Godina XIV Utorak, 29. juna/lipnja 2010. godine

Broj/Broj 53

Godina XIV Utorak, 29. juna 2010. godine

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik

PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE

Na temelju članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 75. sjednici Zastupničkoga doma, održanoj 7. travnja 2010. godine, i na 46. sjednici Doma naroda, održanoj 28. svibnja 2010. godine, usvojila je

ZAKON

O ŽIGU

DIO PRVI - OPĆE ODREDBE

Članak 1. (Predmet Zakona)

(1) Ovim se Zakonom ureĎuju način stjecanja, održavanje, sadržaj, evidencija prometa, prestanak i zaštita žiga na teritoriju Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: BiH).

(2) U smislu ovoga Zakona, žig je pravo kojim se štiti znak koji u gospodarskom prometu služi za razlikovanje robe odnosno usluga jedne fizičke ili pravne osobe od iste ili slične robe odnosno usluga druge fizičke ili pravne osobe.

(3) Prijavljeni i registrirani žig predstavlja samostalno imovinsko dobro i svome nositelju daje isključiva prava predviĎena ovim Zakonom.

(4) Ovaj se Zakon primjenjuje i na žigove koji su meĎunarodno registrirani za teritorij BiH.

Članak 2. (Individualni, kolektivni i jamstveni žig)

(1) Individualni žig je žig jedne fizičke ili pravne osobe koji služi za razlikovanje jedne ili više vrsta robe ili usluga te osobe od istih ili sličnih vrsta robe ili usluga drugih sudionika u gospodarskom prometu.

(2) Kolektivni žig je žig pravne osobe koji predstavlja odreĎeni oblik udruživanja proizvoĎača ili davatelja usluga, a imaju ga pravo koristiti članovi te udruge pod uvjetima predviĎenim ovim Zakonom.

(3) Korisnik kolektivnoga žiga ima ga pravo koristiti samo na način predviĎen općim aktom o kolektivnom žigu.

(4) Jamstveni žig je žig koji koristi više osoba pod nadzorom nositelja žiga, a služi kao jamstvo kvalitete, zemljopisnog podrijetla, načina proizvodnje ili drugih zajedničkih obilježja robe ili usluge tih osoba.

(5) Nositelj jamstvenoga žiga mora dopustiti uporabu jamstvenoga žiga svakoj osobi za robu ili uslugu koje imaju zajednička obilježja pod uvjetima propisanim općim aktom o jamstvenom žigu.

Članak 3. (Što se ne smatra žigom)

U smislu ovoga Zakona, žigom se ne smatraju pečat, štambilj i službeni znaci za obilježavanje dragocjenih metala, mjera i slično.

Članak 4. (Znaci koji se mogu zaštititi žigom)

(1) žigom se može zaštititi znak koji je prikladan za razlikovanje iste ili slične robe ili usluga u gospodarskom prometu i koji se može grafički prikazati.

(2) Znak se može sastojati naročito od: riječi, uključujući osobna imena, crteža, slova, brojeva, slika, oblika proizvoda ili njihova pakiranja, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika ili kombinacije tih elemenata.

(3) Pri ocjenjivanju je li neki znak prikladan za razlikovanje robe ili usluga u gospodarskom prometu uzet će se u obzir sve okolnosti, a posebice vrijeme i opseg njegove dotadašnje uporabe u BiH.

(4) Narav robe odnosno usluga koje se obilježavaju žigom, sama po sebi, ne može biti smetnja priznanju žiga.

Članak 5. (Nacionalni tretman)

(1) Nositelj registriranog žiga ili podnositelj prijave za priznanje žiga može biti domaća ili strana fizička ili pravna osoba pod uvjetima propisanim ovim Zakonom.

(2) Strane fizičke i pravne osobe glede zaštite znaka žigom u BiH uživaju ista prava kao i domaće fizičke i pravne osobe ako to proizlazi iz meĎunarodnih ugovora ili konvencija kojima je pristupila ili ih je ratificirala BiH (u daljnjem tekstu: meĎunarodni ugovori i konvencije), ili iz načela reciprociteta.

(3) Postojanje reciprociteta pretpostavlja se dok se ne dokaže oprečno.

Članak 6. (Apsolutni razlozi za odbijanje prijave žiga)

(1) žigom se ne može zaštititi znak:

a) koji je protivan javnome poretku ili moralu;

b) koji se ne može grafički prikazati;

c) koji je istovjetan starijem žigu ili ranije prijavljenom znaku za istu robu ili uslugu;

d) koji po svome ukupnom izgledu nije prikladan za razlikovanje robe odnosno usluga u gospodarskom prometu, za onu robu ili usluge za koje je podnesena prijava žiga;

e) koji se sastoji isključivo od oznaka ili podataka koji u prometu služe za označavanje vrste, kvalitete, količine, namjene, vrijednosti, zemljopisnog podrijetla proizvoda, vremena ili načina proizvodnje robe ili pružanja usluga, ili za označavanje nekih drugih obilježja robe ili usluga;

f) koji se isključivo sastoji od oznaka ili podataka koji su postali uobičajeni u svakodnevnom ili stručnom govoru ili u dobroj vjeri i ustaljenoj trgovačkoj praksi za označavanje odreĎene vrste robe ili usluge;

g) koji je isključivo oblik odreĎen vrstom proizvoda ili oblik proizvoda potreban za postizanje odreĎenog tehničkog rezultata, ili oblik koji proizvodu daje bitnu vrijednost;

h) koji svojim izgledom ili sadržajem može obmanuti javnost, posebice u odnosu na zemljopisno podrijetlo, vrstu, kvalitetu ili neko drugo obilježje robe ili usluge;

i) koji sadrži službene znake za kontrolu ili jamstvo kvalitete ili ih podražava;

j) koji sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili amblem, naziv ili kraticu naziva neke zemlje ili meĎunarodne organizacije, kao i njihovo podražavanje, osim po odobrenju nadležnoga tijela te zemlje ili organizacije;

k) koji sadrži naziv ili kraticu, grb, amblem, zastavu ili drugi službeni znak BiH ili njezinih entiteta, kantona, distrikta ili ih podražava, osim uz odobrenje nadležnoga tijela;

l) koji predstavlja ili podražava nacionalni ili vjerski simbol;

m) koji je znak za vino i koji sadrži ili se sastoji od zemljopisne oznake koja služi za označavanje vina, ili je znak za jako alkoholno piće koji sadrži ili se sastoji od zemljopisne oznake koja služi za označavanje jakih alkoholnih pića, u odnosu na vina ili jaka alkoholna pića koja nisu tog zemljopisnog podrijetla;

n) koji je isključivo ime podrijetla meĎunarodno registrirano da vrijedi za teritorij BiH.

(2) Znak iz stavka (1) toč. d), e) i f) ovoga članka može se zaštititi žigom ako podnositelj prijave dokaže da je ozbiljnom uporabom znak postao prikladan za razlikovanje u prometu robe odnosno usluga na koje se odnosi.

Članak 7. (Relativni razlozi za odbijanje prijave žiga)

(1) Na temelju podnesenog prigovora žigom se neće zaštititi znak:

a) koji je istovjetan ranije zaštićenom znaku druge osobe za sličnu robu odnosno usluge, ili sličan ranije zaštićenom znaku druge osobe za istu ili sličnu vrstu robe odnosno usluga, ako postoji vjerojatnoća da zbog te istovjetnosti odnosno sličnosti nastane zabuna u prometu, što uključuje i vjerojatnoću asociranja na ranije zaštićeni znak;

b) koji je istovjetan ili sličan znaku druge osobe za istu ili sličnu vrstu robe odnosno usluga poznatom u BiH, u smislu članka 6.bis Pariške konvencije o zaštiti industrijskog vlasništva (u daljnjem tekstu: općepoznati znak);

c) koji, sukladno članku 16. stavak 3. TRIPS-a (Ugovor o trgovinskim aspektima prava intelektualnog vlasništva), bez obzira na robu odnosno usluge na koje se odnosi, predstavlja reprodukciju, imitaciju ili transliteraciju zaštićenoga znaka druge osobe ili njegovog bitnoga dijela, koji je kod sudionika u prometu u BiH nedvojbeno poznat kao znak visokog ugleda (u daljnjem tekstu: čuveni žig), a kojim svoju robu odnosno usluge obilježava druga osoba, ako bi se uporabom takvoga znaka nelojalno izvlačila korist iz stečenog ugleda čuvenoga žiga, ili bi se štetilo njegovom razlikovnom karakteru odnosno ugledu;

d) koji svojim izgledom ili sadržajem povreĎuje starije autorsko pravo ili zemljopisnu oznaku ili ranije zaštićeni industrijski dizajn;

e) čija bi uporaba povreĎivala pravo na osobno ime poznate osobe ili lik bilo koje osobe, ako su nastali prije datuma prijave žiga, ili priznatoga prava prvenstva zatraženog u prijavi žiga;

f) koji je istovjetan ili sličan ranijem žigu koji je bio registriran za istu ili sličnu robu ili usluge, a koji je prestao važiti zbog neproduljenja registracije, ako je prošlo manje od dvije godine od dana prestanka ranijeg žiga, osim ako nositelj ranijeg žiga nije dao svoju suglasnost za priznanje kasnijeg žiga ili nije koristio svoj žig;

g) koji je podnesen protivno načelu dobre vjere, savjesnosti i poštenja.

(2) Zaštićenim znakom iz stavka (1) toč. a) i c) ovoga članka smatra se znak koji je zaštićen žigom za teritorij BiH, a zaštićenim znakom iz stavka (1) točka a) ovoga članka smatra se i znak koji je predmetom prijave za priznanje žiga za teritorij BiH, pod uvjetom da žig po toj prijavi bude priznat.

Članak 8. (UtvrĎivanje poznatosti znaka)

(1) Pri utvrĎivanju je li znak iz članka 7. stavak (1) točka b) ovoga Zakona općepoznati znak, odnosno je li znak iz članka 7. stavak (1) točka c) ovoga Zakona čuveni žig, uzima se u obzir upoznatost relevantnoga dijela javnosti sa znakom, uključujući i poznavanje do kojega je došlo promidžbom znaka.

(2) Relevantnim dijelom javnosti smatraju se stvarni i potencijalni korisnici robe odnosno usluga koje se obilježavaju tim znakom, kao i osobe uključene u distribucijske tokove te robe odnosno usluga.

Članak 9. (Zaštita osobnog imena poznate osobe ili lika bilo koje osobe)

(1) Lik, osobno ime, nadimak ili pseudonim poznate osobe može se zaštititi žigom samo po pristanku te osobe.

(2) Znak koji sadrži lik neke osobe može se zaštititi žigom samo pristankom te osobe, a lik umrle osobe može se zaštititi žigom samo pristankom bračnoga druga i djece umrloga, ako njih nema pristankom roditelja, a ako nema roditelja, pristankom drugih nasljednika ako oporukom nije drukčije odreĎeno.

(3) Za zaštitu znaka koji sadrži lik, osobno ime, nadimak ili pseudonim povijesne ili druge umrle poznate ličnosti potrebna je i dozvola nadležnoga tijela.

Članak 10. (Nadležnost za postupak zaštite žiga)

(1) Poslove koji se odnose na postupak zaštite žiga u upravnom postupku propisanom ovim Zakonom obavlja Institut za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Institut).

(2) Ako nije drukčije propisano ovim Zakonom, u postupku pred Institutom primjenjuju se odredbe Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07 i 93/09).

(3) Protiv odluke Instituta donesene u postupku iz stavka (1) ovoga članka može se izjaviti žalba Povjerenstvu za žalbe Instituta (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo za žalbe) u roku od 15 dana od dana primitka odluke.

(4) Protiv odluke Povjerenstva za žalbe može se pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka odluke.

Članak 11. (Registri)

(1) Institut u elektroničkom obliku vodi Registar prijava za priznanje žiga (u daljnjem tekstu: Registar prijava), Registar žigova i Registar zastupnika za zaštitu žigova (u daljnjem tekstu: Registar zastupnika).

(2) Registri iz stavka (1) ovoga članka objedinjeni su u jedinstveni sustav registara industrijskoga vlasništva BiH u elektroničkom obliku.

(3) Sadržaj registara iz stavka (1) ovoga članka propisat će se posebnim propisom za provedbu ovoga Zakona koji donosi ravnatelj Instituta (u daljnjem tekstu: provedbeni propis).

(4) Registri iz stavka (1) ovoga članka smatraju se javnim knjigama i zainteresirane osobe mogu ih razgledati bez plaćanja posebnih pristojbi, odnosno naknade troškova.

(5) Na pismeni zahtjev zainteresirane osobe i uz plaćanje propisane pristojbe i naknade troškova, Institut će izdati preslike dokumenata i odgovarajuće potvrde i uvjerenja o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju.

Članak 12. (Zastupanje)

(1) Fizičke i pravne osobe koje se bave zastupanjem u postupku zaštite žigova pred Institutom moraju biti upisane u Registar zastupnika iz članka 11. stavak (1) ovoga Zakona.

(2) Stranu fizičku ili pravnu osobu u postupku pred Institutom mora zastupati zastupnik upisan u Registar zastupnika, a domaća pravna i fizička osoba može istupati pred Institutom i samostalno.

(3) U Registar zastupnika upisuju se fizičke i pravne osobe koje ispunjavaju uvjete utvrĎene provedbenim propisom.

Članak 13. (Pružanje informacija)

(1) Institut će svakoj osobi, na njezin pismeni zahtjev, omogućiti uvid u dokumentaciju koja se odnosi na žig.

(2) Sadržaj i način uvida iz stavka (1) ovoga članka uredit će se provedbenim propisom.

(3) Usluge pretraživanja prijavljenih i registriranih žigova za strane osobe obavljaju se posredstvom zastupnika iz članka 12. stavak (2) ovoga Zakona, a domaće osobe usluge pretraživanja mogu zahtijevati i samostalno.

Članak 14. (Pristojbe i naknade u postupku stjecanja i održavanja žiga i pružanja informacijskih usluga)

(1) Za sve radnje u postupku stjecanja, održavanja, evidencije prometa i prestanka žiga i za pružanje informacijskih usluga plaćaju se pristojbe suglasno važećim propisima kojima se ureĎuju državne administrativne pristojbe (u daljnjem tekstu: pristojbe) i naknade posebnih troškova postupka (u daljnjem tekstu: troškovi postupka) u visini odreĎenoj posebnom tarifom koju donosi Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, na prijedlog ravnatelja Instituta.

(2) Dokaz o plaćenoj pristojbi i troškovima postupka iz stavka (1) ovoga članka dostavlja se Institutu na način utvrĎen provedbenim propisima.

DIO DRUGI - POSTUPAK ZAŠTITE

Članak 15. (Pokretanje postupka za priznanje žiga)

(1) Postupak za priznanje žiga pokreće se prijavom za priznanje žiga (u daljnjem tekstu: prijava) koja se podnosi Institutu.

(2) Prijava mora sadržavati zahtjev za priznanje samo jednog žiga koji se odnosi na jednu ili više vrsta robe odnosno usluga.

(3) Bitni dijelovi prijave su:

a) zahtjev za priznanje žiga,

b) znak koji podnositelj prijave želi zaštititi žigom,

c) popis robe odnosno usluga na koje se znak odnosi, na jednom od jezika u službenoj uporabi u BiH, koji mora biti sastavljen prema MeĎunarodnoj klasifikaciji proizvoda i usluga utvrĎenoj Ničanskim sporazumom o meĎunarodnoj klasifikaciji proizvoda i usluga za registraciju žigova.

(4) Sadržaj zahtjeva za priznanje žiga, način prezentacije i broj primjeraka pojedinih bitnih dijelova prijave, kao i sadržaj priloga koji se podnose uz prijavu ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 16. (Prijava za priznanje kolektivnog žiga i jamstvenog žiga)

(1) Osim dijelova prijave iz članka 15. stavak (3) ovoga Zakona, uz prijavu za priznanje kolektivnog žiga prilaže se opći akt o kolektivnom žigu, a uz prijavu za priznanje jamstvenog žiga opći akt o jamstvenom žigu.

(2) Opći akt o kolektivnom žigu mora sadržavati: podatke o podnositelju prijave, odnosno osobi ovlaštenoj za zastupanje; odredbe o izgledu znaka i robi odnosno uslugama na koje se znak odnosi; odredbe o tomu tko ima pravo na uporabu kolektivnog žiga i pod kojim uvjetima; odredbe o pravima i obvezama korisnika kolektivnog žiga u slučaju povrede žiga i odredbe o mjerama i posljedicama u slučaju nepridržavanja odredbi općeg akta.

(3) Opći akt o jamstvenom žigu, osim odredbi iz stavka (2) ovoga članka, mora sadržavati i odredbe o zajedničkim obilježjima robe odnosno usluga koje se jamče jamstvenim žigom i odredbe o nadzoru nad uporabom jamstvenog žiga od njegova nositelja.

(4) Podnositelj prijave, odnosno nositelj kolektivnoga žiga ili jamstvenoga žiga, dužan je Institutu, bez odgode, dostaviti svaku izmjenu općeg akta o kolektivnom žigu ili o jamstvenom žigu.

(5) Svatko može pregledati opći akt o kolektivnom žigu ili o jamstvenom žigu.

Članak 17. (Registar prijava)

U Registar prijava upisuju se podaci o bitnim dijelovima prijave iz čl. 15. i 16. ovoga Zakona i drugi podaci propisani provedbenim propisom.

Članak 18. (Datum podnošenja prijave)

(1) Za priznanje datuma podnošenja prijave potrebno je da prijava podnesena Institutu na taj datum sadrži:

a) naznaku o tomu da se traži priznanje žiga,

b) ime i prezime, odnosno poslovno ime i adresu podnositelja prijave,

c) znak koji podnositelj prijave želi zaštititi i

d) popis robe odnosno usluga na koje se znak odnosi.

(2) Institut potvrĎuje primitak prijave podnositelju prijave na njegov primjerak.

(3) Nakon što zaprimi prijavu Institut ispituje sadrži li prijava dijelove iz stavka (1) ovoga članka.

(4) Ako prijava ne sadrži dijelove iz stavka (1) ovoga članka, Institut će pozvati podnositelja prijave da u roku od 30 dana, koji se ne može produljiti, otkloni nedostatke zbog kojih prijava nije mogla biti upisana u Registar prijava.

(5) Ako podnositelj prijave u roku iz stavka (4) ovoga članka ne otkloni nedostatke, Institut će zaključkom odbaciti prijavu.

(6) Ako podnositelj prijave u roku iz stavka (4) ovoga članka otkloni nedostatke, Institut će zaključkom priznati za datum podnošenja prijave onaj datum kada je podnositelj prijave otklonio uočene nedostatke.

(7) Prijava kojoj je priznat datum podnošenja upisuje se u Registar prijava.

Članak 19. (Pravo prvenstva)

Podnositelj prijave ima pravo prvenstva od datuma podnošenja prijave u odnosu na sve druge osobe koje su kasnije podnijele prijavu za isti ili sličan znak kojim se obilježava ista ili slična roba odnosno usluga.

Članak 20. (Unijsko pravo prvenstva)

(1) Pravnoj ili fizičkoj osobi koja je podnijela urednu prijavu žiga s djelovanjem u nekoj zemlji članici Pariške unije ili Svjetske trgovinske organizacije (u daljnjem tekstu: WTO) priznat će se pravo prvenstva u BiH od datuma podnošenja te prijave ako u BiH za isti znak i za istu robu odnosno usluge podnese prijavu u roku od šest mjeseci od dana podnošenja prijave s djelovanjem u odnosnoj zemlji.

(2) Osoba koja se poziva na pravo prvenstva iz stavka (1) ovoga članka mora u zahtjevu za priznanje žiga naznačiti datum podnošenja, broj prijave i zemlju za koju je prijava podnesena.

(3) Urednom prijavom iz stavka (1) ovoga članka smatra se svaka prijava koja ispunjava uvjete urednosti prema nacionalnom zakonodavstvu države članice Pariške unije ili WTO-a za koju je prijava podnesena, ili prema propisima meĎunarodne organizacije nastale na temelju meĎunarodnog ugovora zaključenog izmeĎu ovih država, bez obzira na kasniju pravnu sudbinu te prijave.

