора трају 50 година од дана настанка интерпретације. Ако је интерпретација снимљена и законито издата или објављена током тог рока, на други начин различит од фонограма,* право траје 50 година од дана првог издавања или објављивања, зависно од тога који је датум ранији. Морална права интерпретатора трају и по престанку трајања његових имовинских права.
Ако је у року од 50 година од дана настанка интерпретације, та интерпретација снимљена на фонограм који је законито издат или објављен, право интерпретатора траје 70 година од дана првог законитог издавања или објављивања фонограма, зависно од тога који је датум ранији.*
Право произвођача фонограма траје 50 година од дана настанка фонограма, ако у том року фонограм није законито издат или објављен. Ако је фонограм законито издат или објављен током тог рока, право престаје 70 година од дана првог законитог издавања или објављивања, зависно од тога који датум је ранији.*
Право произвођача видеограма траје 50 година од дана настанка видеограма, ако у том року видеограм није законито издат или објављен. Ако је видеограм законито издат или објављен током тог рока, право престаје 50 година од дана издавања или објављивања, зависно од тога који датум је ранији.*
Право произвођача емисије траје 50 година од дана првог емитовања заштићене емисије.
Право произвођача базе података траје 15 година од дана настанка базе података. Ако је база података учињена доступном јавности на било који начин током тог рока, право траје 15 година од тог дана.
Свака суштинска, квалитативна или квантитативна измена садржаја базе података, укључујући сваку суштинску измену која је настала као последица сталних додавања, брисања или измена и довела до тога да база података може да се сматра за суштински, у квалитативном или квантитавином смислу, ново улагање, чини да таква база података има свој сопствени рок трајања.*
Право првог издавача слободног дела траје 25 година од дана првог издавања или првог саопштавања јавности на други начин.
Право издавача штампаних издања на посебну накнаду траје 50 година од законитог издавања дела.
Рокови за потребе утврђивања датума престанка имовинских права носилаца сродних права рачунају се од 1. јануара године која непосредно следи за годином у којој се десио догађај који је релевантан за почетак рока.
Рокови трајања права произвођача фонограма из става 3. овог члана не примењују сe ако су наступиле околности из члана 122а став 3.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
7.6. Лица на која се закон односи
Члан 148.
Интерпретатору, произвођачу фонограма, произвођачу видеограма, произвођачу емисије, произвођачу базе података, издавачу штампаних издања и издавачу слободног дела, који је страно лице, признају се права предвиђена овим законом на основу међународног уговора који је ратификовала Република Србија, или на основу узајамности између Републике Србије и земље којој он припада.
Изузетно од одредбе става 1. овог члана, произвођачу базе података који је правно лице које нема седиште у Републици Србији, признају се права предвиђена овим законом само ако је пословање тог лица трајно и непосредно повезано са привредом Републике Србије.
У случају сумње у постојање узајамности, објашњење даје Министарство спољних послова Републике Србије.
За стране ауторе и носиоце сродних права који уживају заштиту на основу овог закона важе рокови трајања тих права из овог закона с тим да истичу најкасније на дан када истиче заштита у држави чији су они држављани или у којој имају своје седиште и не могу бити дужи од рокова прописаних овим законом.*
*Службени гласник РС, број 99/2011
Члан 149.
Интерпретатору који је страни држављанин признају се морална права без обзира на то да ли су испуњени услови из члана 148. овог закона.
IV. ОСТВАРИВАЊЕ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА
Члан 150.
Носилац ауторског или сродног права може своје право остваривати индивидуално или колективно осим у случајевима из члана 29. став 2, чл. 39, 40, 117, 127, 142. и 146. овог закона којима је прописано обавезно колективно остваривање ауторског и сродних права.
1. Индивидуално остваривање
Члан 151.
Индивидуално остваривање ауторског и сродних права може се вршити непосредно или преко заступника на основу одговарајућег пуномоћја.
Заступници у индивидуалном остваривању ауторског и сродних права могу бити физичка или правна лица.
2. Колективно остваривање
2.1. Организација за колективно остваривање ауторског и сродних права
Члан 152.
Ауторско и сродна права колективно се остварују преко организације за колективно остваривање тих права (у даљем тексту: организација).
Организација се не оснива ради стицања добити.
Организација је специјализована за остваривање одређених врста права поводом одређених предмета заштите, у складу са статутом.
Члан 153.
Носиоци ауторског, односно сродних права преко организације колективно остварују искључива имовинска ауторска, односно сродна права, као и право на потраживање накнаде за сва своја дела, односно предмете сродног права.
У случају остваривања искључивих имовинских права, носиоци ауторског, односно сродних права уговором на искључив начин уступају своја права организацији, са налогом да она у своје име а за њихов рачун закључује уговоре са корисницима ауторских дела и предмета сродних права (у даљем тексту: корисници) о неискључивом уступању тих права.
У случају остваривања права на накнаду, носиоци ауторског, односно сродних права дају налог организацији да у своје име а за њихов рачун наплати накнаду од корисника.
Организација има право да врши контролу над искоришћавањем предмета заштите са њеног репертоара.
Организација има право да пред судом и другим органима штити права која су јој носиоци ауторског, односно сродних права поверили на колективно остваривање.
На захтев организације, надлежни органи који воде евиденцију о подацима који су од значаја за утврђивање износа накнада, дужни су да те податке дају на увид организацији.
2.2. Оснивање организације
Члан 154.
Организацију оснивају аутори, односно носиоци ауторског или сродних права, односно њихова удружења (у даљем тексту: оснивачи).
Члан 155.
Оснивачки акт организације је уговор о оснивању.
Оснивачки акт организације коју оснива једно удружење је одлука о оснивању.
Члан 156.
Организација не може да обавља ни једну другу делатност осим делатности које су предвиђене у члану 153. овог закона.
Изузетно од одредбе става 1. овог члана, организација може да:
1) врши делатност којом се остварују уметнички, стручни или социјални интереси носилаца права;
2) обавља поједине административно-техничке услуге у име и за рачун или у своје име a за рачун* друге организације, на основу писаног уговора.
У циљу рационализације и ефикасније наплате и расподеле накнаде за коришћење ауторског и сродних права путем јединствене базе података организације за колективно остваривање ауторског и сродних права могу образовати заједничку службу.
Посебним споразумом одређује се делокруг њеног рада, овлашћења, висина накнаде за њен рад и систематизација радних места запослених у служби.
Брисани су ранији ст. 5. и 6. (види члан 31. Закона - 66/2019-30)
*Службени гласник РС, број 99/2011
Члан 157.
Оснивачи организације су дужни да од надлежног органа прибаве дозволу за обављање делатности организације.
Само једна организација може добити дозволу за колективно остваривање ауторског, односно сродних права за исту врсту права на истој врсти дела, односно предмета сродног права.
Уз захтев за издавање дозволе за обављање делатности оснивачи подносе оснивачки акт организације, статут, доказ о пословном седишту организације, податке о броју аутора, односно носилаца права који су овластили организацију да остварује права на њиховим делима, односно предметима сродних права, укључујући њихов домицил или боравиште, попис дела, односно предмета сродних права који ће заједно са делима односно, предметима сродних права чији су носиоци лица које организација заступа на основу члана 180. став 1. овог закона чинити репертоар организације, као и потписана овлашћења носилаца права који су организацији уступили своја права на наведеним делима, односно предметима сродних права, доказе о испуњености кадровских, техничких и организационих претпоставки за ефикасно колективно остваривање права која су им поверена и доказ о уплати прописане административне таксе која је приход буџета Републике Србије.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 158.
Дозвола за обављање делатности се издаје организацији која је поднела захтев у складу са чланом 157. став 3. овог закона, уколико испуњава следеће услове:
1) има седиште у Републици Србији;
2) њени чланови, који су је на основу овлашћења или уговора овластили да остварује права на њиховим делима, односно предметима сродних права, представљају већину носилаца ауторског, односно сродних права из области на коју се односи делатност организације, а имају пребивалиште, односно седиште у Републици Србији или су њени држављани;*
3) има кадровске, финансијске, техничке и организационе претпоставке да може ефикасно да остварује права домаћих и страних носилаца ауторског, односно сродних права у Републици Србији, односно домаћих носилаца ауторског, односно сродних права у иностранству из области на коју се односи њена делатност;
4) оснивачки акт и статут организације су у складу са одредбама овог закона.
*Службени гласник РС, број 99/2011
Члан 159.
Сматраће се да организација испуњава услове из члана 158. став 1. тачка 3. овог закона ако има:
1) пословни простор опремљен * комуникацијском и информатичком опремом уобичајеном за ту врсту делатности;*
2) запослену особу која има завршен правни факултет и најмање две године стручног искуства и знање једног светског језика;
3) запослену особу која испуњава прописане услове за вођење рачуноводства и има најмање две године стручног искуства на пословима организовања и вођења рачуноводства.
Стручна спрема и знање језика доказује се одговарајућим исправама, а стручно искуство документацијом из које је видљиво где је и на којим пословима искуство стечено.
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 160.
Надлежни орган дужан је да донесе решење о издавању дозволе за обављање делатности, односно решење о одбијању захтева у року од 60** дана од дана подношења уредног захтева за издавање дозволе за обављање делатности.
Уколико је поднети захтев за издавање дозволе неуредан у смислу чл. 157. и 159. овог закона или достављени оснивачки акт или статут садрже одредбе које нису у складу са одредбама овог закона, надлежни орган ће позвати подносиоца захтева да у року од 30** дана од дана пријема примедби уреди поднети захтев према изнетим примедбама.
Уколико у остављеном року подносилац захтева не уреди свој захтев у складу са примедбама надлежног органа, надлежни орган ће захтев одбацити.
Решењем о издавању дозволе за обављање делатности организација стиче право да у трајању од пет година од дана издавања решења обавља послове колективног остваривања ауторског, односно сродних права.
Организација има право да неограничени број пута захтева обнову дозволе за обављање делатности, на начин и у поступку прописаном овим законом за прибављање дозволе.
Захтев за обнову дозволе за обављање делатности подноси се надлежном органу најкасније 90 дана пре истека важеће дозволе.*
Одлуке надлежног органа из ст. 1. и 3. овог члана су коначне и против њих се може покренути управни спор.
*Службени гласник РС, број 99/2011
**Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 161.
Организација стиче својство правног лица уписом у регистар у који се уписују удружења у складу са законом који уређује правни положај удружења.
Уз пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана оснивачи организације су дужни да поднесу решење надлежног органа о издавању дозволе за обављање делатности.
Брисаће се из регистра из става 1. овог члана и из евиденције из члана 163. овог закона организација која пре истека периода из члана 160. став 4. овог закона не обнови дозволу за обављање делатности или којој дозвола за обављање делатности буде одузета на основу члана 162. овог закона након спроведеног поступка ликвидације или стечаја, у складу са законом којим се уређује поступак ликвидације или стечаја удружења.
Члан 162.
Надлежни орган одузеће организацији дозволу за обављање делатности кад утврди:
1) да је дозвола за обављање делатности издата на основу неистинитих података;
2) да је организација престала да испуњава неки од прописаних услова за издавање дозволе из члана 158. овог закона;
3) да организација теже или** поновљено крши одредбе овог закона, одредбе статута и плана расподеле;*
4) да организација није испунила своју обавезу из члана 186.* овог закона.
Пре одузимања дозволе за обављање делатности, из разлога наведених у ставу 1. тач. 2, 3. и 4. овог члана надлежни орган ће писменим путем указати на неправилности у раду организације, наложиће мере за отклањање неправилности и одредити рок за њихово отклањање.
Решење о одузимању дозволе из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.
О издавању решења из става 1. овог члана надлежни орган обавестиће надлежни орган који води регистар у који је организација уписана.
Решење о издавању, обнови и одузимању дозволе за обављање делатности објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.
*Службени гласник РС, број 99/2011
**Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 163.
Организација се уписује у евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права коју води надлежни орган.
У евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права из става 1. овог члана уписује се: назив и седиште организације, делатност организације, датум уписа, обнове уписа и брисања организације из евиденције, уговори о сарадњи са иностраним организацијама и подаци о чланству у међународним организацијама.
О променама чињеница које се уписују у евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права, организација је дужна да обавести надлежни орган у року од 15 дана од дана настанка промене.
Промене из става 3. овог члана уписују се у евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права.
Подаци из евиденције организација за колективно остваривање ауторског и сродних права доступни су свим заинтересованим лицима.
2.3. Органи организације
Члан 164.
Организацијом управљају њени * чланови у складу са статутом организације.
Органи организације су: скупштина, управни одбор, директор и надзорни одбор.
Брисани су ранији ст. 3-6. (види члан 37. Закона - 66/2019-30)
*Службени гласник РС, број 66/2019
2.4. Општи акти организације
Члан 165.
Општи акти организације су: статут, тарифа, план расподеле и други општи акти којима се уређују одређена питања из делатности организације.
Статут је основни акт организације и други општи акти морају бити у сагласности са њим.
Појединачни акти које доносе органи и овлашћени појединци у организацији морају бити у складу са општим актом организације.
Члан 166.
Статут организације садржи одредбе о врсти и предмету права која се на колективан начин остварују преко организације.
Статут организације доноси скупштина организације, простом већином гласова чланова скупштине.
Члан 167.
План расподеле садржи критеријуме на основу којих организација расподељује носиоцима ауторског, односно сродних права приход који је у виду накнаде за искоришћавање предмета заштите прикупила од корисника.
Одредбе плана расподеле морају да буду јасне, недвосмислене, применљиве и тако формулисане да искључују сваку арбитрарност у расподели убраног прихода.*
Начела плана расподеле су: сразмерност, примереност и правичност, зависно од: врсте предмета заштите, начина искоришћавања предмета заштите, обима искоришћавања предмета заштите и других циљева утврђених актима организације.
План расподеле утврђује скупштина организације.
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 168.
У складу са статутом и одлукама својих органа организација издваја део прихода прикупљеног од корисника за покриће трошкова свог рада.
2.5. Појам тарифе
Члан 169.
Тарифа је општи акт организације којим се утврђује висина и начин одређивања накнаде коју организација наплаћује корисницима за поједине облике искоришћавања ауторских дела и предмета сродних права и обвезницима плаћања посебне накнаде.
2.5.1. Правила за одређивање тарифе
Члан 170.
Тарифа мора да буде примерена врсти и начину искоришћавања ауторског дела, односно предмета сродног права.
Ако је искоришћавање предмета заштите нужно за обављање делатности корисника (у случају емитовања или концертних коришћења предмета заштите и сл.) тарифа се одређује по правилу у процентуалном износу од прихода који корисник остварује обављајући делатност у оквиру које искоришћава предмете заштите. Тај износ мора да буде у сразмери са значајем који за приходе корисника има искоришћавање предмета заштите са репертоара организације.
Ако искоришћавањем предмета заштите корисник из става 2. овог члана не остварује приход, тарифа се одређује у процентуалном износу од трошкова потребних за обављање делатности у оквиру које се искоришћавају предмети заштите, водећи рачуна о значају који искоришћавање предмета заштите има за делатност корисника.
Уз накнаде које су одређене на начин прописан ст. 2. и 3. овог члана, тарифом се одређују и најнижи износи накнада за искоришћавање предмета заштите са репертоара организације.
Приликом одређивања тарифе узимају се у обзир и тарифе колективних организација у другим државама Европе, тако што се врши њихово поређење према сразмери бруто домаћег производа у Републици Србији и држави чија се тарифа узима у обзир.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 171.
Ако искоришћавање предмета заштите није нужно за обављање делатности корисника већ само корисно или пријатно (на пример у случају превозних средстава, смештајних и угоститељских објеката, трговинских * радњи, тржних центара, изложбених простора, и томе слично) и под условом да је одређивање такве тарифе у процентуалном износу немогуће или неразумно тешко, тарифа се може одредити у паушалном износу.
Приликом одређивања висине паушалне накнаде водиће се рачуна о:
1) врсти и начину искоришћавања предмета заштите;
2) географској локацији седишта корисника;
3) врсти и величини простора у којем се користе предмети заштите;
4) трајању и обиму искоришћавања и ценама услуга корисника.
*Службени гласник РС, број 119/2012
2.5.1а Накнада за јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма у занатским радњама*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 171а*
Накнада за јавно саопштавање музичких дела, интерпретације и фонограма у занатским радњама се не плаћа.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Члан 171а Закона престаје да се примењује даном приступања Републике Србије Светској трговинској организацији (види члан 71. Закона - 66/2019-30).
2.5.1б Одређивање посебне накнаде у тарифи за остваривање права на посебну накнаду*
*Службени гласник РС, број 119/2012
Члан 171б*
Износ посебне накнаде која се плаћа по сваком продатом или увезеном уређају и предмету са листе Владе не може бити виши од 1% његове вредности, изузев када је реч о продаји или увозу празних компакт дискова, празних дигиталних видео дискова, празних дигиталних видео дискова високе дефиниције, празних blue-ray дискова, празних мини дискова, празних аудио касета и празних видео касета, где износ посебне накнаде не може бити виши од 3% од њихове вредности.*
Као вредност уређаја и предмета са листе Владе који се производе у Републици Србији узима се њихова продајна цена без пореза на додату вредност при првој продаји, а кад се уређаји и предмети са листе Владе увозе у Републику Србију, као њихова вредност узима се њихова набавна цена прерачуната у динаре по курсу на дан њиховог царињења, увећана за царину.*
*Службени гласник РС, број 119/2012
Члан 172.
Ако се искоришћавање ауторских дела врши заједно са искоришћавањем предмета сродних права, односно ако за једно искоришћавање има више носилаца права, тарифе се одређују сразмерно.
За одређивање сразмере између тарифа накнада за ауторско право и сродна права меродавна је уобичајена међународна пракса.
2.5.2. Преговори и споразум о тарифи
2.5.2.1. Преговори о тарифи
Члан 173.
Организација иницира преговоре о тарифи објавом позива репрезентативним* удружењима корисника и индивидуалним корисницима у „Службеном гласнику Републике Србије”, на својој интернет страници и у једном високотиражном дневном листу.
*Службени гласник РС, број 99/2011
2.5.2.2. Споразум о тарифи
Члан 174.
Тарифа се, након обављених преговора између организације и репрезентативног удружења корисника, одређује споразумом у писаној форми. Као репрезентативно сматра се оно удружење корисника које на територији Републике Србије представља већину корисника из одређене делатности, односно оно коме је репрезентативност призната на основу других прописа. Ако нема таквог удружења, репрезентативност ће се утврђивати на основу броја корисника које удружење представља, активности удружења, степена организованости удружења и слично.
Тарифа се може одредити и споразумом у писаној форми између организације и индивидуалног корисника ако је према природи пословања таквог корисника он једини који обавља ту врсту делатности у Републици Србији. На индивидуалног корисника сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на репрезентативно удружење корисника.
Установе јавног радиодифузног сервиса су индивидуални корисници са којима, у смислу става 2. овог члана, организације одређују тарифу споразумом у писаној форми.
Тарифу одређену на начин из ст. 1. и 2. овог члана, организација објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”, а тарифа ступа на снагу осмог дана од дана објаве.
До окончања поступка одређивања тарифе на начин предвиђен овим чланом накнада се плаћа према постојећој тарифи.
2.5.2.3. Обавезна садржина писменог споразума
Члан 175.
Писмени споразум из члана 174. мора да садржи:
1) износ накнаде за искоришћавање ауторских дела, односно предмета сродних права са репертоара организације;
2) услове за коришћење ауторских дела, односно предмета сродних права са репертоара организације;
3) рок и начин наплате накнаде;
4) околности коришћења због којих се висина одређене накнаде у тарифи увећава или смањује.
2.5.2.4. Одређивање предлога тарифе од стране Управног одбора организације
Члан 176.
Ако у року од 60 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона не буде постигнут споразум, предлог тарифе одређује управни одбор организације. Тако одређен предлог тарифе доставља се надлежном органу** на сагласност*.
До окончања поступка одређивања тарифе на начин предвиђен овим чланом накнада се плаћа према постојећој тарифи.
*Службени гласник РС, број 119/2012
*Службени гласник РС, број 66/2019
2.5.2.5. Одређивање јединствених тарифа* за остваривање права из чл. 117. и 127. овог закона
*Службени гласник РС, број 99/2011
Члан 177.
Јединствене тарифе* за остваривање права из члана 117. став 1. тач. 1), 2) и 3) и члана 127.*** овог закона одређују се* споразумом у писаној форми између организације произвођача фонограма и организације интерпретатора с једне стране, и репрезентативног удружења корисника с друге стране.
Организација произвођача фонограма и организација интерпретатора заједнички иницирају преговоре о јединственим тарифама* и заједнички преговарају са репрезентативним удружењем корисника у поступку и на начин одређен чл. 173. и 174. овог закона.
Јединствену тарифу одређену на начин прописан ставом 1. овог члана организације заједнички објављују у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Тарифа ступа на снагу осмог дана од дана објаве у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Уколико у року од 60 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона није постигнут споразум из става 1. овог члана, предлог јединствене тарифе одређују управни одбори организација на основу писменог споразума.
Предлог јединствене тарифе доставља се надлежном органу*** на сагласност**.
Уколико у року од 90 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона, организација произвођача фонограма и организација интерпретатора не поднесу надлежном органу*** захтев за добијање сагласности** о предлогу јединствене тарифе, ту тарифу одређује надлежни орган***.
*Службени гласник РС, број 99/2011
**Службени гласник РС, број 119/2012
***Службени гласник РС, број 66/2019
2.5.2.6. Одређивање јединствене тарифе за остваривање права на посебну накнаду
Члан 178.
Јединствена тарифа за остваривање права на посебну накнаду из чл. 39. и 146. овог закона која се плаћа од прве продаје или увоза у Републику Србију уређаја за тонско и визуелно снимање и празних носача звука, слике и текста, одређује се споразумом у писаној форми између организација које остварују права оних носилаца ауторског и сродних права којима је овим законом дато право на посебну накнаду с једне стране и репрезентативног удружења произвођача, односно увозника уређаја за тонско и визуелно снимање и произвођача, односно увозника празних носача звука, слике и текста.
Организације из става 1. овог члана заједнички иницирају преговоре о јединственој тарифи, заједнички преговарају у поступку и на начин одређен чл. 173. и 174. овог закона и заједнички објављују јединствену тарифу из става 1. овог члана у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Јединствена тарифа одређена на начин прописан ст. 1. и 2. овог члана ступа на снагу осмог дана од дана објаве у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Уколико у року од 60 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона није постигнут споразум из става 1. овог члана, предлог јединствене тарифе из става 1. овог члана одређују управни одбори организација на основу писаног споразума.
Предлог јединствене тарифе доставља се надлежном органу** на сагласност*.
Уколико у року од 90 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона, организације из става 1. овог члана не поднесу надлежном органу** захтев за добијање сагласности* о предлогу јединствене тарифе, ту тарифу одредиће надлежни орган**.
Наплату посебне накнаде из става 1. овог члана врши организација за колективно остваривање ауторских музичких права уз претходно постигнут писмени споразум са организацијама које су учествовале у преговорима о јединственој тарифи о висини трошкова наплате посебне накнаде и режиму расподеле посебне накнаде између организација из овог става.
Организација за колективно остваривање ауторских музичких права дужна је да укупно убрану посебну накнаду, по одбитку споразумно одређених трошкова наплате посебне накнаде, расподели ауторима и преда организацијама интерпретатора и произвођача фонограма, односно видеограма на следећи начин: 40% ауторима, 30% интерпретаторима и 30% произвођачима фонограма и произвођачима видеограма.
*Службени гласник РС, број 119/2012
**Службени гласник РС, број 66/2019
2.6. Сходна примена других закона
Члан 179.
На организацију сходно се примењују одредбе закона којим се уређује правни положај удружења, ако овим законом није друкчије одређено.
2.7. Обавезе организације
Члан 180.
У пословању организације са корисницима постоји претпоставка да организација има овлашћење да делује за рачун свих домаћих и иностраних* носилаца ауторског, односно сродних права у погледу оних права и оних врста предмета заштите који су обухваћени њеном делатношћу.
Носилац ауторског, односно сродног права који није са организацијом закључио уговор из члана 153. овог закона може да обавести организацију, писменим обавештењем, да ће своја права остваривати индивидуално, осим у случајевима из члана 29. став 2, чл. 39, 40, 117, 127, 142. и 146. овог закона којима је прописано обавезно колективно остваривање ауторског и сродних права.
Организација је дужна да кориснике извести о именима носилаца ауторског, односно сродних права из става 2. овог члана.
Носиоце ауторског, односно сродних права, који нису обавестили организацију да своја права желе да остварују индивидуално, организација је дужна да приликом расподеле накнаде третира равноправно са носиоцима ауторског, односно сродних права који имају са организацијом уговор из члана 153. овог закона.
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 181.
Организација је дужна да кориснике и заинтересовану јавност редовно обавештава * објавом у електронској форми на својој интернет страници о следећем:
1) категоријама носилаца права које представља;
2) имовинским правима која остварује;
3) категоријама корисника предмета заштите и другим физичким или правним лицима који су обвезници плаћања накнаде;
4) садржини општих аката организације (статут, тарифа, план расподеле и др.);
5) броју и листи билатералних уговора закључених са иностраним организацијама;
6) подацима о овлашћеним заступницима организације;
7) радном времену организације.
Организација је дужна да сваком кориснику или другом лицу које има правни интерес, пружи обавештење о свом репертоару и о условима под којим остварује ауторско, односно сродна права.
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 182.
Организација је дужна да поред података из члана 181. овог закона следеће податке учини доступним члановима организације путем своје интернет странице:
1) листу чланова скупштине, управног одбора и надзорног одбора;
2) годишњи извештај о пословању;
3) информације о заседању скупштине (датум, време, место заседања, дневни ред, одлуке скупштине);
4) одлуке управног одбора и надзорног одбора.
Члан 183.
Организација је дужна да са сваким заинтересованим корисником, односно удружењем корисника под равноправним и примереним условима закључи уговор о неискључивом уступању права искоришћавања предмета заштите са њеног репертоара.
Уговор из става 1. овог члана садржи нарочито: врсту предмета заштите, начин искоришћавања предмета заштите, висину и начин плаћања накнаде организацији, време трајања уговора.
Члан 184.
Организација је дужна да носиоцима ауторског, односно сродних права, који су са њом закључили уговор из члана 153. овог закона и носиоцима ауторског и сродних права из члана 180. став 4. овог закона, до 31. децембра текуће године, у складу са планом расподеле, расподели и исплати сав приход прикупљен од корисника за предмете заштите коришћене у току претходне календарске године, односно фактурисану и наплаћену накнаду од корисника, која је фактурисана у првој години од доношења измена и допуна Закона, изузев средстава одређених за покриће оправданих трошкова колективног остваривања ауторског и сродних права, под условом да скупштина организације не донесе другачију одлуку из оправданих и образложених разлога.*
Организација може да одобрава узимање кредита и зајмова, давање зајмова и осигурање зајмова, као и да одобрава куповину, продају или залагање некретнине у власништву организације, а све у складу са својим статутом*
Трошкови колективног остваривања су оправдани ако су разумни и ако су настали у интересу носилаца права о чему одлучује скупштина организације.*
Изузетно, статутом организације може се изричито предвидети да се одређени део тих средстава издвоји у сврху развоја културе, као и за унапређење пензијског, здравственог или социјалног статуса чланова организације. Висина тако издвојених средстава не сме да буде већа од 10% нето прихода организације. Критеријуми за расподелу овако издвојених средстава се прописују планом расподеле, а одлуку о расподели ових средстава доноси скупштина организације.*
Ако у року из става 1. овог члана део прикупљених накнада не буде расподељен и исплаћен носиоцима права из објективних разлога за које организација није одговорна, скупштина организације ће донети одлуку о начину расподеле тих средстава до истека рока од пет година од дана завршетка године у којој су коришћени предмети заштите, под условом да је организација до тада предузела све неопходне и разумне мере да идентификује носиоце права и предмете заштите.*
Објективним разлозима из става 5. овог члана сматрају се нарочито: неуредно, нетачно или непотпуно извештавање од стране корисника о искоришћавању ауторских дела или предмета сродних права, немогућност ступања у контакт са корисником због неодговарајућих података које је корисник био дужан да достави, немогућност идентификовања предмета заштите или носилаца права или постојање спора о праву на конкретном предмету заштите.*
Ако у року из става 5. овог члана прикупљене накнаде не буду расподељене и исплаћене носиоцима права и под условом да је организација до тада предузела све неопходне и разумне мере да идентификује носиоце права и предмете заштите, одлуку о начину расподеле тих средстава донеће скупштина организације.*
Разумне мере из става 5. овог члана подразумевају нарочито одговорну и детаљну проверу документације која се односи на носиоце права и предмете заштите, као и сачињавање листе свих дела и предмета заштите чији носиоци права нису идентификовани, а која мора да буде објављена на интернет страници организације и учињена доступном јавности.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Одредба члана 45. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима ("Службени гласник РС", број 66/2019) којом је измењен члан 184. став 1. Закона о ауторском и сродним правима примењује се од 1. јануара 2020. године (види члан 72. Закона – 66/2019-30) (текст Закона пре измена и допуна из броја 66/2019 можете погледати са десне стране у делу "Верзије пречишћеног текста").
Члан 185.
Расподела из члана 184. овог закона мора бити заснована на прецизним подацима о искоришћавању предмета заштите.
Уколико прецизних података о искоришћавању предмета заштите нема, односно уколико би прикупљање прецизних података представљало за организацију неприхватљив организациони и финансијски терет, дозвољено је да се план расподеле заснује на проценама које произилазе из релевантних и проверљивих чињеница.
Члан 186.
Организација, на основу уговора са одговарајућим иностраним организацијама, обезбеђује колективно остваривање ауторског и сродних права домаћих носилаца у иностранству, као и страних носилаца у Републици Србији.
Обавезу из става 1. овог члана организација је дужна да испуни у року од пет година од дана стицања прве дозволе за обављање делатности.
2.8. Обавезе корисника
Члан 187.
Корисници су дужни да * од организације прибаве права за искоришћавање предмета заштите пре почетка коришћења предмета заштите, у свим случајевима када је добијање дозволе за искоришћавање предмета заштите прописано овим законом.*
Корисници су дужни да обавештавају организацију о називу предмета заштите, учесталости и обиму искоришћавања, као и о другим околностима које су релевантне за обрачун и расподелу* накнаде која се према тарифи плаћа.
Подаци из става 2. овог члана достављају се организацији у року од 15 дана од дана почетка коришћења предмета заштите, на начин и у форми одређеној општим актима организације.
Корисници који су на основу овог закона овлашћени да искоришћавају предмете заштите без дозволе носиоца права а уз обавезу плаћања накнаде, достављају податке из става 2. овог члана једанпут месечно на начин и у форми одређеној општим актима организације.
Организације за радиодифузију су дужне да једном месечно достављају попис емитованих предмета заштите организацијама чије предмете заштите искоришћавају на начин и у форми одређеној општим актима организације.
Корисници су дужни да овлашћеним лицима организације, у току контроле искоришћавања предмета заштите, омогуће увид у документацију и податке релевантне за обрачун накнаде која се према тарифи плаћа.