(4) Osoba iz stavka (1) ovoga članka dužna je u roku od tri mjeseca od dana podnošenja prijave u BiH dostaviti Institutu prijepis prijave iz stavka (1) ovoga članka, ovjeren od nadležnoga tijela države članice Pariške unije, WTO-a, odnosno meĎunarodne organizacije kojoj je ta prijava podnesena, kao i ovjereni prijevod prijepisa na jednom od jezika u službenoj uporabi u BiH.

(5) Ako osoba iz stavka (1) ovoga članka ne ispuni obvezu iz stavka (4) ovoga članka, Institut neće priznati zahtijevano pravo prvenstva, te će zaključkom utvrditi da pravo prvenstva postoji od datuma podnošenja prijave utvrĎenog sukladno članku 18. ovoga Zakona i nastavit će postupak povodom podnesene prijave.

(6) Sadržaj zahtjeva za izdavanje uvjerenja o pravu prvenstva i sadržaj uvjerenja o pravu prvenstva koje izdaje Institut ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 21. (Izložbeno (sajamsko) pravo prvenstva)

(1) Podnositelj prijave koji je uporabio odreĎeni znak za obilježavanje robe odnosno usluga na službenoj ili službeno priznatoj meĎunarodnoj izložbi u BiH ili u drugoj državi članici Pariške unije ili WTO-a, sukladno Konvenciji o meĎunarodnim izložbama, može u roku od tri mjeseca od dana zatvaranja izložbe zahtijevati u prijavi pravo prvenstva od prvoga dana izlaganja, odnosno dana uporabe toga znaka na izložbi.

(2) Osoba koja zahtijeva priznanje prava prvenstva iz stavka (1) ovoga članka dužna je uz prijavu dostaviti pismenu potvrdu nadležnoga tijela države članice Pariške unije ili WTO-a u kojoj je izložba održana da je u pitanju izložba, odnosno sajam meĎunarodnog karaktera, uz naznaku podataka o vrsti izložbe odnosno sajma, mjestu održavanja, datumu otvaranja i zatvaranja izložbe odnosno sajma i prvom danu izlaganja, odnosno danu prve uporabe znaka čija se zaštita traži.

(3) Uvjerenje da je izložbi odnosno sajmu održanom u BiH službeno priznat meĎunarodni karakter izdaje Vanjskotrgovinska komora Bosne i Hercegovine.

Članak 22. (Višestruko pravo prvenstva)

Podnositelj prijave može zahtijevati priznanje višestrukog prava prvenstva na temelju ranije podnesenih prijava u jednoj ili više država članica Pariške unije ili WTO-a pod uvjetima iz članka 20. ovoga Zakona.

Članak 23. (Računanje rokova prvenstva)

(1) Priznanjem prava prvenstva iz članka 21. ovoga Zakona ne produljuju se rokovi iz članka 20. ovoga Zakona.

(2) U slučaju zahtijevanja višestrukog prava prvenstva iz članka 22. ovoga Zakona, rokovi koji prema članku 20. ovoga Zakona teku od datuma prvenstva računaju se od datuma prvenstva prve prijave.

Članak 24. (Naknadna izmjena znaka u prijavi)

(1) U prijavi se ne može naknadno bitno izmijeniti izgled znaka niti dopuniti popis robe odnosno usluga.

(2) Bitnom izmjenom znaka smatra se svaka izmjena svakoga razlikovnog elementa znaka.

(3) Ne smatra se dopunom popisa robe odnosno usluga njegovo preciziranje niti sužavanje.

Članak 25. (Redoslijed ispitivanja prijava)

(1) Prijave se ispituju prema redoslijedu odreĎenom datumom njihova podnošenja.

(2) Iznimno od odredbe stavka (1) ovoga članka, prijava se može ispitati po žurnom postupku:

a) u slučaju sudskoga spora ili pokrenutog inspekcijskog nadzora ili carinskog postupka,

b) ako je podnesen zahtjev za meĎunarodnu registraciju žiga, a sukladno meĎunarodnom ugovoru, nacionalna registracija žiga je prethodni uvjet za meĎunarodnu registraciju žiga,

c) ako je, suglasno drugim propisima, nužno izvršiti žurnu registraciju u odreĎenom roku, uz obvezu podnošenja posebnog zahtjeva za to.

(3) U slučaju iz stavka (2) ovoga članka podnosi se zahtjev za ispitivanje prijave po žurnom postupku.

(4) Za zahtjev za ispitivanje prijave po žurnom postupku iz stavka (2) toč. b) i c) ovoga članka plaćaju se pristojbe i troškovi postupka.

Članak 26. (Ispitivanje urednosti prijave i njezino odbacivanje)

(1) Postupak ispitivanja urednosti prijave obuhvaća ispitivanje svih uvjeta propisanih ovim Zakonom i provedbenim propisom.

(2) Prijava je uredna ako sadrži bitne dijelove iz čl. 15. i 16. ovoga Zakona, dokaz o uplati pristojbe i troškova postupka i druge propisane podatke.

(3) Ako utvrdi da prijava nije uredna, Institut će pismenim putem, uz navoĎenje razloga, pozvati podnositelja prijave da je uredi u roku koji ne može biti kraći od 30 dana niti dulji od 60 dana.

(4) Na obrazloženi zahtjev podnositelja prijave, uz plaćanje propisane pristojbe i posebnih troškova, Institut će produljiti rok iz stavka (3) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(5) Ako podnositelj prijave u ostavljenom roku ne uredi prijavu ili ne plati pristojbu i troškove postupka za njezino ureĎivanje, Institut će zaključkom odbaciti prijavu.

(6) U slučaju iz stavka (4) ovoga članka, uz plaćanje propisane pristojbe i troškova postupka, podnositelj prijave može podnijeti prijedlog za vraćanje u prijašnje stanje u roku od 90 dana od dana primitka zaključka o odbacivanju.

Članak 27. (Odustanak od prijave)

(1) Podnositelj prijave može tijekom cijeloga postupka odustati od prijave u cijelosti ili samo za pojedinu robu odnosno usluge.

(2) Ako je u Registru prijava upisano odreĎeno pravo u korist treće osobe, podnositelj prijave ne može odustati od prijave bez pismene suglasnosti osobe na čije ime je upisano to pravo.

(3) U slučaju kada podnositelj prijave odustane od prijave u cjelini, Institut će donijeti zaključak o obustavi postupka.

(4) U slučaju iz stavka (3) ovoga članka, prijava prestaje važiti idućega dana od dana predaje Institutu izjave o odustanku.

Članak 28. (Razdvajanje prijave)

(1) Prijava u kojoj je navedeno više vrsta robe odnosno usluga (u daljnjem tekstu: prvobitna prijava) može se, na zahtjev podnositelja prijave, do upisa žiga u Registar žigova razdvojiti na dvije ili više prijava, tako što će se razdvojiti popis robe odnosno usluga.

(2) Sadržaj zahtjeva za razdvajanje prijave ureĎuje se provedbenim propisom.

(3) Izdvojena prijava zadržava datum podnošenja prvobitne prijave i njezino pravo prvenstva.

(4) O razdvajanju prijave donosi se posebno rješenje u kojem se naznačuju broj odnosno brojevi novih prijava, znak iz prvobitne prijave, kao i vrste robe odnosno usluge koje ostaju u prvobitnoj prijavi, i robe odnosno usluge koje su u izdvojenoj ili izdvojenim prijavama.

(5) Izdvojena odnosno izdvojene prijave upisuju se u Registar prijava.

(6) Na prijavu za priznanje kolektivnog žiga odnosno jamstvenog žiga neće se primjenjivati odredbe st. (1) - (5) ovoga članka.

Članak 29. (Ispitivanje apsolutnih razloga za odbijanje prijave)

Ako je prijava uredna u smislu članka 26. ovoga Zakona, Institut ispituje postoje li apsolutni razlozi za odbijanje prijave propisani člankom 6. ovoga Zakona.

Članak 30. (Posebno ispitivanje općeg akta o kolektivnom žigu i jamstvenom žigu)

(1) Prilikom ispitivanja uvjeta za priznanje kolektivnog žiga i jamstvenog žiga, Institut će posebno ispitati je li opći akt o kolektivnom žigu odnosno o jamstvenom žigu sukladan moralu ili javnome poretku.

(2) Ako je opći akt o kolektivnom žigu odnosno jamstvenom žigu protivan moralu ili javnome poretku, sukladno tome primijenit će se odredbe članka 32. ovoga Zakona.

(3) Na sve izmjene općeg akta o kolektivnom žigu odnosno jamstvenom žigu primijenit će se st. (1) i (2) ovoga članka.

Članak 31. (Dragovoljno ograničenje opsega zaštite - "disclamer")

(1) Ako znak sadrži element koji ne ispunjava uvjete za zaštitu žiga u smislu članka 6. stavak (1) toč. d), e) i f) ovoga Zakona i ako bi uključivanje toga elementa u znak moglo izazvati sumnju u vezi s opsegom zaštite žiga, Institut će pismenim putem zahtijevati od podnositelja prijave da u roku koji ne može biti kraći od 30 dana niti dulji od 60 dana dostavi pismenu izjavu kojom podnositelj prijave potvrĎuje da ne traži bilo kakva isključiva prava na tome elementu.

(2) Ako znak sadrži element koji nije jasan ili nedvojben u smislu stavka (1) ovoga članka, Institut će pismenim putem zahtijevati od podnositelja prijave da u roku iz stavka (1) ovoga članka dostavi opis znaka u kojem će taj element biti objašnjen.

Članak 32. (Odbijanje zahtjeva za priznanje žiga)

(1) Ako utvrdi da prijava ne ispunjava uvjete iz članka 6. ovoga Zakona, Institut će pismenim putem, na temelju rezultata ispitivanja, obavijestiti podnositelja prijave o razlozima zbog kojih se žig ne može priznati i pozvat će ga da se očituje o tim razlozima u roku koji ne može biti kraći od 30 dana niti dulji od 60 dana.

(2) Na obrazloženi zahtjev podnositelja prijave, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut može jednom produljiti rok iz stavka (1) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(3) Institut će rješenjem odbiti zahtjev za priznanje žiga u cijelosti ili za pojedinu vrstu robe odnosno usluge ako podnositelj prijave ne postupi po zahtjevu iz stavka (1) ovoga članka ili ako postupi, a Institut i dalje smatra da se žig ne može priznati u cijelosti ili za pojedinu vrstu robe odnosno usluge.

(4) Institut će rješenjem odbiti zahtjev za priznanje žiga ako podnositelj prijave ne postupi po zahtjevu Instituta iz članka 30. ovoga Zakona.

DIO TREĆI - PRIGOVOR

Članak 33. (Objava prijave)

(1) Prijava koja ispunjava uvjete iz članka 26. stavak (2) ovoga Zakona i ako nema razloga za odbijanje prijave iz članka 32. ovoga Zakona, objavljuje se u "Službenome glasniku Instituta" (u daljnjem tekstu: službeno glasilo).

(2) Podaci iz prijave koji se objavljuju ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 34. (Mišljenje zainteresirane osobe)

(1) Nakon objave prijave svaka zainteresirana osoba u roku od tri mjeseca od datuma objave može dostaviti Institutu pisano mišljenje u kojem se obrazlaže zašto znak iz objavljene prijave ne ispunjava uvjete iz članka 6. ovoga Zakona.

(2) Osoba iz stavka (1) ovoga članka nije stranka u postupku.

(3) Institut će mišljenje iz stavka (1) ovoga članka, ako ga smatra relevantnim za priznanje prijave, dostaviti podnositelju prijave na odgovor u roku koji ne može biti kraći od 15 dana niti dulji od 30 dana.

(4) Nakon što primi odgovor podnositelja prijave Institut će, slobodnom ocjenom, donijeti odluku o priznanju ili odbijanju zahtjeva za priznanje žiga.

Članak 35. (Prigovor)

(1) Nakon objave prijave, u roku od tri mjeseca od dana objave prijave, zainteresirana osoba može Institutu pismenim putem podnijeti prigovor u kojem se obrazlaže zašto znak iz objavljene prijave ne ispunjava uvjete iz članka 7. ovoga Zakona.

(2) Zainteresirana osoba iz stavka (1) ovoga članka je:

a) nositelj ranijeg zaštićenog znaka u slučaju iz članka 7. stavak (1) toč. a), b), c) i d) ovoga Zakona,

b) nositelj nekog od prava iz članka 7. stavak (1) točka e) ovoga Zakona,

c) nositelj ranijeg žiga u slučaju iz članka 7. stavak (1) točka f) ovoga Zakona,

d) osoba koja bi imala pravo podnijeti prijavu u slučaju iz članka 7. stavak (1) točka g) ovoga Zakona i

e) nositelj ranije zaštićenog znaka ili stjecatelj isključive licencije na tomu znaku.

(3) Rok za podnošenje prigovora iz stavka (1) ovoga članka ne može se ni iz kojeg razloga produljiti niti se nakon isteka navedenoga roka mogu podnijeti bilo kakve dopune prigovora, uključujući i dostavu dodatnih dokaza kojima se prigovor opravdava.

(4) Ako je na datum objave prijave protiv koje se prigovor podnosi u tijeku postupak za proglašenje ništavim rješenja o priznanju žiga, odnosno meĎunarodne registracije, ili postupak za prestanak žiga zbog neuporabe, a prigovor se temelji na žigu protiv kojeg je pokrenut neki od navedenih postupaka, Institut će zastati s postupkom povodom prigovora do pravomoćnosti odluke iz ranije pokrenutog postupka.

(5) Zainteresirana osoba iz stavka (1) ovoga članka u postupku povodom prigovora ima status stranke.

Članak 36. (Sadržaj prigovora)

(1) Prigovor mora naročito sadržavati:

a) ime i prezime, odnosno naziv podnositelja prigovora i njegovu adresu, odnosno poslovno sjedište,

b) detaljno obrazložene sve razloge i dokaze na kojima podnositelj prigovora temelji prigovor i kojima dokazuje status zainteresirane osobe iz članka 35. ovoga Zakona,

c) sve objavljene podatke o prijavi protiv koje se prigovor podnosi, uključujući i broj prijave, ime i prezime i adresu, odnosno naziv i poslovno sjedište podnositelja prijave i izgled prijavljenoga znaka s popisom vrste robe i usluga,

d) urednu ovlast, ako se prigovor podnosi posredstvom zastupnika.

(2) Prigovor se podnosi u dva primjerka.

Članak 37. (Postupak po prigovoru)

(1) Nakon zaprimanja prigovora Institut ispituje je li prigovor u svemu podnesen sukladno čl. 35. i 36. ovoga Zakona.

(2) Ako nisu ispunjeni uvjeti iz stavka (1) ovoga članka, Institut će zaključkom odbaciti prigovor.

(3) Ako su ispunjeni uvjeti iz stavka (1) ovoga članka, Institut će dostaviti prigovor podnositelju prijave i pozvati ga da se o njemu pismeno očituje u roku od 60 dana.

(4) Rok iz stavka (3) ovoga članka ne može se produljiti niti nakon njegova isteka podnositelj prijave može podnijeti dopune svoga odgovora na prigovor, uključujući i dodatne dokaze.

(5) Ako se podnositelj prijave ne očituje o prigovoru u roku iz stavka (3) ovoga članka, Institut će rješenjem odbiti podneseni zahtjev za priznanje žiga u granicama zahtjeva iz prigovora.

(6) Ako podnositelj prijave u roku iz stavka (3) ovoga članka odgovori na prigovor, Institut ispituje opravdanost navoda iz prigovora, pri čemu može odrediti usmenu raspravu.

(7) Ako je prigovor podnesen na temelju razloga iz članka 7. stavak (1) točka g) ovoga Zakona, a podnositelj je prijave odgovorio na prigovor, Institut može, s obzirom na okolnosti, uputiti stranke da postojanje razloga iz članka 7. stavak (1) točka g) ovoga Zakona riješe kao prethodno pitanje u postupku pred nadležnim sudom.

(8) Ako podnositelj prijave istakne da podnositelj prigovora nije koristio žig na kojem temelji svoj prigovor, podnositelj prigovora dužan je dokazati da je u razdoblju od pet godina, prije objave prijave protiv koje je podnesen prigovor, koristio svoj žig na teritoriju BiH za robu i usluge za koje je prigovor podnesen, ili mora dokazati da su postojali ozbiljni razlozi za nekorištenje žiga za tu robu ili usluge, pod uvjetom da je raniji žig na datum objave prijave za koju je podnesen prigovor bio registriran najmanje pet godina.

(9) Ako podnositelj prigovora ne dokaže uporabu svoga žiga u smislu stavka (8) ovoga članka, Institut će rješenjem odbiti prigovor u opsegu za koji uporaba žiga nije dokazana.

(10) Nakon provedbe postupka po prigovoru, na temelju utvrĎenih činjenica, Institut će donijeti rješenje o odbijanju prigovora, o djelomičnom odbijanju prigovora i djelomičnom priznanju zahtjeva za priznanje žiga, ili o odbijanju zahtjeva za priznanje žiga.

Članak 38. (Rješenje o priznanju žiga)

(1) Ako prijava ispunjava uvjete za priznanje iz čl. 6. i 7. ovoga Zakona, Institut će o tomu donijeti zaključak i pozvati podnositelja prijave da u roku od 30 dana plati pristojbu i troškove postupka za prvih 10 godina zaštite, za objavu žiga i ispravu o žigu, te da Institutu dostavi dokaze o izvršenim uplatama.

(2) Ako podnositelj prijave u ostavljenome roku ne dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz stavka (1) ovoga članka, smatrat će se da je odustao od prijave i Institut će donijeti zaključak o obustavi postupka.

(3) U slučaju iz stavka (2) ovoga članka podnositelj prijave može, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, podnijeti prijedlog za vraćanje u prijašnje stanje u roku od tri mjeseca od dana primitka zaključka o obustavi postupka.

(4) Ako podnositelj prijave dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz stavka (1) ovoga članka, Institut će donijeti rješenje o priznanju žiga, prema usvojenom izgledu znaka i popisa robe ili usluga kojima se odreĎuje opseg priznate zaštite žiga, objaviti žig i izdati ispravu o žigu.

Članak 39. (Upis rješenja o priznanju žiga u Registar žigova)

(1) Rješenje o priznanju žiga s propisanim podacima upisuje se u Registar žigova.

(2) Podaci iz rješenja o priznanju žiga koji se upisuje u Registar žigova ureĎuju se provedbenim propisom.

(3) Datum upisa rješenja o priznanju žiga u Registar žigova je datum rješenja o priznanju žiga.

Članak 40. (Objava žiga)

(1) Registrirani žig s propisanim podacima objavljuje se u službenome glasilu.

(2) Podaci o žigu koji se objavljuju ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 41. (Isprava o žigu)

(1) Institut će izdati ispravu o žigu zajedno s rješenjem o priznanju žiga.

(2) Sadržaj i izgled isprave o žigu ureĎuju se provedbenim propisom.

DIO ĈETVRTI - POSTUPAK MEĐUNARODNE REGISTRACIJE ŽIGA

Članak 42. (Opća odredba)

Na meĎunarodno registrirane žigove, za koje je zaštita zatražena i za teritorij BiH prema Madridskome aranžmanu o meĎunarodnoj registraciji žigova (u daljnjem tekstu: Madridski aranžman) i Protokolu koji se odnosi na Madridski aranžman (u daljnjem tekstu: Madridski protokol), primjenjuju se odredbe ovoga Zakona i provedbenog propisa u svim pitanjima koja nisu ureĎena tim ugovorima, osim ako odredbama ovoga dijela Zakona nije drukčije propisano.

Članak 43. (Zahtjev za meĎunarodnu registraciju žiga i zahtjev za upis promjene u MeĎunarodni registar)

(1) Nositelj žiga iz BiH, odnosno podnositelj prijave u BiH, može podnijeti zahtjev za meĎunarodnu registraciju žiga kao i zahtjev za upis promjena u MeĎunarodnom registru sukladno Madridskom aranžmanu i Madridskom protokolu.

(2) Zahtjevi iz stavka (1) ovoga članka podnose se putem Instituta na način kako je propisano Madridskim aranžmanom, Madridskim protokolom, Zajedničkim pravilnikom Madridskoga aranžmana i Madridskoga protokola (u daljnjem tekstu: Zajednički pravilnik), ovim Zakonom i provedbenim propisom.

(3) Za zahtjeve iz stavka (1) ovoga članka plaćaju se pristojbe i troškovi postupka Institutu, a meĎunarodne pristojbe izravno MeĎunarodnom uredu Svjetske organizacije za intelektualno vlasništvo (u daljnjem tekstu: MeĎunarodni ured).

Članak 44. (Postupak za meĎunarodnu registraciju žiga pred Institutom)

(1) Postupak za meĎunarodnu registraciju žiga pokreće se podnošenjem zahtjeva za meĎunarodnu registraciju žiga.

(2) Uz zahtjev za meĎunarodnu registraciju žiga podnosi se:

a) izgled znaka,

b) uredno sastavljen i klasificiran popis robe ili usluga na francuskome ili engleskome jeziku,

c) ovlast, ako se zahtjev podnosi posredstvom punomoćnika,

d) dokaz o uplati pristojbe i posebnih troškova postupka za zahtjev.

(3) Sadržaj zahtjeva iz stavka (1) ovoga članka kao i sadržaj priloga koji se podnose uz zahtjev ureĎuju se provedbenim propisom.

(4) Ako zahtjev za meĎunarodnu registraciju žiga nije uredan, Institut će pismenim putem pozvati podnositelja zahtjeva da ga uredi u roku od 30 dana od dana primitka poziva.

(5) Na obrazloženi zahtjev podnositelja zahtjeva, rok iz stavka (4) ovoga članka može se produljiti najviše za 60 dana.

(6) Ako podnositelj zahtjeva u ostavljenom roku iz stavka (4) odnosno stavka (5) ovoga članka ne postupi po pozivu, Institut će zaključkom odbaciti zahtjev za meĎunarodnu registraciju žiga.

(7) Ako je zahtjev za meĎunarodnu registraciju žiga uredan, Institut će zaključkom pozvati podnositelja zahtjeva da plati pristojbu MeĎunarodnom uredu za meĎunarodnu registraciju žiga i da dostavi dokaz o izvršenoj uplati.

(8) Kada podnositelj zahtjeva za meĎunarodnu registraciju žiga dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz stavka (7) ovoga članka, Institut će MeĎunarodnom uredu dostaviti zahtjev za meĎunarodnu registraciju žiga.

(9) Ako podnositelj zahtjeva za meĎunarodnu registraciju žiga u ostavljenom roku ne dostavi dokaz o izvršenoj uplati iz stavka (7) ovoga članka, smatrat će se da je zahtjev povučen, o čemu će Institut donijeti zaključak.

Članak 45. (Odbijanje zaštite meĎunarodno registriranog žiga prijavljenog za BiH)

(1) Ako meĎunarodni žig prijavljen za BiH putem Madridskoga aranžmana ili Madridskoga protokola ne ispunjava uvjete iz članka 6. ovoga Zakona, Institut će pisano putem MeĎunarodnog ureda, sukladno Madridskom aranžmanu ili Madridskom protokolu, izdati privremenu odbijenicu meĎunarodne registracije i pozvati nositelja meĎunarodnog žiga da se u roku od četiri mjeseca od datuma privremenog odbijanja, posredstvom domaćeg zastupnika, očituje o navedenim razlozima zbog kojih se njegov žig ne može priznati u BiH.

(2) U daljnjem postupku sukladno se primjenjuju odredbe članka 32. ovoga Zakona.

Članak 46. (Prigovor na meĎunarodno registrirani žig prijavljen za BiH)

(1) Za potrebe meĎunarodno registriranih žigova prijavljenih za BiH, prema Madridskom aranžmanu i Madridskom protokolu, objavom prijave propisane u članku 33. ovoga Zakona smatra se objava meĎunarodno registriranog žiga u službenom glasilu o meĎunarodno registriranim žigovima koje izdaje MeĎunarodni ured (u daljnjem tekstu: Marque International).

(2) Rok za podnošenje prigovora na meĎunarodno registrirani žig počinje teći od prvoga dana mjeseca koji slijedi mjesec naznačen u izdanju Marque Internationala u kojem je taj meĎunarodno registrirani žig objavljen.

(3) Institut putem MeĎunarodnog ureda dostavlja nositelju meĎunarodno registriranog žiga obavijest o privremenom odbijanju na temelju prigovora i poziva ga da imenuje domaćeg zastupnika.

(4) Zastupnik iz stavka (3) ovoga članka mora u roku od četiri mjeseca od datuma obavijesti o odbijanju dostaviti Institutu ovlast o zastupanju.

(5) Institut dostavlja zastupniku iz stavka (3) ovoga članka primjerak prigovora nakon podnošenja ovlasti iz stavka (4) ovoga članka.

(6) Rok za odgovor na prigovor je 60 dana od dana primitka prigovora od zastupnika.

(7) Rokovi iz st. (4) i (6) ovoga članka ne mogu se produljiti.

(8) U daljnjem postupku sukladno se primjenjuju odredbe članka 37. ovoga Zakona.

(9) Za potrebe dokazivanja uporabe žiga, datumom meĎunarodne registracije žiga smatra se datum isteka roka iz članka 5. stavak (2) Madridskog aranžmana ili članka 5. stavak (2) podstavak a) Madridskog protokola, ili ako na taj datum postupak odobravanja zaštite ili postupak povodom prigovora nije okončan, datum obavijesti o konačnoj odluci Instituta o odobravanju zaštite upućene MeĎunarodnom uredu.

Članak 47. (Obavijest MeĎunarodnom uredu)

Institut će bez odgode obavijestiti MeĎunarodni ured o upisu promjena u Registar žigova i o prestanku važenja meĎunarodno registriranog žiga.

Članak 48. (Teritorijalno proširenje meĎunarodnog žiga)

(1) Nositelj meĎunarodno registriranog žiga može podnijeti zahtjev za teritorijalno proširenje meĎunarodnog žiga na BiH.

(2) Zahtjev iz stavka (1) ovoga članka može se odnositi na svu robu i usluge za koje je žig registriran ili na jedan njihov dio.

(3) Sadržaj zahtjeva iz stavka (1) ovoga člana ureĎuje se provedbenim propisom.

DIO PETI - SADRŽAJ, STJECANJE I OPSEG PRAVA

Članak 49. (Isključiva prava nositelja žiga)

(1) Nositelj žiga ima pravo zabraniti drugim osobama da neovlašteno koriste:

a) znak koji je istovjetan njegovu žigu u odnosu na robu ili usluge koje su istovjetne robi ili uslugama za koje je žig registriran,

b) znak koji je istovjetan ili sličan njegovu žigu u odnosu na robe ili usluge koje su istovjetne ili slične robi ili uslugama za koje je žig registriran ukoliko postoji vjerojatnoća da javnost može biti dovedena u zabludu, što uključuje vjerojatnoću dovoĎenja u vezu s tim znakom i žigom,

c) znak koji je istovjetan ili sličan njegovu žigu u odnosu na robe ili usluge koje nisu slične onima za koje je žig registriran kada taj žig ima ugled u BiH i kada u uporabi toga znaka bez opravdanog razloga nelojalno koristi razlikovni karakter ili ugled žiga, ili im nanosi štetu (čuveni žig).

(2) U smislu stavka (1) ovoga članka, nositelj žiga ima pravo zabraniti sljedeće:

a) stavljanje zaštićenog znaka na robu, njezino pakiranje ili sredstva za obilježavanje robe,

b) nuĎenje robe, njezino stavljanje u promet ili njezino skladištenje u te svrhe, ili pružanje usluga pod zaštićenim znakom,

c) uvoz, izvoz ili provoz robe pod zaštićenim znakom,

d) uporabu zaštićenog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami.

(3) Prava koja proizlaze iz ovoga članka imaju djelovanje prema trećim osobama od datuma upisa žiga u Registar žigova.

Članak 50. (Reprodukcija žiga u rječniku)

Ako reprodukcija žiga u rječniku, enciklopediji ili sličnim djelima, uključujući i ona u elektroničkom obliku, stvara dojam da je žig generički naziv za robu ili usluge za koje je registriran, na zahtjev nositelja žiga nakladnik djela mora osigurati, najkasnije u sljedećoj nakladi, da reprodukcija žiga bude praćena naznakom da je žig registriran (oznaka R).

Članak 51. (Iscrpljenje prava nositelja žiga)

(1) žig ne daje pravo njegovu nositelju da zabrani njegovu uporabu u vezi s robom koju je nositelj žiga ili osobe koje je on ovlastio označio žigom i stavio u promet bilo gdje u svijetu.

(2) Odredba stavka (1) ovoga članka neće se primijeniti u slučaju postojanja opravdanog razloga nositelja žiga da se suprotstavi daljnjem stavljanju u promet žigom označene robe, posebice ako je došlo do kvara ili druge bitne promjene stanja robe poslije njezina prvog stavljanja u promet.

Članak 52. (Ograničenje prava nositelja žiga)

(1) Nositelj žiga ne može zabraniti drugoj osobi da pod istim ili sličnim znakom stavlja u promet svoju robu ili usluge ako taj znak predstavlja poslovno ime ili naziv te osobe, a koji je na savjestan način stečen prije priznatog datuma prvenstva žiga.

(2) Nositelj žiga ne može zabraniti drugoj osobi da, sukladno dobrim poslovnim običajima, u gospodarskom prometu koristi:

a) svoje ime ili adresu,

b) naznaku o vrsti, kvaliteti, količini, namjeni, vrijednosti, zemljopisnom podrijetlu, vremenu proizvodnje ili drugom svojstvu robe ili usluga,

c) žigom zaštićeni znak kada je njegova uporaba potrebna u svrhu naznačavanja namjene robe ili usluge, osobito kada je riječ o rezernim dijelovima ili priboru.

(3) Ako je predmetom zaštite kolektivnog žiga ili jamstvenog žiga znak koji ukazuje na odreĎeno zemljopisno područje s kojega potječe roba ili usluga označena njime, korisnik kolektivnog žiga ili jamstvenog žiga ne može zabraniti drugome da taj znak koristi sukladno dobrim poslovnim običajima, niti može zabraniti njegovu uporabu ovlaštenom korisniku istovjetne ili slične registrirane oznake zemljopisnog podrijetla za istu ili sličnu vrstu robe ili usluga.

(4) Nositelj žiga ne može zabraniti drugoj osobi da istovjetan ili sličan znak koristi za obilježavanje robe ili usluga druge vrste, osim ako je u pitanju čuveni žig.

(5) Nositelj registriranog čuvenog žiga može zabraniti drugoj osobi da istovjetan ili sličan znak koristi za obilježavanje robe odnosno usluga koje nisu slične onima za koje je žig registriran, ako bi uporaba takvoga znaka upućivala na povezanost te robe odnosno usluga i nositelja zaštićenog čuvenog žiga i ako postoji vjerojatnoća da bi nositelj čuvenog žiga trpio štetu takvom uporabom.

Članak 53. (Stjecanje i važenje žiga)

(1) žig se stječe upisom u Registar žigova, a važi od datuma podnošenja prijave.

(2) žig traje 10 godina, računajući od datuma podnošenja prijave, s tim što se uz plaćanje pristojbe i troškova postupka njegovo važenje može produljavati neograničen broj puta.

(3) Sadržaj zahtjeva za produljenje važenja žiga ureĎuje se provedbenim propisom.

Članak 54. (Obveza uporabe žiga)

(1) Nositelj žiga dužan je koristiti žig.

(2) Ako se žig ne koristi bez opravdanog razloga, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, sukladno članku 71. ovoga Zakona, svaka zainteresirana osoba može pokrenuti postupak za prestanak toga žiga zbog nekorištenja.

Članak 55. (Razdvajanje žiga)

(1) žig koji je registriran za više vrsta robe odnosno usluga (u daljnjem tekstu: prvobitna registracija), na zahtjev nositelja žiga, u svako doba može se razdvojiti na dva ili više registriranih žigova, tako što će se razdvojiti popis robe ili usluga.

(2) Sadržaj zahtjeva za razdvajanje žiga ureĎuje se provedbenim propisom.

(3) Izdvojeni žig zadržava sva prava iz prvobitne registracije.

(4) Institut će donijeti posebno rješenje o razdvajanju žiga u kojem se naznačuju: broj prvobitne registracije, broj odnosno brojevi novih žigova, znak iz prvobitne registracije kao i roba odnosno usluge koje ostaju u prvobitnoj registraciji, te roba odnosno usluge koje su u izdvojenom ili izdvojenim žigovima.

(5) Izdvojeni žig odnosno izdvojeni žigovi upisuju se u Registar žigova i objavljuju u službenome glasilu.

(6) Institut će izdati ispravu o izdvojenom žigu odnosno izdvojenim žigovima zajedno s rješenjem o priznanju tih žigova.

(7) Na kolektivni žig odnosno jamstveni žig neće se primjenjivati odredbe st. (1) - (6) ovoga članka.

DIO ŠESTI - PROMJENE U PRIJAVI ILI REGISTRACIJI ŽIGA

Članak 56. (Promjena imena i adrese nositelja prava)

(1) Na zahtjev nositelja žiga odnosno podnositelja prijave, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će donijeti rješenje o upisu u odgovarajući registar promjene imena i adrese nositelja žiga odnosno podnositelja prijave.

(2) Jednim zahtjevom iz stavka (1) ovoga članka može se tražiti upis promjene imena i adrese nositelja prava koji se odnosi na više žigova odnosno više prijava, pod uvjetom da su registarski brojevi odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtjevu.

(3) Za upis promjena sukladno stavku (2) ovoga članka, za svaku se zahtijevanu promjenu posebno plaćaju pristojba i troškovi postupka.

(4) Svaku upisanu promjenu iz stavka (1) ovoga članka, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će objaviti u službenom glasilu.

(5) Sadržaj zahtjeva za upis promjene iz stavka (1) ovoga članka ureĎuje se provedbenim propisom.

Članak 57. (Ograničenje popisa robe i usluga)

(1) U registriranom žigu odnosno podnesenoj prijavi, na zahtjev nositelja žiga odnosno podnositelja prijave, može se ograničiti popis robe odnosno usluga.

(2) Sadržaj zahtjeva za upis promjene iz stavka (1) ovoga članka ureĎuje se provedbenim propisom.

(3) Za zahtjev podnesen sukladno stavku (1) ovoga članka plaćaju se pristojba i troškovi postupka.

(4) Institut će donijeti posebno rješenje o zahtjevu za ograničenje popisa robe odnosno usluga registriranog žiga odnosno prijave.

(5) Rješenje iz stavka (4) ovoga članka objavljuje se u službenome glasilu.

(6) Institut će izdati ispravu o žigu s ograničenim popisom robe odnosno usluga zajedno s rješenjem iz stavka (4) ovoga članka, kojim se ograničava popis robe odnosno usluga.

Članak 58. (Prijenos prava)

(1) Prijenos žiga odnosno prava iz prijave može se izvršiti na temelju ugovora o prijenosu prava, kao i na temelju statusne promjene nositelja žiga odnosno podnositelja prijave, sudske ili administrativne odluke.

(2) Prijenos prava iz stavka (1) ovoga članka upisuje se u odgovarajući registar Instituta na zahtjev nositelja žiga odnosno podnositelja prijave ili stjecatelja prava.

(3) Neće se odobriti upis prijenosa žiga odnosno prava iz prijave na temelju ugovora o prijenosu prava ako bi takav prijenos očito mogao stvoriti zabunu u prometu glede vrste, kvalitete ili zemljopisnog podrijetla robe odnosno usluga za koje je žig registriran, odnosno za koje je podnesena prijava za priznanje žiga, izuzev ako se stjecatelj prava odrekne zaštite za one vrste robe odnosno usluge u odnosu na koje postoji mogućnost zabune.

(4) Neće se odobriti upis prijenosa žiga odnosno prava iz prijave koji se odnosi samo za neku robu odnosno uslugu u slučaju kada su vrste robe odnosno usluge koji se prenose bitno slične robi odnosno uslugama obuhvaćenim žigom odnosno prijavom za priznanje žiga prenositelja.

(5) Upis prijenosa prava iz stavka (1) ovoga članka u odgovarajući registar proizvodi pravno djelovanje prema trećim osobama od datuma upisa.

(6) Institut će donijeti posebno rješenje o upisu prijenosa prava iz stavka (1) ovoga članka u odgovarajući registar.

(7) Kolektivni žig i jamstveni žig ne mogu biti predmetom prijenosa prava.

Članak 59. (Ugovor o prijenosu prava)

(1) Ugovorom o prijenosu prava iz članka 58. stavak (1) ovoga Zakona nositelj žiga odnosno podnositelj prijave može prenijeti žig odnosno pravo iz prijave, i to za sve ili samo za pojedine vrste robe odnosno usluge.

(2) Ugovor o prijenosu prava iz stavka (1) ovoga članka sastavlja se u pisanom obliku i mora sadržavati: naznaku o ugovornim strankama, broju žiga ili broju prijave i visini naknade, ako je ugovorena, i o robi i uslugama koje se prenose.

Članak 60. (Licencija i franšiza)

(1) Nositelj žiga odnosno podnositelj prijave može ugovorom o licenciji ustupiti pravo uporabe žiga odnosno prava iz prijave, i to za sve ili samo za pojedine vrste robe ili usluge.

(2) Ugovor o licenciji iz stavka (1) ovoga članka sastavlja se u pisanom obliku i mora sadržavati: naznaku o ugovornim strankama, broju žiga ili broju prijave, vremenu trajanja licencije, robi odnosno uslugama za koje se licencija daje i opsegu licencije.

(3) Ugovor o licenciji iz stavka (1) ovoga članka upisuje se u odgovarajući registar na zahtjev nositelja žiga odnosno podnositelja prijave ili stjecatelja prava.

(4) Upis ugovora o licenciji iz stavka (1) ovoga članka u odgovarajući registar proizvodi pravno djelovanje prema trećim osobama od datuma upisa.

(5) Institut donosi rješenje o upisu ugovora o licenciji iz stavka (1) ovoga članka u odgovarajući registar.

(6) Kolektivni žig i jamstveni žig ne mogu biti predmetom ugovora o licenciji.

(7) Odredbe ovoga članka koje se odnose na ugovor o licenciji sukladno se primjenjuju i na ugovor o franšizi.

Članak 61. (Objava prijenosa prava, licencije ili franšize)

Institut će u službenom glasilu objaviti da je prijenos prava, licencija ili franšiza iz čl. 59. i 60. ovoga Zakona upisan u odgovarajući registar.

Članak 62. (Zalog)

(1) žig odnosno pravo iz prijave može biti predmetom ugovora o zalogu, i to za sve ili samo za pojedine vrste robe ili usluge.

(2) Ugovor o zalogu iz stavka (1) ovoga članka sastavlja se u pisanom obliku i mora sadržavati: dan zaključenja, ime i prezime ili poslovno ime, prebivalište ili boravište, odnosno sjedište ugovornih stranaka, kao i dužnika ako su to različite osobe, registarski broj žiga, odnosno broj prijave za priznanje žiga, i podatke o tražbini koja se osigurava založnim pravom.

(3) Vjerovnik stječe založno pravo upisom u odgovarajući registar Instituta.

(4) Ugovor o zalogu iz stavka (1) ovoga članka upisuje se u odgovarajući registar, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, na zahtjev nositelja žiga odnosno podnositelja prijave ili založnoga povjeritelja.

(5) Institut donosi rješenje o upisu ugovora o zalogu iz stavka (1) ovoga članka u odgovarajući registar.

(6) Kolektivni žig i jamstveni žig ne mogu biti predmetom ugovora o zalogu.

Članak 63. (Postupak za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga)

(1) Postupak za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga u odgovarajući registar Instituta pokreće se pisanim zahtjevom.

(2) Uz zahtjev iz stavka (1) ovoga članka podnosi se:

a) dokaz o pravnom temelju prijenosa čiji se upis traži,

b) ovlast, ako se postupak za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga pokreće posredstvom punomoćnika,

c) dokaz o uplati pristojbe i troškova postupka za rješenje povodom zahtjeva za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga.