За обавезе корисника солидарно одговарају: лице које користи предмет заштите, власник, држалац и закупац простора у којем је предмет заштите коришћен, као и организатор активности у којој је дошло до коришћења предмета заштите.
У случају спора између организације и корисника око висине накнаде, корисник је дужан да плаћа организацији износ предвиђен претходно важећом тарифом, до правоснажног окончања спора. Ако се спорни износ односи на тарифни став који није постојао у претходно важећој тарифи, корисник је дужан да плаћа организацији износ предвиђен новом тарифом у посебан фонд који се не расподељује носиоцима права, до правоснажног окончања спора.
*Службени гласник РС, број 99/2011
2.9. Надзор над радом организације
Члан 188.
Надзор над радом организације врши надлежни орган који контролише да ли организација обавља своје послове у складу са издатом дозволом и у складу са одредбама овог закона.
Ради остваривања надзора организација је дужна да доставља надлежном органу:
1) годишњи извештај о пословању, годишњи обрачун накнада* и извештај овлашћеног ревизора;
2) споразуме између организације и репрезентативних удружења корисника;
3) измене статута, тарифе и њихове измене, план расподеле накнаде и његове измене, све друге опште акте и њихове измене,* уговоре са одговарајућим иностраним организацијама, судске и управне одлуке у којима је организација једна од страна.
Организација доставља документа и податке из става 2. овог члана у року од 15 дана од дана њиховог усвајања, односно добијања извештаја, односно од дана настанка промене.
*Службени гласник РС, број 99/2011
Члан 189.
Организација је дужна да за сваку пословну годину, у року од шест месеци од њеног завршетка, усвоји односно прибави:
1) годишње извештаје органа управљања и надзорних органа о износу наплаћених накнада, њиховој расподели, пословању колективне организације, извршавању споразума закључених са репрезентативним удружењима корисника и о извршавању уговора склопљених са иностраним организацијама;
2) извештај овлашћеног ревизора о годишњем извештају о пословању, годишњем обрачуну накнада, посебном извештају о средствима издвојеним за културне намене и за унапређење пензијског, здравственог или социјалног статуса чланова организације и књиговодству*;
3) предлог финансијског плана организације за наредну годину који укључује план трошкова њеног пословања.
Одредбе овог члана не утичу на обавезе које организација има према другим прописима у погледу финансијског пословања, извештавања и ревизије.
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 190.*
Годишњи извештај о пословању мора да садржи све одлучне чињенице о раду организације у протеклој години.*
Годишњи извештај о пословању мора да садржи нарочито следеће податке:*
1) биланс стања, биланс успеха и извештај о протоку готовине;*
2) податке о активностима организације које су предузете у току финансијске године;*
3) опис управљачке структуре организације;*
4) податке о укупном износу накнаде за рад управног одбора и директора организације;*
5) годишњи обрачун накнада;*
6) посебан извештај о средствима издвојеним за културне намене и за унапређење пензијског, здравственог или социјалног статуса чланова организације.*
Годишњи обрачун накнада мора да буде сачињен у складу са планом расподеле организације и да садржи све одлучне чињенице о расподели убраних накнада у претходној обрачунској години.*
Годишњи обрачун накнада мора да садржи нарочито следеће податке:*
1) финансијске податке о оствареним приходима организације у току финансијске године разврстане по врсти права и начину искоришћавања ауторског дела или предмета сродног права (приходи од јавног саопштавања, јавног извођења, емитовања, реемитовања, посебне накнаде и сл.);*
2) финансијске податке о свим другим приходима које је организација остварила у току финансијске године, укључујући одобрене кредите и зајмове и приходе од кредита и зајмова у складу са статутом организације;*
3) финансијске податке о трошковима организације насталим у току финансијске године уз обавезно навођење податка о уделу трошкова у приходима организације;*
4) податке о сарадњи са другим организацијама за колективно остваривање ауторског и сродних права са детаљним описом нарочито следећих ставки: износ који је организација исплатила другим организацијама и износ који су друге организације исплатиле организацији; трошкови администрирања репертоара других организација; трошкови наплате накнада од других организација; износ опредељен носиоцима права из других организација разврстан по категорији права и по организацији за колективно остваривање ауторског и сродних права.*
Посебан извештај о средствима издвојеним за културне намене и за унапређење пензијског, здравственог или социјалног статуса чланова организације мора да буде сачињен у складу са планом расподеле и да садржи нарочито следеће информације:*
1) износ накнада издвојен за културне намене и за унапређење пензијског, здравственог или социјалног статуса чланова организације;*
2) образложење у које сврхе ће издвојена средства бити потрошена уз навођење сваког појединачно опредељеног износа.*
Годишњи обрачун накнада и посебан извештај о средствима издвојеним за културне намене и за унапређење пензијског, здравственог или социјалног статуса чланова организације морају да буду потписани од стране директора организације. Тако сачињени извештаји објављују се на интернет сајту организације у делу намењеном члановима организације и лицима чија права организација остварује, а који нису чланови организације и остају доступни тим лицима најмање пет година од дана објављивања.*
Годишњи извештај о пословању, годишњи обрачун накнада, посебан извештај о средствима издвојеним за културне намене и за унапређење пензијског, здравственог или социјалног статуса чланова организације и књиговодство организације морају да буду предмет ревизије.*
Ревизију из става 7. овог члана може да обави само овлашћени ревизор, у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија.*
На извештај ревизора сходно се примењују одредбе закона којим се уређује рачуноводство и ревизија.*
О избору и разрешењу овлашћеног ревизора одлучује скупштина организације.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 191.
Надлежни орган има право да његови представници присуствују седницама органа организације, као и право увида у пословне књиге и другу пословну документацију.
Представник надлежног органа има право да на седницама органа организације износи мишљење о свим питањима која се односе на послове колективног остваривања ауторског и сродних права и на поштовање законских прописа, без права гласа.
Надлежни орган може захтевати од организације писмени одговор у вези питања која се односе на делатност и пословање организације.
Ако утврди неправилности у раду организације надлежни орган ће указати на њих, наложити спровођење мера за њихово отклањање и одредити рок за отклањање неправилности.
Брисана је глава V. КОМИСИЈА ЗА АУТОРСКО И СРОДНА ПРАВА (види члан 9. Закона - 119/2012- 29)
Чл. 192 - 201.
Брисани су (види члан 9. Закона - 119/2012-29)
Vа ПОСТУПАК ЗА ДАВАЊЕ САГЛАСНОСТИ НА ТАРИФУ*
*Службени гласник РС, број 119/2012
Члан 201а*
Сагласност на предлог тарифе коју предлажу организације даје* надлежни орган**.*
*Службени гласник РС, број 119/2012
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 201б*
Ако су предлог тарифе споразумно одредиле две или више организација, поступак за сагласност из члана 201а овог закона покрећу те организације заједнички.*
Брисан је ранији став 2. (види члан 49. Закона - 66/2019-30)
*Службени гласник РС, број 119/2012
Члан 201в*
Уз захтев за сагласност из члана 201а овог закона обавезно се подносе:*
1) предлог тарифе накнада;*
2) образложење предлога тарифе накнада, а нарочито: образложење критеријума за одређивање накнаде и предложене висине накнаде, оцену подносиоца захтева о томе да ли је предложена висина накнаде у сразмери са значајем који за приходе корисника има искоришћавање предмета заштите, образложење предложеног износа најниже накнаде за искоришћавање предмета заштите;*
3) наводи о току и резултатима преговора, ако су се водили преговори, као и образложење зашто није постигнут споразум о тарифи накнада;*
4) доказ о уплати прописане административне таксе, која је приход буџета Републике Србије.*
Прилози из тач. 1)–3) овог члана се подносе у два примерка.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 201г*
Ако утврди да предлог тарифе није у складу са одредбама овог закона, надлежни орган дописом позива организацију да у остављеном року уреди предлог тарифе у складу са примедбама изнетим у допису.*
На образложени захтев организације, надлежни орган ће продужити рок за уређење предлога тарифе.*
Уколико организација ни у остављеном накнадном року не уреди предлог тарифе према примедбама надлежног органа, надлежни орган ће донети тарифу.*
На поступак за давање сагласности на тарифу сходно се примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак, уколико овим законом није другачије прописано.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Vб ЕЛЕКТРОНСКА ЕВИДЕНЦИЈА ЕМИТОВАЊА И РЕЕМИТОВАЊА*
*Службени гласник РС, број 119/2012
Члан 201д*
Радиодифузне организације** воде електронску евиденцију емитовања и реемитовања ауторских дела* и предмета сродних права**.*
Надзор над вођењем електронске евиденције врши* Регулаторно тело за електронске медије**, као поверени посао.*
Начин вођења електронске евиденције из става 1. овог члана прописује Влада.*
*Службени гласник РС, број 119/2012
*Службени гласник РС, број 66/2019
VI. ЕВИДЕНЦИЈА АУТОРСКИХ ДЕЛА И ПРЕДМЕТА СРОДНИХ ПРАВА
Члан 202.
Ради обезбеђења доказа носиоци ауторског и сродних права могу да депонују примерке својих дела и предмета сродних права код надлежног органа.
Примерци дела и предмета сродних права који се депонују морају бити у форми писаног документа (рукопис, штампани текст, музичка партитура), звучног, визуелног или аудиовизуелног записа или у дигиталној форми.
Надлежни орган води евиденцију за сваку врсту ауторских дела и предмета сродних права.
Носилац ауторског и сродних права дужан је да приликом депоновања и уношења у евиденцију ауторског дела или предмета заштите сродног права да истинити и потпун податак о свом ауторском делу и предмету заштите сродног права.
Подаци у евиденцији сматрају се истинитим док се супротно не докаже.
Савесно лице које је повредило туђе ауторско или сродно право уздајући се у тачност података у евиденцији не одговара за накнаду штете због повреде тог права.
Уношење у евиденцију и депоновање примерака ауторских дела и предмета сродних права ни на који начин не утиче на настанак и трајање права која су утврђена овим законом.
Садржај евиденције из става 3. овог члана и услове које треба да испуњавају примерци дела и предмета сродних права који се депонују уређују се посебним прописом.
Члан 203.
За уношење у евиденцију и депоновање примерака ауторских дела и предмета сродних права плаћа се прописана такса.
VII. ЗАШТИТА АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА
Члан 204.
Повреду ауторског или сродног права представља неовлашћено вршење било које радње која је обухваћена искључивим правима носиоца ауторског или сродног права, неплаћање накнаде прописане овим законом или уговором, као и неизвршавање других обавеза према носиоцу ауторског или сродног права, прописаних овим законом.
Члан 204а**
Тужбу због повреде ауторског или сродног права или постојања озбиљне претње да ће право бити повређено може да поднесе аутор, односно носилац ауторског права, интерпретатор, произвођач фонограма, произвођач видеограма, произвођач емисије, произвођач базе података, стицалац искључивих ауторских или сродноправних овлашћења, као и организација за колективно остваривање ауторског и сродних права.*
Стицалац искључивих овлашћења на ауторско и сродна права може да поднесе тужбу због повреде ауторског или сродног права у обиму у комe је на основу закона или уговора стекао право на искоришћавање, уколико другачије није предвиђено уговором о уступању права.*
Тужба из става 1. овог члана може да се поднесе против сваког лица које врши повреду права у смислу чл. 204. и 208. овог закона.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 205.
У случају повреде ауторског или сродног права или озбиљне претње да ће право бити повређено тужилац може тужбом да захтева нарочито:*
1) утврђење повреде права или озбиљне претње да ће право бити повређено;*
2) забрану радњи којима се повређује право или радњи које представљају озбиљну претњу да ће право бити повређено, као и забрану понављања таквих или сличних радњи под претњом плаћања примереног новчаног износа тужиоцу;*
3) накнаду имовинске и неимовинске штете;*
4) искључење из промета, одузимање или уништење, или преиначење без било какве накнаде, предмета којима је извршена повреда права, укључујући и примерке предмета заштите, њихове амбалаже, матрице, негативе и слично;*
5) забрану отуђења, одузимање или уништење, без било какве накнаде, материјала и предмета који су претежно употребљени у стварању или производњи предмета којима се повређује право;*
6) објављивање пресуде о трошку туженог;*
7) давање података о трећим лицима која су учествовала у повреди права.*
Ако суд утврди да је повреда права учињена, тужбом се против лицa чије су услуге коришћене при повреди права (посредник) може захтевати забрана понављања радњи којима се право повређује или њима сличних радњи под претњом плаћања примереног новчаног износа тужиоцу.*
Одредба става 1. тачка 4)* овог члана не односи се на:
1) грађевински реализована дела архитектуре;
2) раздвојиве делове предмета којим је извршена повреда права, ако производња тих делова и њихово стављање у промет нису противзаконити.
При разматрању тужбених захтева из става 1. тач. 4) и 5) овог члана, суд узима у обзир сразмеру између озбиљности повреде права и тужбеног захтева, као и интересе трећих лица.*
Суд ће, у границама тужбеног захтева из става 1. тачка 6) овог члана, одлучити у ком средству јавног саопштавања ће бити објављена пресуда. Ако суд одлучи да се објави само део пресуде, одредиће да се објави изрека и према потреби онај део пресуде из ког је видљиво о каквој се повреди ради и ко је извршио повреду.*
Уместо захтева за уништење или преиначење предмета којима је извршена повреда права тужилац може захтевати да му се предају ти предмети.
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 206.**
При одређивању висине накнаде штете ако је учинилац повреде знао или могао да зна да чини повреду права суд ће узети у обзир све околности конкретног случаја, као што су негативне економске последице које трпи оштећени, укључујући изгубљену добит, добит коју је штетник остварио повредом права и, у одговарајућим случајевима, околности које немају економски карактер, као што је неимовинска штета.*
Суд може уместо накнаде штете из става 1. овог члана, када околности случаја то оправдавају, да досуди оштећеном паушалну накнаду која не може бити нижа од уобичајене накнаде коју би примио за конкретни облик коришћења предмета заштите, да је то коришћење било законито.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 207.
Независно од одредбе члана 9. став 2. овог закона, ако је име тужиоца назначено на примерку или другом облику материјализације ауторског дела, односно предмета сродног права, он ће се сматрати носиоцем ауторског права на том делу, односно сродног права на том предмету заштите, док се не докаже друкчије.
Поступак по тужби због повреде ауторског и сродних права је хитан.
Члан 208.
Поред случајева предвиђених одредбом члана 204. овог закона, повреду права представља и:
1) искоришћавање било ког предмета заштите уз употребу неовлашћено умножених примерака тог предмета заштите, односно на основу неовлашћене емисије;
2) држање у комерцијалне сврхе примерака ауторског дела или предмета сродног права, ако држалац зна или има основа да зна да је реч о неовлашћено произведеном примерку;
3) производња, увоз, стављање у промет, продаја, закуп, рекламирање у сврху продаје и закупа, поседовање у комерцијалне сврхе уређаја, производа или компоненти, или пружање услуга које су промовисане, рекламиране или продаване са циљем уклањања или заобилажења било које ефикасне технолошке мере, односно које имају делимичну комерцијалну употребу или сврху али које се користе и за уклањање или заобилажење ефикасних технолошких мера, као и оних које су примарно дизајниране, произведене, прилагођене или приказане у циљу омогућавања или олакшавања уклањања или заобилажења ефикасних технолошких мера.**
4) заобилажење било које ефикасне* технолошке мере или пружање или рекламирање услуге којом се то омогућава или олакшава;
5) уклањање или измена електронске информације о правима, или стављање у промет, увоз, емитовање или на други начин јавно саопштавање ауторског дела или предмета сродноправне заштите са којег је електронска информација о правима неовлашћено уклоњена или измењена, а да при том починилац зна или има основа да зна да тиме подстиче, омогућује, олакшава или прикрива повреду ауторског права или сродног права.
Израз „технолошке мере” у смислу става 1. овог члана, означава сваку технологију, уређај или део који је конструисан да током своје наменске употребе онемогући или ограничи радње у вези са ауторским делом или ** предметом заштите сродног права**, за које носилац ауторског или сродног права није дао сагласност. Технолошке мере сматрају се ефикасним када носиоци права из овог закона коришћење својих ауторских дела или предмета сродних права ограничавају путем контроле приступа или путем заштитног поступка као што су енкрипција, деформација или друга трансформација ауторског дела или предмета сродног права или путем механизама за контролу умножавања којима се постиже циљ заштите.*
Израз „информација о правима” у смислу става 1. овог члана, означава сваку информацију која потиче од носиоца права и која идентификује ауторско дело или предмет сродноправне заштите, аутора, односно носиоца права, или информацију о условима коришћења дела или предмета сродноправне заштите, или било који број или шифру која представља такву информацију.
*Службени гласник РС, број 99/2011
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 208а*
Носилац права који користи технолошке мере према одредбама овог закона дужан је да лицима која на основу* чл. 42, 44, 45, 50. и 54.** овог закона о ограничењима ауторског права имају законити приступ примерку дела и предмету сродног права, на њихов захтев, у најкраћем могућем року, омогући да остваре садржајна ограничења права, изменом или отклањањем технолошких мера или на други начин.*
Одредба става 1. овог члана не примењује се на дела или друге предмете заштите који су учињени доступним јавности на основу договорених уговорних услова на начин који омогућава припадницима јавности да им приступе са места и у време које сами одаберу.*
Носилац права, увозник или друго лице које је применило технолошке мере или које има овлашћење да их отклони мора на сваком примерку дела или предмета сродног права, израђеном или увезеном у комерцијалне сврхе, јасно и видљиво да назначи употребу технолошких мера према одредбама овог закона и да наведе:*
1) податке о употребљеној технолошкој мери и њеним учинцима;*
2) своје име, односно назив и контакт адресу за омогућавање ефикасног остваривања садржајног ограничења права из става 1. овог члана.*
Ако носилац права не поступи у складу са одредбом става 1. овог члана, тврдећи да не постоје услови под којима је дозвољено искоришћавање дела, односно примерка сродног права на основу одредби о ограничењима ауторског и сродних права који су прописани одредбама овог закона, лице које хоће да оствари садржајна ограничења права може да поднесе тужбу против носиоца права и да захтева приступ ауторском делу, односно предмету сродног права и коришћење у складу са одредбама овог закона које се односе на ограничења ауторског права.*
*Службени гласник РС, број 99/2011
**Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 209.
Ауторско право и право интерпретатора не могу бити предмет принудног извршења.
Предмет принудног извршења могу бити само одређена имовинска потраживања која произлазе из права из става 1. овог члана.
Недовршена дела и необјављени рукописи не могу бити предмет принудног извршења.
Члан 210.*
На предлог лица које учини вероватним да је његово ауторско или сродно право повређено, или да ће бити повређено, суд може одредити привремену меру:*
1) одузимања или искључења из промета предмета којим се повређује право;*
2) одузимања или забране отуђења материјала и предмета претежно употребљених у стварању предмета којима се повређује право, односно претежно намењених стварању или производњи производа којима се повређује право;*
3) забране предузимања радњи којима се врши повреда права или које представљају озбиљну претњу да ће право бити повређено.*
Привремена мера из става 1. тачка 3) овог члана може под истим условима да се одреди и против посредника чије услуге је користило треће лице које вређа ауторско или сродно право.*
На предлог лица које учини вероватним да је његово ауторско или сродно право повређено или да ће бити повређено на комерцијалној основи и које учини вероватним постојање околности које би угрозиле накнаде штете, суд може поред привремених мера из става 1. овог члана, одредити и привремену меру:*
1) заплене покретне и непокретне имовине лица против кога се предлаже одређивање привремене мере;*
2) забране исплате новчаних средстава са рачуна лица против кога се предлаже привремена мера.*
Ради одређивања привремене мере из става 3. овог члана суд може да наложи достављање банкарских, финансијских, пословних или других битних докумената и података или да наложи да се омогући приступ тим документима и подацима.*
Лице коме је издата забрана из става 1. тач. 2) и 3) и става 3. тачка 2) овог члана, као и налог из става 4. овог члана, а кoje не поступи по забрани, односно налогу, казниће се у складу са одговарајућим одредбама закона којим се уређује поступак извршења и обезбеђења.*
Суд може да одреди привремену меру одмах по пријему предлога за одређивање привремене мере и без претходног изјашњења противне странке, a нарочито ако постоји опасност да због одлагања предлагач претрпи ненадокнадиву штету.*
Решење којим је одређена привремена мера, у случају из става 6. овог члана, доставиће се странкама у поступку без одлагања, а најкасније по спровођењу мере.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 210а*
Када је привремена мера одређена пре покретања парничног или другог поступка, тужба, односно предлог за покретање другог поступка ради оправдања привремене мере мора се поднети у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере.*
Ако тужба не буде поднета у року из става 1. овог члана, односно ако не буде покренут други поступак ради оправдања привремене мере, суд ће на предлог лица против кога је привремена мера одређена обуставити поступак и укинути спроведене радње.*
Ако је привремена мера одређена без изјашњења противне странке у случају из члана 210. став 6. овог закона, суд ће у разумном року омогућити противној странци, на њен предлог, да се изјасни о привременој мери, након чега може обуставити поступак и укинути спроведене радње или изменити одређену меру.*
Ако поступак буде обустављен и спроведене радње буду укинуте у складу са овим чланом или ако суд утврди да повреда права није учињена или да није постојала озбиљна претња да ће право бити повређено, лице против кога је одређена привремена мерa има право на накнаду штете која му је нанета привременом мером.*
Суд може условити одређивање привремене мере полагањем одговарајућег износа као средства обезбеђења у случају штете из става 4. овог члана.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 210б*
Када се једна странка у парничном поступку позива на доказ довољан да подржи њене наводе и тврдње, а који се налази у поседу друге странкe, или под њеном контролом, суд ће другу странку позвати да достави поменути доказ, под условом да поверљиве информације буду заштићене.*
Под условима из става 1. овог члана, у случају да је право повређено на комерцијалној основи, суд ће, на предлог једне странке у поступку, позвати другу странку да достави банкарске, финансијске и пословне документе који се налазе у њеном поседу, или под њеном контролом, под условом да поверљиве информације буду заштићене.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 211.
На предлог лица које учини вероватним да је његово ауторско или сродно право повређено, или да ће бити повређено, суд може у току, као и пре покретања парнице, одредити обезбеђење доказа, под условом да поверљиве информације буду заштићене.*
Обезбеђењем доказа у смислу овог закона сматра се:*
1) узимање детаљног описа предмета којима се повређује право, са или без узимања узорака тих предмета;*
2) одузимање предмета или дела предмета којима се повређује право, а ако је то оправдано, и одузимање средстава претежно употребљених у стварању или стављању у промет таквих предмета, као и докумената који се односе на наведено.*
Када је обезбеђење доказа одређено пре покретања парничног поступка тужба се мора поднети у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању обезбеђења.*
Лицу од кога се докази прикупљају, судско решење о одређивању мере обезбеђења доказа биће уручено у тренутку прикупљања доказа, а одсутном лицу чим то постане могуће.
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 212.**
Суд може одредити обезбеђење доказа одмах по пријему предлога за обезбеђење доказа и без изјашњења противне странке, a нарочито ако постоји опасност да због одлагања предлагач претрпи ненадокнадиву штету, или aкo постоји очигледан ризик да ће доказ бити уништен.*
Решење којим је одређено обезбеђење доказа, у случају из става 1. овог члана, доставиће се странкaма у поступку без одлагања, а најкасније по спровођењу мере обезбеђења доказа.*
Ако тужба не буде поднета у року из члана 211. став 3. овог закона суд ће на предлог лица од кога се докази прибављају обуставити поступак и укинути спроведене радње.*
Ако је обезбеђење доказа одређено без изјашњења противне странке суд ће у разумном року омогућити тој странци, на њен предлог, да се изјасни о решењу о обезбеђењу доказа, након чега може обуставити поступак и укинути спроведене радње или изменити одређено обезбеђење доказа.*
Ако поступак буде обустављен и спроведене радње буду укинуте, или ако суд утврди да повреда права није учињена, или да није постојала озбиљна претња да ће право бити повређено, противна странка има право на накнаду штете која јој је нанета обезбеђењем доказа.*
Суд може условити одређивање обезбеђења доказа полагањем одговарајућег новчаног износа као средства обезбеђења у случају настанка штетe из става 5. овог члана.*
Ставови 1, 4. и 6. овог члана примењују се и на трећа лица од којих се докази прибављају.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 213.**
Суд може, на оправдан и сразмеран захтев лица чије је право повређено, да нареди лицу које је извршило повреду ауторског или сродног права да пружи информације о трећим лицима која су учествовала у повреди ауторског или сродног права и о њиховим дистрибутивним каналима, или да преда документе који су у вези са повредом права.*
Достављање информација из става 1. овог члана суд може наредити и другом лицу:*
1) код кога је пронађена роба којом се повређује ауторско или сродно право на комерцијалној основи;*
2) које на комерцијалној основи користи услуге којима се повређује ауторско или сродно право;*
3) за које је утврђено да на комерцијалној основи пружа услуге које се користе у активностима којима се повређује ауторско или сродно право;*
4) које је од стране лица из тач. 1), 2) или 3) овог става наведено као лице укључено у производњу или дистрибуцију роба или пружање услуга којима се повређује ауторско или сродно право.*
Под информацијама из става 1. овог члана сматрају се нарочито:*
1) подаци о произвођачима, дистрибутерима, добављачима и другим лицима која су претходно била укључена у производњу или дистрибуцију робе или пружање услуга, као и о продавцима којима је роба намењена;*
2) подаци о количинама произведене, испоручене или наручене робе или услуга, као и о ценама оствареним за такву робу или услуге.*
Ако лица из ст. 1. и 2. овог члана из неоправданих разлога не поступе по налогу суда и не доставе тражене информације одговараће за штету која на тај начин настане.*
Одредбе овог члана не искључују:*
1) право да се лицу чије је право повређено пруже потпуније информације;*
2) коришћење у грађанским и кривичним поступцима информација достављених у складу са овим чланом;*
3) право да се одбије давање информација из разлога из којих се према одредбама закона којим се уређује парнични поступак, може ускратити сведочење;*
4) примену одредаба о одговорности за злоупотребу добијених информација и одредаба којима се уређује заштита података о личности.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 214.
У случају спора за утврђење права издавача, односно лица које је објавило дело чији аутор није познат, у смислу члана 13. овог закона суд је дужан да обезбеди да се анонимност аутора сачува.
Члан 214а**
На поступак по тужби, предлогу за одређивање привремене мере, правном леку и предлогу за обезбеђење доказа сходно се примењују одговарајуће одредбе закона којим се уређује парнични поступак и закона којим се уређује поступак извршења и обезбеђења.*
На питања у вези са накнадом штете сходно се примењују одговарајуће одредбе закона којим се уређују облигациони односи.*
Спорови из ауторског и сродних права не сматрају се споровима мале вредности.*
Ревизија је увек дозвољена у споровима због повреде ауторског и сродних права када се не односе на имовинско-правни захтев.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 214б*
Одредбе овог закона којима се уређује заштита рачунарских програма не утичу на примену других прописа који уређују заштиту патента, жига, дизајна, топографијe полупроводничких производа, пословне тајне, као и нелојалну конкуренцију.*
Одредбе овог закона о заштити база података немају утицаја на ауторско право, сродна права или било које друго право или обавезу која постоји на подацима, делима, или другим материјалима који су садржани у базама података, нити утичу на патент, жиг, индустријски дизајн, заштиту националног блага, односно културних добара, законе о рестриктивној пракси и нелојалној конкуренцији, заштити података и приватности, приступу јавним документима и уговорном праву.*
*Службени гласник РС, број 66/2019
VIII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 215.
Казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 100.000 до 3.000.000 динара привредно друштво или друго правно лице које:
1) неовлашћено објави, забележи, умножи или јавно саопшти на било који начин, у целини или делимично, ауторско дело, интерпретацију, фонограм, видеограм, емисију или базу података, или стави у промет или да у закуп или у комерцијалне сврхе држи неовлашћено умножене или неовлашћено стављене у промет примерке ауторског дела, интерпретације, фонограма, видеограма, емисије или базе података (чл. 16, 20, 21, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 30,* 116, 126, 131, 136. и 140);
2) у циљу прибављања имовинске користи за себе или другог противправно стави у промет или да у закуп примерке из става 1. овог члана, за које зна да су неовлашћено објављени, забележени или умножени (чл. 16, 20, 21, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 116, 126, 131, 136. и 140);
3) произведе, увезе, стави у промет, прода, да у закуп, рекламира у сврху продаје и закупа, поседује у комерцијалне сврхе, уређаје, производе или компоненте или пружа услуге које су промовисане, рекламиране или продаване са циљем уклањања или заобилажења било које ефикасне технолошке мере, односно које имају делимичну комерцијалну употребу или сврху али које се користе и за уклањање или заобилажење ефикасних технолошких мера, као и оних које су примарно дизајниране, произведене, прилагођене или приказане у циљу омогућавања или олакшавања уклањања или заобилажења ефикасних технолошких мера (члан 208. став 1. тачка 3);**
4) заобилази било коју ефикасну* технолошку меру или пружа или рекламира услуге којима се то омогућава или олакшава ( члан 208. став 1. тачка 4);
5) уклони или измени електронску информацију о правима, или стави у промет, увезе, емитује или на други начин јавно саопшти ауторско дело или предмет сродноправне заштите са којег је електронска информација о правима неовлашћено уклоњена или измењена, и при том зна или има основа да зна да тиме подстиче, омогућује, олакшава или прикрива повреду ауторског права или сродног права (члан 208. став 1. тачка 5);
6) у својству власника грађевине изврши одређене измене на грађевини која представља материјализовани примерак дела архитектуре, а прераду дела није прво понудило аутору дела (члан 38);
6а) не води електронску евиденцију емитовања и реемитовања ауторских дела и предмета сродних права (члан 201д став 1);**
7) организацији не достави или не достави у прописаном року, податке о називу предмета заштите, учесталости и обиму искоришћавања, као и о другим околностима које су релевантне за обрачун и расподелу* накнаде која се према тарифи плаћа (члан 39. став 7. и члан 187. ст. 2, 3, 4. и 5);
8) обавља послове колективног остваривања ауторског, односно сродних права без дозволе надлежног органа (члан 160. став 4);**
9) не расподели носиоцима ауторског, односно сродних права, који су са њом закључили уговор из члана 153. овог закона и носиоцима ауторског и сродних права из члана 180. став 4. овог закона, до 31. децембра текуће године, у складу са планом расподеле, сав приход прикупљен од корисника за предмете заштите коришћене у току претходне календарске године, изузев средстава одређених за покриће оправданих трошкова колективног остваривања ауторског и сродних права (члан 184. став 1), с тим што се привредним преступом не може сматрати поступање организације у складу са чланом 184. ст. 4–7. Закона.**
За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара и одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.
Предмети извршења привредних преступа и предмети који су били употребљени за извршење привредног преступа из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења привредних преступа биће и уништени.
Пресуда којом је учиниоцу изречена казна за привредни преступ из става 1. овог члана јавно се објављује.
*Службени гласник РС, број 99/2011
**Службени гласник РС, број 66/2019
Члан 216.
За радње из члана 215. став 1. тач. 1, 2, 3, 4, 5. и 7. овог закона казниће се за прекршај предузетник новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара.