(3) Jednim zahtjevom iz stavka (1) ovoga članka može se tražiti upis prijenosa prava koji se odnosi na više žigova odnosno više prijava, pod uvjetom da su raniji nositelj prava i novi nositelj prava isti u svakome žigu odnosno prijavi i da su registarski brojevi žigova odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtjevu.

(4) Jednim zahtjevom iz stavka (1) ovoga članka može se tražiti upis licencije, franšize ili zaloga koji se odnose na više žigova odnosno više prijava, pod uvjetom da su nositelj prava i stjecatelj licencije, franšize odnosno zaloga isti u svakom žigu odnosno prijavi i da su registarski brojevi žigova odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtjevu.

(5) Za zahtjeve iz st. (3) i (4) ovoga članka plaćaju se pristojbe i troškovi postupka za svaki žig ili prijavu naznačene u zahtjevu.

(6) Sadržaj zahtjeva iz stavka (1) ovoga članka kao i sadržaj priloga koji se podnose uz zahtjev ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 64. (Urednost zahtjeva za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga)

(1) Zahtjev za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga je uredan ako sadrži podatke iz članka 63. stavak (2) ovoga Zakona i druge propisane podatke.

(2) Ako zahtjev za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga nije uredan, Institut će pozvati podnositelja zahtjeva da ga uredi u roku od 30 dana od dana primitka poziva.

(3) Uz obrazloženje podnositelja zahtjeva i plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (2) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(4) Ako podnositelj zahtjeva u roku iz stavka (2) ovoga članka ne postupi po pozivu, Institut će zaključkom odbaciti zahtjev.

Članak 65. (Ispitivanje pravnog temelja zahtjeva za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga)

(1) Ako je zahtjev za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga uredan u smislu članka 64. stavak (1) ovoga Zakona, Institut će ispitati ispunjava li pravni temelj na kojem se taj zahtjev zasniva zakonom propisane uvjete za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga.

(2) Ako pravni temelj na kojem se zasniva zahtjev za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga ne ispunjava uvjete propisane ovim Zakonom, Institut će pozvati podnositelja zahtjeva da se u roku od 30 dana od dana primitka poziva očituje o razlozima zbog kojih se ne može izvršiti upis.

(3) Uz obrazloženje podnositelja zahtjeva i plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (2) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(4) Institut će rješenjem odbiti zahtjev za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga ako se podnositelj zahtjeva u roku iz stavka (2) ovoga članka ne očituje o razlozima zbog kojih se ne može odobriti upis ili ako se očituje, a Institut i dalje smatra da se upis ne može odobriti.

DIO SEDMI - PRESTANAK PRAVA

Članak 66. (Prestanak žiga)

(1) žig prestaje istekom roka od 10 godina za koji su plaćeni pristojba i troškovi postupka ako se ne produlji njegovo važenje.

(2) žig prestaje i prije isteka roka iz stavka (1) ovoga članka:

a) ako se nositelj žiga odrekne svoga prava - idućega dana od dana predaje Institutu izjave o odricanju,

b) na temelju sudske odluke, odnosno odluke Instituta, u slučajevima predviĎenim ovim Zakonom - danom odreĎenim tom odlukom,

c) ako je prestala pravna osoba, odnosno ako je umrla fizička osoba koja je nositelj žiga - danom prestanka, odnosno smrti, osim ako je žig prešao na pravne sljednike te osobe.

(3) Kolektivni žig i jamstveni žig prestaju važiti i ako Institut tijekom ispitivanja izmjena općeg akta o kolektivnom žigu odnosno o jamstvenom žigu utvrdi da nisu ispunjeni uvjeti predviĎeni člankom 30. stavak (1) ovoga Zakona.

(4) U slučajevima iz st. (2) toč. a) i c) i st. (3) ovoga članka Institut će donijeti posebno rješenje.

Članak 67. (Pravo treće osobe)

(1) Ako je u Registru žigova upisano odreĎeno pravo u korist treće osobe, nositelj žiga ne može se odreći žiga bez pismene suglasnosti osobe na čije ime je upisano to pravo.

(2) Ako nositelj žiga ne plati propisanu pristojbu i troškove postupka u odreĎenom roku, a u Registru je žigova upisano pravo u korist treće osobe, Institut će tu osobu obavijestiti da nisu plaćeni pristojba i troškovi postupka i da ih može platiti u roku od šest mjeseci od dana primitka obavijesti i time održati važenje žiga.

DIO OSMI - PROGLAŠENJE RJEŠENJA O PRIZNANJU ŽIGA NIŠTAVIM

Članak 68. (Uvjeti za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim)

(1) Rješenje o priznanju žiga može se proglasiti ništavim u cijelosti ili samo za pojedinu vrstu robe ili uslugu ako se utvrdi da u vrijeme registracije žiga nisu bili ispunjeni uvjeti za priznanje žiga predviĎeni ovim Zakonom.

(2) Rješenje o priznanju kolektivnog žiga ili jamstvenog žiga može se proglasiti ništavim i ako se utvrdi da opći akt o kolektivnom žigu ili opći akt o jamstvenom žigu, odnosno njihove izmjene, nisu ispunjavali odnosno ne ispunjavaju uvjete iz članka 30. stavak (1) ovoga Zakona.

Članak 69. (Prijedlog za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim)

(1) Rješenje o priznanju žiga se može proglasiti ništavim po službenoj dužnosti ili po prijedlogu zainteresirane osobe ili pravobranitelja BiH ili ombudsmana BiH za sve vrijeme trajanja žiga.

(2) Iznimno od odredbe stavka (1) ovoga članka, prijedlog za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim na temelju članka 7. stavak (1) ovoga Zakona može podnijeti samo nositelj starijega prava ili osoba koju on ovlasti, osim ako je tijekom pet uzastopnih godina prije podnošenja prijedloga znao za uporabu kasnijega žiga, čiji je nositelj bio savjestan i nije se protivio uporabi kasnijega žiga.

(3) Ako je uložen prigovor na podnesenu prijavu žiga iz razloga propisanih u članku 7. stavak (1) ovoga Zakona pa je rješenje o odbijanju prigovora konačno, prijedlog za proglašenje ništavim rješenja o priznanju žiga ne može podnijeti ista osoba iz istih razloga navedenih u odbijenom prigovoru, osim ako podnositelj prijedloga ne dostavi nove dokaze koji bi sami ili u vezi s već uporabljenim dokazima mogli dovesti do drukčijeg rješenja u postupku povodom prigovora.

(4) Rješenje o priznanju žiga ne može se proglasiti ništavim na temelju članka 7. stavak (1) toč. a), b) i c) ovoga Zakona ako raniji žig bez opravdanoga razloga nije korišten u BiH za obilježavanje robe ili usluga na koje se odnosi u razdoblju od pet godina prije podnošenja prijedloga za proglašenje ništavim, izuzev ako je podnositelj prijave kasnijega žiga bio nesavjestan.

(5) Uz prijedlog za proglašenje ništavim rješenja o priznanju žiga podnose se odgovarajući dokazi.

Članak 70. (Postupak za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim)

(1) Postupak za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim pokreće se pisanim prijedlogom za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim.

(2) Sadržaj prijedloga iz stavka (1) ovoga članka kao i prilozi uz prijedlog ureĎuju se provedbenim propisom.

(3) Prijedlog za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim uredan je ako sadrži propisane podatke.

(4) Ako prijedlog za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim nije uredan, Institut će pozvati podnositelja prijedloga da ga uredi u roku od 30 dana od dana primitka poziva.

(5) Na obrazloženi zahtjev podnositelja prijedloga, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (4) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(6) Ako podnositelj prijedloga u roku iz stavka (4) ovoga članka ne postupi po pozivu, Institut će zaključkom odbaciti prijedlog.

(7) Institut će dostaviti uredan prijedlog nositelju žiga i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana primitka poziva dostavi svoj odgovor.

(8) Na obrazloženi zahtjev nositelja žiga, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (7) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(9) Ako nositelj žiga u ostavljenom roku ne odgovori na prijedlog za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim, Institut će proglasiti žig ništavim za onu vrstu robe ili usluge za koje je to u prijedlogu zahtijevano.

(10) Ako to ocijeni nužnim, Institut može odrediti usmenu raspravu povodom podnesenog prijedloga za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim.

(11) Nakon provedbe postupka povodom prijedloga za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim na temelju prijedloga iz članka 69. stavak (1) ovoga Zakona, Institut može u svako doba donijeti rješenje o proglašenju rješenja o priznanju žiga ništavim u cijelosti ili samo za pojedinu vrstu robe ili uslugu, ili rješenje o odbijanju prijedloga.

(12) Rješenje o proglašenju rješenja o priznanju žiga ništavim, koje je konačno u upravnom postupku, Institut će objaviti u službenome glasilu.

DIO DEVETI - POSEBNI SLUĈAJEVI PRESTANKA žIGA

Članak 71. (Prestanak žiga zbog nekorištenja)

(1) Na zahtjev zainteresirane osobe, Institut će donijeti rješenje o prestanku žiga u cijelosti ili samo za pojedine vrste robe ili uslugu ako nositelj žiga ili osoba koju je on ovlastio bez opravdanog razloga na tržištu BiH nije ozbiljno koristila žig za obilježavanje robe odnosno usluga na koje se taj žig odnosi, u neprekidnom razdoblju od pet godina, računajući od dana upisa žiga u Registar žigova, odnosno od dana kada je žig posljednji puta korišten.

(2) U postupku povodom zahtjeva za prestanak žiga zbog nekorištenja žiga nositelj žiga ili osoba koju je on ovlastio dužni su dokazati da su koristili žig.

(3) Uporabom žiga, u smislu stavka (1) ovoga članka, smatra se i uporaba znaka zaštićenog žigom u obliku koji se razlikuje u elementima koji ne mijenjaju razlikovni karakter znaka, kao i uporaba zaštićenog znaka na robi ili pakiranju robe isključivo namijenjene za izvoz.

(4) Opravdanim razlogom za nekorištenje žiga iz stavka (1) ovoga članka smatrat će se okolnost koja je nastala neovisno o volji nositelja žiga, a koja predstavlja smetnju za uporabu žiga, kao što su odluka državnog tijela, zabrana uvoza ili izvoza ili druga zabrana koja se odnosi na robu ili usluge za koje je priznata zaštita žigom.

(5) Uporabom žiga ne smatra se reklamiranje zaštićenog znaka bez mogućnosti nabave robe, odnosno uporabe usluge za koju je znak zaštićen.

(6) Institut neće donijeti rješenje o prestanku žiga zbog nekorištenja ako je uporaba žiga započela ili je nastavljena nakon isteka neprekidnog vremenskoga razdoblja od pet godina u kojem žig nije korišten, a prije podnošenja zahtjeva za prestanak žiga zbog nekorištenja, osim ako je do početka ili nastavka uporabe žiga došlo nakon što je nositelj prava saznao da će biti podnesen zahtjev za prestanak njegova žiga i ako je uporaba započela ili nastavljena u razdoblju od tri mjeseca prije podnošenja zahtjeva za prestanak žiga.

Članak 72. (OdreĎivanje datuma prestanka žiga zbog nekorištenja)

U slučaju iz članka 71. ovoga Zakona žig prestaje važiti istekom razdoblja od pet godina od dana kada je žig posljednji puta korišten, odnosno istekom razdoblja od pet godina od dana registriranja žiga, ako žig nije korišten.

Članak 73. (Prestanak žiga u drugim slučajevima)

(1) Institut će, na zahtjev zainteresirane osobe, donijeti rješenje o prestanku žiga u cijelosti ili samo za pojedinu vrstu robe ili uslugu i u sljedećim slučajevima:

a) ako je znak zaštićen žigom, a zbog činidbe ili nečinidbe nositelja žiga ili njegova pravnog sljednika je postao generički naziv robe odnosno usluge za koju je registriran,

b) ako znak zaštićen žigom, a zbog načina na koji ga nositelj žiga ili njegov pravni sljednik koristi može u prometu izazvati zabunu o zemljopisnom podrijetlu, vrsti, kvaliteti ili drugim svojstvima robe odnosno usluge,

c) ako je znak zaštićen žigom postao oprečan moralu ili javnom poretku.

(2) Pravo na uporabu kolektivnog žiga i jamstvenog žiga može prestati i ako se kolektivni žig i jamstveni žig uporabljavaju oprečno općem aktu o kolektivnome žigu odnosno o jamstvenom žigu.

(3) U slučaju iz st. (1) i (2) ovoga članka žig prestaje važiti idućega dana od dana pravomoćnosti rješenja o prestanku žiga.

Članak 74. (Postupak povodom zahtjeva za prestanak žiga)

(1) Postupak za prestanak žiga iz razloga predviĎenih u čl. 71. i 73. ovoga Zakona pokreće se pisanim zahtjevom.

(2) Sadržaj zahtjeva iz stavka (1) ovoga članka kao i prilozi uz zahtjev ureĎuju se provedbenim propisom.

(3) Zahtjev za prestanak žiga je uredan ako sadrži propisane podatke.

(4) Ako zahtjev za prestanak žiga nije uredan, Institut će pozvati podnositelja zahtjeva da ga uredi u roku od 30 dana od dana primitka poziva.

(5) Na obrazloženi zahtjev podnositelja zahtjeva za prestanak žiga, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (4) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(6) Ako podnositelj zahtjeva za prestanak žiga u roku iz stavka (4) ovoga članka ne postupi po pozivu, Institut će zaključkom odbaciti zahtjev.

(7) Institut će uredan zahtjev dostaviti nositelju žiga i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana primitka poziva dostavi svoj odgovor.

(8) Na obrazloženi zahtjev nositelja žiga, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (7) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(9) Ako nositelj žiga u ostavljenom roku ne odgovori na zahtjev za prestanak žiga, Institut će donijeti rješenje o prestanku žiga za onu vrstu robe ili usluge za koju je to u podnesenom zahtjevu traženo.

(10) Ako to ocijeni nužnim, Institut može odrediti usmenu raspravu povodom podnesenog zahtjeva za prestanak žiga.

(11) Nakon provedbe postupka povodom zahtjeva za prestanak žiga, Institut će donijeti rješenje o prestanku žiga u cijelosti ili samo za pojedinu vrstu robe ili uslugu, ili rješenje o odbijanju zahtjeva.

(12) Rješenje o prestanku žiga koje je konačno u upravnom postupku Institut će objaviti u službenome glasilu.

Članak 75. (Djelovanje na pravomoćnu sudsku odluku)

Proglašenje ništavim žiga i prestanak žiga nemaju djelovanje na sudske odluke u vezi s utvrĎivanjem povrede prava koje su u trenutku donošenja toga rješenja bile pravomoćne, kao i na zaključene ugovore o prijenosu prava, odnosno ustupanju licencije ako su i u mjeri u kojoj su ti ugovori provedeni, pod uvjetom da je tužitelj odnosno nositelj žiga bio savjestan.

DIO DESETI - ŽALBENI POSTUPAK

Članak 76. (Pravo na žalbu)

(1) Protiv odluka Instituta donesenih u prvom stupnju stranka čijem zahtjevu nije udovoljeno u cjelini ili u dijelu ima pravo na žalbu u roku od 15 dana od dana dostave odluke.

(2) Druge stranke u postupku koji je okončan odlukom protiv koje se podnosi žalba smatraju se strankama u žalbnom postupku.

Članak 77. (Sadržaj žalbe)

Uz podatke koje mora sadržavati svaki podnesak, žalba mora sadržavati i:

a) oznaku upravnog akta protiv kojeg se podnosi,

b) izjavu o tomu da se upravni akt pobija u cjelini ili u odreĎenom dijelu,

c) razloge zbog kojih se žalba podnosi,

d) obrazloženje žalbe sa svim dokazima kojima podnositelj žalbe potvrĎuje svoje navode iz žalbe,

e) potpis podnositelja žalbe,

f) ovlast, ako se žalba podnosi posredstvom punomoćnika.

Članak 78. (Povjerenstvo za žalbe)

(1) Povjerenstvo za žalbe utemeljuje se kao neovisno tijelo za odlučivanje o žalbama sukladno odredbama ovoga Zakona.

(2) Povjerenstvo za žalbe ima tri člana, od kojih je jedan predsjednik Povjerenstva za žalbe, i tri zamjenika člana, od kojih je jedan zamjenik predsjednika.

(3) članove Povjerenstva za žalbe imenuje Vijeće ministara Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vijeće ministara BiH) izmeĎu neovisnih stručnjaka u području prava industrijskog vlasništva i državnih službenika iz Instituta, na način ureĎen odlukom Vijeća ministara BiH.

(4) Sjedište Povjerenstva za žalbe je pri Institutu.

(5) Institut osigurava Povjerenstvu za žalbe radni prostor i potrebnu opremu za rad, kao i obavljanje uredskih i administrativnih poslova.

(6) Povjerenstvo za žalbe ima poseban pečat.

(7) Predsjednik Povjerenstva za žalbe upravlja njegovim radom.

(8) U slučaju odsutnosti predsjednika Povjerenstva za žalbe, mijenja ga zamjenik predsjednika, a člana zamjenik člana Povjerenstva za žalbe.

(9) Predsjednik i članovi Povjerenstva za žalbe neovisni su u svome radu, nisu obvezani nikakvim uputama ravnatelja Instituta i svoje zadaće obavljaju nepristrano, sukladno zakonu i pravilima struke.

(10) Predsjednik i članovi Povjerenstva za žalbe imaju položaj neovisnih stručnjaka, a naknadu za svoj rad primaju sukladno provedbenom propisu o naknadama za rad u Povjerenstvu za žalbe.

(11) članovi Povjerenstva za žalbe i zamjenici članova koji su sudjelovali u donošenju odluke u prvostupanjskom postupku, ili ako postoje neki drugi razlozi za njihovo izuzeće, ne mogu sudjelovati u postupku povodom žalbe u konkretnom predmetu.

(12) Povjerenstvo za žalbe donosi poslovnik kojim se ureĎuju pojedinosti o radu.

Članak 79. (Odlučivanje o žalbi)

(1) Povjerenstvo za žalbe odlučuje o uloženoj žalbi na sjednici, većinom glasova.

(2) Povjerenstvo za žalbe odlučuje na temelju podnesaka stranaka, a kada to smatra nužnim, može odrediti održavanje usmene rasprave.

(3) U postupku odlučivanja o žalbi na odgovarajući se način primjenjuju odredbe čl. 26., 37. i 70. ovoga Zakona.

DIO JEDANAESTI - GRAĐANSKOPRAVNA ZAŠTITA

Članak 80. (Tužbeni zahtjevi)

(1) U slučaju povrede žiga ili prava iz prijave žiga, ako žig bude priznat, tužitelj može tužbom zahtijevati:

a) utvrĎivanje povrede prava,

b) zabranu daljnjeg vršenja počinjene povrede i budućih sličnih povreda prestankom ili suzdržavanjem od radnji koje to pravo povreĎuju,

c) uklanjanje stanja nastalog povredom prava,

d) povlačenje predmeta povrede iz gospodarskih tokova uz uvažavanje interesa trećih savjesnih osoba,

e) potpuno uklanjanje predmeta povrede iz gospodarskih tokova,

f) uništenje predmeta kojima je počinjena povreda prava,

g) uništenje sredstava koja su isključivo ili u pretežitoj mjeri namijenjena ili se uporabljavaju za činidbu povreda i koja su vlasništvo povreditelja,

h) prepuštanje predmeta povrede nositelju prava uz naknadu troškova proizvodnje,

i) naknadu imovinske štete i opravdanih troškova postupka,

j) objavu presude o trošku tuženoga.

(2) Pri odlučivanju o zahtjevima iz stavka (1) toč. c), d), e), f), g) i h) ovoga članka sud je dužan uzeti u obzir sve okolnosti slučaja, osobito razmjer izmeĎu težine počinjene povrede i zahtjeva, kao i interes ovlaštene osobe za osiguravanje efektivne zaštite prava.

(3) U postupku protiv osoba čije su usluge bile uporabljene za povredu prava, a postojanje te povrede već je pravomoćno ustanovljeno u postupku prema trećoj osobi, pretpostavlja se da povreda prava postoji.

(4) Postupak po tužbi iz stavka (1) ovoga članka je žuran.