За радњу из члана 215. став 1. тачка 6. овог закона казниће се за прекршај физичко лице новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара.
Предмети извршења прекршаја и предмети који су били употребљени за извршење прекршаја из ст. 1. и 2. овог члана биће одузети, а предмети извршења прекршаја биће и уништени.
Члан 217.
Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 1.000.000 динара привредно друштво или друго правно лице које:
1) без навођења имена аутора или интерпретатора или под другим именом у целини или делимично објави, изведе, представи, пренесе извођење или представљање или емитује туђе ауторско дело или искористи туђу интерпретацију (члан 15. и члан 114. став 1. тачка 2);
2) без дозволе аутора измени или преради туђе ауторско дело или туђу снимљену интерпретацију (чл. 17. и 31. и члан 114. став 1. тачка 3);
3) у својству професионалног трговца уметничким делима (продајни салони, уметничке галерије, аукцијске куће и сл.) у року од 30 дана од дана продаје оригинала дела ликовне уметности, не обавести аутора дела о називу, односно имену и адреси продавца, посредника и купца његовог дела, и о цени по којој је дело продато и не плати аутору износ накнаде од продајне цене дела (члан 35. ст. 1, 4, 5, 6, 7. и 9);*
4) приликом уношења у евиденцију и депоновања код надлежног органа, ауторског дела или предмета заштите сродног права да неистинити или прикрије прави податак о свом ауторском делу или предмету заштите сродног права (члан 202. став 4);
5) у својству издавача прода непродате примерке дела као стару хартију, а да их није претходно понудио аутору, односно његовом наследнику да их откупи (члан 81);*
6) лицима која на основу одредби овог закона о ограничењима ауторског права имају законити приступ примерку ауторског дела или предмета сродног права, не омогући да остваре садржајна ограничења права, изменом или отклањањем технолошких мера или на други начин (члан 208а став 1);*
7) на примерку ауторског дела или предмета сродног права израђеном или увезеном у комерцијалне сврхе, не означи јасно и видљиво употребу технолошких мера (члан 208а став 3)*;**
8) не достави надлежном органу у прописаном року, годишњи извештај о пословању, годишњи обрачун накнада и извештај овлашћеног ревизора (члан 188. став 2. тачка 1);**
9) не усвоји, односно не прибави у прописаном року, годишње извештаје органа управљања и надзорних органа о износу наплаћених накнада, њиховој расподели, пословању организације, извештај овлашћеног ревизора и предлог финансијског плана организације за наредну годину који укључује план трошкова пословања организације (чл. 189. став 1. тач. 1), 2) и 3).**
За радње из става 1. овог члана, казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара и одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.
За радње из става 1. овог члана, казниће се предузетник новчаном казном у износу од 10.000 до 200.000 динара.
За радње из става 1. тач. 4. и 5. овог члана, казниће се и физичко лице новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара.
Новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице које у року од 30 дана од дана продаје оригинала дела ликовне уметности, не обавести аутора дела о називу, односно имену и адреси продавца, посредника и купца његовог дела и о цени по којој је дело продато и не плати аутору износ накнаде од продајне цене дела (члан 35. ст. 1, 4, 5, 6, 7. и 9).*
*Службени гласник РС, број 99/2011
**Службени гласник РС, број 66/2019
IX. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 218.
Аутор, интерпретатор, произвођач фонограма, произвођач видеограма и произвођач емисије, чије је трајање права истекло до дана ступања на снагу овог закона не може тражити утврђивање права по овом закону.
Члан 219.
Постојеће организације за колективно остваривање ауторског и сродних права које су обављале послове остваривања ових права пре ступања на снагу овог закона, настављају са радом и после ступања на снагу овог закона.
Сви субјекти из става 1. овог члана дужни су да ускладе свој статусни облик и своје пословање са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона. Ради усклађивања правне форме, постојеће организације су дужне да изврше пријаву уписа и промене правне форме у Регистар удружења и поднесу захтев за брисање из Регистра привредних субјеката у који су уписани.
Субјекти из става 1. овог члана дужни су да у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона објаве позив из члана 173. овог закона.
Члан 220.
Примена члана 29. став 2. овог закона, одлаже се до оснивања у Републици Србији одговарајуће организације за колективно остваривање права, а најкасније до дана приступања Републике Србије Европској унији.
Члан 221.
Потврђивањем Споразума о трговинским аспектима права интелектуалне својине, одредбе овог закона о заштити ауторског права, права интерпретатора, права произвођача фонограма и права произвођача емисија, изузев одредаба чл. 14. до 18. примењиваће се и на физичка и правна лица која су обухваћена одредбом члана 1. став 3. тог споразума.
Одредбе чл. 35. и 36. овог закона примењиваће се на лица која су држављани или имају пребивалиште у држави чланици Светске трговинске организације, само под условом реципроцитета.
Члан 222.
У року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона надлежни орган ће објавити позив из члана 194. став 2. овог закона, а најкасније по истеку 60 дана од дана објаве позива, руководилац надлежног органа ће предложити Влади кандидате за избор чланова Комисије и њихових заменика.
Влада ће именовати кандидате за председника и чланове Комисије као и њихове заменике у року од 30 дана од дана добијања предлога од надлежног органа.
У року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона надлежни орган ће предложити Влади листу техничких уређаја и предмета за које постоји обавеза плаћања посебне накнаде на основу члана 39. овог закона
Влада ће утврдити листу уређаја и предмета из члана 39. став 10. овог закона у року од 60 дана од дана добијања предлога од стране надлежног органа.
До утврђивања листе из става 4. овог члана, лица из члана 39. став 2. овог закона не плаћају накнаду за рачунаре, рачунарску опрему и компоненте, као и све врсте рачунарских меморија.
Члан 223.
Комисија је дужна да донесе Пословник о раду Комисије у року од 30 дана од дана образовања Комисије.
Члан 224.
Подзаконски прописи за извршење овог закона биће донети у року од 120 дана од дана ступања на снагу овог закона.
До доношења подзаконских прописа предвиђених овим законом примењују се одредбе прописа донетих на основу Закона о ауторском и сродним правима („Службени лист СЦГ”, број 61/04), изузев одредаба које су у супротности са овим законом.
Члан 225.
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:
1) Закон о ауторском и сродним правима („Службени лист СЦГ”, број 61/04);
2) одредбе чл. 34, 35, 42, 43. и члана 44. став 1. тач. 1. и 3. Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине („Службени гласник РС”, број 46/06).
Члан 226.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У "ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ" ЗАКОНА
Закон о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима: "Службени гласник РС", број 99/2011-50
Члан 45.
Закон о ауторском и сродним правима примењује се на фонограме произвођача фонограма и на њима снимљене интерпретације ако од бележења, односно од првог издања или објављивања, до дана ступања на снагу овог закона, није протекло педесет година, с тим што се почетак рока одређује у складу са чланом 147. став 8. Закона о ауторском и сродним правима.
Члан 46.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Закон о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима: "Службени гласник РС", број 119/2012-29
Члан 11.
Даном ступања на снагу овог закона престаје са радом Комисија за ауторско и сродна права, а њена права, обавезе, предмете, опрему, средства за рад и архиву, за вршење надлежности утврђених овим законом, преузима Завод за интелектуалну својину.
Репрезентативно удружење корисника за територију Републике Србије дужно је да категорише кориснике из члана 6. овог закона (нови члан 171а), у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Завод за интелектуалну својину дужан је да у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона донесе Тарифу за остваривање права на накнаду за јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма и Тарифу за остваривање права на посебну накнаду, у складу са одредбама овог закона.
Члан 12.
Организације које остварују права аутора музичких дела на накнаду за јавно саопштавање музичких дела и организације које остварују права интерпретатора и произвођача фонограма на накнаду за јавно саопштавање интерпретација и фонограма дужне су да споразум из члана 3. овог закона (допуњени члан 156) постигну у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
Уколико организације из става 1. овог члана не постигну споразум у остављеном року, јединствену накнаду наплаћује најстарија организација.
Јединствена накнада за јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма почеће, у смислу члана 3. овог закона (члан 156. ст. 5. и 6), да се обрачунава и наплаћује од 1. јануара 2014. године.
До 1. јануара 2014. године организације из става 1. овог члана наплаћиваће накнаду за јавно саопштавање према Тарифи коју је донео Завод за интелектуалну својину, а према следећим пропорцијама: 50% организацији која остварује права аутора на јавно саопштавање музичких дела, 25% организацији произвођача фонограма и 25% организацији интерпретатора.
Електронска евиденција емитовања и реемитовања почеће да се води од 1. јануара 2014. године.
Члан 13.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2013. године.
Закон о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима: "Службени гласник РС", број 66/2019-30
Члан 66.
Одредбе члана 30. ст. 2. и 3. овог закона (члан 147. ст. 2. и 3. Закона) примењују се на фонограме и на њима снимљене интерпретације чије трајање права није истекло до дана ступања на снагу овог закона, као и на фонограме и на њима снимљене интерпретације који настану након ступања на снагу овог закона.
Члан 67.
Члан 18. овог закона (члан 102а Закона) примењује се на музичка дела са речима код којих право аутора текста или аутора композиције за музичко дело са речима није истекло на дан ступања на снагу овог закона као и на музичка дела са речима која су створена после тог датума.
Члан 20. овог закона (члан 117. став 1. тачка 1а) Закона) примењује се на интерпретације које су забележене на носач звука и слике код којих право интерпретатора није истекло до дана ступања на снагу овог закона, као и на интерпретације које настану након ступања на снагу овог закона.
Члан 68.
Члан 21. овог закона (чл. 122а, 122б и 122в Закона) примењују се на интерпретације које су забележене на фонограм, као и на фонограме код којих право интерпретатора, односно произвођача фонограма није истекло до дана ступања на снагу овог закона, као и на интерпретације и фонограме који настану након ступања на снагу овог закона.
Члан 69.
До ступања на снагу нових тарифа за јавно саопштавање које ће бити донете у поступку и на начин предвиђен овим законом важиће тарифа која буде важила у моменту ступања на снагу овог закона.
До доношења нових тарифа из става 1. овог члана, накнаду за јавно саопштавање музичких дела наплаћиваће организација која остварује права музичких стваралаца у износу од 50% од укупног износа накнаде утврђене тарифом која буде важила у моменту ступања на снагу овог закона, а накнаду за јавно саопштавање интерпретација и фонограма наплаћиваће организација из члана 127. став 3. Закона о ауторском и сродним правима („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 99/11, 119/12 и 29/16 – УС), у износу од 50% од укупног износа накнаде утврђене тарифом која буде важила у тренутку ступања на снагу овог закона.
Члан 70.
Oдредба члана 21. став 3. Закона о ауторском и сродним правима („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 99/11, 119/12 и 29/16 – УС) примењиваће се и у случају да је власник примерка дела тај примерак легално прибавио у држави чланици Европске уније или Европског економског простора, од дана приступања Републике Србије Европској унији.
Oдредба члана 27. овог закона (измењен члан 139. Закона), у делу који се односи на исцрпљење права произвођача базе података, примењиваће се и у случају да је власник примерка дела тај примерак легално прибавио у држави чланици Европске уније или Европског економског простора, од дана приступања Републике Србије Европској унији.
Члан 71.
Члан 171а Закона о ауторском и сродним правима („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 99/11, 119/12 и 29/16 – УС) престаје да се примењује даном приступања Републике Србије Светској трговинској организацији.
Члан 72.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредбе члана 45. став 1. овог закона (члан 184. став 1. Закона) која се примењује од 1. јануара 2020. године.
ZAKONO AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA
("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i 66/2019)
I PREDMET ZAKONA
Član 1
Ovim zakonom uređuju se prava autora književnih, naučnih, stručnih i umetničkih dela (u daljem tekstu: autorsko pravo), pravo interpretatora, pravo prvog izdavača slobodnog dela, prava proizvođača fonograma, videograma, emisija, baza podataka i pravo izdavača štampanih izdanja kao prava srodna autorskom pravu (u daljem tekstu: srodna prava), način ostvarivanja autorskog i srodnih prava i sudska zaštita tih prava.
II AUTORSKO PRAVO
1. Autorsko delo
Član 2
Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.
Autorskim delom smatraju se, naročito:
1) pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi sa pratećom tehničkom i korisničkom dokumentacijom u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.);
2) govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);
3) dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora;
4) muzička dela, sa rečima ili bez reči;
5) filmska dela (kinematografska i televizijska dela);
6) dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr.);
7) dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;
8) kartografska dela (geografske i topografske karte);
9) planovi, skice, makete i fotografije;
10) pozorišna režija.
Član 3
Nezavršeno autorsko delo, delovi autorskog dela, kao i naslov autorskog dela smatraju se autorskim delom ako ispunjavaju uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona.
Član 4
Prerade autorskih dela smatraju se autorskim delom ako ispunjavaju uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona.
Delo prerade je delo u kome su prepoznatljivi karakteristični elementi prerađenog (izvornog) dela (muzičke obrade, aranžmani, adaptacije i drugo).
Zaštita autorskog dela iz stava 1. ovog člana ni na koji način ne ograničava prava autora izvornog dela.
Član 5
Autorskim delom smatra se i zbirka, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova, ispunjava uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona (enciklopedija, zbornik, antologija, izabrana dela, muzička zbirka, zbirka fotografija, grafička mapa, izložba i sl.).
Autorskim delom se smatra i zbirka narodnih književnih i umetničkih tvorevina, kao i zbirka dokumenata, sudskih odluka i slične građe, koja s obzirom na izbor i raspored njene sadržine ispunjava uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona.
Zaštita zbirke ni na koji način ne ograničava prava autora dela koja su sastavni deo zbirke.
Član 5a
Baza podataka, u smislu ovog zakona, je zbirka zasebnih podataka, autorskih dela ili drugih materijala uređenih na sistematičan ili metodičan način, koji su pojedinačno dostupni elektronskim ili drugim putem.
Autorskim delom smatra se baza podataka koja s obzirom na izbor i raspored njene sadržine ispunjava uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona.
Zaštita autorskim pravom se ne odnosi na sadržinu baze podataka niti se takvom zaštitom na bilo koji način ograničavaju prava koja postoje na tom sadržaju.
Zaštita baze podataka koja je dostupna elektronskim putem ne odnosi se na računarske programe koji su korišćeni za njenu izradu ili njen rad.
Član 6
Autorskopravnom zaštitom nisu obuhvaćene opšte ideje, postupci, metode rada, ili matematički koncepti kao takvi, kao i načela, principi i uputstva koji su sadržani u autorskom delu.
Ne smatraju se autorskim delom:
1) zakoni, podzakonski akti i drugi propisi;
2) službeni materijali državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju;
3) službeni prevodi propisa i službenih materijala državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju;
4) podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku.
Član 7
Autorsko delo je objavljeno kad je, na bilo koji način i bilo gde u svetu, prvi put saopšteno javnosti od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio.
Autorsko delo je saopšteno javnosti ako je učinjeno dostupnim većem broju lica koja nisu međusobno povezana rodbinskim ili drugim ličnim vezama.
Autorsko delo je izdato kad su primerci dela pušteni u promet od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio, u broju koji, imajući u vidu vrstu i prirodu dela, može da zadovolji potrebe javnosti.
Delo likovne umetnosti se smatra izdatim i onda kad je originalni primerak, ili najmanje jedna kopija dela učinjena trajno pristupačnom javnosti od strane autora, odnosno lica sa njegovom dozvolom.
2. Nastanak prava
Član 8
Autor uživa moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka autorskog dela.
3. Subjekat autorskog prava
Član 9
Autor je fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo (u daljem tekstu: delo).
Autorom se smatra lice čije su ime, pseudonim ili znak naznačeni na primercima dela ili navedeni prilikom objavljivanja dela, dok se ne dokaže drukčije. Izuzetno, pravno ili fizičko lice čiji naziv, odnosno ime je na uobičajen način naznačeno na filmskom delu smatra se proizvođačem tog dela, dok se ne dokaže drukčije.
Autor dela je nosilac autorskog prava.
Pored autora nosilac autorskog prava može biti i lice koje nije autor, a koje je u skladu sa ovim zakonom steklo autorsko pravo.
Član 10
Koautor je fizičko lice koje je zajedničkim stvaralačkim radom sa drugim licem stvorilo delo.
Koautori su nosioci zajedničkog autorskog prava na koautorskom delu, ako ovim zakonom ili ugovorom kojim se uređuju njihovi međusobni odnosi nije drukčije predviđeno.
Ako je koautorsko delo računarski program ili baza podataka, autorsko pravo na takvom računarskom programu, odnosno bazi podataka, pripada svim koautorima.
Za ostvarivanje autorskog prava i prenošenje tog prava neophodna je saglasnost svih koautora. Koautor ne sme uskratiti svoju saglasnost protivno načelu savesnosti i poštenja, niti činiti bilo šta što škodi ili bi moglo škoditi interesima ostalih koautora.
Svaki koautor je ovlašćen da podnosi tužbe za zaštitu autorskog prava na koautorskom delu, s tim da može da postavlja tužbene zahteve samo u svoje ime i za svoj račun.
Ako se nisu drukčije sporazumeli koautori dele ekonomsku korist od iskorišćavanja koautorskog dela srazmerno stvarnom doprinosu, koji je svaki dao u stvaranju dela.
Član 11
Koautorima filmskog dela se smatraju pisac scenarija, režiser i glavni snimatelj.
Ako je muzika bitan elemenat filmskog dela (muzički film) i komponovana je za to delo, onda je i kompozitor koautor filmskog dela.
Ako se radi o crtanom, odnosno animiranom filmu ili su crtež ili animacija bitni elementi filmskog dela, onda je i glavni animator koautor filmskog dela.
Član 12
Ako dva ili više autora spoje svoja dela radi zajedničkog iskorišćavanja, svaki od autora zadržava autorsko pravo na svom delu.
Odnosi između autora spojenih dela se utvrđuju ugovorom.
Član 13
Autorsko pravo na autorskom delu čiji autor nije poznat (anonimno delo ili delo pod pseudonimom) ostvaruje:
1) za izdato delo - izdavač;
2) za objavljeno ali neizdato delo - lice koje je delo objavilo.
Ako se dokaže da lica iz stava 1. ovog člana nisu stekla od autora ili njegovog pravnog sledbenika pravo na izdavanje, odnosno objavljivanje dela, odredbe stava 1. ovog člana ne primenjuju se.
Kad se utvrdi identitet autora dela iz stava 1. ovog člana, prestaju prava izdavača, odnosno lica koje je delo objavilo.
4. Sadržina autorskog prava
4.1. Moralna prava autora
4.1.1. Pravo paterniteta
Član 14
Autor ima isključivo pravo da mu se prizna autorstvo na njegovom delu.
4.1.2. Pravo na naznačenje imena
Član 15
Autor ima isključivo pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno.
4.1.3. Pravo objavljivanja
Član 16
Autor ima isključivo pravo da objavi svoje delo i da odredi način na koji će se ono objaviti.
Do objavljivanja dela samo autor ima isključivo pravo da javno daje obaveštenja o sadržini dela ili da opisuje svoje delo.
4.1.4. Pravo na zaštitu integriteta dela
Član 17
Autor ima isključivo pravo da štiti integritet svog dela, i to naročito:
1) da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica;
2) da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi;
3) da daje dozvolu za preradu svog dela.
4.1.5. Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela
Član 18
Autor ima isključivo pravo da se suprotstavlja iskorišćavanju svog dela na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast ili ugled.
4.2. Imovinska prava autora
Član 19
Autor ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, kao i dela koje je nastalo preradom njegovog dela.
Za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada ako ovim zakonom ili ugovorom nije drukčije određeno.
4.2.1. Pravo na umnožavanje
Član 20
Autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani beleženje i umnožavanje svog dela u celosti ili delimično, bilo kojim sredstvima, u bilo kom obliku, na bilo koji trajni ili privremeni, posredni ili neposredni način.
Delo se umnožava naročito, grafičkim postupcima, fotokopiranjem i drugim fotografskim postupcima kojima se postiže isti rezultat, zvučnim ili vizuelnim snimanjem, izgradnjom dela arhitekture, smeštanjem dela u elektronskom obliku u memoriju računara.
Umnožavanje dela postoji nezavisno od broja primeraka dela, tehnike kojom su umnoženi i trajnosti primeraka.
Ako je autorsko delo računarski program, umnožavanjem se smatra i puštanje programa u rad na računaru.
Autor računarskog programa ima isključivo pravo da dozvoli ili zabrani umnožavanje računarskog programa koji je nastao kao rezultat prilagođavanja, prevođenja, aranžiranja ili izmene njegovog računarskog programa, bez uticaja na prava lica koje je izvršilo takve izmene.
4.2.2. Pravo stavljanja primeraka dela u promet
Član 21
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli stavljanje u promet originala ili umnoženih primeraka svog dela, prodajom ili drugim načinom prenosa svojine.
Stavljanje primeraka dela u promet obuhvata i:
1) nuđenje primeraka dela radi stavljanja u promet;
2) skladištenje primeraka dela radi stavljanja u promet;
3) uvoz primeraka dela.
Pravo autora na stavljanje primeraka dela u promet ne deluje prema onom vlasniku primerka dela koji je taj primerak legalno pribavio u Republici Srbiji od autora ili od autorovog pravnog sledbenika (iscrpljenje prava). Vlasnik može slobodno otuđiti primerak dela koji je legalno pribavio od autora ili autorovog pravnog sledbenika.
4.2.3. Pravo davanja primeraka dela u zakup
Član 22
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli davanje originala ili umnoženih primeraka svog dela u zakup. Davanje u zakup, u smislu ovog zakona, je davanje originala ili umnoženih primeraka dela drugome na korišćenje na ograničeno vreme u svrhu ostvarivanja neposredne ili posredne imovinske koristi.
Ako autor ustupi proizvođaču fonograma, odnosno videograma svoje pravo iz stava 1. ovog člana on zadržava pravo na pravičnu naknadu od davanja u zakup primeraka autorskog dela (dela zabeleženog na video kaseti, audio kaseti, kompakt disku i sl.).
Autor se ne može odreći prava na naknadu iz stava 2. ovog člana.
Pravo iz stava 1. ovog člana se ne iscrpljuje prodajom ili drugim radnjama stavljanja u promet originala ili umnoženih primeraka dela.
Član 23
Autor nema isključivo pravo iz člana 22. stav 1. ovog zakona ako je reč o:
1) građevinski realizovanom delu arhitekture;
2) delu primenjene umetnosti, realizovanom u vidu industrijskog ili zanatskog proizvoda;
3) delu koje je nastalo ili je umnoženo radi davanja u zakup kao isključivog oblika iskorišćavanja dela, ugovorenog između autora i vlasnika primerka dela.
Član 24
(Brisano)
4.2.5. Pravo izvođenja
Član 25
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli izvođenje svoga dela.
Izvođenjem, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se javno saopštavanje nescenskih dela (govor, muzika) uživo pred publikom.
4.2.6. Pravo predstavljanja
Član 26
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli predstavljanje svoga dela.
Predstavljanjem, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se javno saopštavanje scenskih dela (dramsko, dramsko-muzičko, koreografsko, pantomimsko delo) uživo pred publikom.
4.2.7. Pravo prenošenja izvođenja ili predstavljanja
Član 27
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli prenošenje izvođenja ili predstavljanja svog dela.
Prenošenjem izvođenja ili predstavljanja, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se istovremeno javno saopštavanje dela, koje se izvodi ili predstavlja publici koja se nalazi izvan prostora u kome se delo izvodi ili predstavlja uživo, uz pomoć tehničkih uređaja kao što su zvučnik, odnosno ekran i zvučnik.
4.2.8. Pravo emitovanja
Član 28
Autor, odnosno nosilac autorskog prava ima isključivo pravo da dozvoli ili zabrani emitovanje svog autorskog dela.
U smislu ovog zakona emitovanjem se smatra saopštavanje autorskog dela javnosti prenosom radijskih ili televizijskih programskih signala od subjekta koji vrši emitovanje (u daljem tekstu: radiodifuzna organizacija), do prijemnih uređaja putem mreže predajnika (zemaljsko emitovanje), kablovskih distributivnih sistema (kablovsko emitovanje) ili satelitskih stanica (satelitsko emitovanje).
4.2.8a Satelitsko emitovanje u Republici Srbiji
Član 28a
U smislu ovog zakona, pod satelitom se podrazumeva svaki satelit koji radi u radio-frekvencijskom opsegu koji je, shodno propisima koji uređuju oblast elektronskih komunikacija, namenjen emitovanju signala za prijem od strane javnosti ili je namenjen zatvorenoj komunikaciji od tačke do tačke.
Satelitsko emitovanje u Republici Srbiji postoji, u smislu člana 28. ovog zakona, ako su pod kontrolom i odgovornošću radiodifuzne organizacije, radijski ili televizijski programski signali, radi prijema od strane javnosti, uvedeni u Republici Srbiji u neprekinuti komunikacioni lanac koji vodi prema satelitu i od satelita prema Zemlji.
Satelitsko emitovanje u Republici Srbiji postoji i onda kada se uvođenje radijskih ili televizijskih programskih signala iz stava 1. ovog člana odigrava u državi koja ne obezbeđuje sličan ili viši nivo zaštite od onog koji je predviđen odredbama ovog zakona, pod uslovom:
1) da se transmiter sa kog su poslati programski signali do satelita nalazi na teritoriji Republike Srbije, ili
2) da je radiodifuzna organizacija koja je osnovana i koja ima sedište na teritoriji Republike Srbije naručila uvođenje radijskih ili televizijskih programskih signala iz stava 2. ovog člana, ukoliko se transmiter sa kog su poslati programski signali do satelita ne nalazi na teritoriji Republike Srbije.
Prava koja za autore i nosioce autorskog prava proizlaze iz odredaba ovog zakona shodno se ostvaruju prema licu koje koristi transmiter iz stava 3. tačka 1) ovog člana, odnosno prema organizaciji za radio difuziju iz stava 3. tačka 2) ovog člana.
Ako su programski signali iz stava 2. ovog člana kodirani, satelitsko emitovanje će postojati pod uslovom da je radiodifuzna organizacija omogućila javnosti da nabavi sredstva za dekodiranje ili je to učinilo treće lice, na osnovu njenog ovlašćenja.
4.2.9. Pravo reemitovanja i kablovskog reemitovanja
Član 29
Autor, odnosno nosilac autorskog prava ima isključivo pravo da dozvoli ili zabrani reemitovanje i kablovsko reemitovanje svog autorskog dela.
U smislu ovog zakona, reemitovanjem se smatra istovremeno saopštavanje autorskog dela javnosti u neizmenjenom i celovitom obliku od strane lica različitog od radiodifuzne organizacije koja autorsko delo izvorno emituje.
Kablovsko reemitovanje se odvija putem kablovskog ili mikrotalasnog sistema i podrazumeva istovremeno, neizmenjeno i neprekinuto reemitovanje inicijalne žične, bežične ili satelitske emisije televizijskog ili radio programa koji je namenjen za prijem od strane javnosti.
U slučaju kablovskog reemitovanja autor, odnosno nosilac autorskog prava, ostvaruje svoje pravo samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog prava.
Odredba stava 3. ovog člana ne primenjuje se u slučaju kablovskog reemitovanja prenosa televizijskog ili radio programa koji je vlasništvo radiodifuzne organizacije ili na kojem je radiodifuzna organizacija stekla prava od trećih lica.
U slučaju da radiodifuzna organizacija i kablovski operator ne postignu sporazum o uslovima kablovskog reemitovanja emisije radiodifuzne organizacije, svaka od zainteresovanih strana može da se obrati za pomoć jednom ili većem broju medijatora.
Ukoliko medijator dostavi zainteresovanim stranama predlog za rešavanje spora, smatraće se da su zainteresovane strane prihvatile predlog medijatora ukoliko u roku od tri meseca od dana prijema predloga, ne odbiju taj predlog u pisanoj formi.
Na postupak medijacije iz ovog člana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje medijacija, ukoliko ovim zakonom nije drugačije propisano.
4.2.10. Pravo na javno saopštavanje, uključujući interaktivno činjenje dela dostupnim javnosti
Član 30
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli javno saopštavanje dela, uključujući činjenje dela dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem na način koji omogućuje pojedincu individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere.
Pravo iz stava 1. ovog člana se ne iscrpljuje bilo kojom radnjom javnog saopštavanja dela, uključujući činjenje dela dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem na način propisan stavom 1. ovog člana.
4.2.11. Pravo na prilagođavanje, aranžiranje i drugu izmenu dela
Član 31
Autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani prilagođavanje, prevođenje, aranžiranje i druge izmene dela.
4.2.12. Pravo javnog saopštavanja dela koje se emituje
Član 32
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo delo koje se emituje, odnosno reemituje istovremeno javno saopštava publici na javnim mestima kao što su vozila javnog saobraćaja, restorani, čekaonice i sl. putem tehničkih uređaja kao što su radio aparat ili televizor.
4.2.13. Pravo javnog saopštavanja dela sa nosača zvuka ili slike
Član 33
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo delo koje je zabeleženo na nosaču zvuka, odnosno nosaču slike (kompakt disk, audio kaseta, video kaseta, filmska traka, optički disk, dijapozitiv) javno saopštava uz pomoć tehničkih uređaja za reprodukovanje zvuka, odnosno slike.
4.3. Prava autora prema vlasniku primerka autorskog dela
4.3.1. Pravo na pristup primerku dela
Član 34
Autor ima pravo da od vlasnika primerka njegovog dela traži da mu omogući pristup tom primerku, ako je to neophodno radi umnožavanja dela, i ako se time bitno ne ugrožavaju opravdani interesi vlasnika, odnosno lica koje drži taj primerak dela.
Vlasnik dela, odnosno lice koje drži primerak dela iz stava 1. ovog člana nije dužno da autoru preda primerak dela.
4.3.2. Pravo sleđenja
Član 35
Ako je original dela likovne umetnosti posle prve prodaje od strane autora ponovo prodat, autor ima pravo da bude obavešten o prodaji i novom vlasniku, kao i da potražuje naknadu u obimu koji je propisan ovim članom.
Kao originali dela likovne umetnosti iz stava 1. ovog člana smatraju se dela grafičke ili plastične umetnosti kao što su slike, crteži, kolaži, umetničke slike, gravure, grafike, litografije, skulpture, tapiserije, umetnička dela izrađena u keramici ili staklu, fotografije, pod uslovom da ih je stvorio autor svojeručno ili se radi o primercima koji se smatraju izvornim umetničkim delima shodno odredbi stava 3. ovog člana.
Originalom dela likovne umetnosti iz stava 1. ovog člana smatraju se i umnoženi primerci tog dela (reprodukcije), ako ih je u ograničenom broju izradio sam autor ili lice koje je on ovlastio. Takvi primerci moraju da budu na uobičajeni način numerisani i potpisani ili na drugi način obeleženi od strane autora.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se na sve radnje preprodaje u koje su uključeni kao prodavci, kupci ili posrednici lica koja se profesionalno bave trgovinom umetničkim delima kao što su prodajni saloni, umetničke galerije, aukcijske kuće i sl.
Za obaveze iz stava 1. ovog člana solidarno odgovaraju prodavac, kupac i posrednik.
Naknada na osnovu prava sleđenja plaća se u procentu od prodajne cene originala bez poreza.
Naknada iz stava 6. ovog člana iznosi:
1) 4% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 100.000 - 5.000.000 dinara;
2) 3% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 5.000.001 - 20.000.000 dinara;
3) 1% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 20.000.001 - 35.000.000 dinara;
4) 0,5% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 35.000.001 - 50.000.000 dinara;
5) 0,25% od prodajne cene ostvarene u iznosu koji prelazi 50.000.001 dinara.
Nezavisno od prodajne cene originala, naknada na osnovu prava sleđenja ne sme da iznosi više od 1.300.000 dinara.
Lica navedena u stavu 5. ovog člana dužna su da u roku od 30 dana od dana kada je prodaja izvršena, obaveste autora o iznosu prodajne cene, imenu, odnosno nazivu i adresi prodavca, kupca i posrednika. Obaveza plaćanja naknade iz ovog člana dospeva u roku od 30 dana od dana kada je prodaja izvršena.
Član 36
Autor se ne može odreći prava sleđenja niti može njime raspolagati. Posle smrti autora pravo sleđenja prelazi na njegove naslednike.
Pravo sleđenja ne može biti predmet prinudnog izvršenja.
Autor ima pravo da, u roku od tri godine od preprodaje originala dela likovne umetnosti, zahteva od lica navedenih u članu 35. stav 5. ovog zakona, bilo koju informaciju koja mu je potrebna za obezbeđenje naplate naknade koja mu pripada od te preprodaje.
4.3.3. Pravo zabrane izlaganja originalnog primerka dela likovne umetnosti
Član 37
Vlasnik originalnog primerka dela slikarstva, skulpture i fotografije ima pravo da taj primerak izlaže, bez obzira na to da li je delo objavljeno, osim ako je autor, prilikom otuđenja tog originalnog primerka, to izričito i u pisanoj formi zabranio.
Autor ne može zabraniti izlaganje originalnog primerka dela koji pripada muzeju, galeriji ili drugoj sličnoj javnoj instituciji.
4.3.4. Preče pravo autora na preradu primerka dela arhitekture
Član 38
Ako vlasnik građevine kao materijalizovanog primerka dela arhitekture ima nameru da vrši određene izmene na građevini obavezan je da preradu dela prvo ponudi autoru ako je dostupan. Autor je dužan da se o ponudi vlasnika građevine izjasni u roku od 30 dana od dana prijema ponude.
Autor arhitektonskog dela ne može da se protivi izmenama svog dela ako je potreba za izmenama dela proizašla iz okolnosti, kao što su sigurnosni ili tehnički razlozi.
Ako se izmene na građevini vrše prema delu prerade koje nije sačinio autor, moraju se poštovati moralna prava autora.
4.4. Pravo autora na posebnu naknadu
Član 39
Kada se autorsko delo umnožava bez dozvole autora, shodno odredbama člana 46. st. 1. i 2. ovog zakona, autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu, može očekivati da će biti umnožavana fotokopiranjem ili snimanjem na nosače zvuka, slike ili teksta za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica (književna, muzička, filmska dela i dr.) imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za takvo umnožavanje.
Naknadu iz stava 1. ovog člana plaćaju proizvođači uređaja za tonsko i vizuelno snimanje, proizvođači uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja, proizvođači praznih nosača zvuka, slike i teksta, i solidarno sa njima uvoznici uređaja za tonsko i vizuelno snimanje, uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja i praznih nosača zvuka, slike i teksta, osim ako se radi o uvozu malih količina namenjenih za privatno i nekomercijalno korišćenje, kao deo ličnog prtljaga.
Ako se uređaji i predmeti iz stava 1. ovog člana ne proizvode u Republici Srbiji, naknadu plaća uvoznik.
Obaveza plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana nastaje:
1) pri prvoj prodaji u Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, novih uređaja za tonsko i vizuelno snimanje;
2) pri prvoj prodaji u Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, praznih nosača zvuka, slike i teksta;
3) pri prvoj prodaji u Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, novih uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja.
U slučaju umnožavanja autorskih dela fotokopiranjem ili sličnom tehnikom, pored prava na naknadu iz stava 1. ovog člana autor ima pravo i na naknadu od pravnog ili fizičkog lica koje pruža usluge fotokopiranja uz naknadu.
Lica iz stava 2. ovog člana ne plaćaju naknadu za:
1) tehničke uređaje i prazne nosače zvuka, slike i teksta ako su oni namenjeni izvozu;
2) tehničke uređaje koji se uobičajeno ne koriste za umnožavanje autorskih dela za lične, nekomercijalne potrebe (na primer, studijska oprema i uređaji, diktafoni i sl.);
3) prazne nosače zvuka, slike i teksta primenljive isključivo uz tehničke uređaje iz stava 6. tačka 2. ovog člana;
4) (brisana)
5) računare, računarsku opremu, komponente i računarske memorije, izuzev ako neki od tih uređaja nije izričito naveden u listi iz stava 12. ovog člana.
Obveznik plaćanja posebne naknade koji je platio posebnu naknadu za uređaje i predmete sa liste iz stava 12. ovog člana, koji su kasnije otpremljeni sa teritorije Republike Srbije, ima pravo na vraćanje plaćene posebne naknade.
Lica iz st. 2. i 5. ovog člana dužna su, na zahtev organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, da dostave informacije o tipu i broju prodatih, odnosno uvezenih uređaja ili nosača zvuka, slike i teksta, kao i informacije o broju učinjenih fotokopija, kao osnov za izračunavanje naknade. Informacije dobijene na ovaj način, organizacija može koristiti samo za obračunavanje naknade i ne sme ih koristiti u druge svrhe.
Naknade iz st. 1. i 5. ovog člana su pravične naknade pri čijem određivanju se uzima u obzir verovatna šteta koja autoru nastaje kada se njegovo delo bez njegovog odobrenja umnožava za lične nekomercijalne potrebe, primena tehničkih mera zaštite kao i druge okolnosti koje mogu uticati na pravilno odmeravanje iznosa posebne naknade.
Autori mogu ostvariti svoje pravo na naknadu iz st. 1. i 5. ovog člana samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Autor se ne može odreći prava na posebnu naknadu iz st. 1. i 5. ovog člana. Pravo na posebnu naknadu ne može biti predmet odricanja, raspolaganja za života i prinudnog izvršenja.
Listu tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade prema uslovima iz st. 1-9. ovog člana utvrđuje Vlada (u daljem tekstu: uređaji i predmeti sa liste Vlade).
U slučaju sumnje da li se za neki uređaj ili predmet sa liste Vlade koji ima više funkcija plaća posebna naknada, postojanje obaveze plaćanja posebne naknade utvrđuje se na osnovu prevashodne namene uređaja ili predmeta.
4.5. Pravo autora na naknadu za davanje na poslugu
Član 40
U slučaju davanja na poslugu originala ili umnoženih primeraka autorskih dela, od strane javnih biblioteka, odnosno drugih institucija namenjenih javnosti kojima je to delatnost, autor ima pravo na pravičnu naknadu.
Davanje na poslugu, u smislu ovog zakona, je davanje originala ili umnoženih primeraka dela na korišćenje od strane institucija namenjenih javnosti, u vremenski ograničenom periodu, bez ostvarivanja neposredne ili posredne imovinske koristi.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se prilikom davanja na poslugu:
1) originala ili umnoženih primeraka bibliotečkog materijala u nacionalnim bibliotekama, bibliotekama javnih obrazovnih institucija i javnim specijalizovanim bibliotekama;
2) originala ili umnoženih primeraka dela primenjenih umetnosti, odnosno industrijskog dizajna;
3) građevina;
4) originala ili umnoženih primeraka dela koja međusobno pozajmljuju institucije iz stava 1. ovog člana.
Pravo iz stava 1. ovog člana može se ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
5. Ograničenja autorskog prava
5.1. Zajednička odredba
Član 41
U slučajevima iskorišćavanja autorskog dela na osnovu odredaba ovog zakona o ograničenju autorskog prava, moraju se navesti ime autora dela i izvor iz koga je delo preuzeto (izdavač dela, godina i mesto izdanja, časopis, novina, televizijska ili radio stanica gde je delo, odnosno odlomak dela izvorno objavljen ili neposredno preuzet i sl.).
U svakom konkretnom slučaju, obim ograničenja isključivih prava ne sme biti u suprotnosti sa normalnim iskorišćavanjem dela niti sme nerazumno vređati legitimne interese autora, odnosno nosioca prava.
5.2. Suspenzija isključivih prava i prava na naknadu
Član 42
Bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade objavljeno autorsko delo može se umnožavati i javno saopštavati radi sprovođenja postupka pred sudskim ili drugim državnim organima ili u svrhu obezbeđenja javne sigurnosti.
Član 43
Dozvoljeno je, u okviru izveštavanja javnosti putem štampe, radija, televizije i drugih medija o tekućim događajima, u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade:
1) umnožavanje primeraka objavljenih dela koja se pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava;
2) pripremanje i umnožavanje kratkih izvoda ili sažetaka iz novinskih i drugih sličnih članaka u pregledima štampe;
3) umnožavanje političkih, verskih i drugih govora održanih na javnim skupovima, u državnim organima, verskim ustanovama ili prilikom državnih ili verskih svečanosti;
4) slobodno korišćenje dnevnih informacija i vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja.
Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na sve oblike javnog saopštavanja pomenutih dela.
Član 44
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade za nekomercijalne svrhe nastave:
1) javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog poučavanja na nastavi;
2) javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela na školskim priredbama, pod uslovom da interpretatori ne prime naknadu za svoje izvođenje i da se ne naplaćuju ulaznice;
3) javno saopštavanje emitovanih školskih emisija putem tehničkih uređaja unutar obrazovne ustanove.
Član 45
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje dela od strane javnih biblioteka, obrazovnih ustanova, muzeja i arhiva, samo za sopstvene arhivske potrebe, ako se delo umnožava iz sopstvenog primerka i ako takvim umnožavanjem ove institucije nemaju nameru da ostvare neposrednu ili posrednu imovinsku korist.
Član 46
Dozvoljeno je fizičkom licu da bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožava primerke objavljenog dela za lične nekomercijalne potrebe, čime nije isključena primena člana 208. stav 1. tač. 4. i 5. ovog zakona.
Umnoženi primerci dela iz stava 1. ovog člana ne smeju se stavljati u promet niti koristiti za bilo koji drugi oblik javnog saopštavanja dela.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na:
1) snimanje izvođenja, predstavljanja i prikazivanja dela;
2) trodimenzionalnu realizaciju planova za dela likovne umetnosti;
3) građevinsku realizaciju dela arhitekture;
4) pravljenje nove građevine po uzoru na postojeću građevinu koja je autorsko delo;
5) računarske programe i elektronske baze podataka;
6) umnožavanje pisanih dela u obimu cele knjige, osim ako su primerci te knjige rasprodati najmanje dve godine;
7) umnožavanje notnih zapisa muzike, osim ručnim prepisivanjem.
Obeštećenje zbog korišćenja dela na način predviđen st. 1. i 2. ovog člana, autori imaju na osnovu odredaba člana 39. ovog zakona.
Član 47
Ako je autorsko delo računarski program i ako ugovorom nije nešto drugo predviđeno, dozvoljeno je licu koje je na zakonit način pribavilo primerak računarskog programa da bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade:
1) trajno ili privremeno umnoži računarski program ili pojedine njegove delove, bilo kojim sredstvima i u bilo kom obliku, onda kada je to neophodno za korišćenje računarskog programa u skladu sa njegovom namenom;
2) otklanja greške u računarskom programu imajući u vidu njegovu namenu;
3) učitava, prikazuje, pokreće, prenosi ili smešta računarski program u memoriju računara ako je to neophodno za umnožavanje računarskog programa iz tačke 1) ovog stava;
4) prevodi, prilagođava, aranžira i vrši druge izmene računarskog programa kao i umnoženih rezultata tih radnji.
Ugovorom se ne može zabraniti pravljenje rezervne kopije računarskog programa na trajnom telesnom nosaču ukoliko je to neophodno za njegovo korišćenje.
Lice koje ima pravo da koristi primerak računarskog programa ovlašćeno je da, bez dozvole nosioca prava, posmatra, ispituje ili testira rad računarskog programa sa ciljem da utvrdi ideje i principe na kojima počiva bilo koji od elemenata računarskog programa, pod uslovom da to čini dok preduzima radnje učitavanja, prikazivanja, pokretanja, prenosa ili smeštanje programa za koje je ovlašćen da ih čini.
Član 47a
Dozvoljeno je bez dozvole nosioca prava umnožavanje izvornog koda i prevod njegove forme ako je to neophodno radi pribavljanja podataka neophodnih za postizanje interoperabilnosti nezavisno stvorenog računarskog programa sa drugim programima, pod sledećim uslovima:
1) da radnje iz stava 1. ovog člana preduzima nosilac licence ili druga osoba koja ima pravo da koristi primerak programa ili lice koje je od strane tih lica ovlašćeno da preduzima te radnje;
2) da podaci koji su neophodni za postizanje interoperabilnosti nisu na drugi način bili dostupni licima iz tačke 1) ovog stava;
3) da su radnje iz stava 1. ovog člana ograničene na delove originalnog programa koji su neophodni za postizanje interoperabilnosti.
Podaci dobijeni primenom odredbe stava 1. ovog člana mogu da se koriste isključivo radi postizanja interoperabilnosti nezavisno stvorenog računarskog programa.
Podaci dobijeni radnjama iz stava 1. ovog člana ne smeju se:
1) saopštavati drugima, osim ako je to neophodno za postizanje interoperabilnosti nezavisno stvorenog računarskog programa;
2) koristiti za razvoj, proizvodnju ili reklamiranje računarskog programa koji je suštinski sličan u izrazu računarskom programu čija se dekompilacija vrši ili za bilo koju drugu radnju kojom se povređuje autorsko pravo na tom programu.
Odredbe ugovora koje su u suprotnosti sa odredbama ovog člana su ništave.
Član 48
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade privremeno umnožavanje autorskog dela, pod sledećim uslovima:
1) umnožavanje je prolazno ili slučajno;
2) umnožavanje čini sastavni i bitni deo tehnološkog procesa;
3) svrha umnožavanja je da omogući prenos podataka u računarskoj mreži između dva ili više lica preko posrednika, ili da omogući zakonito korišćenje autorskog dela i
4) umnožavanje nema zaseban ekonomski značaj.
Član 49
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje, kao i drugi oblici javnog saopštavanja kratkih odlomaka autorskog dela (pravo citiranja), odnosno pojedinačnih kratkih autorskih dela, pod sledećim uslovima:
1) da je delo objavljeno;
2) da se pomenuti delovi, odnosno kratka dela, bez izmena, integrišu u drugo delo ako je to neophodno radi ilustracije, potvrde ili reference, uz jasnu naznaku da je reč o citatu i u skladu sa dobrim običajima;
3) da se na pogodnom mestu navede ko je autor citiranog dela, koji je naslov citiranog dela, kada je i gde je citirano delo objavljeno, odnosno izdato, ukoliko su ti podaci poznati.
Član 50
Organizaciji za radiodifuziju koja ima dozvolu za emitovanje dela, dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade da snimi sopstvenim sredstvima to delo na nosač zvuka ili nosač slike, odnosno nosač zvuka i slike radi emitovanja u sopstvenoj emisiji.
Snimak dela iz stava 1. ovog člana mora biti izbrisan najdocnije u roku od 90 dana po emitovanju dela.
Snimak dela iz stava 1. ovog člana može biti sačuvan u zvaničnoj javnoj arhivi ako ima dokumentarnu vrednost.
Delo snimljeno u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana ne sme se ponovo emitovati bez dozvole autora.
Član 51
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade dvodimenzionalno umnožavanje, stavljanje u promet tako umnoženih primeraka, kao i drugi oblici javnog saopštavanja dela koja se trajno nalaze izložena na ulicama, trgovima i drugim otvorenim javnim mestima.
Član 52
Za potrebe izrade kataloga javnih izložbi ili javnih prodaja dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade odgovarajuće umnožavanje izloženih dela i stavljanje u promet tako umnoženih primeraka.
Član 53
U prodavnicama, na sajmovima i drugim mestima gde se demonstrira rad uređaja za snimanje, reprodukovanje i prenos zvuka i slike, dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje dela na nosač zvuka i slike, javno saopštavanje dela sa tog nosača, kao i javno saopštavanje dela koje se emituje, ali samo u meri u kojoj je to neophodno za demonstriranje rada uređaja.
Snimci koji se načine na osnovu odredbe stava 1. ovog člana moraju se bez odlaganja brisati.
Član 54
Za potrebe osoba sa invaliditetom, dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade, umnožavanje i stavljanje u promet autorskog dela, ako to delo ne postoji u traženom obliku, ako je njegova upotreba u direktnoj vezi sa invaliditetom tih osoba i u obimu koji zahteva određena vrsta invaliditeta i ako to umnožavanje i stavljanje u promet nije učinjeno radi ostvarivanja posredne ili neposredne imovinske koristi.
Član 54a
Dozvoljena je slobodna prerada objavljenog autorskog dela ako se radi o:
1) parodiji ili karikaturi, ako to ne stvara zabunu ili ne može dovesti do stvaranja zabune u pogledu izvora dela;
2) preradi dela za lične potrebe koja nije namenjena i nije dostupna javnosti;
3) preradi u vezi sa dozvoljenim korišćenjem dela, koja je prouzrokovana samom prirodom ili načinom tog korišćenja.
Član 54b
Ako je to neophodno radi pristupa sadržini baze podataka koja je autorsko delo i normalnog korišćenja sadržine takve baze podataka, zakoniti korisnik baze podataka ili njenog umnoženog primerka ima pravo da:
1) privremeno ili trajno umnožava bazu podataka ili njen umnoženi primerak, bilo kojim sredstvima i u bilo kojoj formi, u celini ili delimično;
2) vrši prevođenje, adaptaciju, uređivanje ili bilo koju drugu izmenu baze podataka ili njenog umnoženog primerka;
3) stavlja u promet bazu podataka ili njen umnoženi primerak;
4) javno saopštava, prikazuje ili koristi bazu podataka ili njen umnoženi primerak;
5) umnožava, stavlja u promet, javno saopštava, prikazuje ili koristi u javnosti rezultate postupaka koji se navode pod tačkom 2) ovog člana.
Ako je korisnik ovlašćen samo za korišćenje dela baze podataka, dozvoljeno mu je preduzimanje postupaka iz stava 1. ovog člana samo u pogledu tog dela baze podataka.
Odredbe ugovora koje su u suprotnosti sa odredbama ovog člana su ništave.
Član 54v
Objavljena dela koja predstavljaju nebitan sastojak u odnosu na glavno delo u koje su uključena ili u odnosu na stvar sa kojom se zajedno koriste, u slobodnoj su upotrebi pri iskorišćavanju takvog glavnog dela ili takve stvari.
5.3. Zakonska licenca
Član 55
Bez dozvole autora, a uz obavezu plaćanja autorske naknade, dozvoljeno je, u obliku zbirke namenjene nastavi, ispitu ili naučnom istraživanju, umnožavanje na papiru ili sličnom nosaču, putem fotokopiranja ili bilo kojeg oblika fotografske ili slične tehnike koja daje slične rezultate, odlomaka objavljenih autorskih dela, pojedinačnih kratkih objavljenih autorskih dela u oblasti nauke, književnosti i muzike ili pojedinačnih objavljenih autorskih dela fotografije, likovne umetnosti, arhitekture, primenjene umetnosti, industrijskog i grafičkog dizajna i kartografije ako se radi o objavljenim delima više različitih autora, osim ako to autor izričito ne zabrani.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na notni zapis muzike.
Član 56
Bez dozvole autora, a uz obavezu plaćanja autorske naknade, dozvoljeno je u sredstvima javnog obaveštavanja umnožavanje, stavljanje u promet primeraka, kao i drugi oblici javnog saopštavanja članaka koji su objavljeni u drugim sredstvima javnog obaveštavanja, pod uslovom da se ti članci odnose na tekuća ekonomska, politička ili verska pitanja, a da autor to nije izričito zabranio.
Član 57
Bez dozvole autora, a uz obavezu plaćanja autorske naknade, dozvoljeno je trodimenzionalno umnožavanje dela koja su trajno izložena na ulicama, trgovima i drugim otvorenim javnim mestima, kao i stavljanje u promet tih primeraka, osim ako se:
1) primerak dela skulpture dobija otiskom iz originalnog kalupa iz kojeg je dobijen i primerak koji je trajno izložen na otvorenom javnom mestu ili iz kalupa koji je načinjen otiskivanjem sa primerka dela skulpture;
2) pravi nova građevina po uzoru na postojeću građevinu;
3) proizvod oblikuje prema delu primenjene umetnosti.
6. Prenos autorskog prava
6.1. Prenos nasleđivanjem
Član 58
Naslednici autora mogu vršiti ovlašćenja koja se tiču moralnih prava autora, osim prava na objavljivanje neobjavljenog dela ako je autor to zabranio i prava na izmenu dela.
Zaštitu moralnih prava autora koja se tiču paterniteta, integriteta dela i zabrane nedostojnog iskorišćavanja dela mogu, osim naslednika, vršiti i udruženja autora, kao i institucije iz oblasti kulture, nauke i umetnosti.
Član 59
Imovinska prava autora se nasleđuju.
6.2. Prenos na osnovu ugovora
6.2.1. Moralna prava autora
Član 60
Moralna prava autora ne mogu se prenositi ugovorom.
6.2.2. Imovinska prava autora
Član 61
Autor, odnosno njegov pravni sledbenik može ustupiti pojedina ili sva imovinska prava na svome delu drugom licu.
Član 62
Ustupanje imovinskih prava može biti isključivo ili neisključivo.
U slučaju isključivog ustupanja imovinskih prava, jedino je sticalac prava ovlašćen da na način propisan ugovorom iskorišćava autorsko delo, kao i da uz posebnu dozvolu autora, odnosno njegovog pravnog sledbenika ustupa drugima to pravo. Pravo koje sticalac prava ustupa drugima je neisključivo pravo, ako ugovorom nije drukčije određeno.
U slučaju neisključivog ustupanja imovinskih prava, sticalac prava nije ovlašćen da zabrani drugome da iskorišćava autorsko delo, niti je ovlašćen da ustupa drugome svoje pravo.
Ako u ugovoru nije naznačeno da se radi o isključivom ili neisključivom ustupanju smatra se da se radi o neisključivom ustupanju imovinskih prava.
Član 63
Ustupanje imovinskih prava može biti predmetno, prostorno i vremenski ograničeno.
U slučaju predmetnog ograničenja sticalac prava je ovlašćen da vrši jednu ili više određenih radnji iskorišćavanja autorskog dela.
U slučaju prostornog ograničenja sticalac prava je ovlašćen da iskorišćava autorsko delo na određenoj teritoriji koja je uža od one na kojoj autorsko pravo postoji.
U slučaju vremenskog ograničenja sticalac prava je ovlašćen da iskorišćava autorsko delo u određenom vremenu koje je kraće od trajanja autorskog prava za to delo.
Član 64
Lice koje je ustupanjem steklo imovinsko pravo od autora ili njegovog naslednika može to svoje pravo u celini preneti na drugog uz dozvolu autora, odnosno autorovog naslednika.
Dozvola autora, odnosno autorovog naslednika nije potrebna u slučaju prenosa privrednog društva koje je nosilac imovinskog prava.
Član 65
Prenos svojine na originalnom primerku autorskog dela ne podrazumeva sticanje autorskih prava na delu.
Član 66
Ustupanje imovinskih prava za delo koje još nije stvoreno dozvoljeno je pod uslovom da se odrede vrsta budućeg dela i radnje iskorišćavanja dela.
Ustupanje imovinskih prava za sva buduća dela jednog autora, kao i za još nepoznate oblike iskorišćavanja dela je ništavo.
6.2.3. Autorski ugovor
Član 67
Autorskim ugovorom se autorska prava ustupaju ili u celini prenose.
Na autorski ugovor primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuju obligacioni odnosi, ako odredbama ovog zakona nije drukčije određeno.
Autorski ugovori se zaključuju u pisanoj formi, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Član 68
U sumnji o sadržini i obimu prava koje se ustupa, odnosno prenosi autorskim ugovorom smatra se da je ustupljeno, odnosno preneseno manje prava.
Dozvola za objavljivanje dela, za beleženje dela na nosač zvuka ili slike i dozvola za emitovanje dela moraju biti izričito ugovorene, ako odredbama ovog zakona nije drukčije određeno.
Ustupanje, odnosno prenos određenog prava na iskorišćavanje dela ne podrazumeva i ustupanje, odnosno prenos prava na autorsku naknadu u slučajevima iskorišćavanja autorskog dela po osnovu zakonske licence.
Ustupanje, odnosno prenos određenog prava na iskorišćavanje dela podrazumeva i davanje dozvole za one izmene na delu koje su tehnički neminovne ili uobičajene za taj način iskorišćavanja dela.
Član 69
Autorski ugovor sadrži: imena ugovornih strana, naslov, odnosno identifikaciju autorskog dela, prava koja su predmet ustupanja, odnosno prenosa, visinu, način i rokove plaćanja autorske naknade ako je ugovorena, kao i sadržinska, prostorna i vremenska ograničenja ako postoje.
Član 70
Ako se korišćenjem autorskog dela ostvari dobit koja je u očiglednoj nesrazmeri sa ugovorenom autorskom naknadom, autor, odnosno njegov naslednik ima pravo da traži izmenu autorskog ugovora radi otklanjanja te nesrazmere.
Ako autorska naknada nije ugovorena, a prihod ostvaren korišćenjem autorskog dela premašuje troškove njegovog korišćenja u meri koja omogućuje plaćanje autorske naknade, autor, odnosno njegov naslednik, ima pravo da traži izmenu autorskog ugovora radi ugovaranja naknade.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana zastareva u roku od dve godine od dana saznanja za postojanje nesrazmere, odnosno za prihod ostvaren korišćenjem autorskog dela, a najduže u roku od šest godina od kraja godine u kojoj je nesrazmera nastupila, odnosno u kojoj je prihod ostvaren.
Autor, odnosno njegov naslednik ne može se unapred odreći svog prava iz st. 1. i 2. ovog člana.
Radi ostvarivanja prava iz st. 1. i 2. ovog člana, korisnik autorskog dela je dužan da autoru, odnosno njegovom nasledniku pruži verodostojne podatke o ekonomskim efektima korišćenja autorskog dela u roku od mesec dana od dana upućivanja zahteva.
Član 71
Autor, odnosno njegov naslednik može uskratiti dozvolu koju je dao, odnosno povući ustupljeno imovinsko pravo ako sticalac dozvole, odnosno prava ne ostvaruje pravo koje je pribavio, ili ga ostvaruje u obimu manjem od ugovorenog, čime ugrožava interese autora, odnosno njegovog naslednika.
Autor, odnosno njegov naslednik ne može uskratiti dozvolu koju je dao, odnosno povući ustupljeno imovinsko pravo ako je neostvarivanje ili nedovoljno ostvarivanje prava od strane sticaoca nastalo zbog razloga za koje je odgovoran autor, odnosno njegov naslednik.
Autor, odnosno njegov naslednik ne može ostvarivati pravo iz stava 1. ovog člana pre isteka roka od dve godine od zaključenja autorskog ugovora, ili predaje primerka dela sticaocu prava ako je ta predaja usledila posle zaključenja ugovora.
Ako se radi o prilogu (članak, ilustracija i sl.) koji je namenjen za objavljivanje, odnosno izdavanje u novinama ili časopisu rok iz stava 3. ovog člana iznosi šest meseci.
Autor, odnosno njegov naslednik dužan je da pre nego što uskrati dozvolu, odnosno povuče pravo, obavesti o tome sticaoca dozvole, odnosno prava, i ostavi mu primeren rok da otpočne sa ostvarivanjem prava koje je pribavio, odnosno da vrši pravo u obimu koji je pribavio.
Autor, odnosno njegov naslednik ne može se unapred odreći svog prava iz stava 1. ovog člana.
Član 72
Autor može uskratiti dozvolu koju je dao, odnosno povući ustupljeno imovinsko pravo ako smatra da bi iskorišćavanje njegovog dela moglo da nanese štetu njegovom stvaralačkom ili ličnom ugledu, i to iz razloga koji su nastali posle zaključenja autorskog ugovora, a za koje ne odgovara sticalac prava.
Autor ima obavezu da sticaocu prava naknadi nastalu stvarnu štetu.
Izjava o uskraćenju dozvole, odnosno prava iz stava 1. ovog člana proizvodi dejstvo od dana kad autor položi obezbeđenje za naknadu štete iz stava 2. ovog člana.
Sticalac prava dužan je da na zahtev autora, u roku od 90 dana od prijema izjave o uskraćenju dozvole, odnosno prava iz stava 1. ovog člana, saopšti autoru iznos troškova koje je imao u vezi sa pripremom za iskorišćavanje autorskog dela do dana prijema obaveštenja o uskraćenju dozvole, odnosno prava. Ako sticalac prava ne izvrši svoju obavezu iz ovog stava, izjava o uskraćenju dozvole, odnosno prava proizvodi dejstvo istekom roka iz ovog stava.
Autor se ne može unapred odreći svog prava iz stava 1. ovog člana.
6.2.3.1. Izdavački ugovor
Član 73
Izdavačkim ugovorom autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ustupa, odnosno prenosi na izdavača pravo na umnožavanje autorskog dela štampanjem, i na stavljanje u promet tako umnoženih primeraka dela, a izdavač se obavezuje da delo umnoži i stavi primerke u promet, kao i da za to plati naknadu, ako je ugovorena, autoru, odnosno drugom nosiocu autorskog prava.
Ako autorsko delo iz stava 1. ovog člana nije objavljeno, autorskim ugovorom izdavaču se daje dozvola za objavljivanje dela.
Izdavačkim ugovorom autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava može izdavaču ustupiti, odnosno preneti pravo na prevođenje svog dela, kao i ovlašćenje na umnožavanje i stavljanje u promet prevedenog dela.
Član 74
Izdavački ugovor čiji je predmet izdavanje članaka, crteža i drugih autorskih priloga u novinama i periodičnoj štampi ne mora biti zaključen u pisanoj formi.
Član 75
Ustupanje prava na osnovu izdavačkog ugovora je isključivo, ako nije drukčije ugovoreno.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na izdavanje članaka, crteža i drugih autorskih priloga u novinama i periodičnoj štampi.