Članak 81. (Povreda žiga)

(1) Povredom žiga ili prava iz prijave, ako žig bude naknadno priznat, smatra se svaka neovlaštena uporaba zaštićenog znaka u smislu članka 49. ovoga Zakona.

(2) Povredom iz stavka (1) ovoga članka smatra se i podražavanje, transkripcija i transliteracija zaštićenog znaka.

(3) Povredom iz stavka (1) ovoga članka smatra se i dodavanje znaku riječi "tip", "način", "po postupku" i sl.

Članak 82. (Naknada štete)

(1) Za sve povrede prava iz ovoga Zakona vrijede opća pravila o naknadi štete i odgovornosti za štetu, osim ako ovim Zakonom nije drukčije odreĎeno.

(2) Osoba koja povrijedi žig dužna je platiti nositelju prava odštetu u opsegu koji se odreĎuje prema općim pravilima o naknadi štete ili u opsegu koji odgovara ugovorenoj ili uobičajenoj naknadi za zakonitu uporabu žiga.

Članak 83. (Penal)

(1) Ako je povreda žiga učinjena namjerno ili krajnjom nepažnjom, nositelj žiga može od osobe koja je povrijedila žig tražiti naknadu do trostrukog iznosa ugovorene, a ako nije ugovorena, odgovarajuće uobičajene licencne naknade koju bi primio za uporabu žiga.

(2) Pri odlučivanju o zahtjevu za plaćanje penala sud će uzimati u obzir sve okolnosti slučaja, a osobito opseg nastale štete, stupanj krivnje povreditelja, iznos ugovorene ili uobičajene licencne naknade i preventivni cilj penala.

(3) Ako je nastala šteta veća od penala iz stavka (1) ovoga članka, nositelj prava ovlašten je tražiti razliku do iznosa naknade potpune štete.

Članak 84. (Aktivna legitimacija za tužbu)

(1) Tužbu zbog povrede žiga, odnosno prava iz prijave, može podnijeti nositelj žiga, podnositelj prijave, stjecatelj isključive licencije, korisnik kolektivnog žiga uz suglasnost nositelja kolektivnog žiga i korisnik jamstvenog žiga uz suglasnost nositelja jamstvenoga žiga.

(2) Postupak povodom tužbe zbog povrede prava iz prijave sud će prekinuti do konačne odluke Instituta o podnesenoj prijavi.

(3) Ako je pred Institutom odnosno sudom pokrenut postupak iz čl. 69. ili 73. ovoga Zakona, sud koji postupa po tužbi iz članka 79. ovoga Zakona dužan je prekinuti postupak do konačne odluke Instituta ili suda.

Članak 85. (Rok za podnošenje tužbe)

Tužba zbog povrede žiga, odnosno povrede prava iz prijave, može se podnijeti u roku od tri godine od dana kada je tužitelj saznao za povredu i počinitelja, a najkasnije u roku od pet godina od dana kad je povreda prvi put počinjena.

Članak 86. (Privremene mjere)

(1) Sud će odrediti privremenu mjeru u svrhu osiguranja zahtjeva prema odredbama ovoga Zakona, ako predlagatelj učini vjerojatnim:

a) da je nositelj prava iz ovoga Zakona i

b) da je njegovo pravo povrijeĎeno ili da prijeti stvarna opasnost od povrede.

(2) Nositelj prava mora učiniti vjerojatnim i jednu od sljedećih pretpostavki:

a) opasnost da će ostvarivanje zahtjeva biti onemogućeno ili znatno otežano,

b) da je privremena mjera potrebna u svrhu sprečavanja nastanka štete koju će biti kasnije teško popraviti, ili

c) da pretpostavljeni povreditelj, donošenjem privremene mjere koja bi se kasnije u postupku pokazala neopravdanom, ne bi pretrpio veće negativne posljedice od onih koje bi bez donošenja takve privremene mjere pretrpio nositelj prava.

(3) Nositelj prava koji predlaže donošenje privremene mjera bez prethodnog obavještavanja i saslušanja protivne strane dužan je, osim uvjeta iz st. (1) i (2) ovoga članka, učiniti vjerojatnim da bi bilo kakvo odgaĎanje donošenja privremene mjere prouzročilo nositelju prava nastanak štete koju bi bilo teško popraviti.

(4) U slučaju donošenja privremene mjere prema odredbama stavka (3) ovoga članka, sud će rješenje o privremenoj mjeri dostaviti protivnoj strani odmah nakon njezine provedbe.

(5) Nositelj prava ne mora dokazivati opasnost da će ostvarivanje zahtjeva biti onemogućeno ili znatno otežano ako učini vjerojatnim da će predložena privremena mjera prouzročiti pretpostavljenom povreditelju samo neznatnu štetu.

(6) Smatra se da opasnost postoji ako bi trebalo ostvarivati zahtjeve u inozemstvu.

(7) Sud može odrediti za osiguranje zahtjeva, prema stavku (1) ovoga članka, bilo koju privremenu mjeru kojom se može postići cilj osiguranja, a osobito:

a) pretpostavljenom povreditelju zabraniti radnje kojima se povreĎuje pravo iz ovoga Zakona,

b) oduzimanje, uklanjanje iz prometa i pohranu predmeta povrede i sredstva povrede koji su isključivo ili u pretežitoj mjeri namijenjeni odnosno uporabljavaju se za činidbu povreda.

(8) Ako je mjera odreĎena prije podnošenja tužbe, sud će u rješenju odrediti i rok u kojem predlagatelj mora podnijeti tužbu u svrhu opravdanja te mjere.

(9) Rok iz stavka (8) ovoga članka ne može biti dulji od 20 radnih dana, odnosno 31 kalendarskoga dana od dana dostave rješenja predlagatelju, ovisno o tomu koji rok kasnije ističe.

(10) Sud mora odlučiti o prigovoru protiv rješenja o privremenoj mjeri u roku od 30 dana od dana podnošenja odgovora na prigovor, odnosno od isteka roka za podnošenje toga odgovora.

(11) Postupak u vezi s donošenjem privremene mjere je žuran.

Članak 87. (Osiguranje dokaza)

(1) Sud će donijeti rješenje o osiguranju dokaza ako predlagatelj pruži sudu razumne dokaze o tomu da:

a) je nositelj prava iz ovoga Zakona,

b) je njegovo pravo povrijeĎeno ili da prijeti stvarna opasnost od povrede,

c) će dokazi o toj povredi biti uništeni ili kasnije neće moći biti izvedeni.

(2) Nositelj prava koji traži donošenje rješenja o osiguranju dokaza bez prethodnog obavještavanja i saslušanja protivne strane dužan je, osim uvjeta iz stavka (1) ovoga članka, učiniti vjerojatnim i postojanje opasnosti da će dokazi o povredi, zbog radnji protivnika, biti uništeni ili kasnije neće moći biti izvedeni.

(3) U slučaju donošenja odluke o osiguranju dokaza prema odredbama stavka (2) ovoga članka, sud će rješenje o osiguranju dostaviti protivnoj strani odmah nakon iznošenja dokaza.

(4) Sud može rješenjem iz stavka (1) ovoga članka odrediti iznošenje bilo kojeg dokaz, a osobito:

a) očevid prostorija, poslovne dokumentacije, inventara, baza podataka, računalnih memorijskih jedinica ili drugih stvari,

b) oduzimanje uzoraka predmeta povrede,

c) pregled i predaju dokumenata,

d) odreĎivanje i saslušanje vještaka,

e) saslušanje svjedoka.

(5) Osiguranje dokaza može se tražiti i nakon pravomoćno okončanog postupka, ako je to potrebno u svrhu pokretanja postupka prema izvanrednim pravnim lijekovima, ili za vrijeme takvoga postupka.

(6) U postupku osiguranja dokaza, prema odredbama ovoga članka, primjenjuju se odgovarajuće odredbe zakona o parničnom postupku, a koje se odnose na privremene mjere, osim ako je ovim Zakonom drukčije odreĎeno.

(7) Postupak osiguranja dokaza je žuran.

(8) Ako se kasnije pokaže da je prijedlog za osiguranje dokaza neopravdan ili ako nositelj prava taj prijedlog ne opravda, protivna strana ima pravo tražiti:

a) vraćanje oduzetih predmeta,

b) zabranu uporabe pribavljenih informacija,

c) naknadu štete.

(9) Sud u postupku osiguranja dokaza, prema odredbama ovoga članka, mora osigurati zaštitu povjerljivih podataka stranaka i voditi brigu o tomu da se sudski postupak ne zlorabi isključivo s namjerom pribavljanja povjerljivih podataka protivne strane.

Članak 88. (Dužnost obavještavanja)

(1) Sud može tijekom parnice, zbog povrede prava iz ovoga Zakona, na temelju opravdanog zahtjeva jedne od stranaka naložiti povreditelju prava da dostavi podatke o izvoru i distributivnim kanalima robe ili usluga kojima se povreĎuje pravo iz ovoga Zakona.

(2) Sud može naložiti da podatke iz stavka (1) ovoga članka dostave sudu i osobe koje u opsegu komercijalne djelatnosti:

a) posjeduju robu za koju se sumnja da se njome povreĎuje pravo iz ovoga Zakona, ili

b) koriste usluge za koje se sumnja da se njima povreĎuje pravo iz ovoga Zakona, ili

c) pružaju usluge za koje se sumnja da se njima povreĎuje pravo iz ovoga Zakona.

(3) Smatra se da je neka radnja poduzeta u opsegu komercijalne djelatnosti ako je poduzeta za pribavljanje neizravne ili izravne ekonomske koristi.

(4) Pojam komercijalne djelatnosti ne obuhvaća radnje savjesnih krajnjih potrošača.

(5) Sud može naložiti da podatke iz stavka (1) ovoga članka dostavi sudu i osoba koju je neka od osoba navedenih u stavku (2) ovoga članka označila kao umiješanu u proizvodnju, izradbu i distribuciju robe ili pružanje usluga za koje se sumnja da se njima povreĎuje pravo iz ovoga Zakona.

(6) Podaci traženi na temelju stavka (1) ovoga članka mogu naročito obuhvaćati:

a) ime, adresu, odnosno tvrtku i sjedište proizvoĎača, izraĎivača, distributera, dobavljača i drugih prethodnih posjednika robe odnosno davatelja usluga, kao i namjeravanih prodavača na veliko i malo,

b) podatke o količinama proizvedene, izraĎene, isporučene, primljene ili naručene robe ili usluga, kao i o cijenama ostvarenim za dotičnu robu i usluge.

Članak 89. (IzvoĎenje dokaza)

(1) Ako sud odluči da će izvesti predloženi dokaz koji se nalazi kod protivne strane, ta je strana dužna na zahtjev suda predati dokazna sredstva kojima raspolaže.

(2) Stavak (1) ovoga članka odnosi se i na bankarsku, financijsku i poslovnu dokumentaciju koja je pod nadzorom protivne strane, ako se radi o povredi koja dostiže opseg komercijalne djelatnosti.

(3) U postupku izvoĎenja dokaza primjenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojima se ureĎuje parnični postupak, osim ako je ovim Zakonom drukčije odreĎeno.

(4) Sud mora nakon izvoĎenja dokaza, sukladno stavku (1) ovoga članka, osigurati zaštitu povjerljivih podataka stranaka i voditi brigu o tomu da se sudski postupak ne zlorabi isključivo s namjerom pribavljanja povjerljivih podataka suprotstavljene stranke.

Članak 90. (Sredstvo osiguranja za suprotstavljenu stranku)

Na zahtjev osobe protiv koje je pokrenut postupak za odreĎivanje privremene mjere ili osiguranja dokaza, sud može odrediti odgovarajući novčani iznos kao sredstvo osiguranja u slučaju neosnovanosti zahtjeva, na teret podnositelja zahtjeva.

Članak 91. (Pobijanje žiga)

(1) Ako je prijava podnesena protivno načelu savjesnosti i poštenja ili je znak registriran na temelju takve prijave, odnosno na temelju prijave kojom je povrijeĎena zakonska ili ugovorna obveza, osoba čiji je pravni interes time povrijeĎen može tražiti da je sud proglasi podnositeljem prijave ili nositeljem prava.

(2) Ako se sudskom odlukom usvoji tužbeni zahtjev iz stavka (1) ovoga članka, Institut će nakon primitka presude, ili na zahtjev tužitelja, upisati tužitelja u odgovarajući registar Instituta kao podnositelja prijave ili nositelja žiga, te podatke o tomu objaviti u službenom glasilu.

Članak 92. (Pobijanje nedvojbeno poznatog žiga iz članka 6.bis Pariške konvencije)

(1) Fizička ili pravna osoba koja u prometu koristi znak za obilježavanje robe odnosno usluga, a za koji je druga osoba podnijela prijavu ili ga je registrirala na svoje ime za obilježavanje iste ili slične robe odnosno usluga, može tražiti da je sud proglasi podnositeljem prijave, odnosno nositeljem prava, ako dokaže da je taj znak bio općepoznat u smislu članka 6.bis Pariške konvencije o zaštiti industrijskog vlasništva za obilježavanje njezine robe odnosno usluga, prije nego što je tuženik podnio prijavu.

(2) Ako tuženik dokaže da je istovjetan ili sličan znak koristio u prometu za obilježavanje iste ili slične robe odnosno usluga jednako koliko i tužitelj ili dulje od njega, sud će odbiti tužbeni zahtjev iz stavka (1) ovoga članka.

(3) Tužba iz stavka (1) ovoga članka ne može se podnijeti nakon isteka roka od pet godina od dana upisa žiga u Registar žigova.

(4) Ako se sudskom odlukom usvoji tužbeni zahtjev iz stavka (1) ovoga članka, Institut će, nakon primitka presude ili na zahtjev tužitelja, upisati tužitelja u odgovarajući registar kao podnositelja prijave ili kao nositelja žiga, te podatke o tomu objaviti u službenom glasilu.

Članak 93. (Pribavljeno pravo treće osobe na pobijanom žigu)

Pravo koje je treća osoba pribavila od ranijeg podnositelja prijave, odnosno nositelja žiga iz čl. 90. i 91. ovoga Zakona, prestaje danom upisa novog podnositelja prijave, odnosno nositelja žiga, u odgovarajući registar Instituta.

DIO DVANAESTI - CARINSKE MJERE

Članak 94. (Zahtjev nositelja prava)

(1) Nositelj isključivih prava prema ovome Zakonu koji opravdano sumnja da će doći do uvoza, provoza ili izvoza robe proizvedene protivno odredbama ovoga Zakona može kod nadležnoga carinskog tijela (u daljnjem tekstu: carinsko tijelo) podnijeti zahtjev za zaštitu svojih prava putem carinskih mjera privremenog zadržavanja robe od daljnjeg puštanja u promet.

(2) Zahtjev za zaštitu prava, prema stavku (1) ovoga članka, mora osobito sadržavati:

a) podatke o podnositelju zahtjeva i o nositelju isključivog prava iz ovoga Zakona, ako se ne radi o istoj osobi,

b) detaljan opis robe, koji omogućava njezinu identifikaciju,

c) dokaze o tomu da je podnositelj zahtjeva, odnosno osoba koju je on ovlastio, nositelj isključivog prava iz ovoga Zakona u vezi s tom robom,

d) dokaze o tomu da je isključivo pravo vjerojatno povrijeĎeno,

e) druge podatke važne za odlučivanje o zahtjevu kojima raspolaže podnositelj, kao što su podaci o lokaciji robe i njezinoj destinaciji, očekivani dan dolaska ili odlaska pošiljke, podaci o prijevoznom sredstvu, podaci o uvozniku, izvozniku, primatelju i sl.,

f) vremensko razdoblje u kojem će carinska tijela postupati prema zahtjevu i koje ne može biti dulje od dvije godine od dana podnošenja zahtjeva.

(3) Carinsko tijelo može, prije donošenja odluke kojom udovoljava zahtjevu iz stavka (1) ovoga članka, tražiti od nositelja prava da položi osiguranje za troškove pohrane i prijevoza robe, te za naknadu štete koji bi mogli nastati carinskom tijelu u vezi s robom, kao i strani protiv koje je prihvaćen zahtjev iz stavka (1) ovoga članka.

(4) Ako carinsko tijelo udovolji zahtjevu iz stavka (1) ovoga članka, ono o tomu obavještava sve carinske ispostave i nositelja prava.

Članak 95. (Postupak nakon privremenog zadržavanja robe)

(1) Ako carinska ispostava provodeći carinski postupak naĎe robu koja odgovara opisu robe iz odluke nadležnoga carinskog tijela, ona će tu robu privremeno zadržati od daljnjeg puštanja u promet.

(2) Odluka o privremenome zadržavanju robe uručuje se njezinom uvozniku.

(3) U odluci iz stavka (2) ovoga članka odreĎuje se da se vlasnik robe, odnosno osoba koja je ovlaštena raspolagati robom, u roku od 10 radnih dana od dana privremenog zadržavanja može očitovati o tomu radi li se o krivotvorenoj robi, odnosno drugoj povredi prava iz ovoga Zakona.

(4) Ako carinsko tijelo ne primi pisano očitovanje vlasnika ili osobe koja je ovlaštena raspolagati robom u roku iz stavka (3) ovoga članka, može oduzeti i uništiti privremeno zadržanu robu na zahtjev i o trošku nositelja prava.

(5) Ako vlasnik robe ili osoba koja je ovlaštena raspolagati robom u roku iz stavka (3) ovoga članka podnese izjavu da nije riječ o krivotvorenoj robi, odnosno drugoj povredi prava iz ovoga Zakona, nositelj prava u roku od deset radnih dana od primitka obavijesti o takvoj izjavi može podnijeti tužbu zbog povrede prava.

(6) Ako posebne okolnosti slučaja to opravdavaju, carinsko tijelo može, na zahtjev nositelja prava, odrediti dodatni rok za podnošenje tužbe iz stavka (5) ovoga članka, koji ne može biti dulji od deset radnih dana.

(7) Nositelj prava ili osoba koju on ovlasti može za vrijeme privremenog zadržavanja obaviti pregled i kontrolu robe i prateće dokumentacije u opsegu koji je potreban za utvrĎivanje njegovih zahtjeva i za ostvarivanje sudske zaštite njegovih prava uz osiguranje zaštite povjerljivih podataka.

(8) Pravo na pregled i kontrolu robe ima i njezin uvoznik.

(9) Ako nositelj prava ne podnese tužbu iz stavka (5) ovoga članka, privremeno zadržana roba pušta se u traženu carinski dopuštenu uporabu odnosno promet.

(10) Ako nositelj prava pokrene sudski postupak, carinsko tijelo donijet će odluku o zapljeni robe do donošenja pravomoćne sudske odluke.

Članak 96. (Postupak po službenoj dužnosti)

(1) Ako carinska ispostava provodeći carinski postupak u vezi s uvozom, provozom ili izvozom robe opravdano sumnja da su odreĎenom robom povrijeĎena prava prema ovome Zakonu, ona će privremeno zadržati puštanje te robe u promet i o tomu obavijestiti carinsko tijelo.

(2) Carinsko tijelo pismeno obavještava nositelja prava o zadržavanju robe, o sumnji da se radi o povredi njegovih prava i o mogućnosti podnošenja zahtjeva prema članku 94. ovoga Zakona u roku od pet radnih dana od dana zadržavanja robe.

(3) Ako nositelj prava podnese zahtjev sukladno stavku (2) ovoga članka, roba se zadržava do donošenja odluke carinskoga tijela.

(4) Ako carinsko tijelo udovolji zahtjevu iz članka 94. ovoga Zakona, roba se privremeno zadržava za daljnjih 10 radnih dana.

(5) Nositelj prava mora u roku iz stavka (4) ovoga članka provesti radnje iz članka 95. stavak (7) ovoga Zakona.

(6) Odredbe čl. 95. i 96. ovoga Zakona ne primjenjuju se na uvoz, provoz ili izvoz robe u malim količinama namijenjenim za privatnu i nekomercijalnu uporabu, koje se unose ili iznose kao dio osobne prtljage ili šalju u malim pošiljkama.

Članak 97. (Primjena drugih carinskih propisa)

(1) Na carinski postupak u vezi s robom kojom se povreĎuju prava iz ovoga Zakona na odgovarajući se način primjenjuju ostali carinski propisi.