Član 76
Izdavački ugovor, pored elemenata iz člana 73. ovog zakona, sadrži i sledeće:
1) rok u kome je autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava dužan da izdavaču preda uredan rukopis ili drugi originalni primerak dela, kako bi izdavaču omogućio umnožavanje dela. Ako nije drukčije ugovoreno, taj rok iznosi godinu dana od dana zaključenja ugovora;
2) rok u kome je izdavač dužan da otpočne sa puštanjem primeraka dela u promet. Ako nije drukčije ugovoreno taj rok iznosi godinu dana od dana prijema urednog rukopisa ili drugog originalnog primerka dela;
3) broj izdanja koji je izdavač ovlašćen da izda. Ako nije drukčije ugovoreno izdavač ima pravo samo na jedno izdanje dela;
4) visinu tiraža jednog izdanja. Ako visina tiraža nije ugovorena, a iz poslovnih običaja ili drugih okolnosti očigledno ne proizilazi drukčije, tiraž iznosi 500 primeraka;
5) rok u kome izdavač, po iscrpljenju tiraža prethodnog izdanja, mora otpočeti sa puštanjem u promet primeraka narednog izdanja, ako je ono ugovoreno. Ako nije drukčije ugovoreno taj rok iznosi godinu dana od dana kad je autor to zahtevao;
6) izgled i tehničku opremu primeraka dela.
U slučaju povrede ugovorne obaveze iz stava 1. tač. 1, 2. i 5. ovog člana, druga ugovorna strana ima pravo na raskid ugovora i na naknadu štete zbog neizvršenja ugovora.
Član 77
Obaveza je izdavača:
1) da se stara o prometu primeraka dela, i da o tome povremeno obaveštava autora, odnosno drugog nosioca autorskog prava, na njegov zahtev;
2) da autoru, odnosno drugom nosiocu autorskog prava, na njegov zahtev, u odgovarajućoj fazi tehničkog procesa umnožavanja dela omogući korekturu;
3) da prilikom pripreme svakog narednog izdanja dela omogući autoru da unese odgovarajuće izmene, pod uslovom da to ne menja karakter dela i da, imajući u vidu celinu izdavačkog ugovora, ne predstavlja nesrazmerno veliku obavezu za izdavača.
Član 78
Rukopis ili drugi originalni primerak autorskog dela koji je predat izdavaču ne postaje svojina izdavača, osim članaka, crteža i drugih priloga u novinama i periodičnoj štampi, ili ako je ugovorom drukčije određeno.
Član 79
Ako jedini postojeći primerak autorskog dela propadne usled više sile posle njegove predaje izdavaču radi izdavanja, autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ima pravo na pravičnu naknadu koja bi mu pripala da je delo bilo objavljeno.
Član 80
Izdavač koji je pribavio pravo da izda delo u formi knjige ima tokom perioda od tri godine od dana zaključenja izdavačkog ugovora preče pravo pribavljanja prava na umnožavanje dela i stavljanje u promet primerka tog dela u formi elektronskog zapisa.
Preče pravo iz stava 1. ovog člana prestaje ako izdavač u roku od 30 dana od dana učinjene ponude u pisanoj formi ne prihvati ponudu autora, odnosno drugog nosioca autorskog prava.
Član 81
Ako izdavač namerava da neprodate primerke dela proda kao staru hartiju, dužan je da prethodno ponudi autoru, odnosno njegovom nasledniku ako je dostupan da te primerke otkupi, po ceni za staru hartiju.
6.2.3.2. Ugovor o predstavljanju i ugovor o izvođenju
Član 82
Ugovorom o predstavljanju, odnosno ugovorom o izvođenju autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ustupa korisniku pravo na predstavljanje ili pravo na izvođenje autorskog dela, a korisnik se obavezuje da to delo predstavi, odnosno izvede u određenom roku, na način i pod uslovima koji su određeni ugovorom.
Član 83
Ako autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ne preda korisniku delo (rukopis, partituru i sl.) u ugovorenom roku ili korisnik delo ne predstavi, odnosno ne izvede u ugovorenom roku, autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ili korisnik dela može zahtevati raskid ugovora o predstavljanju, odnosno ugovora o izvođenju i tražiti naknadu štete.
Član 84
Rukopis, partitura ili drugi original dela koje je predmet ugovora o predstavljanju, odnosno ugovora o izvođenju ostaje svojina autora, ako ugovorom nije drukčije određeno.
Član 85
Korisnik je dužan da autoru, odnosno drugom nosiocu autorskog prava omogući uvid u predstavljanje, odnosno izvođenje dela, kao i da mu dostavi program i da ga povremeno obaveštava o prihodima od predstavljanja, odnosno izvođenja dela.
6.2.3.3. Ugovor o preradi autorskog dela
Član 86
Ugovorom o preradi autorskog dela autor, odnosno njegov naslednik daje drugom licu dozvolu za preradu dela radi scenskog prikazivanja, odnosno izvođenja, radi snimanja filmskog dela ili za druge potrebe.
Član 87
Ako ugovorom o preradi autorskog dela radi snimanja filmskog dela nije drukčije određeno, autor, odnosno njegov naslednik njime ustupa sledeća isključiva prava:
1) na preradu dela za stvaranje filmskog dela;
2) na umnožavanje primeraka tako stvorenog filmskog dela i njihovo stavljanje u promet;
3) na prikazivanje filmskog dela;
4) na emitovanje filmskog dela;
5) na titlovanje i sinhronizaciju filmskog dela na drugim jezicima.
Ugovor iz stava 1. ovog člana ovlašćuje sticaoca prava na samo jednu preradu i jedno snimanje, ako nije drukčije ugovoreno.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i na ugovor o preradi autorskog dela radi snimanja televizijskog dela.
6.2.3.4. Ugovor o filmskom delu
Član 88
Ugovorom o filmskom delu se jedno ili više lica obavezuju proizvođaču filmskog dela da stvaralački sarađuju na izradi filmskog dela i ustupaju mu svoja imovinska prava na to delo.
Član 89
Pisac scenarija i kompozitor filmske muzike, kao koautori filmskog dela u smislu člana 11. ovog zakona zadržavaju pravo da svoje delo samostalno iskorišćavaju, odvojeno od filmskog dela, osim ako je u ugovoru o filmskom delu predviđeno drukčije.
Član 90
Filmsko delo se smatra završenim kada je postignut dogovor o konačnoj verziji između koautora i proizvođača filmskog dela.
Član 91
Ako proizvođač filmskog dela namerava da filmsko delo iskorišćava u verziji koja se razlikuje od one iz člana 90. ovog zakona, mora pribaviti saglasnost većine koautora filmskog dela, među kojima je glavni režiser.
Član 92
U ugovoru o filmskom delu odredbama o autorskoj naknadi, ako je ugovorena, određuje se koji iznos autorske naknade odgovara kom obliku i obimu iskorišćavanja filmskog dela.
Ugovorena naknada za snimanje filmskog dela ne obuhvata naknadu za druge oblike iskorišćavanja filmskog dela.
Proizvođač filmskog dela je dužan da završeno filmsko delo koristi.
Proizvođač filmskog dela je obavezan da koautore filmskog dela, kao i autore pojedinih doprinosa filmskom delu obaveštava o ostvarenim prihodima, kao i da im omogući uvid u poslovne knjige.
Član 93
Koautori filmskog dela imaju pravo na raskid ugovora, kao i pravo da zadrže ugovorenu naknadu ako proizvođač filmskog dela ne završi filmsko delo u roku od tri godine od dana zaključenja ugovora o filmskom delu, ako nije drukčije ugovoreno.
Osim prava iz stava 1. ovog člana koautori filmskog dela imaju pravo na naknadu štete ako proizvođač filmskog dela ne otpočne sa iskorišćavanjem filmskog dela u roku od jedne godine od dana završetka filmskog dela, ako ugovorom nije predviđen drugi rok.
Član 94
Ako koautor filmskog dela ili autor pojedinih doprinosa filmskom delu odbije da sarađuje na izradi filmskog dela ili ako usled više sile nije u mogućnosti da nastavi saradnju, ne može se protiviti da se rezultat njegovog stvaralačkog rada upotrebi za dovršenje filmskog dela.
Koautor filmskog dela, odnosno autor pojedinih doprinosa filmskom delu iz stava 1. ovog člana ima odgovarajuća autorska prava na dati doprinos filmskom delu.
6.2.3.5. Ugovor o narudžbini autorskog dela
Član 95
Ugovorom o narudžbini autorskog dela autor se obavezuje da za naručioca izradi autorsko delo i preda mu primerak istog.
Naručilac ima pravo da objavi delo i da stavi u promet primerak dela koji mu je autor predao, a autor zadržava ostala autorska prava, ako ugovorom o narudžbini nije drukčije određeno.
Ako je na osnovu ugovora o narudžbini autorskog dela izrađen računarski program, naručilac stiče sva prava iskorišćavanja računarskog programa, ako ugovorom nije drukčije određeno.
Član 96
Naručilac autorskog dela ima pravo da usmerava i kontroliše postupak stvaranja dela, ali ne i da time suštinski ograničava slobodu umetničkog, stručnog ili naučnog izražavanja autora.
Član 97
Autorsko delo nastalo spajanjem priloga većeg broja autora u jednu celinu (enciklopedija, antologija, računarski program, baza podataka i sl.), smatra se kolektivnim autorskim delom.
Autori priloga u kolektivnom autorskom delu na isključiv način ustupaju sva svoja imovinska prava licu koje je organizator izrade kolektivnog dela, ako ugovorom nije drukčije određeno.
Lice koje je organizator izrade kolektivnog autorskog dela ima pravo da objavi i da iskorišćava delo pod svojim imenom, s tim da na svakom primerku dela mora biti navedena lista autora čije autorske priloge kolektivno delo sadrži.
7. Autorsko delo stvoreno u radnom odnosu
Član 98
Ako je autor stvorio delo tokom trajanja radnog odnosa izvršavajući svoje radne obaveze, poslodavac je ovlašćen da to delo objavi i nosilac je isključivih imovinskih prava na njegovo iskorišćavanje u okviru svoje privredne delatnosti u roku od pet godina od završetka dela, ako opštim aktom ili ugovorom o radu nije drukčije određeno. Autor ima pravo na posebnu naknadu zavisno od efekata iskorišćavanja dela.
Autor dela stvorenog u radnom odnosu zadržava na tom delu sva autorska prava osim prava iz stava 1. ovog člana.
Posle isteka roka iz stava 1. ovog člana isključiva imovinska prava na delu stiče autor.
Ako je autorsko delo računarski program ili baza podataka trajni nosilac svih isključivih imovinskih prava na delu je poslodavac, ako ugovorom nije drugačije određeno. Autor ima pravo na posebnu naknadu ako je to predviđeno ugovorom.
Član 99
Kriterijumi za utvrđivanje visine i način plaćanja naknade iz člana 98. stav 1. ovog zakona određuju se opštim aktom ili ugovorom o radu.
Član 100
Prilikom izdavanja sabranih dela autor ima pravo da i pre isteka roka iz člana 98. stav 1. ovog zakona objavi svoje delo stvoreno u radnom odnosu.
Za objavljivanje dela iz stava 1. ovog člana nije potrebna dozvola poslodavca.
Član 101
Prilikom korišćenja dela stvorenog u radnom odnosu poslodavac je dužan da navede ime, pseudonim ili znak autora.
8. Trajanje autorskog prava
Član 102
Imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina posle njegove smrti.
Moralna prava autora traju i po prestanku trajanja imovinskih prava autora.
Član 102a
Rok iz člana 102. stav 1. ovog zakona, u slučaju imovinskih prava na muzičkim delima sa rečima, računa se od smrti poslednjeg preživelog autora kompozicije ili autora teksta, bez obzira da li su ta lica označena kao koautori, pod uslovom da su tekst i kompozicija bili stvoreni za predmetno muzičko delo sa rečima.
Član 103
Imovinska prava koautora prestaju po isteku 70 godina od smrti koautora koji je poslednji umro.
Imovinska prava na delu čiji se autor ne zna (anonimno delo ili delo pod pseudonimom) prestaju po isteku 70 godina od dana objavljivanja dela. Ako autor otkrije svoj identitet pre navedenog roka, imovinsko pravo traje kao da je identitet autora poznat od dana objavljivanja dela.
Autorsko pravo na kolektivnim delima traje 70 godina od dana zakonitog objavljivanja dela.
Član 104
Ako se početak roka trajanja autorskog prava računa od objavljivanja dela, a delo je objavljivano u nastavcima, za svaki nastavak teče zaseban rok zaštite.
Za filmsko delo rok trajanja autorskog prava ističe 70 godina od smrti režisera, scenariste, autora dijaloga ili kompozitora muzike posebno komponovane za film, zavisno od toga ko od njih poslednji umre.
Član 105
Za dela za koja se rok zaštite ne računa od smrti autora ili koautora, a koja nisu zakonito objavljena tokom 70 godina od njihovog nastanka, zaštita prestaje istekom tog roka.
Član 106
Rokovi za potrebe utvrđivanja datuma prestanka imovinskih prava autora računaju se od 1. januara godine koja neposredno sledi za godinom u kojoj se desio događaj koji je relevantan za početak roka.
Član 107
Po isteku roka trajanja imovinskih prava autora o zaštiti moralnih prava autora staraju se udruženja autora i institucije iz oblasti kulture, nauke i umetnosti.
Pored subjekata iz stava 1. ovog člana, svako lice ima pravo da štiti paternitet i integritet dela, kao i da se suprotstavi svakom obliku nedostojnog iskorišćavanja autorskog dela.
9. Strana lica na koja se zakon primenjuje
Član 108
Autorsko delo stranog autora zaštićeno je u Republici Srbiji pod uslovom:
1) da je autor lice koje ima autorska prava na osnovu međunarodnog ugovora koji je ratifikovala Republika Srbija;
2) da postoji uzajamnost između Republike Srbije i zemlje kojoj autor pripada.
Postojanje uzajamnosti iz stava 1. tačka 2. ovog člana dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva.
Član 109
Pravo sleđenja iz člana 35. ovog zakona priznaje se stranom državljaninu isključivo na osnovu uzajamnosti.
Član 110
Moralna prava autora priznaju se stranom državljaninu bez obzira na to da li su ispunjeni uslovi iz člana 108. stav 1. ovog zakona.
III SRODNA PRAVA
1. Pravo interpretatora
1.1. Ustanovljenje prava
Član 111
Za svoju interpretaciju autorskog dela, interpretator ima moralna prava i imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.
1.2. Interpretacija
Član 112
Interpretacija, u smislu ovog zakona, jeste duhovno dobro koje nastaje ličnim angažovanjem interpretatora prilikom zvučnog, odnosno vizuelnog ili zvučno-vizuelnog saopštavanja autorskog dela.
Delo koje je predmet interpretacije ne mora biti zaštićeno autorsko delo.
1.3. Interpretator
Član 113
Interpretator, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje se lično angažuje na interpretaciji dela (muzičar, glumac, igrač, pantomimičar, pevač, dirigent).
Lica koja pružaju samo tehnički doprinos interpretaciji dela nisu interpretatori.
Odnosi između dva ili više interpretatora koji učestvuju u interpretaciji jednog dela uređuju se shodnom primenom odredaba ovog zakona koje se odnose na koautore.
1.4. Sadržina prava
1.4.1. Moralna prava interpretatora
Član 114
Interpretator ima isključivo pravo:
1) da bude priznat kao takav;
2) da njegovo ime bude naznačeno na svakom primerku snimka, na programu ili na drugi prikladan način prilikom svakog iskorišćavanja njegove interpretacije, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik iskorišćavanja, tehnički nemoguće ili necelishodno;
3) da se suprotstavi izmeni svoje interpretacije, odnosno svakom iskorišćavanju svoje interpretacije u izmenjenoj formi, ako se time ugrožava njegov stvaralački ili stručni renome;
4) da se suprotstavi stavljanju u promet snimka svoje interpretacije, ako snimak sadrži tehničke nedostatke koji ugrožavaju integritet interpretacije, a time i renome interpretatora;
5) da se suprotstavlja iskorišćavanju svoje interpretacije na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast ili ugled.
Ako interpretaciju vrši ansambl interpretatora, pravo iz stava 1. tačka 2. ovog člana imaju ansambl kao celina i solisti.
Član 115
Ako više interpretatora učestvuje u interpretaciji jednog dela, ostvarivanje moralnih prava ne može biti na štetu interesa drugih.
1.4.2. Imovinska prava interpretatora
Član 116
Interpretator ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:
1) beleženje (snimanje) svoje nesnimljene interpretacije i umnožavanje takvih snimaka interpretacije, u bilo kom obliku i na bilo koji način u smislu člana 20. stav 1. ovog zakona;
2) stavljanje u promet snimaka svoje interpretacije;
3) davanje u zakup snimaka svoje interpretacije;
4) emitovanje i javno saopštavanje svoje nesnimljene interpretacije, osim u slučaju kada se radi o već emitovanoj interpretaciji;
5) interaktivno činjenje dostupnim snimka interpretacije javnosti žičnim ili bežičnim putem, u smislu člana 30. ovog zakona.
Interpretator nema isključivo pravo na emitovanje svoje interpretacije koja je snimljena i izdata na nosaču zvuka, kao ni interpretacije koja je sa dozvolom interpretatora snimljena na nosaču zvuka i slike.
Ako interpretator ustupi proizvođaču fonograma, odnosno videograma svoje pravo iz stava 1. tač. 2), 3) i 5) ovog člana, on zadržava pravo na pravičnu naknadu od davanja u zakup primeraka snimka interpretacije, stavljanja u promet snimaka svoje interpretacije i interaktivnog činjenja dostupnim interpretacije javnosti žičnim ili bežičnim putem. Interpretator se ne može odreći navedenih prava na pravičnu naknadu.
Ako ugovorom između interpretatora i proizvođača filmskog dela nije predviđeno drukčije, smatra se da je interpretator takvim ugovorom ustupio proizvođaču svoje pravo na davanje u zakup snimaka svoje interpretacije.
Pravo iz stava 1. tačka 5) ovog člana se ne iscrpljuje bilo kojom radnjom javnog saopštavanja interpretacije, niti činjenjem interpretacije dostupnom javnosti žičnim ili bežičnim putem u smislu člana 30. stav 1. ovog zakona.
Član 117
Interpretator ima pravo na naknadu za:
1) emitovanje i reemitovanje njegove interpretacije sa snimka izdatog na nosaču zvuka;
1a) emitovanje i reemitovanje njegove interpretacije sa snimka izdatog na nosaču zvuka i slike;
2) javno saopštavanje njegove interpretacije koja se emituje sa snimka izdatog na nosaču zvuka;
2a) javno saopštavanje njegove interpretacije koja se emituje sa snimka izdatog na nosaču zvuka i slike;
3) javno saopštavanje njegove interpretacije sa snimka izdatog na nosaču zvuka;
4) javno saopštavanje njegove interpretacije sa snimka izdatog na nosaču zvuka i slike.
Pod interpretacijom sa izdatog snimka smatra se interpretacija koja ispunjava uslove iz člana 7. stav 3. ovog zakona, kao i svaka interpretacija koja je dostupna javnosti žičnim ili bežičnim putem na način koji omogućuje pojedincu individualni pristup sa mesta i u vreme koje on odabere.
Prava na naknade iz stava 1. ovog člana interpretatori se ne mogu odreći, a mogu ih ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Način naplate naknade iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana određen je članom 127. ovog zakona.
1.5. Prenos prava
Član 118
Interpretator može svoja imovinska prava iz člana 116. ovog zakona ustupiti, odnosno preneti na drugo lice interpretatorskim ugovorom.
Lice kome je ustupljeno pravo iz stava 1. ovog člana ne može to pravo ustupati trećem licu bez saglasnosti interpretatora, ako interpretatorskim ugovorom nije drukčije određeno.
Član 119
Ako u interpretaciji jednog dela, pored dirigenta i solista učestvuje više od pet interpretatora, smatra se da interpretaciju vrši ansambl (hor, orkestar, dramski ansambl, baletski ansambl, operski ansambl).
U ostvarivanju prava iz ovog zakona ansambl zastupa lice koje ovlasti većina članova ansambla.
Ako u interpretaciji jednog dela pored ansambla učestvuju dirigent, solisti i nosioci glavnih uloga koji nisu članovi ansambla, u ostvarivanju prava iz ovog zakona potrebna je saglasnost i ovih lica ako između njih i ansambla nije drukčije ugovoreno.
Član 120
Interpretatorski ugovor sadrži: imena ugovornih strana, vrstu i način korišćenja interpretacije, ime autora i naziv autorskog dela koje se interpretira i visinu, način i rokove plaćanja naknade, ako je ugovorena.
Interpretatorski ugovor koji se odnosi na emitovanje interpretacije, osim elemenata iz stava 1. ovog člana, sadrži i broj emitovanja i period u kome se može izvršiti emitovanje, a interpretatorski ugovor koji se odnosi na snimanje i umnožavanje primeraka snimka interpretacije sadrži i broj primeraka koji se mogu umnožiti.
Interpretatorski ugovor se zaključuje u pisanoj formi.
Član 121
Lice kome je ustupljeno određeno pravo iz člana 116. ovog zakona dužno je da interpretatoru dostavlja potpune podatke o korišćenju interpretacije.
1.6. Prava interpretatora iz radnog odnosa
Član 122
Prava interpretatora koji su svoju interpretaciju stvorili na osnovu ugovora o radu, uređuju se shodnom primenom odredaba ovog zakona o odnosu autora i poslodavca.
1.7. Pravo na raskid ugovora o prenosu ili ustupanju imovinskih prava zaključenog između interpretatora i proizvođača fonograma
Član 122a
Ako u periodu od 50 godina od dana zakonitog izdavanja fonograma, odnosno od dana zakonitog objavljivanja fonograma, ako fonogram nije izdat, proizvođač fonograma ne ponudi primerke fonograma na prodaju u dovoljnoj količini koja zadovoljava potrebe javnosti, ili fonogram ne učini dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem na način koji omogućava pojedincu individualni pristup sa mesta i u vreme koje sam odabere, interpretator može, nakon isteka pomenutog perioda, za sve vreme trajanja svojih imovinskih prava, da raskine ugovor kojim je svoja isključiva imovinska prava na zabeležene interpretacije preneo ili ustupio proizvođaču fonograma.
Pre raskida ugovora interpretator je dužan da pisanim putem obavesti proizvođača fonograma o svojoj nameri da raskine ugovor o prenosu ili ustupanju isključivih imovinskih prava na zabeleženim interpretacijama.
Ukoliko proizvođač fonograma u roku od 12 meseci od dana prijema pisanog obaveštenja iz stava 2. ovog člana ne učini fonogram dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem na način koji omogućava pojedincu individualni pristup sa mesta i u vreme koje sam odabere ili ne ponudi primerke fonograma na prodaju u dovoljnoj količini koja zadovoljava potrebe javnosti (ne učini ni jednu radnju iskorišćavanja zabeležene interpretacije na fonogramu iz stava 1. ovog člana), ugovor se smatra raskinutim, a pravo proizvođača fonograma na tom fonogramu trenutno prestaje.
Ako su na fonogramu zabeležene interpretacije više interpretatora, oni mogu da raskinu ugovor o prenosu ili ustupanju isključivih imovinskih prava preko zastupnika, u skladu sa članom 119. ovog zakona.
Interpretator se ne može odreći prava na raskid ugovora iz ovog člana.
1.8. Pravo interpretatora na godišnju dodatnu naknadu od proizvođača fonograma
Član 122b
Interpretator koji je za jednokratnu naknadu preneo ili ustupio proizvođaču fonograma svoja isključiva imovinska prava na zabeležene interpretacije ima, za sve vreme trajanja zaštite, pravo na godišnju dodatnu naknadu.
Proizvođač fonograma je dužan da interpretatoru plaća godišnju dodatnu naknadu za svaku kalendarsku godinu nakon pedesete godine po zakonitom izdavanju fonograma, odnosno ukoliko fonogram nije izdat, po njegovom objavljivanju.
Interpretator se ne može odreći prava na godišnju dodatnu naknadu iz stava 1. ovog člana.
Ukupan iznos koji proizvođač fonograma izdvaja za plaćanje godišnje dodatne naknade iz st. 1. i 2. ovog člana odgovara iznosu od 20% od prihoda koji proizvođač fonograma ostvari tokom godine koja prethodi godini za koju se plaća godišnja dodatna naknada i to od prihoda ostvarenog od umnožavanja, stavljanja u promet i činjenja dostupnim javnosti fonograma na kome je zabeležena interpretacija iz stava 1. ovog člana.
Pod prihodom, u smislu odredbe stava 4. ovog člana podrazumeva se prihod koji je ostvario proizvođač fonograma pre odbijanja troškova.
Proizvođač fonograma je dužan da interpretatoru koji ima pravo na godišnju dodatnu naknadu, licu koje on ovlasti, ili organizaciji koja kolektivno ostvaruje pravo interpretatora na godišnju dodatnu naknadu, dostavi sve podatke koji su potrebni za isplatu godišnje dodatne naknade.
Pravo na naknadu iz ovog člana interpretator može da ostvari samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje prava.
1.9. Promena sadržaja ugovora u korist interpretatora
Član 122v
Ako je ugovorom između interpretatora i proizvođača fonograma koji je zaključen za sve vreme trajanja zaštite prava interpretatora predviđeno da interpretator prenosi, odnosno ustupa proizvođaču fonograma isključiva imovinska prava na zabeleženim interpretacijama u zamenu za naknadu koja dospeva u obrocima, pri obračunu iznosa takve naknade, ne oduzimaju se eventualno ranije plaćeni avansi kao ni drugi odbici koji su određeni u takvom ugovoru.
Stav 1. ovoga člana primenjuje se nakon što istekne 50 godina od zakonitog izdavanja fonograma, odnosno 50 godina od zakonitog objavljivanja ako fonogram nije izdat.
Interpretator ima pravo da zahteva izmenu ugovora iz stava 1. ovoga člana nakon što istekne 50 godina od zakonitog izdavanja fonograma, odnosno 50 godina od dana njegovog zakonitog objavljivanja, ako fonogram nije izdat.
2. Pravo proizvođača fonograma
2.1. Ustanovljenje prava
Član 123
Za svoj fonogram, proizvođač fonograma ima imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.
2.2. Fonogram
Član 124
Fonogram je snimak zvuka, odnosno niza zvukova na nosaču zvuka.
Snimak zvuka je fiksiranje zvukova na nosač sa kojeg se oni mogu slušati, umnožiti ili saopštiti putem nekog uređaja.
Pravo na postojećem fonogramu nije ni na koji način ograničeno ugrađivanjem tog fonograma u videogram.
2.3. Proizvođač fonograma
Član 125
Proizvođač fonograma je fizičko ili pravno lice u čijoj je organizaciji i čijim je sredstvima fonogram načinjen i koji snosi odgovornost za prvo snimanje zvuka, odnosno niza zvukova.
2.4. Sadržina prava
Član 126
Proizvođač fonograma ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:
1) umnožavanje svog fonograma u bilo kom obliku i na bilo koji način u smislu člana 20. stav 1. ovog zakona, i stavljanje u promet tako umnoženih primeraka fonograma;
2) davanje u zakup primeraka fonograma;
3) interaktivno činjenje dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem svog fonograma, u smislu člana 30. ovog zakona.
Pravo iz stava 1. tačka 3) ovog člana se ne iscrpljuje bilo kojom radnjom javnog saopštavanja fonograma, niti činjenjem fonograma dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem u smislu člana 30. ovog zakona.
Član 127
Proizvođač izdatog fonograma ima pravo na naknadu za:
1) emitovanje i reemitovanje fonograma;
2) javno saopštavanje fonograma;
3) javno saopštavanje fonograma koji se emituje.
Prava na naknade iz stava 1. ovog člana proizvođač fonograma se ne može odreći, a može ih ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Izdatim fonogramom se smatra svaki fonogram koji ispunjava uslove iz člana 7. stav 3. kao i svaki fonogram koji je dostupan javnosti žičnim ili bežičnim putem na način koji omogućuje pojedincu individualni pristup sa mesta i u vreme koje on odabere.
Naknade iz stava 1. ovog člana i interpretatorske naknade iz člana 117. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona naplaćuju se od korisnika u vidu jedinstvenih naknada i to:
1) jedinstvene naknade za emitovanje fonograma i na njima zabeleženih interpretacija;
2) jedinstvene naknade za reemitovanje fonograma i na njima zabeleženih interpretacija;
3) jedinstvene naknade za javno saopštavanje fonograma i na njima zabeleženih interpretacija, odnosno javno saopštavanje fonograma i na njima zabeleženih interpretacija koji se emituju.
Jedinstvene naknade iz stava 4. ovog člana se naplaćuju u skladu sa ugovorom o naplati i raspodeli jedinstvene naknade koji zaključuju organizacija proizvođača fonograma i organizacija interpretatora.
Ugovorom iz stava 5. ovog člana se obavezno utvrđuju troškovi naplate jedinstvene naknade za svaki osnov iz stava 4. ovog člana zasebno, učestalost isplate udela u jedinstvenoj naknadi drugoj organizaciji, i mere kontrole sprovođenja ugovora.
Organizacije mogu ugovoriti da jedna od dve organizacije naplaćuje jedinstvenu naknadu po svim osnovama iz stava 4. ovog člana, da podele nadležnosti naplate po osnovama, ili da jedinstvene naknade po svim osnovama naplaćuje subjekt pod njihovom zajedničkom kontrolom.
Ugovor iz stava 5. ovog člana, sve njegove izmene, i raskid objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
U slučajevima pokretanja stečajnog postupka, likvidacije, ili oduzimanja dozvole za obavljanje delatnosti jednoj od organizacija, naplatu jedinstvene naknade po sva tri osnova ostvarivaće druga organizacija, sve do ponovnog otpočinjanja redovnog obavljanja delatnosti organizacije za kolektivno ostvarivanje odnosnog srodnog prava.
U slučaju da organizacije ne zaključe ugovor ili ako postojeći ugovor raskinu, a po proteku roka od tri meseca od dana započinjanja pregovora, odnosno od dana raskida ugovora, odluku o raspodeli nadležnosti između organizacija u domenu naplate jedinstvenih naknada iz stava 4. ovog člana, donosi nadležni organ, uzimajući u obzir naročito: dotadašnja poslovanja, tehničke opremljenosti, stručne kapacitete i iskustva u obavljanju poslova kolektivnog ostvarivanja prava dve organizacije.
Odlukom nadležnog organa se ne može propisati da ista organizacija naplaćuje jedinstvene naknade po svim osnovama iz stava 4. ovog člana, a na nju se može izjaviti žalba Vladi u roku od 15 dana od dana objave.
Odluka nadležnog organa objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije", i važi do sklapanja ugovora između dve organizacije, odnosno do nastupanja okolnosti iz stava 9. ovog člana.
Ako ugovorom o naplati i raspodeli jedinstvene naknade nije drukčije određeno, kao i u slučaju pokrenutog stečajnog postupka nad drugom organizacijom, organizacija koja naplaćuje je obavezna da po odbitku iznosa opravdanih i dokumentovanih troškova naplate jedinstvene naknade, bez odlaganja, a najmanje na kvartalnom nivou, isplati polovinu preostale naplaćene jedinstvene naknade drugoj organizaciji na ime njenog udela u jedinstvenoj naknadi.
Ako ugovorom između organizacija nije drukčije određeno, kao i u slučaju pokrenutog stečaja nad drugom organizacijom, organizacija koja naplaćuje jedinstvenu naknadu ne sme vršiti raspodelu naplaćene jedinstvene naknade između svojih članova i drugih nosilaca prava pre nego što preda ugovoreni ili zakonom određeni udeo drugoj organizaciji.
U slučaju likvidacije ili oduzimanja dozvole drugoj organizaciji, organizacija koja naplaćuje naknadu čuvaće udeo koji pripada odnosnim nosiocima prava do otpočinjanja redovnog obavljanja delatnosti organizacije za kolektivno ostvarivanje odnosnog srodnog prava.
Udeo u naplaćenim sredstvima jedinstvene naknade koji nije isplaćen drugoj organizaciji, predstavlja imovinu druge organizacije, i ne može biti predmet prinudnog izvršenja po zahtevu trećih lica.
Organizacija interpretatora i organizacija proizvođača fonograma su dužne da donesu tarifu u skladu sa članom 177. ovog zakona.
Organizacija kojoj je poverena naplata u skladu sa ugovorom, odlukom nadležnog organa, ili po osnovu zakona, naplaćuje jedinstvenu naknadu u svoje ime, a za račun svojih nosilaca prava i druge organizacije.
Ukoliko ugovorom nije drukčije predviđeno, kao i u slučajevima iz st. 9. i 10. ovog člana, organizacija koja naplaćuje jedinstvenu naknadu ima pravo da vrši kontrolu iskorišćavanja svog repertoara i repertoara druge organizacije, kao i da pred sudom i drugim organima štiti prava svojih nosilaca prava i druge organizacije shodnom primenom člana 153. st. 4, 5. i 6. ovog zakona.
Ukoliko ugovorom nije drukčije predviđeno, kao i u slučajevima iz st. 9. i 10. ovog člana, organizacija koja naplaćuje jedinstvenu naknadu dužna je da preda drugoj organizaciji kopije svih podataka o iskorišćavanju fonograma i na njima zabeleženih interpretacija dobijenih od korisnika, najkasnije u roku od 30 dana od dana predaje dela ubrane naknade.
3. Pravo filmskog producenta (proizvođača videograma)
3.1. Ustanovljenje prava
Član 128
Za svoj videogram, filmski producent (proizvođač videograma) ima imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.
3.2. Videogram
Član 129
Videogram je snimak filmskog dela kao i određenog niza pokretnih slika sa ili bez pratećeg zvuka na nosaču slike, odnosno nosaču slike i zvuka.
3.3. Filmski producent (proizvođač videograma)
Član 130
Filmski producent (proizvođač videograma) je fizičko ili pravno lice koje u svoje ime daje inicijativu, prikuplja finansijska sredstva, organizuje, rukovodi i preuzima odgovornost za prvo snimanje filmskog dela ili niza pokretnih slika praćenih zvukom ili bez zvuka (videogram).
3.4. Sadržina prava
Član 131
Filmski producent (proizvođač videograma) ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:
1) umnožavanje svog videograma u bilo kom obliku i na bilo koji način u smislu člana 20. stav 1. ovog zakona i stavljanje u promet tako umnoženih primeraka;
2) javno saopštavanje svog videograma sa nosača slike, odnosno sa nosača slike i zvuka (prikazivanje);
3) davanje primeraka svog videograma u zakup;
4) interaktivno činjenje dostupnim javnosti svog videograma žičnim ili bežičnim putem u smislu člana 30. ovog zakona.
Pravo iz stava 1. tačka 4) ovog člana se ne iscrpljuje bilo kojom radnjom javnog saopštavanja videograma, niti činjenjem videograma dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem u smislu člana 30. ovog zakona.
Član 132
Proizvođač videograma ima pravo da se suprotstavi iskorišćavanju svog videograma u izmenjenoj formi, ako se takvim iskorišćavanjem mogu ugroziti njegovi opravdani imovinski interesi.
4. Pravo proizvođača emisije
4.1. Ustanovljenje prava
Član 133
Proizvođač emisije ima imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.
4.2. Emisija
Član 134
Emisija je u električni, elektromagnetni ili drugi signal pretvoren zvučni, vizuelni, odnosno zvučno-vizuelni sadržaj koji se emituje radi saopštavanja javnosti.
4.3. Proizvođač emisije
Član 135
Proizvođač emisije je fizičko ili pravno lice u čijoj je organizaciji i čijim je sredstvima emisija proizvedena.
4.4. Sadržina prava
Član 136
Proizvođač emisije ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:
1) reemitovanje svoje emisije, bežično ili putem žica;
2) snimanje svoje emisije na nosač zvuka ili slike, odnosno zvuka i slike, bez obzira da li je reč o emisiji koja je emitovana žičnim ili bežičnim putem, putem kabla ili satelita;
3) umnožavanje snimka emisije u bilo kom obliku i na bilo koji način u smislu člana 20. stav 1. ovog zakona, bez obzira da li je reč o emisiji koja je emitovana žičnim ili bežičnim putem, putem kabla ili satelita i stavljanje u promet tako umnoženih primeraka emisije;
4) davanje primeraka snimka emisije u zakup;
5) javno saopštavanje svojih emisija na mestima koja su publici dostupna uz plaćanje ulaznice;
6) interaktivno činjenje dostupnim javnosti svoje emisije žičnim ili bežičnim putem u smislu člana 30. ovog zakona.
Pravo iz stava 1. tačka 6) ovog člana se ne iscrpljuje bilo kojom radnjom javnog saopštavanja emisije,
niti činjenjem emisije dostupnom javnosti žičnim ili bežičnim putem u smislu člana 30. ovog zakona.
Kablovski operator nema pravo iz stava 1. tačka 2) ovog člana kada putem kabla samo ponovo prenosi emisije radiodifuznih organizacija.
5. Pravo proizvođača baze podataka
5.1. Proizvođač baze podataka
Član 137
Proizvođač baze podataka je fizičko ili pravno lice koje je učinilo značajno ulaganje, u kvantitativnom, odnosno kvalitativnom smislu, u pribavljanje, proveru ili predstavljanje sadržaja baze podataka.
5.2. Sadržina prava proizvođača baze podataka
Član 138
Proizvođač baze podataka ima pravo da zabrani izdvajanje, odnosno ponovno iskorišćavanje ukupnog ili značajnog dela, u kvantitativnom ili kvalitativnom smislu, sadržaja baze podataka.
Izdvajanje sadržaja baze podataka znači trajan ili privremeni prenos celokupnog ili značajnog dela sadržaja baze podataka na drugi medij, bilo kojim sredstvima ili u bilo kom obliku.
Ponovno iskorišćavanje sadržaja baze podataka znači svaki oblik činjenja dostupnim javnosti celokupnog ili značajnog dela sadržaja baze podataka i to stavljanjem u promet primeraka baze podataka, njihovim davanjem u zakup, činjenjem baze podataka dostupnom preko interneta ili njeno činjenje dostupnom javnosti posredstvom drugih oblika transmisije.
Poslugom se ne smatra izdvajanje sadržaja baze podataka ili njeno ponovno iskorišćavanje.
Proizvođač baze podataka ima pravo da zabrani sistematsko izdvajanje, odnosno ponovno iskorišćavanje nebitnih delova sadržaja baze podataka ako se to čini na način koji je u suprotnosti s normalnim iskorišćavanjem baze podataka, odnosno ako se na taj način nerazumno vređaju legitimni interesi proizvođača baze podataka.
5.3. Iscrpljenje prava proizvođača baze podataka
Član 139
Prvom prodajom primerka baze podataka na teritoriji Republike Srbije od strane proizvođača baze podataka ili uz njegovu saglasnost iscrpljuje se njegovo pravo na stavljanje u promet umnoženog primerka baze podataka na teritoriji Republike Srbije.
5.4. Prenos prava proizvođača baze podataka
Član 140
Pravo iz člana 138. stav 1. ovog zakona može da se prenosi, ustupa ili da bude predmet ugovora o licenci.
5.5. Sukob sa drugim pravima
Član 140a
Pravo iz člana 138. stav 1. ovog zakona primenjuje se bez obzira na podobnost baze podataka da bude zaštićena autorskim pravom ili nekim drugim pravom i bez obzira na podobnost sadržaja baze podataka da bude zaštićen autorskim pravom ili drugim pravima.
Zaštitom baze podataka na osnovu člana 138. stav 1. ovog zakona ne nanosi se šteta pravima koja postoje na njenim sadržajima.
5.6. Prava i obaveze zakonitog korisnika baze podataka
Član 140b
Proizvođač baze podataka koja je učinjena dostupnom javnosti na bilo koji način ne može da zabrani zakonitom korisniku baze podataka izdvajanje, odnosno ponovno iskorišćavanje, u kvalitativnom ili kvantitativnom smislu, nebitnih delova sadržaja baze podataka, u bilo koje svrhe.
Ako je zakoniti korisnik baze podataka ovlašćen da izdvaja, odnosno ponovno iskorišćava samo jedan deo baze podataka, stav 1. ovog člana primenjivaće se samo u odnosu na taj deo baze podataka.
Zakoniti korisnik baze podataka koja je učinjena dostupnom javnosti na bilo koji način, ne sme da preduzima radnje koje su u suprotnosti sa normalnim iskorišćavanjem baze podataka ili koje nerazumno vređaju legitimne interese proizvođača baze podataka.
Zakoniti korisnik baze podataka koja je učinjena dostupnom javnosti ne sme da nanese štetu nosiocu autorskog ili srodnog prava u pogledu dela ili predmeta zaštite koji su sadržani u bazi podataka.
Odredbe ugovora koje su u suprotnosti sa st. 1-4. ovog člana su ništave.
5.7. Izuzeci od prava proizvođača baze podataka
Član 140v
Zakoniti korisnik baze podataka koja je učinjena dostupnom javnosti na bilo koji način može, bez dozvole proizvođača baze podataka, da:
1) vrši izdvajanje bitnih delova sadržaja baze podataka za lične nekomercijalne potrebe, pod uslovima propisanim članom 46. ovog zakona;
2) vrši izdvajanje bitnih delova sadržaja baze podataka za nekomercijalne svrhe nastave, pod uslovima propisanim članom 44. ovog zakona;
3) vrši izdvajanje i ponovno iskorišćavanje bitnih delova sadržaja baze podataka radi sprovođenja postupka pred sudskim ili drugim državnim organima ili u svrhu obezbeđenja javne sigurnosti, pod uslovima propisanim članom 42. ovog zakona.
6. Pravo izdavača
6.1. Pravo prvog izdavača slobodnog dela
Član 141
Lice koje, po isteku imovinskih prava autora, prvi put zakonito izda ili na drugi način saopšti javnosti delo koje pre toga nije bilo izdato, ima imovinska prava koja odgovaraju imovinskim pravima autora.
6.2. Pravo izdavača štampanih izdanja na posebnu naknadu
Član 142
Izdavači štampanih izdanja imaju pravo na posebnu naknadu propisanu u članu 39. st. 1. i 5. ovog zakona pod istim uslovima koji važe za autore.
Izdavači štampanih izdanja i autori dela izdatih u štampanoj formi mogu ostvariti svoja prava iz člana 39. st. 1. i 5. ovog zakona i ovog člana samo preko zajedničke organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Naknada ostvarena na osnovu člana 39. st. 1. i 5. ovog zakona i ovog člana koju plaćaju proizvođači, odnosno uvoznici uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja i fizička i pravna lica koja pružaju usluge fotokopiranja uz naknadu, deli se između autora i izdavača u srazmeri 50:50.
7. Zajedničke odredbe o srodnim pravima
7.1. Odnos između autorskog i srodnih prava
Član 143
Srodna prava ni na koji način ne utiču na zaštitu prava autora u pogledu njihovih dela.
Na srodna prava shodno se primenjuju odredbe o objavljivanju, saopštavanju javnosti i izdavanju autorskog dela iz člana 7. ovog zakona.
7.2. Ograničenja srodnih prava i iscrpljenje prava
Član 144
Na srodna prava shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o ograničenjima i iscrpljenju autorskog prava.
7.3. Prenos srodnih prava
Član 145
Srodna prava su prenosiva, osim ličnih prava interpretatora.
7.4. Pravo na posebnu naknadu
Član 146
Proizvođač fonograma, interpretator i proizvođač videograma imaju pravo na posebnu naknadu, koja je propisana u članu 39. ovog zakona, i to pod istim uslovima koji važe za autore.
7.5. Trajanje prava
Član 147
Imovinska prava interpretatora traju 50 godina od dana nastanka interpretacije. Ako je interpretacija snimljena i zakonito izdata ili objavljena tokom tog roka, na drugi način različit od fonograma, pravo traje 50 godina od dana prvog izdavanja ili objavljivanja, zavisno od toga koji je datum raniji. Moralna prava interpretatora traju i po prestanku trajanja njegovih imovinskih prava.
Ako je u roku od 50 godina od dana nastanka interpretacije, ta interpretacija snimljena na fonogram koji je zakonito izdat ili objavljen, pravo interpretatora traje 70 godina od dana prvog zakonitog izdavanja ili objavljivanja fonograma, zavisno od toga koji je datum raniji.
Pravo proizvođača fonograma traje 50 godina od dana nastanka fonograma, ako u tom roku fonogram nije zakonito izdat ili objavljen. Ako je fonogram zakonito izdat ili objavljen tokom tog roka, pravo prestaje 70 godina od dana prvog zakonitog izdavanja ili objavljivanja, zavisno od toga koji datum je raniji.
Pravo proizvođača videograma traje 50 godina od dana nastanka videograma, ako u tom roku videogram nije zakonito izdat ili objavljen. Ako je videogram zakonito izdat ili objavljen tokom tog roka, pravo prestaje 50 godina od dana izdavanja ili objavljivanja, zavisno od toga koji datum je raniji.
Pravo proizvođača emisije traje 50 godina od dana prvog emitovanja zaštićene emisije.
Pravo proizvođača baze podataka traje 15 godina od dana nastanka baze podataka. Ako je baza podataka učinjena dostupnom javnosti na bilo koji način tokom tog roka, pravo traje 15 godina od tog dana.
Svaka suštinska, kvalitativna ili kvantitativna izmena sadržaja baze podataka, uključujući svaku suštinsku izmenu koja je nastala kao posledica stalnih dodavanja, brisanja ili izmena i dovela do toga da baza podataka može da se smatra za suštinski, u kvalitativnom ili kvantitativnom smislu, novo ulaganje, čini da takva baza podataka ima svoj sopstveni rok trajanja.
Pravo prvog izdavača slobodnog dela traje 25 godina od dana prvog izdavanja ili prvog saopštavanja javnosti na drugi način.
Pravo izdavača štampanih izdanja na posebnu naknadu traje 50 godina od zakonitog izdavanja dela.
Rokovi za potrebe utvrđivanja datuma prestanka imovinskih prava nosilaca srodnih prava računaju se od 1. januara godine koja neposredno sledi za godinom u kojoj se desio događaj koji je relevantan za početak roka.
Rokovi trajanja prava proizvođača fonograma iz stava 3. ovog člana ne primenjuju se ako su nastupile okolnosti iz člana 122a stav 3.
7.6. Lica na koja se zakon odnosi
Član 148
Interpretatoru, proizvođaču fonograma, proizvođaču videograma, proizvođaču emisije, proizvođaču baze podataka, izdavaču štampanih izdanja i izdavaču slobodnog dela, koji je strano lice, priznaju se prava predviđena ovim zakonom na osnovu međunarodnog ugovora koji je ratifikovala Republika Srbija, ili na osnovu uzajamnosti između Republike Srbije i zemlje kojoj on pripada.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, proizvođaču baze podataka koji je pravno lice koje nema sedište u Republici Srbiji, priznaju se prava predviđena ovim zakonom samo ako je poslovanje tog lica trajno i neposredno povezano sa privredom Republike Srbije.
U slučaju sumnje u postojanje uzajamnosti, objašnjenje daje Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije.
Za strane autore i nosioce srodnih prava koji uživaju zaštitu na osnovu ovog zakona važe rokovi trajanja tih prava iz ovog zakona s tim da ističu najkasnije na dan kada ističe zaštita u državi čiji su oni državljani ili u kojoj imaju svoje sedište i ne mogu biti duži od rokova propisanih ovim zakonom.
Član 149
Interpretatoru koji je strani državljanin priznaju se moralna prava bez obzira na to da li su ispunjeni uslovi iz člana 148. ovog zakona.
IV OSTVARIVANJE AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA
Član 150
Nosilac autorskog ili srodnog prava može svoje pravo ostvarivati individualno ili kolektivno osim u slučajevima iz člana 29. stav 2, čl. 39, 40, 117, 127, 142. i 146. ovog zakona kojima je propisano obavezno kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
1. Individualno ostvarivanje
Član 151
Individualno ostvarivanje autorskog i srodnih prava može se vršiti neposredno ili preko zastupnika na osnovu odgovarajućeg punomoćja.
Zastupnici u individualnom ostvarivanju autorskog i srodnih prava mogu biti fizička ili pravna lica.
2. Kolektivno ostvarivanje
2.1. Organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava
Član 152
Autorsko i srodna prava kolektivno se ostvaruju preko organizacije za kolektivno ostvarivanje tih prava (u daljem tekstu: organizacija).
Organizacija se ne osniva radi sticanja dobiti.
Organizacija je specijalizovana za ostvarivanje određenih vrsta prava povodom određenih predmeta zaštite, u skladu sa statutom.
Član 153
Nosioci autorskog, odnosno srodnih prava preko organizacije kolektivno ostvaruju isključiva imovinska autorska, odnosno srodna prava, kao i pravo na potraživanje naknade za sva svoja dela, odnosno predmete srodnog prava.
U slučaju ostvarivanja isključivih imovinskih prava, nosioci autorskog, odnosno srodnih prava ugovorom na isključiv način ustupaju svoja prava organizaciji, sa nalogom da ona u svoje ime a za njihov račun zaključuje ugovore sa korisnicima autorskih dela i predmeta srodnih prava (u daljem tekstu: korisnici) o neisključivom ustupanju tih prava.
U slučaju ostvarivanja prava na naknadu, nosioci autorskog, odnosno srodnih prava daju nalog organizaciji da u svoje ime a za njihov račun naplati naknadu od korisnika.
Organizacija ima pravo da vrši kontrolu nad iskorišćavanjem predmeta zaštite sa njenog repertoara.
Organizacija ima pravo da pred sudom i drugim organima štiti prava koja su joj nosioci autorskog, odnosno srodnih prava poverili na kolektivno ostvarivanje.
Na zahtev organizacije, nadležni organi koji vode evidenciju o podacima koji su od značaja za utvrđivanje iznosa naknada, dužni su da te podatke daju na uvid organizaciji.
2.2. Osnivanje organizacije
Član 154
Organizaciju osnivaju autori, odnosno nosioci autorskog ili srodnih prava, odnosno njihova udruženja (u daljem tekstu: osnivači).
Član 155
Osnivački akt organizacije je ugovor o osnivanju.
Osnivački akt organizacije koju osniva jedno udruženje je odluka o osnivanju.
Član 156
Organizacija ne može da obavlja ni jednu drugu delatnost osim delatnosti koje su predviđene u članu 153. ovog zakona.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, organizacija može da:
1) vrši delatnost kojom se ostvaruju umetnički, stručni ili socijalni interesi nosilaca prava;
2) obavlja pojedine administrativno-tehničke usluge u ime i za račun ili u svoje ime a za račun druge organizacije, na osnovu pisanog ugovora.
U cilju racionalizacije i efikasnije naplate i raspodele naknade za korišćenje autorskog i srodnih prava putem jedinstvene baze podataka organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava mogu obrazovati zajedničku službu.
Posebnim sporazumom određuje se delokrug njenog rada, ovlašćenja, visina naknade za njen rad i sistematizacija radnih mesta zaposlenih u službi.
Član 157
Osnivači organizacije su dužni da od nadležnog organa pribave dozvolu za obavljanje delatnosti organizacije.
Samo jedna organizacija može dobiti dozvolu za kolektivno ostvarivanje autorskog, odnosno srodnih prava za istu vrstu prava na istoj vrsti dela, odnosno predmeta srodnog prava.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti osnivači podnose osnivački akt organizacije, statut, dokaz o poslovnom sedištu organizacije, podatke o broju autora, odnosno nosilaca prava koji su ovlastili organizaciju da ostvaruje prava na njihovim delima, odnosno predmetima srodnih prava, uključujući njihov domicil ili boravište, popis dela, odnosno predmeta srodnih prava koji će zajedno sa delima odnosno, predmetima srodnih prava čiji su nosioci lica koje organizacija zastupa na osnovu člana 180. stav 1. ovog zakona činiti repertoar organizacije, kao i potpisana ovlašćenja nosilaca prava koji su organizaciji ustupili svoja prava na navedenim delima, odnosno predmetima srodnih prava, dokaze o ispunjenosti kadrovskih, tehničkih i organizacionih pretpostavki za efikasno kolektivno ostvarivanje prava koja su im poverena i dokaz o uplati propisane administrativne takse koja je prihod budžeta Republike Srbije.
Član 158
Dozvola za obavljanje delatnosti se izdaje organizaciji koja je podnela zahtev u skladu sa članom 157. stav 3. ovog zakona, ukoliko ispunjava sledeće uslove:
1) ima sedište u Republici Srbiji;
2) njeni članovi, koji su je na osnovu ovlašćenja ili ugovora ovlastili da ostvaruje prava na njihovim delima, odnosno predmetima srodnih prava, predstavljaju većinu nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava iz oblasti na koju se odnosi delatnost organizacije, a imaju prebivalište, odnosno sedište u Republici Srbiji ili su njeni državljani;
3) ima kadrovske, finansijske, tehničke i organizacione pretpostavke da može efikasno da ostvaruje prava domaćih i stranih nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava u Republici Srbiji, odnosno domaćih nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava u inostranstvu iz oblasti na koju se odnosi njena delatnost;
4) osnivački akt i statut organizacije su u skladu sa odredbama ovog zakona.
Član 159
Smatraće se da organizacija ispunjava uslove iz člana 158. stav 1. tačka 3. ovog zakona ako ima:
1) poslovni prostor opremljen komunikacijskom i informatičkom opremom uobičajenom za tu vrstu delatnosti;
2) zaposlenu osobu koja ima završen pravni fakultet i najmanje dve godine stručnog iskustva i znanje jednog svetskog jezika;
3) zaposlenu osobu koja ispunjava propisane uslove za vođenje računovodstva i ima najmanje dve godine stručnog iskustva na poslovima organizovanja i vođenja računovodstva.
Stručna sprema i znanje jezika dokazuje se odgovarajućim ispravama, a stručno iskustvo dokumentacijom iz koje je vidljivo gde je i na kojim poslovima iskustvo stečeno.
Član 160
Nadležni organ dužan je da donese rešenje o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti, odnosno rešenje o odbijanju zahteva u roku od 60 dana od dana podnošenja urednog zahteva za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti.
Ukoliko je podneti zahtev za izdavanje dozvole neuredan u smislu čl. 157. i 159. ovog zakona ili dostavljeni osnivački akt ili statut sadrže odredbe koje nisu u skladu sa odredbama ovog zakona, nadležni organ će pozvati podnosioca zahteva da u roku od 30 dana od dana prijema primedbi uredi podneti zahtev prema iznetim primedbama.
Ukoliko u ostavljenom roku podnosilac zahteva ne uredi svoj zahtev u skladu sa primedbama nadležnog organa, nadležni organ će zahtev odbaciti.
Rešenjem o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti organizacija stiče pravo da u trajanju od pet godina od dana izdavanja rešenja obavlja poslove kolektivnog ostvarivanja autorskog, odnosno srodnih prava.
Organizacija ima pravo da neograničeni broj puta zahteva obnovu dozvole za obavljanje delatnosti, na način i u postupku propisanom ovim zakonom za pribavljanje dozvole.
Zahtev za obnovu dozvole za obavljanje delatnosti podnosi se nadležnom organu najkasnije 90 dana pre isteka važeće dozvole.
Odluke nadležnog organa iz st. 1. i 3. ovog člana su konačne i protiv njih se može pokrenuti upravni spor.
Član 161
Organizacija stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar u koji se upisuju udruženja u skladu sa zakonom koji uređuje pravni položaj udruženja.
Uz prijavu za upis u registar iz stava 1. ovog člana osnivači organizacije su dužni da podnesu rešenje nadležnog organa o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti.
Brisaće se iz registra iz stava 1. ovog člana i iz evidencije iz člana 163. ovog zakona organizacija koja pre isteka perioda iz člana 160. stav 4. ovog zakona ne obnovi dozvolu za obavljanje delatnosti ili kojoj dozvola za obavljanje delatnosti bude oduzeta na osnovu člana 162. ovog zakona nakon sprovedenog postupka likvidacije ili stečaja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak likvidacije ili stečaja udruženja.
Član 162
Nadležni organ oduzeće organizaciji dozvolu za obavljanje delatnosti kad utvrdi:
1) da je dozvola za obavljanje delatnosti izdata na osnovu neistinitih podataka;
2) da je organizacija prestala da ispunjava neki od propisanih uslova za izdavanje dozvole iz člana 158. ovog zakona;
3) da organizacija teže ili ponovljeno krši odredbe ovog zakona, odredbe statuta i plana raspodele;
4) da organizacija nije ispunila svoju obavezu iz člana 186. ovog zakona.
Pre oduzimanja dozvole za obavljanje delatnosti, iz razloga navedenih u stavu 1. tač. 2, 3. i 4. ovog člana nadležni organ će pismenim putem ukazati na nepravilnosti u radu organizacije, naložiće mere za otklanjanje nepravilnosti i odrediti rok za njihovo otklanjanje.
Rešenje o oduzimanju dozvole iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
O izdavanju rešenja iz stava 1. ovog člana nadležni organ obavestiće nadležni organ koji vodi registar u koji je organizacija upisana.
Rešenje o izdavanju, obnovi i oduzimanju dozvole za obavljanje delatnosti objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Član 163
Organizacija se upisuje u evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava koju vodi nadležni organ.
U evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava iz stava 1. ovog člana upisuje se: naziv i sedište organizacije, delatnost organizacije, datum upisa, obnove upisa i brisanja organizacije iz evidencije, ugovori o saradnji sa inostranim organizacijama i podaci o članstvu u međunarodnim organizacijama.
O promenama činjenica koje se upisuju u evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, organizacija je dužna da obavesti nadležni organ u roku od 15 dana od dana nastanka promene.
Promene iz stava 3. ovog člana upisuju se u evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Podaci iz evidencije organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava dostupni su svim zainteresovanim licima.
2.3. Organi organizacije
Član 164
Organizacijom upravljaju njeni članovi u skladu sa statutom organizacije.
Organi organizacije su: skupština, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor.
2.4. Opšti akti organizacije
Član 165
Opšti akti organizacije su: statut, tarifa, plan raspodele i drugi opšti akti kojima se uređuju određena pitanja iz delatnosti organizacije.
Statut je osnovni akt organizacije i drugi opšti akti moraju biti u saglasnosti sa njim.
Pojedinačni akti koje donose organi i ovlašćeni pojedinci u organizaciji moraju biti u skladu sa opštim aktom organizacije.
Član 166
Statut organizacije sadrži odredbe o vrsti i predmetu prava koja se na kolektivan način ostvaruju preko organizacije.
Statut organizacije donosi skupština organizacije, prostom većinom glasova članova skupštine.
Član 167
Plan raspodele sadrži kriterijume na osnovu kojih organizacija raspodeljuje nosiocima autorskog, odnosno srodnih prava prihod koji je u vidu naknade za iskorišćavanje predmeta zaštite prikupila od korisnika.
Odredbe plana raspodele moraju da budu jasne, nedvosmislene, primenljive i tako formulisane da isključuju svaku arbitrarnost u raspodeli ubranog prihoda.
Načela plana raspodele su: srazmernost, primerenost i pravičnost, zavisno od: vrste predmeta zaštite, načina iskorišćavanja predmeta zaštite, obima iskorišćavanja predmeta zaštite i drugih ciljeva utvrđenih aktima organizacije.
Plan raspodele utvrđuje skupština organizacije.
Član 168
U skladu sa statutom i odlukama svojih organa organizacija izdvaja deo prihoda prikupljenog od korisnika za pokriće troškova svog rada.
2.5. Pojam tarife
Član 169
Tarifa je opšti akt organizacije kojim se utvrđuje visina i način određivanja naknade koju organizacija naplaćuje korisnicima za pojedine oblike iskorišćavanja autorskih dela i predmeta srodnih prava i obveznicima plaćanja posebne naknade.
2.5.1. Pravila za određivanje tarife
Član 170
Tarifa mora da bude primerena vrsti i načinu iskorišćavanja autorskog dela, odnosno predmeta srodnog prava.
Ako je iskorišćavanje predmeta zaštite nužno za obavljanje delatnosti korisnika (u slučaju emitovanja ili koncertnih korišćenja predmeta zaštite i sl.) tarifa se određuje po pravilu u procentualnom iznosu od prihoda koji korisnik ostvaruje obavljajući delatnost u okviru koje iskorišćava predmete zaštite.
Taj iznos mora da bude u srazmeri sa značajem koji za prihode korisnika ima iskorišćavanje predmeta zaštite sa repertoara organizacije.
Ako iskorišćavanjem predmeta zaštite korisnik iz stava 2. ovog člana ne ostvaruje prihod, tarifa se određuje u procentualnom iznosu od troškova potrebnih za obavljanje delatnosti u okviru koje se iskorišćavaju predmeti zaštite, vodeći računa o značaju koji iskorišćavanje predmeta zaštite ima za delatnost korisnika.
Uz naknade koje su određene na način propisan st. 2. i 3. ovog člana, tarifom se određuju i najniži iznosi naknada za iskorišćavanje predmeta zaštite sa repertoara organizacije.
Prilikom određivanja tarife uzimaju se u obzir i tarife kolektivnih organizacija u drugim državama Evrope, tako što se vrši njihovo poređenje prema srazmeri bruto domaćeg proizvoda u Republici Srbiji i državi čija se tarifa uzima u obzir.
Član 171
Ako iskorišćavanje predmeta zaštite nije nužno za obavljanje delatnosti korisnika već samo korisno ili prijatno (na primer u slučaju prevoznih sredstava, smeštajnih i ugostiteljskih objekata, trgovinskih radnji, tržnih centara, izložbenih prostora, i tome slično) i pod uslovom da je određivanje takve tarife u procentualnom iznosu nemoguće ili nerazumno teško, tarifa se može odrediti u paušalnom iznosu.
Prilikom određivanja visine paušalne naknade vodiće se računa o:
1) vrsti i načinu iskorišćavanja predmeta zaštite;
2) geografskoj lokaciji sedišta korisnika;
3) vrsti i veličini prostora u kojem se koriste predmeti zaštite;
4) trajanju i obimu iskorišćavanja i cenama usluga korisnika.
2.5.1a Naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma u zanatskim radnjama
Član 171a*
Naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma u zanatskim radnjama se ne plaća.
2.5.1b Određivanje posebne naknade u tarifi za ostvarivanje prava na posebnu naknadu
Član 171b
Iznos posebne naknade koja se plaća po svakom prodatom ili uvezenom uređaju i predmetu sa liste Vlade ne može biti viši od 1% njegove vrednosti, izuzev kada je reč o prodaji ili uvozu praznih kompakt diskova, praznih digitalnih video diskova, praznih digitalnih video diskova visoke definicije, praznih blue-ray diskova, praznih mini diskova, praznih audio kaseta i praznih video kaseta, gde iznos posebne naknade ne može biti viši od 3% od njihove vrednosti.