(2) Bliže propise o provedbi carinskih mjera iz ovoga dijela Zakona donosi Vijeće ministara BiH na prijedlog Uprave za neizravno oporezivanje BiH.

(3) Carinski postupak u vezi s robom kojom se povreĎuju prava iz ovoga Zakona je žuran.

DIO TRINAESTI - PREKRŠAJNE ODREDBE

Članak 98. (Prekršaji)

(1) Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 KM do 200.000 KM kaznit će se za prekršaj pravna osoba, a novčanom kaznom u iznosu od 5.000 KM do 20.000 KM kaznit će se za prekršaj poduzetnik koji na način iz članka 81. ovoga Zakona povrijede žig ili pravo iz prijave.

(2) Novčanom kaznom u iznosu od 3.000 KM do 20.000 KM kaznit će se za prekršaj iz stavka (1) ovoga članka i odgovorna osoba u pravnoj osobi i kod poduzetnika.

(3) Novčanom kaznom u iznosu od 3.000 KM do 10.000 KM kaznit će se za prekršaj iz stavka (1) ovoga članka fizička osoba.

(4) Predmeti koji su nastali činjenjem prekršaja iz stavka (1) ovoga članka bit će oduzeti i uništeni, a predmeti odnosno ureĎaji namijenjeni ili uporabljeni za činjenje tih prekršaja bit će oduzeti.

(5) Prekršajni postupak na temelju odredbi ovoga članka je žuran.

Članak 99. (Zaštitna mjera)

(1) Pravnoj osobi i poduzetniku koji počine prekršaje iz članka 98. stavak (1) ovoga Zakona u obavljanju djelatnosti može se izreći zaštitna mjera zabrane obavljanja djelatnosti ili dijelova djelatnosti kojima se povreĎuje žig u trajanju do jedne godine, ako je počinjeni prekršaj osobito težak zbog načina izvršenja, posljedica djela ili drugih okolnosti počinjenoga prekršaja.

(2) Pravnoj osobi i poduzetniku koji počine prekršaj iz članka 98. stavak (1) ovoga Zakona u povratu izreći će se zaštitna mjera zabrane djelatnosti ili dijelova djelatnosti kojima se povreĎuje žig u trajanju od najmanje jedne godine.

Članak 100. (Inspekcijska kontrola u vezi s prekršajima)

(1) Inspekcijsku kontrolu u vezi s prekršajima, sankcioniranim u članku 98. ovoga Zakona, obavlja inspekcija nadležna za kontrolu tržišta u Federaciji Bosne i Hercegovine, Republici Srpskoj i Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine.

(2) Inspekcijski postupak je žuran.

DIO ĈETRNAESTI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 101. (Prava priznata do primjene ovoga Zakona i provedbeni propisi za izvršenje ovoga Zakona)

(1) Registrirani žigovi koji vrijede na dan stupanja na snagu ovoga Zakona i dalje ostaju na snazi i na njih će se primjenjivati odredbe ovoga Zakona.

(2) Ravnatelj Instituta donijet će provedbene propise za izvršenje ovoga Zakona u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovoga Zakona, osim propisa iz članka 14. ovoga Zakona.

(3) Provedbene propise u smislu stavka (2) ovoga članka čine: Pravilnik o postupku za priznanje žiga, Odluka o posebnim troškovima postupka za stjecanje i održavanje prava industrijskog vlasništva, Odluka o uvjetima za upis u registre zastupnika za zaštitu industrijskog vlasništva, Pravilnik o stručnom ispitu za zastupnike za zaštitu industrijskog vlasništva i Odluka o naknadi za rad u Povjerenstvu za žalbe.

Članak 102. (Primjena meĎunarodnih ugovora)

Odredbe meĎunarodnih ugovora u vezi sa žigovima kojima je pristupila BiH primjenjuju se na predmete koje tretira ovaj Zakon i u slučaju sukoba s odredbama ovoga Zakona primjenjuju se odredbe meĎunarodnih ugovora.

Članak 103. (Prestanak važenja drugih propisa i postupci za priznanje žiga u tijeku)

(1) Početkom primjene ovoga Zakona prestaju važiti odredbe POGLAVLJA II - VRSTE PRAVA INDUSTRIJSKOG VLASNIšTVA Odjeljak 2. žig (čl. 69. - 96.) Zakona o industrijskom vlasništvu u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 3/02 i 29/02), kao i odredbe koje se mogu sukladno primijeniti na žig.

(2) Iznimno od odredbe stavka (1) ovoga članka, Zakon o industrijskom vlasništvu u Bosni i Hercegovini i dalje će se primjenjivati na sve upravne postupke u vezi sa žigom koji nisu okončani do dana početka primjene ovoga Zakona.

Članak 104. (Jedinstvena primjena odredbi o Povjerenstvu za žalbe u Zakonu o patentu, Zakonu o zaštiti

oznaka zemljopisnog podrijetla i Zakona o industrijskom dizajnu)

Odredbe čl. 78. i 79. ovoga Zakona i odgovarajuće odredbe Zakona o patentu, Zakona o zaštiti oznaka zemljopisnog podrijetla i Zakona o industrijskom dizajnu, kojima se ureĎuje Povjerenstvo za žalbe Instituta, primjenjuju se na način da se formira jedno povjerenstvo za žalbe.

Članak 105. (Stupanje na snagu i primjena Zakona)

Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenome glasniku BiH", a primjenjuje se od 1. siječnja 2011. godine.

PSBiH broj 522/10 28. svibnja 2010. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Zastupničkog doma

Parlamentarne skupštine BiH Dr. Milorad živković, v. r.

Predsjedatelj Doma naroda

Parlamentarne skupštine BiH Sulejman Tihić, v. r.

Godina XIV Utorak, 29. juna/lipnja 2010. godine

Broj/Број 53

Година XIV Уторак, 29. јуна 2010. године

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik

ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

На основу члана IV 4a) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 75. сједници Представничког дома одржаној 7. априла 2010. године, и на 46. сједници Дома народа одржаној 28. маја 2010. године, усвојила је

ЗАКОН

О ЖИГУ

ДИО ПРВИ - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. (Предмет Закона)

(1) Овим законом уређују се: начин стицања, одржавање, садржај, евиденција промета, престанак и заштита жига на територији Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: БиХ).

(2) У смислу овог закона, жиг је право којим се штити знак који у привредном промету служи за разликовање робе, односно услуга једног физичког или правног лица од исте или сличне робе, односно услуга другог физичког или правног лица.

(3) Пријављени и регистровани жиг представља самостално имовинско добро и свом носиоцу даје искључива права предвиђена овим законом.

(4) Овај закон се примјењује и на жигове који су међународно регистровани за територију БиХ.

Члан 2. (Индивидуални, колективни и жиг гаранције)

(1) Индивидуални жиг је жиг једног физичког или правног лица који служи за разликовање једне или више врста робе или услуга тог лица од истих или сличних врста робе или услуга других учесника у привредном промету.

(2) Колективни жиг је жиг правног лица које представља одређени облик удруживања произвођача или давалаца услуга, који имају право да користе чланови тог удружења под условима предвиђеним овим законом.

(3) Корисник колективног жига има право да користи тај жиг само на начин предвиђен општим актом о колективном жигу.

(4) жиг гаранције је жиг који користи више лица под надзором носиоца жига, а који служи као гаранција квалитета, географског поријекла, начина производње или других заједничких обиљежја робе или услуге тих лица.

(5) Носилац жига гаранције мора да дозволи коришћење жига гаранције сваком лицу за робу или услугу које имају заједничке карактеристике под условима прописаним општим актом о жигу гаранције.

Члан 3. (Шта се не сматра жигом)

У смислу овог закона, жигом се не сматрају печат, штамбиљ и службени знаци за обиљежавање драгоцјених метала, мјера и слично.

Члан 4. (Знаци који се могу заштитити жигом)

(1) жигом се може заштитити знак који је прикладан за разликовање исте или сличне робе или услуга у привредном промету и који се може графички приказати.

(2) Знак се може састојати нарочито од ријечи, укључујући лична имена, цртежа, слова, бројева, слика, облика производа или њиховог паковања, распореда боја, тродимензионалних облика или комбинације тих елемената.

(3) При оцјени да ли је неки знак прикладан за разликовање робе или услуга у привредном промету узеће се у обзир све околности, а посебно вријеме и обим његове дотадашње употребе у БиХ.

(4) Природа робе, односно услуга које се обиљежавају жигом, сама по себи, не може да буде сметња за признање жига.

Члан 5. (Национални третман)

(1) Носилац регистрованог жига или подносилац пријаве за признање жига може да буде домаће или страно физичко или правно лице под условима прописаним овим законом.

(2) Страна физичка и правна лица у погледу заштите знака жигом у БиХ уживају иста права као и домаћа физичка и правна лица, ако то произлази из међународних уговора или конвенција којима је приступила или их је ратификовала БиХ (у даљњем тексту: међународни уговори и конвенције), или из принципа реципроцитета.

(3) Постојање реципроцитета претпоставља се док се не докаже супротно.

Члан 6. (Апсолутни разлози за одбијање пријаве жига)

(1) жигом се не може заштитити знак:

а) који је супротан јавном поретку или моралу,

б) који се не може графички приказати,

ц) који је исти као пријашњи жиг или раније пријављен знак за исту робу или услугу,

д) који по свом укупном изгледу није прикладан за разликовање робе, односно услуга у привредном промету, за ону робу или услуге за које је поднесена пријава жига,

е) који се састоји искључиво од ознака или података који у промету служе за означавање врсте, квалитета, количине, намјене, вриједности, географског поријекла производа, времена или начина производње робе или пружања услуга, или за означавање неких других обиљежја робе или услуга,

ф) који се састоји искључиво од ознака или података који су постали уобичајени у свакодневном говору или стручном говору, или у доброј вјери и устаљеној трговачкој пракси, за означавање одређене врсте робе или услуге,

г) који је искључиво облик одређен врстом производа или облик производа потребан за постизање одређеног техничког резултата, или облик који производу даје битну вриједност,

х) који својим изгледом или садржајем може да обмане јавност, посебно у односу на географско поријекло, врсту, квалитет или неко друго обиљежје робе или услуге,

и) који садржи званичне знаке за контролу или гаранцију квалитета или их подражава,

ј) који садржи државни или други јавни грб, заставу или амблем, назив или скраћеницу назива неке земље или међународне организације, као и њихово подражавање, осим по одобрењу надлежног органа те земље или организације,

к) који садржи назив или скраћеницу, грб, амблем, заставу или други службени знак БиХ, или њених ентитета, кантона, Дистрикта, или их подражава, осим уз одобрење надлежног органа,

л) који представља или подражава национални или религијски симбол,

м) који је знак за вино и који садржи или се састоји од географске ознаке која служи за означавање вина, или који је знак за јако алкохолно пиће који садржи или се састоји од географске ознаке која служи за означавање јаких алкохолних пића, у односу на вина или јака алкохолна пића која нису тог географског поријекла,

н) који је искључиво име поријекла међународно регистровано да важи за територију БиХ.

(2) Знак из става (1) тач. д), е) и ф) овог члана може се заштитити жигом ако подносилац пријаве докаже да је озбиљним коришћењем знак постао прикладан за разликовање у промету робе, односно услуга на које се односи.

Члан 7. (Релативни разлози за одбијање пријаве жига)

(1) На основу поднесеног приговора жигом се неће заштитити знак:

а) који је исти као пријашњи заштићени знак другог лица за сличну робу, односно услуге, или сличан раније заштићеном знаку другог лица за исту или сличну врсту робе, односно услуга, ако постоји вјероватноћа да због те истовјетности, односно сличности настане забуна у промету, што укључује и вјероватноћу асоцијације са раније заштићеним знаком,

б) који је исти или сличан за исту или сличну врсту робе, односно услуга, знаку другог лица који је познат у БиХ, у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине (у даљњем тексту: општепознати знак),

ц) који, у складу са чланом 16. став 3. ТРИПС-а (Уговор о трговинским аспектима права интелектуалне својине), без обзира на робу, односно услуге на које се односи, представља репродукцију, имитацију или транслитерацију заштићеног знака другог лица, или његовог битног дијела, који је код учесника у промету у БиХ несумњиво познат као знак високе репутације (у даљњем тексту: чувени жиг), којим своју робу, односно услуге обиљежава друго лице, ако би се коришћењем таквог знака нелојално извлачила корист из стечене репутације чувеног жига, или би се штетило његовом дистинктивном карактеру, односно репутацији,

д) који својим изгледом или садржајем вријеђа старије ауторско право или географску ознаку или раније заштићени индустријски дизајн,

е) чије би коришћење вријеђало право на лично име познатог лица или лик било којег лица, ако су настали прије датума пријаве жига, или признатог права првенства затраженог у пријави жига,

ф) који је исти као пријашњи жиг или сличан пријашњем жигу који је био регистрован за исту или сличну робу или услуге, а који је престао да важи због непродужења регистрације, ако је прошло мање од двије године од дана престанка ранијег жига, осим ако носилац ранијег жига није дао своју сагласност за признање каснијег жига, или није користио свој жиг,

г) који је поднесен супротно принципу добре вјере, савјесности и поштења.

(2) Заштићеним знаком из става (1) тач. а) и ц) овог члана сматра се знак који је заштићен жигом за територију БиХ, а заштићеним знаком из става (1) тачка а) овог члана сматра се и знак који је предмет пријаве за признање жига за територију БиХ под условом да жиг по тој пријави буде признат.

Члан 8. (Утврђивање познатости знака)

(1) При утврђивању да ли је знак из члана 7. став (1) тачка б) овог закона општепознати знак, односно да ли је знак из члана 7. став (1) тачка ц) овог закона чувени жиг, узима се у обзир упознатост релевантног дијела јавности са знаком, укључујући и познавање до којег је дошло промоцијом знака.

(2) Релевантним дијелом јавности сматрају се стварни и потенцијални корисници робе, односно услуга које се обиљежавају тим знаком, као и лица укључена у дистрибутерске токове те робе, односно услуга.

Члан 9. (Заштита личног имена познатог лица или лика било којег лица)

(1) Лик, лично име, надимак или псеудоним познатог лица може се заштитити жигом само по пристанку тог лица.

(2) Знак који садржи лик неког лица може се заштитити жигом само пристанком тог лица, а лик умрлог лица може се заштитити жигом само пристанком брачног друга и дјеце умрлог, ако њих нема, пристанком родитеља, а ако нема родитеља, пристанком других насљедника ако тестаментом није другачије одређено.

(3) За заштиту знака који садржи лик, лично име, надимак или псеудоним историјске или друге умрле познате личности потребна је и дозвола надлежног органа.

Члан 10. (Надлежност за поступак заштите жига)

(1) Послове који се односе на поступак заштите жига у управном поступку прописаном овим законом обавља Институт за интелектуално власништво Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Институт).

(2) Ако није другачије прописано овим законом, у поступку пред Институтом примјењују се одредбе Закона о управном поступку ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07 и 93/09).

(3) Против одлуке Института донесене у поступку из става (1) овог члана може се изјавити жалба Комисији за жалбе Института (у даљњем тексту: Комисија за жалбе) у року од 15 дана од дана пријема одлуке.

(4) Против одлуке Комисије за жалбе може се покренути управни спор пред Судом Босне и Херцеговине, у року од 30 дана од дана пријема одлуке.

Члан 11. (Регистри)

(1) Институт у електронској форми води Регистар пријава за признање жига (у даљњем тексту: Регистар пријава), Регистар жигова и Регистар заступника за заштиту жигова (у даљњем тексту: Регистар заступника).

(2) Регистри из става (1) овог члана обједињени су у јединствени систем регистара индустријске својине БиХ у електронској форми.

(3) Садржај регистара из става (1) овог члана прописаће се посебним прописом за спровођење овог закона који доноси директор Института (у даљњем тексту: пропис о спровођењу).

(4) Регистри из става (1) овог члана сматрају се јавним књигама и заинтересована лица могу да их разгледају без плаћања посебних такси, односно накнаде трошкова.

(5) На писмени захтјев заинтересованог лица и уз плаћање прописане таксе и накнаде трошкова, Институт ће издати копије докумената и одговарајуће потврде и увјерења о чињеницама о којима води службену евиденцију.

Члан 12. (Заступање)

(1) Физичка и правна лица која се баве заступањем у поступку заштите жигова пред Институтом морају да буду уписана у Регистар заступника из члана 11. став (1) овог закона.

(2) Страно физичко или правно лице у поступку пред Институтом мора да заступа заступник уписан у Регистар заступника, а домаће правно и физичко лице може пред Институтом иступати и самостално.

(3) У Регистар заступника уписују се физичка и правна лица која испуњавају услове утврђене прописом о спровођењу.

Члан 13. (Пружање информација)

(1) Институт ће сваком лицу, на његов писмени захтјев, омогућити увид у документацију која се односи на жиг.

(2) Садржај и начин увида из става (1) овог члана уредиће се прописом о спровођењу.

(3) Услуге претраживања пријављених и регистрованих жигова за страна лица обављају се посредством заступника из члана 12. став (2) овог закона, а домаћа лица услуге претраживања могу да захтијевају и самостално.

Члан 14. (Таксе и накнаде у поступку стицања и одржавања жига и пружања информационих

услуга)

(1) За све радње у поступку стицања, одржавања, евиденције промета и престанка жига и за пружање информационих услуга плаћају се таксе сагласно важећим прописима којима се уређују државне административне таксе (у даљњем тексту: таксе) и накнаде посебних трошкова поступка (у даљњем тексту: трошкови поступка) у висини одређеној посебном тарифом коју доноси Министарство спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине, на приједлог директора Института.

(2) Доказ о плаћеној такси и трошковима поступка из става (1) овог члана доставља се Институту на начин утврђен прописима о спровођењу.

ДИО ДРУГИ - ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ

Члан 15. (Покретање поступка за признање жига)

(1) Поступак за признање жига покреће се пријавом за признање жига (у даљњем тексту: пријава) која се подноси Институту.

(2) Пријава мора да садржи захтјев за признање само једног жига који се односи на једну или више врста робе, односно услуга.

(3) Битни дијелови пријаве су:

а) захтјев за признање жига,

б) знак који подносилац пријаве жели да заштити жигом,

ц) списак робе, односно услуга на које се знак односи, на једном од језика у службеној употреби у БиХ, који мора бити састављен према Међународној класификацији производа и услуга утврђеној Ничанским споразумом о међународној класификацији производа и услуга за регистрацију жигова.

(4) Садржај захтјева за признање жига, начин презентације и број примјерака појединих битних дијелова пријаве, као и садржај прилога који се подносе уз пријаву уређују се прописом о спровођењу.

Члан 16. (Пријава за признање колективног жига и жига гаранције)

(1) Осим дијелова пријаве из члана 15. став (3) овог закона, уз пријаву за признање колективног жига прилаже се општи акт о колективном жигу, а уз пријаву за признање жига гаранције општи акт о жигу гаранције.

(2) Општи акт о колективном жигу мора да садржи: податке о подносиоцу пријаве, односно лицу овлашћеном да га представља; одредбе о изгледу знака и роби, односно услугама на које се знак односи; одредбе о томе ко има право на коришћење колективног жига и под којим условима; одредбе о правима и обавезама корисника колективног жига у случају повреде жига и одредбе о мјерама и посљедицама у случају непридржавања одредаба општег акта.

(3) Општи акт о жигу гаранције мора да садржи, осим одредаба из става (2) овог члана, и одредбе о заједничким карактеристикама робе, односно услуга које се гарантују жигом гаранције и одредбе о надзору над коришћењем жига гаранције од његовог носиоца.

(4) Подносилац пријаве, односно носилац колективног жига или жига гаранције, дужан је да Институту, без одгађања, достави сваку измјену општег акта о колективном жигу или о жигу гаранције.

(5) Свако може да прегледа општи акт о колективном жигу или о жигу гаранције.

Члан 17. (Регистар пријава)

У Регистар пријава уписују се подаци о битним дијеловима пријаве из чл. 15. и 16. овог закона и други подаци прописани прописом о спровођењу.

Члан 18. (Датум подношења пријаве)

(1) За признање датума подношења пријаве потребно је да пријава поднесена Институту на тај датум садржи:

а) назнаку да се тражи признање жига,

б) име и презиме, односно пословно име и адресу подносиоца пријаве,

ц) знак који подносилац пријаве жели да заштити и

д) списак робе, односно услуга на које се знак односи.

(2) Институт подносиоцу пријаве на његов примјерак потврђује пријем пријаве.

(3) По пријему пријаве Институт испитује да ли пријава садржи дијелове из става (1) овог члана.

(4) Ако пријава не садржи дијелове из става (1) овог члана, Институт ће позвати подносиоца пријаве да у року од 30 дана, који се не може продужити, отклони недостатке због којих пријава није могла да буде уписана у Регистар пријава.

(5) Ако подносилац пријаве у року из става (4) овог члана не отклони недостатке, Институт ће закључком одбацити пријаву.

(6) Ако подносилац пријаве у року из става (4) овог члана отклони недостатке, Институт ће закључком признати као датум подношења пријаве онај датум када је подносилац пријаве отклонио уочене недостатке.

(7) Пријава којој је признат датум подношења уписује се у Регистар пријава.

Члан 19. (Право првенства)

Подносилац пријаве има право првенства од датума подношења пријаве у односу на сва друга лица која су за исти или сличан знак којим се обиљежава иста или слична роба, односно услуга, касније поднијела пријаву.

Члан 20. (Унијско право првенства)

(1) Правном или физичком лицу које је поднијело уредну пријаву жига са дејством у некој земљи чланици Париске уније или Свјетске трговинске организације (у даљњем тексту: СТО) признаће се у БиХ право првенства од датума подношења те пријаве, ако у БиХ за исти знак и за исту робу, односно услуге поднесе пријаву у року од шест мјесеци од дана подношења пријаве са дејством у односној земљи.

(2) Лице које се позива на право првенства из става (1) овог члана мора у захтјеву за признање жига назначити датум подношења, број пријаве и земљу за коју је пријава поднесена.

(3) Уредном пријавом из става (1) овог члана сматра се свака пријава која испуњава услове уредности према националном законодавству земље чланице Париске уније или СТО-а за коју је пријава поднесена, или према прописима међународне организације настале на основу међународног уговора закљученог између ових земаља, без обзира на каснију правну судбину те пријаве.

(4) Лице из става (1) овог члана дужно је да у року од три мјесеца од дана подношења пријаве у БиХ достави Институту препис пријаве из става (1) овог члана, овјерен од надлежног органа земље чланице Париске уније, СТО-а, односно међународне организације којој је та пријава поднесена, као и овјерени превод преписа на једном од језика у службеној употреби у БиХ.

(5) Ако лице из става (1) овог члана не испуни обавезу из става (4) овог члана, Институт неће признати захтијевано право првенства, те ће закључком утврдити да право првенства постоји од датума подношења пријаве утврђеног у складу са чланом 18. овог закона и наставиће поступак по поднесеној пријави.

(6) Садржај захтјева за издавање увјерења о праву првенства и садржај увјерења о праву првенства које издаје Институт уређују се прописом о спровођењу.

Члан 21. (Изложбено (сајамско) право првенства)

(1) Подносилац пријаве који је употријебио одређени знак за обиљежавање робе, односно услуга, на службеној или службено признатој међународној изложби у БиХ или у другој земљи чланици Париске уније или СТО-а у складу са Конвенцијом о међународним изложбама, може у року од три мјесеца од дана затварања изложбе захтијевати у пријави право првенства од првог дана излагања, односно дана употребе тог знака на изложби.

(2) Лице које захтијева признање права првенства из става (1) овог члана дужно је да уз пријаву достави писмену потврду надлежног органа земље чланице Париске уније или СТО-а у којој је изложба одржана да је у питању изложба, односно сајам међународног карактера, уз навођење података о врсти изложбе, односно сајма, мјесту одржавања, датуму отварања и затварања изложбе, односно сајма, и првом дану излагања, односно датуму прве употребе знака чија се заштита тражи.

(3) Увјерење да је изложби, односно сајму одржаном у БиХ званично признат међународни карактер издаје Спољнотрговинска комора Босне и Херцеговине.

Члан 22. (Вишеструко право првенства)

Подносилац пријаве може захтијевати признање вишеструког права првенства на основу раније поднесених пријава у једној или више земаља чланица Париске уније или СТО-а под условима из члана 20. овог закона.

Члан 23. (Рачунање рокова првенства)

(1) Признањем права првенства из члана 21. овог закона не продужавају се рокови из члана 20. овог закона.

(2) У случају захтијевања вишеструког права првенства из члана 22. овог закона, рокови који према члану 20. овог закона теку од датума првенства рачунају се од датума првенства прве пријаве.

Члан 24. (Накнадна измјена знака у пријави)

(1) У пријави се не може накнадно битно измијенити изглед знака, нити допунити списак робе, односно услуга.

(2) Битном измјеном знака сматра се свака измјена сваког дистинктивног елемента знака.

(3) Не сматра се допуном списка робе, односно услуга, његово прецизирање, нити сужавање.

Члан 25. (Редослијед испитивања пријава)

(1) Пријаве се испитују према редослиједу одређеном датумом њиховог подношења.

(2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, пријава може да буде испитана по хитном поступку:

а) у случају судског спора или покренутог инспекцијског надзора или царинског поступка,

б) ако је поднесен захтјев за међународно регистровање жига, а у складу са међународним уговором, национално регистровање жига је претходни услов за међународно регистровање жига,

ц) ако је, сагласно другим прописима, неопходно извршити хитну регистрацију у одређеном року, уз обавезу подношења посебног захтјева за то.

(3) У случају из става (2) овог члана подноси се захтјев за испитивање пријаве по хитном поступку.

(4) За захтјев за испитивање пријаве по хитном поступку из става (2) тач. б) и ц) овог члана плаћају се таксе и трошкови поступка.

Члан 26. (Испитивање уредности пријаве и њено одбацивање)

(1) Поступак испитивања уредности пријаве обухвата испитивање свих услова прописаних овим законом и прописом о спровођењу.

(2) Пријава је уредна ако садржи битне дијелове из чл. 15. и 16. овог закона, доказ о уплати таксе и трошкова поступка и друге прописане податке.

(3) Ако утврди да пријава није уредна, Институт ће писменим путем, уз навођење разлога, позвати подносиоца пријаве да је уреди у року који не може бити краћи од 30 дана, нити дужи од 60 дана.

(4) На образложени захтјев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе и посебних трошкова, Институт ће продужити рок из става (3) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(5) Ако подносилац пријаве у остављеном року не уреди пријаву или не плати таксу и трошкове поступка за њено уређивање, Институт ће закључком одбацити пријаву.

(6) У случају из става (4) овог члана, уз плаћање прописане таксе и трошкова поступка, подносилац пријаве може да поднесе предлог за поврат у пређашње стање, у року од 90 дана од дана пријема закључка о одбацивању.

Члан 27. (Одустајање од пријаве)

(1) Подносилац пријаве може у току цијелог поступка одустати од пријаве у цјелини, или само за неку робу, односно услуге.

(2) Ако је у Регистру пријава уписано одређено право у корист трећег лица, подносилац пријаве не може да одустане од пријаве без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.

(3) У случају када подносилац пријаве одустане од пријаве у цјелини, Институт ће донијети закључак о обустављању поступка.

(4) У случају из става (3) овог члана, пријава престаје да важи наредног дана од дана предаје Институту изјаве о одустајању.

Члан 28. (Раздвајање пријаве)

(1) Пријава у којој је наведено више врста робе, односно услуга (у даљњем тексту: првобитна пријава) може, на захтјев подносиоца пријаве, до уписа жига у Регистар жигова, бити раздвојена на двије или више пријава тако што ће се раздвојити списак робе, односно услуга.

(2) Садржај захтјева за раздвајање пријаве уређује се прописом о спровођењу.

(3) Издвојена пријава задржава датум подношења првобитне пријаве и њено право првенства.

(4) О раздвајању пријаве доноси се посебно рјешење у којем се назначавају број, односно бројеви нових пријава, знак из првобитне пријаве, као и врсте робе, односно услуге које остају у првобитној пријави и робе, односно услуге које су у издвојеној или издвојеним пријавама.

(5) Издвојена, односно издвојене пријаве уписују се у Регистар пријава.

(6) На пријаву за признање колективног жига, односно жига гаранције, неће се примјењивати одредбе од става (1) до става (5) овог члана.

Члан 29. (Испитивање апсолутних разлога за одбијање пријаве)

Ако је пријава уредна у смислу члана 26. овог закона, Институт испитује да ли постоје апсолутни разлози за одбијање пријаве прописани чланом 6. овог закона.

Члан 30. (Посебно испитивање општег акта о колективном жигу и жигу гаранције)

(1) Приликом испитивања услова за признање колективног жига и жига гаранције, Институт ће посебно испитати да ли је општи акт о колективном жигу, односно о жигу гаранције, у складу са моралом или јавним поретком.

(2) Ако је општи акт о колективном жигу, односно жигу гаранције, супротан моралу или јавном поретку, у складу с тим ће се примијенити одредбе члана 32. овог закона.

(3) На све измјене општег акта о колективном жигу, односно жигу гаранције, примијениће се ст. (1) и (2) овог члана.

Члан 31. (Добровољно ограничење обима заштите - "дисклејмер")

(1) Ако знак садржи елеменат који не испуњава услове за заштиту жига, у смислу члана 6. став (1) тач. д), е) и ф) овог закона и ако би укључивање тог елемента у знак могло да изазове сумњу у вези са обимом заштите жига, Институт ће писменим путем захтијевати од подносиоца пријаве да, у року који не може бити краћи од 30 дана, нити дужи од 60 дана, достави писмену изјаву којом подносилац пријаве потврђује да не тражи било каква искључива права на том елементу.

(2) Ако знак садржи елеменат који није јасан или недвосмислен у смислу става (1) овог члана, Институт ће писменим путем захтијевати од подносиоца пријаве да у року из става (1) овог члана достави опис знака у којем ће тај елеменат бити појашњен.

Члан 32. (Одбијање захтјева за признање жига)

(1) Ако утврди да пријава не испуњава услове из члана 6. овог закона, Институт ће писменим путем, на основу резултата испитивања, обавијестити подносиоца пријаве о разлозима због којих жиг не може да се призна и позваће га да се изјасни о тим разлозима у року који не може бити краћи од 30 дана, нити дужи од 60 дана.

(2) На образложени захтјев подносиоца пријаве, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт може једном продужити рок из става (1) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(3) Институт ће рјешењем одбити захтјев за признање жига у цјелини или за поједину врсту робе, односно услуге, ако подносилац пријаве не поступи по захтјеву из става (1) овог члана, или ако поступи, а Институт и даље сматра да жиг не може да буде признат у цјелини или за поједину врсту робе, односно услуге.

(4) Институт ће рјешењем одбити захтјев за признање жига ако подносилац пријаве не поступи по захтјеву Института из члана 30. овог закона.

ДИО ТРЕЋИ - ПРИГОВОР

Члан 33. (Објављивање пријаве)

(1) Пријава која испуњава услове из члана 26. став (2) овог закона и ако нема разлога за одбијање пријаве из члана 32. овог закона објављује се у "Службеном гласнику Института" (у даљњем тексту: службено гласило).

(2) Подаци из пријаве који се објављују уређују се прописом о спровођењу.

Члан 34. (Мишљење заинтересованог лица)

(1) Након објављивања пријаве свако заинтересовано лице, у року од три мјесеца од датума објављивања, може Институту доставити писмено мишљење у којем се образлаже зашто знак из објављене пријаве не испуњава услове из члана 6. овог закона.

(2) Лице из става (1) овог члана није странка у поступку.

(3) Институт ће мишљење из става (1) овог члана, ако сматра да је релевантно за признање пријаве, доставити подносиоцу пријаве на одговор у року који не може бити краћи од 15 дана, нити дужи од 30 дана.

(4) Након пријема одговора подносиоца пријаве Институт ће, слободном оцјеном, донијети одлуку о признању или одбијању захтјева за признање жига.

Члан 35. (Приговор)

(1) Након објављивања пријаве, у року од три мјесеца од дана објављивања пријаве, заинтересовано лице може Институту писменим путем поднијети приговор у којем се образлаже зашто знак из објављене пријаве не испуњава услове из члана 7. овог закона.

(2) Заинтересовано лице из става (1) овог члана је:

а) носилац ранијег заштићеног знака у случају из члана 7. став (1) тач. а), б), ц) и д) овог закона,

б) носилац неког од права из члана 7. став (1) тачка е) овог закона,

ц) носилац ранијег жига у случају из члана 7. став (1) тачка ф) овог закона,

д) лице које би имало право да поднесе пријаву у случају из члана 7. став (1) тачка г) овог закона и

е) носилац раније заштићеног знака или стицалац искључиве лиценце на том знаку.

(3) Рок за подношење приговора из става (1) овог члана не може се ни из којег разлога продужити, нити се након истека наведеног рока могу поднијети било какве допуне приговора, укључујући и достављање додатних доказа којима се приговор оправдава.

(4) Ако је на датум објављивања пријаве против које се приговор подноси у току поступак за проглашавање ништавним рјешења о признању жига, односно међународног регистровања, или поступак за престанак жига због некоришћења, а приговор се заснива на жигу против којег је покренут неки од наведених поступака, Институт ће застати са поступком по приговору до правоснажности одлуке из раније покренутог поступка.

(5) Заинтересовано лице из става (1) овог члана у поступку по приговору има статус странке.

Члан 36. (Садржај приговора)

(1) Приговор мора да садржи нарочито:

а) име и презиме, односно назив подносиоца приговора и његову адресу, односно пословно сједиште,

б) детаљно образложене све разлоге и доказе на којима подносилац приговора заснива приговор и којима доказује статус заинтересованог лица из члана 35. овог закона,

ц) све објављене податке о пријави против које се приговор подноси, укључујући и број пријаве, име и презиме и адресу, односно назив и пословно сједиште подносиоца пријаве и изглед пријављеног знака са списком врсте робе и услуга,

д) уредну пуномоћ, ако се приговор подноси посредством заступника.

(2) Приговор се подноси у два примјерка.

Члан 37. (Поступак по приговору)

(1) Институт након пријема приговора испитује да ли је приговор у свему поднесен у складу са чл. 35. и 36. овог закона.

(2) Ако нису испуњени услови из става (1) овог члана, Институт ће закључком одбацити приговор.

(3) Ако су испуњени услови из става (1) овог члана, Институт ће доставити приговор подносиоцу пријаве и позвати га да се о њему писмено изјасни у року од 60 дана.

(4) Рок из става (3) овог члана не може се продужити, нити након његовог истека подносилац пријаве може поднијети допуне свог одговора на приговор, укључујући и додатне доказе.

(5) Ако се подносилац пријаве не изјасни на приговор у року из става (3) овог члана, Институт ће рјешењем одбити поднесени захтјев за признање жига у границама захтјева из приговора.

(6) Ако подносилац пријаве у року из става (3) овог члана одговори на приговор, Институт испитује оправданост навода из приговора при чему може да одреди усмену расправу.

(7) Ако је приговор поднесен на основу разлога из члана 7. став (1) тачка г) овог закона, а подносилац пријаве је одговорио на приговор, Институт може, с обзиром на околности, упутити странке да постојање разлога из члана 7. став (1) тачка г) овог закона ријеше као претходно питање у поступку пред надлежним судом.

(8) Ако подносилац пријаве истакне да подносилац приговора није користио жиг на којем заснива свој приговор, подносилац приговора је дужан да докаже да је у периоду од пет година, прије објављивања пријаве против које је поднесен приговор, користио свој жиг на територији БиХ за робу и услуге за које је приговор поднесен, или мора да докаже да су постојали озбиљни разлози за некоришћење жига за ту робу или услуге под условом да је ранији жиг на датум објављивања пријаве за коју је поднесен приговор био регистрован најмање пет година.

(9) Ако подносилац приговора не докаже коришћење свог жига у смислу става (8) овог члана, Институт ће рјешењем одбити приговор, у обиму за који коришћење жига није доказано.

(10) Након спроведеног поступка по приговору, на основу утврђених чињеница Институт ће донијети рјешење о одбијању приговора, о дјелимичном одбијању приговора и дјелимичном признању захтјева за признање жига, или о одбијању захтјева за признање жига.

Члан 38. (Рјешење о признању жига)

(1) Ако пријава испуњава услове за признање из чл. 6. и 7. овог закона, Институт ће о томе донијети закључак и позвати подносиоца пријаве да у року од 30 дана плати таксу и трошкове поступка за првих десет година заштите, за објављивање жига и исправу о жигу, те да Институту достави доказе о извршеним уплатама.

(2) Ако подносилац пријаве у остављеном року не достави доказе о извршеним уплатама из става (1) овог члана, сматраће се да је одустао од пријаве и Институт ће донијети закључак о обустављању поступка.

(3) У случају из става (2) овог члана подносилац пријаве може, уз плаћање таксе и трошкова поступка, поднијети предлог за поврат у пређашње стање у року од три мјесеца од дана пријема закључка о обустављању поступка.

(4) Ако подносилац пријаве достави доказе о извршеним уплатама из става (1) овог члана, Институт ће донијети рјешење о признању жига, према усвојеном изгледу знака и списка робе или услуга, којима се одређује обим признате заштите жига, те објавити жиг и издати исправу о жигу.

Члан 39. (Уписивање рјешења о признању жига у Регистар жигова)

(1) Рјешење о признању жига са прописаним подацима уписује се у Регистар жигова.

(2) Подаци из рјешења о признању жига који се уписује у Регистар жигова уређују се прописом о спровођењу.

(3) Датум уписивања рјешења о признању жига у Регистар жигова је датум рјешења о признању жига.

Члан 40. (Објављивање жига)

(1) Регистровани жиг са прописаним подацима објављује се у службеном гласилу.

(2) Подаци о жигу који се објављују уређују се прописом о спровођењу.

Члан 41. (Исправа о жигу)

(1) Институт ће издати исправу о жигу заједно са рјешењем о признању жига.

(2) Садржај и изглед исправе о жигу уређују се прописом о спровођењу.

ДИО ЧЕТВРТИ - ПОСТУПАК МЕЂУНАРОДНОГ РЕГИСТРОВАЊА жИГА

Члан 42. (Општа одредба)

На међународно регистроване жигове, за које је заштита затражена и за територију БиХ према Мадридском аранжману о међународном регистровању жигова (у даљњем тексту: Мадридски аранжман) и Протоколу који се односи на Мадридски аранжман (у даљњем тексту: Мадридски протокол), примјењују се одредбе овог закона и прописа о спровођењу у свим питањима која нису уређена тим уговорима, осим ако одредбе овог дијела закона не прописују другачије.

Члан 43. (Захтјев за међународно регистровање жига и захтјев за уписивање промјене у

Међународни регистар)

(1) Носилац жига из БиХ, односно подносилац пријаве у БиХ може да поднесе захтјев за међународно регистровање жига, као и захтјев за уписивање промјена у Међународном регистру у складу са Мадридским аранжманом и Мадридским протоколом.

(2) Захтјеви из става (1) овог члана подносе се путем Института на начин прописан Мадридским аранжманом, Мадридским протоколом, Заједничким правилником Мадридског аранжмана и Мадридског протокола (у даљњем тексту: Заједнички правилник), овим законом и прописом о спровођењу.

(3) За захтјеве из става (1) овог члана плаћају се таксе и трошкови поступка Институту, а међународне таксе директно Међународном бироу Свјетске организације за интелектуалну својину (у даљњем тексту: Међународни биро).

Члан 44. (Поступак за међународно регистровање жига пред Институтом)

(1) Поступак за међународно регистровање жига покреће се подношењем захтјева за међународно регистровање жига.

(2) Уз захтјев за међународно регистровање жига подноси се:

а) изглед знака,

б) уредно састављен и класификован списак робе или услуга на француском или енглеском језику,

ц) пуномоћ, ако се захтјев подноси посредством пуномоћника,

д) доказ о уплати таксе и посебних трошкова поступка за захтјев.