Kao vrednost uređaja i predmeta sa liste Vlade koji se proizvode u Republici Srbiji uzima se njihova prodajna cena bez poreza na dodatu vrednost pri prvoj prodaji, a kad se uređaji i predmeti sa liste Vlade uvoze u Republiku Srbiju, kao njihova vrednost uzima se njihova nabavna cena preračunata u dinare po kursu na dan njihovog carinjenja, uvećana za carinu.
Član 172
Ako se iskorišćavanje autorskih dela vrši zajedno sa iskorišćavanjem predmeta srodnih prava, odnosno ako za jedno iskorišćavanje ima više nosilaca prava, tarife se određuju srazmerno.
Za određivanje srazmere između tarifa naknada za autorsko pravo i srodna prava merodavna je uobičajena međunarodna praksa.
2.5.2. Pregovori i sporazum o tarifi
2.5.2.1. Pregovori o tarifi
Član 173
Organizacija inicira pregovore o tarifi objavom poziva reprezentativnim udruženjima korisnika i individualnim korisnicima u "Službenom glasniku Republike Srbije", na svojoj internet stranici i u jednom visokotiražnom dnevnom listu.
2.5.2.2. Sporazum o tarifi
Član 174
Tarifa se, nakon obavljenih pregovora između organizacije i reprezentativnog udruženja korisnika, određuje sporazumom u pisanoj formi. Kao reprezentativno smatra se ono udruženje korisnika koje na teritoriji Republike Srbije predstavlja većinu korisnika iz određene delatnosti, odnosno ono kome je reprezentativnost priznata na osnovu drugih propisa. Ako nema takvog udruženja, reprezentativnost će se utvrđivati na osnovu broja korisnika koje udruženje predstavlja, aktivnosti udruženja, stepena organizovanosti udruženja i slično.
Tarifa se može odrediti i sporazumom u pisanoj formi između organizacije i individualnog korisnika ako je prema prirodi poslovanja takvog korisnika on jedini koji obavlja tu vrstu delatnosti u Republici Srbiji. Na individualnog korisnika shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na reprezentativno udruženje korisnika.
Ustanove javnog radiodifuznog servisa su individualni korisnici sa kojima, u smislu stava 2. ovog člana, organizacije određuju tarifu sporazumom u pisanoj formi.
Tarifu određenu na način iz st. 1. i 2. ovog člana, organizacija objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", a tarifa stupa na snagu osmog dana od dana objave.
Do okončanja postupka određivanja tarife na način predviđen ovim članom naknada se plaća prema postojećoj tarifi.
2.5.2.3. Obavezna sadržina pismenog sporazuma
Član 175
Pismeni sporazum iz člana 174. mora da sadrži:
1) iznos naknade za iskorišćavanje autorskih dela, odnosno predmeta srodnih prava sa repertoara organizacije;
2) uslove za korišćenje autorskih dela, odnosno predmeta srodnih prava sa repertoara organizacije;
3) rok i način naplate naknade;
4) okolnosti korišćenja zbog kojih se visina određene naknade u tarifi uvećava ili smanjuje.
2.5.2.4. Određivanje predloga tarife od strane Upravnog odbora organizacije
Član 176
Ako u roku od 60 dana od dana objave poziva iz člana 173. ovog zakona ne bude postignut sporazum, predlog tarife određuje upravni odbor organizacije. Tako određen predlog tarife dostavlja se nadležnom organu na saglasnost.
Do okončanja postupka određivanja tarife na način predviđen ovim članom naknada se plaća prema postojećoj tarifi.
2.5.2.5. Određivanje jedinstvenih tarifa za ostvarivanje prava iz čl. 117. i 127. ovog zakona
Član 177
Jedinstvene tarife za ostvarivanje prava iz člana 117. stav 1. tač. 1), 2) i 3) i člana 127. ovog zakona određuju se sporazumom u pisanoj formi između organizacije proizvođača fonograma i organizacije interpretatora s jedne strane, i reprezentativnog udruženja korisnika s druge strane.
Organizacija proizvođača fonograma i organizacija interpretatora zajednički iniciraju pregovore o jedinstvenim tarifama i zajednički pregovaraju sa reprezentativnim udruženjem korisnika u postupku i na način određen čl. 173. i 174. ovog zakona.
Jedinstvenu tarifu određenu na način propisan stavom 1. ovog člana organizacije zajednički objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Tarifa stupa na snagu osmog dana od dana objave u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ukoliko u roku od 60 dana od dana objave poziva iz člana 173. ovog zakona nije postignut sporazum iz stava 1. ovog člana, predlog jedinstvene tarife određuju upravni odbori organizacija na osnovu pismenog sporazuma.
Predlog jedinstvene tarife dostavlja se nadležnоm organu na saglasnost.
Ukoliko u roku od 90 dana od dana objave poziva iz člana 173. ovog zakona, organizacija proizvođača fonograma i organizacija interpretatora ne podnesu nadležnоm organu zahtev za dobijanje saglasnosti o predlogu jedinstvene tarife, tu tarifu određuje nadležni organ.
2.5.2.6. Određivanje jedinstvene tarife za ostvarivanje prava na posebnu naknadu
Član 178
Jedinstvena tarifa za ostvarivanje prava na posebnu naknadu iz čl. 39. i 146. ovog zakona koja se plaća od prve prodaje ili uvoza u Republiku Srbiju uređaja za tonsko i vizuelno snimanje i praznih nosača zvuka, slike i teksta, određuje se sporazumom u pisanoj formi između organizacija koje ostvaruju prava onih nosilaca autorskog i srodnih prava kojima je ovim zakonom dato pravo na posebnu naknadu s jedne strane i reprezentativnog udruženja proizvođača, odnosno uvoznika uređaja za tonsko i vizuelno snimanje i proizvođača, odnosno uvoznika praznih nosača zvuka, slike i teksta.
Organizacije iz stava 1. ovog člana zajednički iniciraju pregovore o jedinstvenoj tarifi, zajednički pregovaraju u postupku i na način određen čl. 173. i 174. ovog zakona i zajednički objavljuju jedinstvenu tarifu iz stava 1. ovog člana u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Jedinstvena tarifa određena na način propisan st. 1. i 2. ovog člana stupa na snagu osmog dana od dana objave u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ukoliko u roku od 60 dana od dana objave poziva iz člana 173. ovog zakona nije postignut sporazum iz stava 1. ovog člana, predlog jedinstvene tarife iz stava 1. ovog člana određuju upravni odbori organizacija na osnovu pisanog sporazuma.
Predlog jedinstvene tarife dostavlja se nadležnоm organu na saglasnost.
Ukoliko u roku od 90 dana od dana objave poziva iz člana 173. ovog zakona, organizacije iz stava 1. ovog člana ne podnesu nadležnоm organu zahtev za dobijanje saglasnosti o predlogu jedinstvene tarife, tu tarifu odrediće nadležni organ.
Naplatu posebne naknade iz stava 1. ovog člana vrši organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih muzičkih prava uz prethodno postignut pismeni sporazum sa organizacijama koje su učestvovale u pregovorima o jedinstvenoj tarifi o visini troškova naplate posebne naknade i režimu raspodele posebne naknade između organizacija iz ovog stava.
Organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih muzičkih prava dužna je da ukupno ubranu posebnu naknadu, po odbitku sporazumno određenih troškova naplate posebne naknade, raspodeli autorima i preda organizacijama interpretatora i proizvođača fonograma, odnosno videograma na sledeći način: 40% autorima, 30% interpretatorima i 30% proizvođačima fonograma i proizvođačima videograma.
2.6. Shodna primena drugih zakona
Član 179
Na organizaciju shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pravni položaj udruženja, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
2.7. Obaveze organizacije
Član 180
U poslovanju organizacije sa korisnicima postoji pretpostavka da organizacija ima ovlašćenje da deluje za račun svih domaćih i inostranih nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava u pogledu onih prava i onih vrsta predmeta zaštite koji su obuhvaćeni njenom delatnošću.
Nosilac autorskog, odnosno srodnog prava koji nije sa organizacijom zaključio ugovor iz člana 153. ovog zakona može da obavesti organizaciju, pismenim obaveštenjem, da će svoja prava ostvarivati individualno, osim u slučajevima iz člana 29. stav 2, čl. 39, 40, 117, 127, 142. i 146. ovog zakona kojima je propisano obavezno kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Organizacija je dužna da korisnike izvesti o imenima nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava iz stava 2. ovog člana.
Nosioce autorskog, odnosno srodnih prava, koji nisu obavestili organizaciju da svoja prava žele da ostvaruju individualno, organizacija je dužna da prilikom raspodele naknade tretira ravnopravno sa nosiocima autorskog, odnosno srodnih prava koji imaju sa organizacijom ugovor iz člana 153. ovog zakona.
Član 181
Organizacija je dužna da korisnike i zainteresovanu javnost redovno obaveštava objavom u elektronskoj formi na svojoj internet stranici o sledećem:
1) kategorijama nosilaca prava koje predstavlja;
2) imovinskim pravima koja ostvaruje;
3) kategorijama korisnika predmeta zaštite i drugim fizičkim ili pravnim licima koji su obveznici plaćanja naknade;
4) sadržini opštih akata organizacije (statut, tarifa, plan raspodele i dr.);
5) broju i listi bilateralnih ugovora zaključenih sa inostranim organizacijama;
6) podacima o ovlašćenim zastupnicima organizacije;
7) radnom vremenu organizacije.
Organizacija je dužna da svakom korisniku ili drugom licu koje ima pravni interes, pruži obaveštenje o svom repertoaru i o uslovima pod kojim ostvaruje autorsko, odnosno srodna prava.
Član 182
Organizacija je dužna da pored podataka iz člana 181. ovog zakona sledeće podatke učini dostupnim članovima organizacije putem svoje internet stranice:
1) listu članova skupštine, upravnog odbora i nadzornog odbora;
2) godišnji izveštaj o poslovanju;
3) informacije o zasedanju skupštine (datum, vreme, mesto zasedanja, dnevni red, odluke skupštine);
4) odluke upravnog odbora i nadzornog odbora.
Član 183
Organizacija je dužna da sa svakim zainteresovanim korisnikom, odnosno udruženjem korisnika pod ravnopravnim i primerenim uslovima zaključi ugovor o neisključivom ustupanju prava iskorišćavanja predmeta zaštite sa njenog repertoara.
Ugovor iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: vrstu predmeta zaštite, način iskorišćavanja predmeta zaštite, visinu i način plaćanja naknade organizaciji, vreme trajanja ugovora.
Član 184
Organizacija je dužna da nosiocima autorskog, odnosno srodnih prava, koji su sa njom zaključili ugovor iz člana 153. ovog zakona i nosiocima autorskog i srodnih prava iz člana 180. stav 4. ovog zakona, do 31. decembra tekuće godine, u skladu sa planom raspodele, raspodeli i isplati sav prihod prikupljen od korisnika za predmete zaštite korišćene u toku prethodne kalendarske godine, odnosno fakturisanu i naplaćenu naknadu od korisnika, koja je fakturisana u prvoj godini od donošenja izmena i dopuna Zakona, izuzev sredstava određenih za pokriće opravdanih troškova kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava, pod uslovom da skupština organizacije ne donese drugačiju odluku iz opravdanih i obrazloženih razloga.
Organizacija može da odobrava uzimanje kredita i zajmova, davanje zajmova i osiguranje zajmova, kao i da odobrava kupovinu, prodaju ili zalaganje nekretnine u vlasništvu organizacije, a sve u skladu sa svojim statutom.
Troškovi kolektivnog ostvarivanja su opravdani ako su razumni i ako su nastali u interesu nosilaca prava o čemu odlučuje skupština organizacije.
Izuzetno, statutom organizacije može se izričito predvideti da se određeni deo tih sredstava izdvoji u svrhu razvoja kulture, kao i za unapređenje penzijskog, zdravstvenog ili socijalnog statusa članova organizacije. Visina tako izdvojenih sredstava ne sme da bude veća od 10% neto prihoda organizacije. Kriterijumi za raspodelu ovako izdvojenih sredstava se propisuju planom raspodele, a odluku o raspodeli ovih sredstava donosi skupština organizacije.
Ako u roku iz stava 1. ovog člana deo prikupljenih naknada ne bude raspodeljen i isplaćen nosiocima prava iz objektivnih razloga za koje organizacija nije odgovorna, skupština organizacije će doneti odluku o načinu raspodele tih sredstava do isteka roka od pet godina od dana završetka godine u kojoj su korišćeni predmeti zaštite, pod uslovom da je organizacija do tada preduzela sve neophodne i razumne mere da identifikuje nosioce prava i predmete zaštite.
Objektivnim razlozima iz stava 5. ovog člana smatraju se naročito: neuredno, netačno ili nepotpuno izveštavanje od strane korisnika o iskorišćavanju autorskih dela ili predmeta srodnih prava, nemogućnost stupanja u kontakt sa korisnikom zbog neodgovarajućih podataka koje je korisnik bio dužan da dostavi, nemogućnost identifikovanja predmeta zaštite ili nosilaca prava ili postojanje spora o pravu na konkretnom predmetu zaštite.
Ako u roku iz stava 5. ovog člana prikupljene naknade ne budu raspodeljene i isplaćene nosiocima prava i pod uslovom da je organizacija do tada preduzela sve neophodne i razumne mere da identifikuje nosioce prava i predmete zaštite, odluku o načinu raspodele tih sredstava doneće skupština organizacije.
Razumne mere iz stava 5. ovog člana podrazumevaju naročito odgovornu i detaljnu proveru dokumentacije koja se odnosi na nosioce prava i predmete zaštite, kao i sačinjavanje liste svih dela i predmeta zaštite čiji nosioci prava nisu identifikovani, a koja mora da bude objavljena na internet stranici organizacije i učinjena dostupnom javnosti.
Član 185
Raspodela iz člana 184. ovog zakona mora biti zasnovana na preciznim podacima o iskorišćavanju predmeta zaštite.
Ukoliko preciznih podataka o iskorišćavanju predmeta zaštite nema, odnosno ukoliko bi prikupljanje preciznih podataka predstavljalo za organizaciju neprihvatljiv organizacioni i finansijski teret, dozvoljeno je da se plan raspodele zasnuje na procenama koje proizilaze iz relevantnih i proverljivih činjenica.
Član 186
Organizacija, na osnovu ugovora sa odgovarajućim inostranim organizacijama, obezbeđuje kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava domaćih nosilaca u inostranstvu, kao i stranih nosilaca u Republici Srbiji.
Obavezu iz stava 1. ovog člana organizacija je dužna da ispuni u roku od pet godina od dana sticanja prve dozvole za obavljanje delatnosti.
2.8. Obaveze korisnika
Član 187
Korisnici su dužni da od organizacije pribave prava za iskorišćavanje predmeta zaštite pre početka korišćenja predmeta zaštite, u svim slučajevima kada je dobijanje dozvole za iskorišćavanje predmeta zaštite propisano ovim zakonom.
Korisnici su dužni da obaveštavaju organizaciju o nazivu predmeta zaštite, učestalosti i obimu iskorišćavanja, kao i o drugim okolnostima koje su relevantne za obračun i raspodelu naknade koja se prema tarifi plaća.
Podaci iz stava 2. ovog člana dostavljaju se organizaciji u roku od 15 dana od dana početka korišćenja predmeta zaštite, na način i u formi određenoj opštim aktima organizacije.
Korisnici koji su na osnovu ovog zakona ovlašćeni da iskorišćavaju predmete zaštite bez dozvole nosioca prava a uz obavezu plaćanja naknade, dostavljaju podatke iz stava 2. ovog člana jedanput mesečno na način i u formi određenoj opštim aktima organizacije.
Organizacije za radiodifuziju su dužne da jednom mesečno dostavljaju popis emitovanih predmeta zaštite organizacijama čije predmete zaštite iskorišćavaju na način i u formi određenoj opštim aktima organizacije.
Korisnici su dužni da ovlašćenim licima organizacije, u toku kontrole iskorišćavanja predmeta zaštite, omoguće uvid u dokumentaciju i podatke relevantne za obračun naknade koja se prema tarifi plaća.
Za obaveze korisnika solidarno odgovaraju: lice koje koristi predmet zaštite, vlasnik, držalac i zakupac prostora u kojem je predmet zaštite korišćen, kao i organizator aktivnosti u kojoj je došlo do korišćenja predmeta zaštite.
U slučaju spora između organizacije i korisnika oko visine naknade, korisnik je dužan da plaća organizaciji iznos predviđen prethodno važećom tarifom, do pravosnažnog okončanja spora. Ako se sporni iznos odnosi na tarifni stav koji nije postojao u prethodno važećoj tarifi, korisnik je dužan da plaća organizaciji iznos predviđen novom tarifom u poseban fond koji se ne raspodeljuje nosiocima prava, do pravosnažnog okončanja spora.
2.9. Nadzor nad radom organizacije
Član 188
Nadzor nad radom organizacije vrši nadležni organ koji kontroliše da li organizacija obavlja svoje poslove u skladu sa izdatom dozvolom i u skladu sa odredbama ovog zakona.
Radi ostvarivanja nadzora organizacija je dužna da dostavlja nadležnom organu:
1) godišnji izveštaj o poslovanju, godišnji obračun naknada i izveštaj ovlašćenog revizora;
2) sporazume između organizacije i reprezentativnih udruženja korisnika;
3) izmene statuta, tarife i njihove izmene, plan raspodele naknade i njegove izmene, sve druge opšte akte i njihove izmene, ugovore sa odgovarajućim inostranim organizacijama, sudske i upravne odluke u kojima je organizacija jedna od strana.
Organizacija dostavlja dokumenta i podatke iz stava 2. ovog člana u roku od 15 dana od dana njihovog usvajanja, odnosno dobijanja izveštaja, odnosno od dana nastanka promene.
Član 189
Organizacija je dužna da za svaku poslovnu godinu, u roku od šest meseci od njenog završetka, usvoji odnosno pribavi:
1) godišnje izveštaje organa upravljanja i nadzornih organa o iznosu naplaćenih naknada, njihovoj raspodeli, poslovanju kolektivne organizacije, izvršavanju sporazuma zaključenih sa reprezentativnim udruženjima korisnika i o izvršavanju ugovora sklopljenih sa inostranim organizacijama;
2) izveštaj ovlašćenog revizora o godišnjem izveštaju o poslovanju, godišnjem obračunu naknada, posebnom izveštaju o sredstvima izdvojenim za kulturne namene i za unapređenje penzijskog, zdravstvenog ili socijalnog statusa članova organizacije i knjigovodstvu;
3) predlog finansijskog plana organizacije za narednu godinu koji uključuje plan troškova njenog poslovanja.
Odredbe ovog člana ne utiču na obaveze koje organizacija ima prema drugim propisima u pogledu finansijskog poslovanja, izveštavanja i revizije.
Član 190
Godišnji izveštaj o poslovanju mora da sadrži sve odlučne činjenice o radu organizacije u protekloj godini.
Godišnji izveštaj o poslovanju mora da sadrži naročito sledeće podatke:
1) bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj o protoku gotovine;
2) podatke o aktivnostima organizacije koje su preduzete u toku finansijske godine;
3) opis upravljačke strukture organizacije;
4) podatke o ukupnom iznosu naknade za rad upravnog odbora i direktora organizacije;
5) godišnji obračun naknada;
6) poseban izveštaj o sredstvima izdvojenim za kulturne namene i za unapređenje penzijskog, zdravstvenog ili socijalnog statusa članova organizacije.
Godišnji obračun naknada mora da bude sačinjen u skladu sa planom raspodele organizacije i da sadrži sve odlučne činjenice o raspodeli ubranih naknada u prethodnoj obračunskoj godini.
Godišnji obračun naknada mora da sadrži naročito sledeće podatke:
1) finansijske podatke o ostvarenim prihodima organizacije u toku finansijske godine razvrstane po vrsti prava i načinu iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava (prihodi od javnog saopštavanja, javnog izvođenja, emitovanja, reemitovanja, posebne naknade i sl.);
2) finansijske podatke o svim drugim prihodima koje je organizacija ostvarila u toku finansijske godine, uključujući odobrene kredite i zajmove i prihode od kredita i zajmova u skladu sa statutom organizacije;
3) finansijske podatke o troškovima organizacije nastalim u toku finansijske godine uz obavezno navođenje podatka o udelu troškova u prihodima organizacije;
4) podatke o saradnji sa drugim organizacijama za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava sa detaljnim opisom naročito sledećih stavki: iznos koji je organizacija isplatila drugim organizacijama i iznos koji su druge organizacije isplatile organizaciji; troškovi administriranja repertoara drugih organizacija; troškovi naplate naknada od drugih organizacija; iznos opredeljen nosiocima prava iz drugih organizacija razvrstan po kategoriji prava i po organizaciji za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Poseban izveštaj o sredstvima izdvojenim za kulturne namene i za unapređenje penzijskog, zdravstvenog ili socijalnog statusa članova organizacije mora da bude sačinjen u skladu sa planom raspodele i da sadrži naročito sledeće informacije:
1) iznos naknada izdvojen za kulturne namene i za unapređenje penzijskog, zdravstvenog ili socijalnog statusa članova organizacije;
2) obrazloženje u koje svrhe će izdvojena sredstva biti potrošena uz navođenje svakog pojedinačno opredeljenog iznosa.
Godišnji obračun naknada i poseban izveštaj o sredstvima izdvojenim za kulturne namene i za unapređenje penzijskog, zdravstvenog ili socijalnog statusa članova organizacije moraju da budu potpisani od strane direktora organizacije. Tako sačinjeni izveštaji objavljuju se na internet sajtu organizacije u delu namenjenom članovima organizacije i licima čija prava organizacija ostvaruje, a koji nisu članovi organizacije i ostaju dostupni tim licima najmanje pet godina od dana objavljivanja.
Godišnji izveštaj o poslovanju, godišnji obračun naknada, poseban izveštaj o sredstvima izdvojenim za kulturne namene i za unapređenje penzijskog, zdravstvenog ili socijalnog statusa članova organizacije i knjigovodstvo organizacije moraju da budu predmet revizije.
Reviziju iz stava 7. ovog člana može da obavi samo ovlašćeni revizor, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
Na izveštaj revizora shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
O izboru i razrešenju ovlašćenog revizora odlučuje skupština organizacije.
Član 191
Nadležni organ ima pravo da njegovi predstavnici prisustvuju sednicama organa organizacije, kao i pravo uvida u poslovne knjige i drugu poslovnu dokumentaciju.
Predstavnik nadležnog organa ima pravo da na sednicama organa organizacije iznosi mišljenje o svim pitanjima koja se odnose na poslove kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava i na poštovanje zakonskih propisa, bez prava glasa.
Nadležni organ može zahtevati od organizacije pismeni odgovor u vezi pitanja koja se odnose na delatnost i poslovanje organizacije.
Ako utvrdi nepravilnosti u radu organizacije nadležni organ će ukazati na njih, naložiti sprovođenje mera za njihovo otklanjanje i odrediti rok za otklanjanje nepravilnosti.
Čl. 192-201
(Brisano)
Va POSTUPAK ZA DAVANJE SAGLASNOSTI NA TARIFU
Član 201a
Saglasnost na predlog tarife koju predlažu organizacije daje nadležni organ.
Član 201b
Ako su predlog tarife sporazumno odredile dve ili više organizacija, postupak za saglasnost iz člana 201a ovog zakona pokreću te organizacije zajednički.
Član 201v
Uz zahtev za saglasnost iz člana 201a ovog zakona obavezno se podnose:
1) predlog tarife naknada;
2) obrazloženje predloga tarife naknada, a naročito: obrazloženje kriterijuma za određivanje naknade i predložene visine naknade, ocenu podnosioca zahteva o tome da li je predložena visina naknade u srazmeri sa značajem koji za prihode korisnika ima iskorišćavanje predmeta zaštite, obrazloženje predloženog iznosa najniže naknade za iskorišćavanje predmeta zaštite;
3) navodi o toku i rezultatima pregovora, ako su se vodili pregovori, kao i obrazloženje zašto nije postignut sporazum o tarifi naknada;
4) dokaz o uplati propisane administrativne takse, koja je prihod budžeta Republike Srbije.
Prilozi iz tač. 1)-3) ovog člana se podnose u dva primerka.
Član 201g
Ako utvrdi da predlog tarife nije u skladu sa odredbama ovog zakona, nadležni organ dopisom poziva organizaciju da u ostavljenom roku uredi predlog tarife u skladu sa primedbama iznetim u dopisu.
Na obrazloženi zahtev organizacije, nadležni organ će produžiti rok za uređenje predloga tarife.
Ukoliko organizacija ni u ostavljenom naknadnom roku ne uredi predlog tarife prema primedbama nadležnog organa, nadležni organ će doneti tarifu.
Na postupak za davanje saglasnosti na tarifu shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ukoliko ovim zakonom nije drugačije propisano.
Vb ELEKTRONSKA EVIDENCIJA EMITOVANJA I REEMITOVANJA
Član 201d
Radiodifuzne organizacije vode elektronsku evidenciju emitovanja i reemitovanja autorskih dela i predmeta srodnih prava.
Nadzor nad vođenjem elektronske evidencije vrši Regulatorno telo za elektronske medije, kao povereni posao.
Način vođenja elektronske evidencije iz stava 1. ovog člana propisuje Vlada.
VI EVIDENCIJA AUTORSKIH DELA I PREDMETA SRODNIH PRAVA
Član 202
Radi obezbeđenja dokaza nosioci autorskog i srodnih prava mogu da deponuju primerke svojih dela i predmeta srodnih prava kod nadležnog organa.
Primerci dela i predmeta srodnih prava koji se deponuju moraju biti u formi pisanog dokumenta (rukopis, štampani tekst, muzička partitura), zvučnog, vizuelnog ili audiovizuelnog zapisa ili u digitalnoj formi.
Nadležni organ vodi evidenciju za svaku vrstu autorskih dela i predmeta srodnih prava.
Nosilac autorskog i srodnih prava dužan je da prilikom deponovanja i unošenja u evidenciju autorskog dela ili predmeta zaštite srodnog prava da istiniti i potpun podatak o svom autorskom delu i predmetu zaštite srodnog prava.
Podaci u evidenciji smatraju se istinitim dok se suprotno ne dokaže.
Savesno lice koje je povredilo tuđe autorsko ili srodno pravo uzdajući se u tačnost podataka u evidenciji ne odgovara za naknadu štete zbog povrede tog prava.
Unošenje u evidenciju i deponovanje primeraka autorskih dela i predmeta srodnih prava ni na koji način ne utiče na nastanak i trajanje prava koja su utvrđena ovim zakonom.
Sadržaj evidencije iz stava 3. ovog člana i uslove koje treba da ispunjavaju primerci dela i predmeta srodnih prava koji se deponuju uređuju se posebnim propisom.
Član 203
Za unošenje u evidenciju i deponovanje primeraka autorskih dela i predmeta srodnih prava plaća se propisana taksa.
VII ZAŠTITA AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA
Član 204
Povredu autorskog ili srodnog prava predstavlja neovlašćeno vršenje bilo koje radnje koja je obuhvaćena isključivim pravima nosioca autorskog ili srodnog prava, neplaćanje naknade propisane ovim zakonom ili ugovorom, kao i neizvršavanje drugih obaveza prema nosiocu autorskog ili srodnog prava, propisanih ovim zakonom.
Član 204a
Tužbu zbog povrede autorskog ili srodnog prava ili postojanja ozbiljne pretnje da će pravo biti povređeno može da podnese autor, odnosno nosilac autorskog prava, interpretator, proizvođač fonograma, proizvođač videograma, proizvođač emisije, proizvođač baze podataka, sticalac isključivih autorskih ili srodnopravnih ovlašćenja, kao i organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Sticalac isključivih ovlašćenja na autorsko i srodna prava može da podnese tužbu zbog povrede autorskog ili srodnog prava u obimu u kome je na osnovu zakona ili ugovora stekao pravo na iskorišćavanje, ukoliko drugačije nije predviđeno ugovorom o ustupanju prava.
Tužba iz stava 1. ovog člana može da se podnese protiv svakog lica koje vrši povredu prava u smislu čl. 204. i 208. ovog zakona.
Član 205
U slučaju povrede autorskog ili srodnog prava ili ozbiljne pretnje da će pravo biti povređeno tužilac može tužbom da zahteva naročito:
1) utvrđenje povrede prava ili ozbiljne pretnje da će pravo biti povređeno;
2) zabranu radnji kojima se povređuje pravo ili radnji koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno, kao i zabranu ponavljanja takvih ili sličnih radnji pod pretnjom plaćanja primerenog novčanog iznosa tužiocu;
3) naknadu imovinske i neimovinske štete;
4) isključenje iz prometa, oduzimanje ili uništenje, ili preinačenje bez bilo kakve naknade, predmeta kojima je izvršena povreda prava, uključujući i primerke predmeta zaštite, njihove ambalaže, matrice, negative i slično;
5) zabranu otuđenja, oduzimanje ili uništenje, bez bilo kakve naknade, materijala i predmeta koji su pretežno upotrebljeni u stvaranju ili proizvodnji predmeta kojima se povređuje pravo;
6) objavljivanje presude o trošku tuženog;
7) davanje podataka o trećim licima koja su učestvovala u povredi prava.
Ako sud utvrdi da je povreda prava učinjena, tužbom se protiv lica čije su usluge korišćene pri povredi prava (posrednik) može zahtevati zabrana ponavljanja radnji kojima se pravo povređuje ili njima sličnih radnji pod pretnjom plaćanja primerenog novčanog iznosa tužiocu.
Odredba stava 1. tačka 4) ovog člana ne odnosi se na:
1) građevinski realizovana dela arhitekture;
2) razdvojive delove predmeta kojim je izvršena povreda prava, ako proizvodnja tih delova i njihovo stavljanje u promet nisu protivzakoniti.
Pri razmatranju tužbenih zahteva iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog člana, sud uzima u obzir srazmeru između ozbiljnosti povrede prava i tužbenog zahteva, kao i interese trećih lica.
Sud će, u granicama tužbenog zahteva iz stava 1. tačka 6) ovog člana, odlučiti u kom sredstvu javnog saopštavanja će biti objavljena presuda. Ako sud odluči da se objavi samo deo presude, odrediće da se objavi izreka i prema potrebi onaj deo presude iz kog je vidljivo o kakvoj se povredi radi i ko je izvršio povredu.
Umesto zahteva za uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda prava tužilac može zahtevati da mu se predaju ti predmeti.
Član 206
Pri određivanju visine naknade štete ako je učinilac povrede znao ili mogao da zna da čini povredu prava sud će uzeti u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, kao što su negativne ekonomske posledice koje trpi oštećeni, uključujući izgubljenu dobit, dobit koju je štetnik ostvario povredom prava i, u odgovarajućim slučajevima, okolnosti koje nemaju ekonomski karakter, kao što je neimovinska šteta.
Sud može umesto naknade štete iz stava 1. ovog člana, kada okolnosti slučaja to opravdavaju, da dosudi oštećenom paušalnu naknadu koja ne može biti niža od uobičajene naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite, da je to korišćenje bilo zakonito.
Član 207
Nezavisno od odredbe člana 9. stav 2. ovog zakona, ako je ime tužioca naznačeno na primerku ili drugom obliku materijalizacije autorskog dela, odnosno predmeta srodnog prava, on će se smatrati nosiocem autorskog prava na tom delu, odnosno srodnog prava na tom predmetu zaštite, dok se ne dokaže drukčije.
Postupak po tužbi zbog povrede autorskog i srodnih prava je hitan.
Član 208
Pored slučajeva predviđenih odredbom člana 204. ovog zakona, povredu prava predstavlja i:
1) iskorišćavanje bilo kog predmeta zaštite uz upotrebu neovlašćeno umnoženih primeraka tog predmeta zaštite, odnosno na osnovu neovlašćene emisije;
2) držanje u komercijalne svrhe primeraka autorskog dela ili predmeta srodnog prava, ako držalac zna ili ima osnova da zna da je reč o neovlašćeno proizvedenom primerku;
3) proizvodnja, uvoz, stavljanje u promet, prodaja, zakup, reklamiranje u svrhu prodaje i zakupa, posedovanje u komercijalne svrhe uređaja, proizvoda ili komponenti, ili pružanje usluga koje su promovisane, reklamirane ili prodavane sa ciljem uklanjanja ili zaobilaženja bilo koje efikasne tehnološke mere, odnosno koje imaju delimičnu komercijalnu upotrebu ili svrhu ali koje se koriste i za uklanjanje ili zaobilaženje efikasnih tehnoloških mera, kao i onih koje su primarno dizajnirane, proizvedene, prilagođene ili prikazane u cilju omogućavanja ili olakšavanja uklanjanja ili zaobilaženja efikasnih tehnoloških mera;
4) zaobilaženje bilo koje efikasne tehnološke mere ili pružanje ili reklamiranje usluge kojom se to omogućava ili olakšava;
5) uklanjanje ili izmena elektronske informacije o pravima, ili stavljanje u promet, uvoz, emitovanje ili na drugi način javno saopštavanje autorskog dela ili predmeta srodnopravne zaštite sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovlašćeno uklonjena ili izmenjena, a da pri tom počinilac zna ili ima osnova da zna da time podstiče, omogućuje, olakšava ili prikriva povredu autorskog prava ili srodnog prava.
Izraz "tehnološke mere" u smislu stava 1. ovog člana, označava svaku tehnologiju, uređaj ili deo koji je konstruisan da tokom svoje namenske upotrebe onemogući ili ograniči radnje u vezi sa autorskim delom ili predmetom zaštite srodnog prava, za koje nosilac autorskog ili srodnog prava nije dao saglasnost. Tehnološke mere smatraju se efikasnim kada nosioci prava iz ovog zakona korišćenje svojih autorskih dela ili predmeta srodnih prava ograničavaju putem kontrole pristupa ili putem zaštitnog postupka kao što su enkripcija, deformacija ili druga transformacija autorskog dela ili predmeta srodnog prava ili putem mehanizama za kontrolu umnožavanja kojima se postiže cilj zaštite.
Izraz "informacija o pravima" u smislu stava 1. ovog člana, označava svaku informaciju koja potiče od nosioca prava i koja identifikuje autorsko delo ili predmet srodnopravne zaštite, autora, odnosno nosioca prava, ili informaciju o uslovima korišćenja dela ili predmeta srodnopravne zaštite, ili bilo koji broj ili šifru koja predstavlja takvu informaciju.
Član 208a
Nosilac prava koji koristi tehnološke mere prema odredbama ovog zakona dužan je da licima koja na osnovu čl. 42, 44, 45, 50. i 54. ovog zakona o ograničenjima autorskog prava imaju zakoniti pristup primerku dela i predmetu srodnog prava, na njihov zahtev, u najkraćem mogućem roku, omogući da ostvare sadržajna ograničenja prava, izmenom ili otklanjanjem tehnoloških mera ili na drugi način.
Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se na dela ili druge predmete zaštite koji su učinjeni dostupnim javnosti na osnovu dogovorenih ugovornih uslova na način koji omogućava pripadnicima javnosti da im pristupe sa mesta i u vreme koje sami odaberu.
Nosilac prava, uvoznik ili drugo lice koje je primenilo tehnološke mere ili koje ima ovlašćenje da ih otkloni mora na svakom primerku dela ili predmeta srodnog prava, izrađenom ili uvezenom u komercijalne svrhe, jasno i vidljivo da naznači upotrebu tehnoloških mera prema odredbama ovog zakona i da navede:
1) podatke o upotrebljenoj tehnološkoj meri i njenim učincima;
2) svoje ime, odnosno naziv i kontakt adresu za omogućavanje efikasnog ostvarivanja sadržajnog ograničenja prava iz stava 1. ovog člana.
Ako nosilac prava ne postupi u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana, tvrdeći da ne postoje uslovi pod kojima je dozvoljeno iskorišćavanje dela, odnosno primerka srodnog prava na osnovu odredbi o ograničenjima autorskog i srodnih prava koji su propisani odredbama ovog zakona, lice koje hoće da ostvari sadržajna ograničenja prava može da podnese tužbu protiv nosioca prava i da zahteva pristup autorskom delu, odnosno predmetu srodnog prava i korišćenje u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na ograničenja autorskog prava.
Član 209
Autorsko pravo i pravo interpretatora ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.
Predmet prinudnog izvršenja mogu biti samo određena imovinska potraživanja koja proizlaze iz prava iz stava 1. ovog člana.
Nedovršena dela i neobjavljeni rukopisi ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.
Član 210
Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo autorsko ili srodno pravo povređeno, ili da će biti povređeno, sud može odrediti privremenu meru:
1) oduzimanja ili isključenja iz prometa predmeta kojim se povređuje pravo;
2) oduzimanja ili zabrane otuđenja materijala i predmeta pretežno upotrebljenih u stvaranju predmeta kojima se povređuje pravo, odnosno pretežno namenjenih stvaranju ili proizvodnji proizvoda kojima se povređuje pravo;
3) zabrane preduzimanja radnji kojima se vrši povreda prava ili koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno.
Privremena mera iz stava 1. tačka 3) ovog člana može pod istim uslovima da se odredi i protiv posrednika čije usluge je koristilo treće lice koje vređa autorsko ili srodno pravo.
Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo autorsko ili srodno pravo povređeno ili da će biti povređeno na komercijalnoj osnovi i koje učini verovatnim postojanje okolnosti koje bi ugrozile naknade štete, sud može pored privremenih mera iz stava 1. ovog člana, odrediti i privremenu meru:
1) zaplene pokretne i nepokretne imovine lica protiv koga se predlaže određivanje privremene mere;
2) zabrane isplate novčanih sredstava sa računa lica protiv koga se predlaže privremena mera.
Radi određivanja privremene mere iz stava 3. ovog člana sud može da naloži dostavljanje bankarskih, finansijskih, poslovnih ili drugih bitnih dokumenata i podataka ili da naloži da se omogući pristup tim dokumentima i podacima.
Lice kome je izdata zabrana iz stava 1. tač. 2) i 3) i stava 3. tačka 2) ovog člana, kao i nalog iz stava 4. ovog člana, a koje ne postupi po zabrani, odnosno nalogu, kazniće se u skladu sa odgovarajućim odredbama zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.
Sud može da odredi privremenu meru odmah po prijemu predloga za određivanje privremene mere i bez prethodnog izjašnjenja protivne stranke, a naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu.
Rešenje kojim je određena privremena mera, u slučaju iz stava 6. ovog člana, dostaviće se strankama u postupku bez odlaganja, a najkasnije po sprovođenju mere.
Član 210a
Kada je privremena mera određena pre pokretanja parničnog ili drugog postupka, tužba, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja privremene mere mora se podneti u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere.
Ako tužba ne bude podneta u roku iz stava 1. ovog člana, odnosno ako ne bude pokrenut drugi postupak radi opravdanja privremene mere, sud će na predlog lica protiv koga je privremena mera određena obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje.
Ako je privremena mera određena bez izjašnjenja protivne stranke u slučaju iz člana 210. stav 6. ovog zakona, sud će u razumnom roku omogućiti protivnoj stranci, na njen predlog, da se izjasni o privremenoj meri, nakon čega može obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje ili izmeniti određenu meru.
Ako postupak bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute u skladu sa ovim članom ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna pretnja da će pravo biti povređeno, lice protiv koga je određena privremena mera ima pravo na naknadu štete koja mu je naneta privremenom merom.
Sud može usloviti određivanje privremene mere polaganjem odgovarajućeg iznosa kao sredstva obezbeđenja u slučaju štete iz stava 4. ovog člana.
Član 210b
Kada se jedna stranka u parničnom postupku poziva na dokaz dovoljan da podrži njene navode i tvrdnje, a koji se nalazi u posedu druge stranke, ili pod njenom kontrolom, sud će drugu stranku pozvati da dostavi pomenuti dokaz, pod uslovom da poverljive informacije budu zaštićene.
Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, u slučaju da je pravo povređeno na komercijalnoj osnovi, sud će, na predlog jedne stranke u postupku, pozvati drugu stranku da dostavi bankarske, finansijske i poslovne dokumente koji se nalaze u njenom posedu, ili pod njenom kontrolom, pod uslovom da poverljive informacije budu zaštićene.
Član 211
Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo autorsko ili srodno pravo povređeno, ili da će biti povređeno, sud može u toku, kao i pre pokretanja parnice, odrediti obezbeđenje dokaza, pod uslovom da poverljive informacije budu zaštićene.
Obezbeđenjem dokaza u smislu ovog zakona smatra se:
1) uzimanje detaljnog opisa predmeta kojima se povređuje pravo, sa ili bez uzimanja uzoraka tih predmeta;
2) oduzimanje predmeta ili dela predmeta kojima se povređuje pravo, a ako je to opravdano, i oduzimanje sredstava pretežno upotrebljenih u stvaranju ili stavljanju u promet takvih predmeta, kao i dokumenata koji se odnose na navedeno.
Kada je obezbeđenje dokaza određeno pre pokretanja parničnog postupka tužba se mora podneti u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju obezbeđenja.
Licu od koga se dokazi prikupljaju, sudsko rešenje o određivanju mere obezbeđenja dokaza biće uručeno u trenutku prikupljanja dokaza, a odsutnom licu čim to postane moguće.
Član 212
Sud može odrediti obezbeđenje dokaza odmah po prijemu predloga za obezbeđenje dokaza i bez izjašnjenja protivne stranke, a naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu, ili ako postoji očigledan rizik da će dokaz biti uništen.
Rešenje kojim je određeno obezbeđenje dokaza, u slučaju iz stava 1. ovog člana, dostaviće se strankama u postupku bez odlaganja, a najkasnije po sprovođenju mere obezbeđenja dokaza.
Ako tužba ne bude podneta u roku iz člana 211. stav 3. ovog zakona sud će na predlog lica od koga se dokazi pribavljaju obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje.
Ako je obezbeđenje dokaza određeno bez izjašnjenja protivne stranke sud će u razumnom roku omogućiti toj stranci, na njen predlog, da se izjasni o rešenju o obezbeđenju dokaza, nakon čega može obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje ili izmeniti određeno obezbeđenje dokaza.
Ako postupak bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute, ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena, ili da nije postojala ozbiljna pretnja da će pravo biti povređeno, protivna stranka ima pravo na naknadu štete koja joj je naneta obezbeđenjem dokaza.
Sud može usloviti određivanje obezbeđenja dokaza polaganjem odgovarajućeg novčanog iznosa kao sredstva obezbeđenja u slučaju nastanka štete iz stava 5. ovog člana.
Stavovi 1, 4. i 6. ovog člana primenjuju se i na treća lica od kojih se dokazi pribavljaju.
Član 213
Sud može, na opravdan i srazmeran zahtev lica čije je pravo povređeno, da naredi licu koje je izvršilo povredu autorskog ili srodnog prava da pruži informacije o trećim licima koja su učestvovala u povredi autorskog ili srodnog prava i o njihovim distributivnim kanalima, ili da preda dokumente koji su u vezi sa povredom prava.
Dostavljanje informacija iz stava 1. ovog člana sud može narediti i drugom licu:
1) kod koga je pronađena roba kojom se povređuje autorsko ili srodno pravo na komercijalnoj osnovi;
2) koje na komercijalnoj osnovi koristi usluge kojima se povređuje autorsko ili srodno pravo;
3) za koje je utvrđeno da na komercijalnoj osnovi pruža usluge koje se koriste u aktivnostima kojima se povređuje autorsko ili srodno pravo;
4) koje je od strane lica iz tač. 1), 2) ili 3) ovog stava navedeno kao lice uključeno u proizvodnju ili distribuciju roba ili pružanje usluga kojima se povređuje autorsko ili srodno pravo.
Pod informacijama iz stava 1. ovog člana smatraju se naročito:
1) podaci o proizvođačima, distributerima, dobavljačima i drugim licima koja su prethodno bila uključena u proizvodnju ili distribuciju robe ili pružanje usluga, kao i o prodavcima kojima je roba namenjena;
2) podaci o količinama proizvedene, isporučene ili naručene robe ili usluga, kao i o cenama ostvarenim za takvu robu ili usluge.
Ako lica iz st. 1. i 2. ovog člana iz neopravdanih razloga ne postupe po nalogu suda i ne dostave tražene informacije odgovaraće za štetu koja na taj način nastane.
Odredbe ovog člana ne isključuju:
1) pravo da se licu čije je pravo povređeno pruže potpunije informacije;
2) korišćenje u građanskim i krivičnim postupcima informacija dostavljenih u skladu sa ovim članom;
3) pravo da se odbije davanje informacija iz razloga iz kojih se prema odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak, može uskratiti svedočenje;
4) primenu odredaba o odgovornosti za zloupotrebu dobijenih informacija i odredaba kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Član 214
U slučaju spora za utvrđenje prava izdavača, odnosno lica koje je objavilo delo čiji autor nije poznat, u smislu člana 13. ovog zakona sud je dužan da obezbedi da se anonimnost autora sačuva.
Član 214a
Na postupak po tužbi, predlogu za određivanje privremene mere, pravnom leku i predlogu za obezbeđenje dokaza shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak i zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.
Na pitanja u vezi sa naknadom štete shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.
Sporovi iz autorskog i srodnih prava ne smatraju se sporovima male vrednosti.
Revizija je uvek dozvoljena u sporovima zbog povrede autorskog i srodnih prava kada se ne odnose na imovinsko-pravni zahtev.
Član 214b
Odredbe ovog zakona kojima se uređuje zaštita računarskih programa ne utiču na primenu drugih propisa koji uređuju zaštitu patenta, žiga, dizajna, topografije poluprovodničkih proizvoda, poslovne tajne, kao i nelojalnu konkurenciju.
Odredbe ovog zakona o zaštiti baza podataka nemaju uticaja na autorsko pravo, srodna prava ili bilo koje drugo pravo ili obavezu koja postoji na podacima, delima, ili drugim materijalima koji su sadržani u bazama podataka, niti utiču na patent, žig, industrijski dizajn, zaštitu nacionalnog blaga, odnosno kulturnih dobara, zakone o restriktivnoj praksi i nelojalnoj konkurenciji, zaštiti podataka i privatnosti, pristupu javnim dokumentima i ugovornom pravu.
VIII KAZNENE ODREDBE
Član 215
Kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara privredno društvo ili drugo pravno lice koje:
1) neovlašćeno objavi, zabeleži, umnoži ili javno saopšti na bilo koji način, u celini ili delimično, autorsko delo, interpretaciju, fonogram, videogram, emisiju ili bazu podataka, ili stavi u promet ili da u zakup ili u komercijalne svrhe drži neovlašćeno umnožene ili neovlašćeno stavljene u promet
primerke autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije ili baze podataka (čl. 16, 20, 21, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 116, 126, 131, 136. i 140);
2) u cilju pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog protivpravno stavi u promet ili da u zakup primerke iz stava 1. ovog člana, za koje zna da su neovlašćeno objavljeni, zabeleženi ili umnoženi (čl. 16, 20, 21, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 116, 126, 131, 136. i 140);
3) proizvede, uveze, stavi u promet, proda, da u zakup, reklamira u svrhu prodaje i zakupa, poseduje u komercijalne svrhe, uređaje, proizvode ili komponente ili pruža usluge koje su promovisane, reklamirane ili prodavane sa ciljem uklanjanja ili zaobilaženja bilo koje efikasne tehnološke mere, odnosno koje imaju delimičnu komercijalnu upotrebu ili svrhu ali koje se koriste i za uklanjanje ili zaobilaženje efikasnih tehnoloških mera, kao i onih koje su primarno dizajnirane, proizvedene, prilagođene ili prikazane u cilju omogućavanja ili olakšavanja uklanjanja ili zaobilaženja efikasnih tehnoloških mera (član 208. stav 1. tačka 3);
4) zaobilazi bilo koju efikasnu tehnološku meru ili pruža ili reklamira usluge kojima se to omogućava ili olakšava ( član 208. stav 1. tačka 4);
5) ukloni ili izmeni elektronsku informaciju o pravima, ili stavi u promet, uveze, emituje ili na drugi način javno saopšti autorsko delo ili predmet srodnopravne zaštite sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovlašćeno uklonjena ili izmenjena, i pri tom zna ili ima osnova da zna da time podstiče, omogućuje, olakšava ili prikriva povredu autorskog prava ili srodnog prava (član 208. stav 1. tačka 5);
6) u svojstvu vlasnika građevine izvrši određene izmene na građevini koja predstavlja materijalizovani primerak dela arhitekture, a preradu dela nije prvo ponudilo autoru dela (član 38);
6a) ne vodi elektronsku evidenciju emitovanja i reemitovanja autorskih dela i predmeta srodnih prava (član 201d stav 1);
7) organizaciji ne dostavi ili ne dostavi u propisanom roku, podatke o nazivu predmeta zaštite, učestalosti i obimu iskorišćavanja, kao i o drugim okolnostima koje su relevantne za obračun i raspodelu naknade koja se prema tarifi plaća (član 39. stav 7. i član 187. st. 2, 3, 4. i 5);
8) obavlja poslove kolektivnog ostvarivanja autorskog, odnosno srodnih prava bez dozvole nadležnog organa (član 160. stav 4);
9) ne raspodeli nosiocima autorskog, odnosno srodnih prava, koji su sa njom zaključili ugovor iz člana 153. ovog zakona i nosiocima autorskog i srodnih prava iz člana 180. stav 4. ovog zakona, do 31. decembra tekuće godine, u skladu sa planom raspodele, sav prihod prikupljen od korisnika za predmete zaštite korišćene u toku prethodne kalendarske godine, izuzev sredstava određenih za pokriće opravdanih troškova kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava (član 184. stav 1), s tim što se privrednim prestupom ne može smatrati postupanje organizacije u skladu sa članom 184. st. 4-7. Zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu.
Predmeti izvršenja privrednih prestupa i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvršenje privrednog prestupa iz stava 1. ovog člana biće oduzeti, a predmeti izvršenja privrednih prestupa biće i uništeni.
Presuda kojom je učiniocu izrečena kazna za privredni prestup iz stava 1. ovog člana javno se objavljuje.
Član 216
Za radnje iz člana 215. stav 1. tač. 1, 2, 3, 4, 5. i 7. ovog zakona kazniće se za prekršaj preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.
Za radnju iz člana 215. stav 1. tačka 6. ovog zakona kazniće se za prekršaj fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.
Predmeti izvršenja prekršaja i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvršenje prekršaja iz st. 1. i 2. ovog člana biće oduzeti, a predmeti izvršenja prekršaja biće i uništeni.
Član 217
Kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara privredno društvo ili drugo pravno lice koje:
1) bez navođenja imena autora ili interpretatora ili pod drugim imenom u celini ili delimično objavi, izvede, predstavi, prenese izvođenje ili predstavljanje ili emituje tuđe autorsko delo ili iskoristi tuđu interpretaciju (član 15. i član 114. stav 1. tačka 2);
2) bez dozvole autora izmeni ili preradi tuđe autorsko delo ili tuđu snimljenu interpretaciju (čl. 17. i 31. i član 114. stav 1. tačka 3);
3) u svojstvu profesionalnog trgovca umetničkim delima (prodajni saloni, umetničke galerije, aukcijske kuće i sl.) u roku od 30 dana od dana prodaje originala dela likovne umetnosti, ne obavesti autora dela o nazivu, odnosno imenu i adresi prodavca, posrednika i kupca njegovog dela, i o ceni po kojoj je delo prodato i ne plati autoru iznos naknade od prodajne cene dela (član 35. st. 1, 4, 5, 6, 7. i 9);
4) prilikom unošenja u evidenciju i deponovanja kod nadležnog organa, autorskog dela ili predmeta zaštite srodnog prava da neistiniti ili prikrije pravi podatak o svom autorskom delu ili predmetu zaštite srodnog prava (član 202. stav 4);
5) u svojstvu izdavača proda neprodate primerke dela kao staru hartiju, a da ih nije prethodno ponudio autoru, odnosno njegovom nasledniku da ih otkupi (član 81);
6) licima koja na osnovu odredbi ovog zakona o ograničenjima autorskog prava imaju zakoniti pristup primerku autorskog dela ili predmeta srodnog prava, ne omogući da ostvare sadržajna ograničenja prava, izmenom ili otklanjanjem tehnoloških mera ili na drugi način (član 208a stav 1);
7) na primerku autorskog dela ili predmeta srodnog prava izrađenom ili uvezenom u komercijalne svrhe, ne označi jasno i vidljivo upotrebu tehnoloških mera (član 208a stav 3);
8) ne dostavi nadležnom organu u propisanom roku, godišnji izveštaj o poslovanju, godišnji obračun naknada i izveštaj ovlašćenog revizora (član 188. stav 2. tačka 1);
9) ne usvoji, odnosno ne pribavi u propisanom roku, godišnje izveštaje organa upravljanja i nadzornih organa o iznosu naplaćenih naknada, njihovoj raspodeli, poslovanju organizacije, izveštaj ovlašćenog revizora i predlog finansijskog plana organizacije za narednu godinu koji uključuje plan troškova poslovanja organizacije (čl. 189. stav 1. tač. 1), 2) i 3).
Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 200.000 dinara.
Za radnje iz stava 1. tač. 4. i 5. ovog člana, kazniće se i fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.
Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje u roku od 30 dana od dana prodaje originala dela likovne umetnosti, ne obavesti autora dela o nazivu, odnosno imenu i adresi prodavca, posrednika i kupca njegovog dela i o ceni po kojoj je delo prodato i ne plati autoru iznos naknade od prodajne cene dela (član 35. st. 1, 4, 5, 6, 7. i 9).
IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 218
Autor, interpretator, proizvođač fonograma, proizvođač videograma i proizvođač emisije, čije je trajanje prava isteklo do dana stupanja na snagu ovog zakona ne može tražiti utvrđivanje prava po ovom zakonu.
Član 219
Postojeće organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava koje su obavljale poslove ostvarivanja ovih prava pre stupanja na snagu ovog zakona, nastavljaju sa radom i posle stupanja na snagu ovog zakona.
Svi subjekti iz stava 1. ovog člana dužni su da usklade svoj statusni oblik i svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Radi usklađivanja pravne forme, postojeće organizacije su dužne da izvrše prijavu upisa i promene pravne forme u Registar udruženja i podnesu zahtev za brisanje iz Registra privrednih subjekata u koji su upisani.
Subjekti iz stava 1. ovog člana dužni su da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona objave poziv iz člana 173. ovog zakona.
Član 220
Primena člana 29. stav 2. ovog zakona, odlaže se do osnivanja u Republici Srbiji odgovarajuće organizacije za kolektivno ostvarivanje prava, a najkasnije do dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Član 221
Potvrđivanjem Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, odredbe ovog zakona o zaštiti autorskog prava, prava interpretatora, prava proizvođača fonograma i prava proizvođača emisija, izuzev odredaba čl. 14. do 18. primenjivaće se i na fizička i pravna lica koja su obuhvaćena odredbom člana 1. stav 3. tog sporazuma.
Odredbe čl. 35. i 36. ovog zakona primenjivaće se na lica koja su državljani ili imaju prebivalište u državi članici Svetske trgovinske organizacije, samo pod uslovom reciprociteta.
Član 222
U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ će objaviti poziv iz člana 194. stav 2. ovog zakona, a najkasnije po isteku 60 dana od dana objave poziva, rukovodilac nadležnog organa će predložiti Vladi kandidate za izbor članova Komisije i njihovih zamenika.
Vlada će imenovati kandidate za predsednika i članove Komisije kao i njihove zamenike u roku od 30 dana od dana dobijanja predloga od nadležnog organa.
U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ će predložiti Vladi listu tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade na osnovu člana 39. ovog zakona
Vlada će utvrditi listu uređaja i predmeta iz člana 39. stav 10. ovog zakona u roku od 60 dana od dana dobijanja predloga od strane nadležnog organa.
Do utvrđivanja liste iz stava 4. ovog člana, lica iz člana 39. stav 2. ovog zakona ne plaćaju naknadu za računare, računarsku opremu i komponente, kao i sve vrste računarskih memorija.
Član 223
Komisija je dužna da donese Poslovnik o radu Komisije u roku od 30 dana od dana obrazovanja Komisije.
Član 224
Podzakonski propisi za izvršenje ovog zakona biće doneti u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja podzakonskih propisa predviđenih ovim zakonom primenjuju se odredbe propisa donetih na osnovu Zakona o autorskom i srodnim pravima ("Službeni list SCG", broj 61/04), izuzev odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 225
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:
1) Zakon o autorskom i srodnim pravima ("Službeni list SCG", broj 61/04);
2) odredbe čl. 34, 35, 42, 43. i člana 44. stav 1. tač. 1. i 3. Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine ("Službeni glasnik RS", broj 46/06).
Član 226
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o autorskom i srodnim pravima
("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)
Član 45
Zakon o autorskom i srodnim pravima primenjuje se na fonograme proizvođača fonograma i na njima snimljene interpretacije ako od beleženja, odnosno od prvog izdanja ili objavljivanja, do dana stupanja na snagu ovog zakona, nije proteklo pedeset godina, s tim što se početak roka određuje u skladu sa članom 147. stav 8. Zakona o autorskom i srodnim pravima.
Član 46
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima
("Sl. glasnik RS", br. 119/2012)
Član 11
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje sa radom Komisija za autorsko i srodna prava, a njena prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu, za vršenje nadležnosti utvrđenih ovim zakonom, preuzima Zavod za intelektualnu svojinu.
Reprezentativno udruženje korisnika za teritoriju Republike Srbije dužno je da kategoriše korisnike iz člana 6. ovog zakona (novi član 171a), u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zavod za intelektualnu svojinu dužan je da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese Tarifu za ostvarivanje prava na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma i Tarifu za ostvarivanje prava na posebnu naknadu, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Član 12
Organizacije koje ostvaruju prava autora muzičkih dela na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela i organizacije koje ostvaruju prava interpretatora i proizvođača fonograma na naknadu za javno saopštavanje interpretacija i fonograma dužne su da sporazum iz člana 3. ovog zakona (dopunjeni član 156) postignu u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ukoliko organizacije iz stava 1. ovog člana ne postignu sporazum u ostavljenom roku, jedinstvenu naknadu naplaćuje najstarija organizacija.
Jedinstvena naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma počeće, u smislu člana 3. ovog zakona (član 156. st. 5. i 6), da se obračunava i naplaćuje od 1. januara 2014. godine.
Do 1. januara 2014. godine organizacije iz stava 1. ovog člana naplaćivaće naknadu za javno saopštavanje prema Tarifi koju je doneo Zavod za intelektualnu svojinu, a prema sledećim proporcijama: 50% organizaciji koja ostvaruje prava autora na javno saopštavanje muzičkih dela, 25% organizaciji proizvođača fonograma i 25% organizaciji interpretatora.
Elektronska evidencija emitovanja i reemitovanja počeće da se vodi od 1. januara 2014. godine.
Član 13
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2013. godine.
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima
("Sl. glasnik RS", br. 66/2019)
Član 66
Odredbe člana 30. st. 2. i 3. ovog zakona (član 147. st. 2. i 3. Zakona) primenjuju se na fonograme i na njima snimljene interpretacije čije trajanje prava nije isteklo do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i na fonograme i na njima snimljene interpretacije koji nastanu nakon stupanja na snagu ovog zakona.
Član 67
Član 18. ovog zakona (član 102a Zakona) primenjuje se na muzička dela sa rečima kod kojih pravo autora teksta ili autora kompozicije za muzičko delo sa rečima nije isteklo na dan stupanja na snagu ovog zakona kao i na muzička dela sa rečima koja su stvorena posle tog datuma.
Član 20. ovog zakona (član 117. stav 1. tačka 1a) Zakona) primenjuje se na interpretacije koje su zabeležene na nosač zvuka i slike kod kojih pravo interpretatora nije isteklo do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i na interpretacije koje nastanu nakon stupanja na snagu ovog zakona.
Član 68
Član 21. ovog zakona (čl. 122a, 122b i 122v Zakona) primenjuju se na interpretacije koje su zabeležene na fonogram, kao i na fonograme kod kojih pravo interpretatora, odnosno proizvođača fonograma nije isteklo do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i na interpretacije i fonograme koji nastanu nakon stupanja na snagu ovog zakona.
Član 69
Do stupanja na snagu novih tarifa za javno saopštavanje koje će biti donete u postupku i na način predviđen ovim zakonom važiće tarifa koja bude važila u momentu stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja novih tarifa iz stava 1. ovog člana, naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela naplaćivaće organizacija koja ostvaruje prava muzičkih stvaralaca u iznosu od 50% od ukupnog iznosa naknade utvrđene tarifom koja bude važila u momentu stupanja na snagu ovog zakona, a naknadu za javno saopštavanje interpretacija i fonograma naplaćivaće organizacija iz člana 127. stav 3. Zakona o autorskom i srodnim pravima ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11, 119/12 i 29/16 - US), u iznosu od 50% od ukupnog iznosa naknade utvrđene tarifom koja bude važila u trenutku stupanja na snagu ovog zakona.
Član 70
Odredba člana 21. stav 3. Zakona o autorskom i srodnim pravima ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11, 119/12 i 29/16 - US) primenjivaće se i u slučaju da je vlasnik primerka dela taj primerak legalno pribavio u državi članici Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora, od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Odredba člana 27. ovog zakona (izmenjen član 139. Zakona), u delu koji se odnosi na iscrpljenje prava proizvođača baze podataka, primenjivaće se i u slučaju da je vlasnik primerka dela taj primerak legalno pribavio u državi članici Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora, od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Član 71
Član 171a Zakona o autorskom i srodnim pravima ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11, 119/12 i 29/16 - US) prestaje da se primenjuje danom pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Član 72
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredbe člana 45. stav 1. ovog zakona (član 184. stav 1. Zakona) koja se primenjuje od 1. januara 2020. godine.