(3) Садржај захтјева из става (1) овог члана, као и садржај прилога који се подносе уз захтјев уређују се спроведбеним прописом.

(4) Ако захтјев за међународно регистровање жига није уредан, Институт ће писменим путем позвати подносиоца захтјева да га у року од 30 дана од дана пријема позива уреди.

(5) На образложени захтјев подносиоца захтјева, рок из става (4) овог члана може да буде продужен највише за 60 дана.

(6) Ако подносилац захтјева у остављеном року из става (4), односно става (5) овог члана не поступи по позиву, Институт ће закључком одбацити захтјев за међународно регистровање жига.

(7) Ако је захтјев за међународно регистровање жига уредан, Институт ће закључком позвати подносиоца захтјева да плати таксу Међународном бироу за међународно регистровање жига и достави доказ о извршеној уплати.

(8) Када подносилац захтјева за међународно регистровање жига достави доказе о извршеним уплатама из става (7) овог члана, Институт ће Међународном бироу доставити захтјев за међународно регистровање жига.

(9) Ако подносилац захтјева за међународно регистровање жига у остављеном року не достави доказ о извршеној уплати из става (7) овог члана, сматраће се да је захтјев повучен, о чему ће Институт донијети закључак.

Члан 45. (Одбијање заштите међународно регистрованог жига пријављеног за БиХ)

(1) Ако међународни жиг пријављен за БиХ путем Мадридског аранжмана или Мадридског протокола не испуњава услове из члана 6. овог закона, Институт ће путем Међународног бироа, писаним путем, у складу са Мадридским аранжманом или Мадридским протоколом, издати привремено одбијање међународне регистрације и позвати носиоца међународног жига да се у року од четири мјесеца од датума привременог одбијања, посредством домаћег заступника, изјасни о наведеним разлозима због којих се његов жиг не може признати у БиХ.

(2) У даљем поступку сходно се примјењују одредбе члана 32. овог закона.

Члан 46. (Приговор на међународно регистровани жиг пријављен за БиХ)

(1) За потребе међународно регистрованих жигова пријављених за БиХ, према Мадридском аранжману и Мадридском протоколу, објављивањем пријаве прописане у члану 33. овог закона сматра се објављивање међународно регистрованог жига у службеном гласилу о међународно регистрованим жиговима које издаје Међународни биро (у даљњем тексту: Маrque Internationan( �/i>.

(2) Рок за подношење приговора на међународно регистровани жиг почиње да тече од првог дана мјесеца који слиједи мјесец назначен на издању Маrque Internationala у којем је тај међународно регистровани жиг објављен.

(3) Институт, путем Међународног бироа, носиоцу међународно регистрованог жига доставља обавјештење о привременом одбијању на основу приговора и позива га да именује домаћег заступника.

(4) Заступник из става (3) овог члана мора у року од четири мјесеца од датума обавјештења о одбијању доставити Институту пуномоћ о заступању.

(5) Институт заступнику из става (3) овог члана доставља примјерак приговора након подношења пуномоћи из става (4) овог члана.

(6) Рок за одговор на приговор је 60 дана од дана пријема приговора од заступника.

(7) Рокови из ст. (4) и (6) овог члана не могу се продужити.

(8) У даљем поступку сходно се примјењују одредбе члана 37. овог закона.

(9) За потребу доказивања употребе жига датумом међународног регистровања жига сматра се датум истицања рока из члана 5. став (2) Мадридског аранжмана или члана 5. став (2) подстав а) Мадридског протокола, или ако на тај датум поступак одобравања заштите или поступак по приговору није окончан, датум обавјештења о коначној одлуци Института о одобравању заштите упућеног Међународном бироу.

Члан 47. (Обавјештење Међународном бироу)

Институт ће без одгађања обавијестити Међународни биро о уписивању промјена у Регистар жигова и о престанку важења међународно регистрованог жига.

Члан 48. (Територијално проширење међународног жига)

(1) Носилац међународно регистрованог жига може поднијети захтјев за територијално проширење међународног жига на БиХ.

(2) Захтјев из става (1) овог члана може се односити на сву робу и услуге за које је жиг регистрован или на један њихов дио.

(3) Садржај захтјева из става (1) овог члана уређује се спроведбеним прописом.

ДИО ПЕТИ - САДРЖАЈ, СТИЦАЊЕ И ОБИМ ПРАВА

Члан 49. (Искључива права носиоца жига)

(1) Носилац жига има право да другим лицима забрани да неовлашћено користе:

а) знак који је идентичан његовом жигу у односу на робу или услуге које су идентичне роби или услугама за које је жиг регистрован,

б) знак који је идентичан или сличан његовом жигу у односу на робу или услуге које су идентичне или сличне роби или услугама за које је жиг регистрован уколико постоји вјероватноћа да јавност може бити доведена у заблуду, што укључује вјероватноћу довођења у везу с тим знаком и жигом,

ц) знак који је идентичан или сличан његовом жигу у односу на робу или услуге које нису сличне онима за које је жиг регистрован када тај жиг има углед у БиХ и када коришћење тог знака без оправданог разлога нелојално користи дистинктивни карактер или углед жига, или им наноси штету (чувени жиг).

(2) У смислу става (1) овог члана, носилац жига има право да забрани сљедеће:

а) стављање заштићеног знака на робу, њено паковање или средства за обиљежавање робе,

б) нуђење робе, њено стављање у промет или њено складиштење у те сврхе, или обављање услуга под заштићеним знаком,

ц) увоз, извоз или транзит робе под заштићеним знаком,

д) коришћење заштићеног знака у пословној документацији или у реклами.

(3) Права која произлазе из овог члана имају дејство према трећим лицима од датума уписивања жига у Регистар жигова.

Члан 50. (Репродукција жига у рјечнику)

Ако репродукција жига у рјечнику, енциклопедији или сличним дјелима, укључујући и она у електронској форми, ствара утисак да је жиг генерички назив за робу или услуге за које је регистрован, на захтјев носиоца жига издавач дјела мора да обезбиједи, најкасније у сљедећем издању, да репродукција жига буде праћена назнаком да је жиг регистрован (ознака Р).

Члан 51. (Исцрпљење права носиоца жига)

(1) жиг не даје право његовом носиоцу да забрани његово коришћење у вези са робом коју је означио жигом и ставио у промет било гдје у свијету носилац жига или лице које је он овластио.

(2) Одредба става (1) овог члана неће се примијенити у случају постојања оправданог разлога носиоца жига да се супротстави даљем стављању у промет жигом означене робе, посебно ако је дошло до квара или друге битне промјене стања робе послије њеног првог стављања у промет.

Члан 52. (Ограничење права носиоца жига)

(1) Носилац жига не може да забрани другом лицу да под истим или сличним знаком ставља у промет своју робу или услуге ако тај знак представља пословно име или назив тог лица који је на савјестан начин стечен прије признатог датума првенства жига.

(2) Носилац жига не може да забрани другом лицу да, у складу са добрим пословним обичајима, користи у привредном промету:

а) своје име или адресу,

б) назнаку о врсти, квалитету, количини, намјени, вриједности, географском поријеклу, времену производње или другом својству робе или услуга,

ц) жигом заштићени знак кад је његово коришћење неопходно ради назначавања намјене робе или услуге, посебно кад је ријеч о резервним дијеловима или прибору.

(3) Ако је предмет заштите колективног жига или жига гаранције знак који указује на одређени географски локалитет са којег потиче роба или услуга означена њиме, корисник колективног жига или жига гаранције не може да забрани другоме да тај знак користи у складу са добрим пословним обичајима, нити може да забрани његово коришћење овлашћеном кориснику исте или сличне регистроване ознаке географског поријекла за исту или сличну врсту робе или услуга.

(4) Носилац жига не може да забрани другом лицу да исти или сличан знак користи за обиљежавање робе или услуга друге врсте, осим ако је у питању чувени жиг.

(5) Носилац регистрованог чувеног жига може да забрани другом лицу да исти или сличан знак користи за обиљежавање робе, односно услуга које нису сличне онима за које је жиг регистрован ако би коришћење таквог знака упућивало на повезаност те робе, односно услуга и носиоца заштићеног чувеног жига и ако постоји вјероватноћа да би носилац чувеног жига трпио штету таквим коришћењем.

Члан 53. (Стицање и важење жига)

(1) жиг се стиче уписом у Регистар жигова, а важи од датума подношења пријаве.

(2) жиг траје десет година, рачунајући од датума подношења пријаве, с тим што се уз плаћање таксе и трошкова поступка његово важење може продужавати неограничен број пута.

(3) Садржај захтјева за продужење важења жига уређује се спроведбеним прописом.

Члан 54. (Обавеза коришћења жига)

(1) Носилац жига дужан је да користи жиг.

(2) Ако се без оправданог разлога жиг не користи, уз плаћање таксе и трошкова поступка, у складу са чланом 71. овог закона, свако заинтересовано лице може да покрене поступак за престанак тог жига због некоришћења.

Члан 55. (Раздвајање жига)

(1) жиг који је регистрован за више врста робе, односно услуга (у даљњем тексту: првобитна регистрација), на захтјев носиоца жига, у свако доба може да буде раздвојен на два или више регистрованих жигова, тако што ће се раздвојити списак робе или услуга.

(2) Садржај захтјева за раздвајање жига уређује се спроведбеним прописом.

(3) Издвојени жиг задржава сва права из првобитне регистрације.

(4) О раздвајању жига Институт ће донијети посебно рјешење у којем се назначава: број првобитне регистрације, број, односно бројеви нових жигова, знак из првобитне регистрације, као и роба, односно услуге које остају у првобитној регистрацији и роба, односно услуге које су у издвојеном или издвојеним жиговима.

(5) Издвојени жиг, односно издвојени жигови уписују се у Регистар жигова и објављују у службеном гласилу.

(6) Институт ће издати исправу о издвојеном жигу, односно издвојеним жиговима, заједно са рјешењем о признању тих жигова.

(7) На колективни жиг, односно жиг гаранције, неће се примјењивати одредбе од става (1) до става (6) овог члана.

ДИО ШЕСТИ - ПРОМЈЕНЕ У ПРИЈАВИ ИЛИ РЕГИСТРАЦИЈИ жИГА

Члан 56. (Промјена имена и адресе носиоца права)

(1) На захтјев носиоца жига, односно подносиоца пријаве, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт ће донијети рјешење о уписивању у одговарајући регистар промјене имена и адресе носиоца жига, односно подносиоца пријаве.

(2) Једним захтјевом из става (1) овог члана може се тражити уписивање промјене имена и адресе носиоца права који се односи на више жигова, односно више пријава, под условом да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтјеву.

(3) За уписивање промјена у складу са ставом (2) овог члана за сваку захтијевану промјену плаћају се посебно такса и трошкови поступка.

(4) Сваку уписану промјену из става (1) овог члана, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт ће објавити у службеном гласилу.

(5) Садржај захтјева за уписивање промјене из става (1) овог члана уређује се спроведбеним прописом.

Члан 57. (Ограничење списка робе и услуга)

(1) У регистрованом жигу, односно поднесеној пријави, на захтјев носиоца жига, односно подносиоца пријаве, може се ограничити списак робе, односно услуга.

(2) Садржај захтјева за уписивање промјене из става (1) овог члана уређује се спроведбеним прописом.

(3) За захтјев поднесен у складу са ставом (1) овог члана плаћају се такса и трошкови поступка.

(4) О захтјеву за ограничење списка робе, односно услуга регистрованог жига, односно пријаве, Институт ће донијети посебно рјешење.

(5) Рјешење из става (4) овог члана објављује се у службеном гласилу.

(6) Институт ће издати исправу о жигу са ограниченим списком робе, односно услуга заједно са рјешењем из става (4) овог члана, којим се ограничава списак робе, односно услуга.

Члан 58. (Пренос права)

(1) Пренос жига, односно права из пријаве може се извршити на основу уговора о преносу права, као и на основу статусне промјене носиоца жига, односно подносиоца пријаве, судске или административне одлуке.

(2) Пренос права из става (1) овог члана уписује се у одговарајући регистар Института на захтјев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.

(3) Неће се одобрити уписивање преноса жига, односно права из пријаве, на основу уговора о преносу права ако би такав пренос на очигледан начин могао да створи забуну у промету у погледу врсте, квалитета или географског поријекла робе, односно услуга за које је жиг регистрован, односно за које је поднесена пријава за признање жига, осим ако се стицалац права одрекне заштите за оне врсте робе, односно услуге у односу на које могућност забуне постоји.

(4) Неће се одобрити уписивање преноса жига, односно права из пријаве који се односи само за неку робу, односно услугу, у случају када су врсте робе, односно услуге које се преносе битно сличне роби, односно услугама које су обухваћене жигом, односно пријавом за признање жига преносиоца.

(5) Уписивање преноса права из става (1) овог члана у одговарајући регистар производи правно дејство према трећим лицима од датума уписивања.

(6) Институт ће донијети посебно рјешење о уписивању преноса права из става (1) овог члана у одговарајући регистар.

(7) Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет преноса права.

Члан 59. (Уговор о преносу права)

(1) Уговором о преносу права из члана 58. став (1) овог закона носилац жига, односно подносилац пријаве, може да пренесе жиг, односно право из пријаве, и то за све или само за неке врсте робе, односно услуге.

(2) Уговор о преносу права из става (1) овог члана саставља се у писаној форми и мора да садржи: назнаку о уговорним странама, број жига или број пријаве и висину накнаде, ако је уговорена, и робу и услуге које се преносе.

Члан 60. (Лиценца и франшиза)

(1) Носилац жига, односно подносилац пријаве, може уговором о лиценци уступити право коришћења жига, односно права из пријаве, и то за све или само за неке врсте робе или услуге.

(2) Уговор о лиценци из става (1) овог члана саставља се у писаној форми и мора да садржи: назнаку о уговорним странама, број жига или број пријаве, вријеме трајања лиценце, робу, односно услуге за које се лиценца даје и обим лиценце.

(3) Уговор о лиценци из става (1) овог члана уписује се у одговарајући регистар на захтјев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.

(4) Уписивање уговора о лиценци из става (1) овог члана у одговарајући регистар производи правно дејство према трећим лицима од датума уписивања.

(5) Институт доноси рјешење о уписивању уговора о лиценци из става (1) овог члана у одговарајући регистар.

(6) Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет уговора о лиценци.

(7) Одредбе овог члана које се односе на уговор о лиценци сходно се примјењују и на уговор о франшизи.

Члан 61. (Објављивање преноса права, лиценце или франшизе)

Институт ће у службеном гласилу објавити да су пренос права, лиценца или франшиза из чл. 59. и 60. овог закона уписани у одговарајући регистар.

Члан 62. (Залога)

(1) жиг, односно право из пријаве може бити предмет уговора о залози, и то за све или само за неке врсте робе или услуге.

(2) Уговор о залози из става (1) овог члана саставља се у писаној форми и мора да садржи: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно сједиште уговорних страна, као и дужника ако су то различита лица, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига и податке о потраживању које се обезбјеђује заложним правом.

(3) Повјерилац стиче заложно право уписом у одговарајући регистар Института.

(4) Уговор о залози из става (1) овог члана уписује се у одговарајући регистар, уз плаћање таксе и трошкова поступка, на захтјев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или заложног повјериоца.

(5) Институт доноси рјешење о уписивању уговора о залози из става (1) овог члана у одговарајући регистар.

(6) Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет уговора о залози.

Члан 63. (Поступак за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге)

(1) Поступак за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге у одговарајући регистар Института покреће се писаним захтјевом.

(2) Уз захтјев из става (1) овог члана подноси се:

а) доказ о правном основу преноса чије се уписивање тражи,

б) пуномоћ, ако се поступак за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге покреће посредством пуномоћника,

ц) доказ о уплати таксе и трошкова поступка за рјешење по захтјеву за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге.

(3) Једним захтјевом из става (1) овог члана може се тражити уписивање преноса права који се односи на више жигова, односно више пријава, под условом да су ранији носилац права и нови носилац права исти у сваком жигу, односно пријави, и да су регистарски бројеви жигова, односно бројеви пријава назначени у захтјеву.

(4) Једним захтјевом из става (1) овог члана може се тражити уписивање лиценце, франшизе или залоге који се односе на више жигова, односно више пријава, под условом да су носилац права и стицалац лиценце, франшизе, односно залоге исти у сваком жигу, односно пријави, и да су регистарски бројеви жигова, односно бројеви пријава назначени у захтјеву.

(5) За захтјеве из ст. (3) и (4) овог члана плаћају се таксе и трошкови поступка за сваки жиг или пријаву који су назначени у захтјеву.

(6) Садржај захтјева из става (1) овог члана, као и садржај прилога који се подносе уз захтјев уређују се спроведбеним прописом.

Члан 64. (Уредност захтјева за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге)

(1) Захтјев за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге је уредан ако садржи податке из члана 63. став (2) овог закона и друге прописане податке.

(2) Ако захтјев за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге није уредан, Институт ће позвати подносиоца захтјева да га у року од 30 дана од дана пријема позива уреди.

(3) Уз образложење подносиоца захтјева и плаћање таксе и трошкова поступка Институт ће продужити рок из става (2) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(4) Ако подносилац захтјева у року из става (2) овог члана не поступи по позиву, Институт ће закључком одбацити захтјев.

Члан 65. (Испитивање правног основа захтјева за уписивање преноса права, лиценце, франшизе

или залоге)

(1) Ако је захтјев за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге уредан, у смислу члана 64. став (1) овог закона, Институт ће испитати да ли правни основ на коме се тај захтјев заснива испуњава законом прописане услове за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге.

(2) Ако правни основ на којем се заснива захтјев за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге не испуњава услове прописане овим законом, Институт ће позвати подносиоца захтјева да се у року од 30 дана од дана пријема позива изјасни о разлозима због којих се уписивање не може извршити.

(3) Уз образложење подносиоца захтјева и плаћање таксе и трошкова поступка Институт ће продужити рок из става (2) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(4) Институт ће рјешењем одбити захтјев за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге ако се подносилац захтјева у року из става (2) овог члана не изјасни о разлозима због којих уписивање не може да буде одобрено, или ако се изјасни, а Институт и даље сматра да уписивање не може да буде одобрено.

ДИО СЕДМИ - ПРЕСТАНАК ПРАВА

Члан 66. (Престанак жига)

(1) жиг престаје истеком рока од десет година за који су плаћени такса и трошкови поступка, ако се његово важење не продужи.

(2) жиг престаје и прије истека рока из става (1) овог члана:

а) ако се носилац жига одрекне свог права - наредног дана од дана предаје Институту изјаве о одрицању,

б) на основу судске одлуке, односно одлуке Института, у случајевима предвиђеним овим законом - даном одређеним том одлуком,

ц) ако је престало правно лице, односно ако је умрло физичко лице које је носилац жига - даном престанка, односно смрти, осим ако је жиг прешао на правне сљеднике тог лица.

(3) Колективни жиг и жиг гаранције престају да важе и ако Институт током испитивања измјена општег акта о колективном жигу, односно о жигу гаранције, утврди да нису испуњени услови предвиђени чланом 30. став (1) овог закона.

(4) У случајевима из ст. (2) тач. а) и ц) и ст. (3) овог члана, Институт ће донијети посебно рјешење.

Члан 67. (Право трећег лица)

(1) Ако је у Регистру жигова уписано одређено право у корист трећег лица, носилац жига не може се одрећи жига без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.

(2) Ако носилац жига у одређеном року не плати прописану таксу и трошкове поступка, а у Регистру жигова је уписано право у корист трећег лица, Институт ће то лице обавијестити да нису плаћени такса и трошкови поступка и да је може платити у року од шест мјесеци од дана пријема обавјештења и тиме одржати важење жига.

ДИО ОСМИ - ПРОГЛАШАВАЊЕ РЈЕШЕЊА О ПРИЗНАЊУ ЖИГА НИШТАВНИМ

Члан 68. (Услови за проглашавање рјешења о признању жига ништавним)

(1) Рјешење о признању жига може се прогласити ништавним у цјелини или само за неку врсту робе или услугу ако се утврди да у вријеме регистрације жига нису били испуњени услови за признање жига предвиђени овим законом.

(2) Рјешење о признању колективног жига или жига гаранције може се прогласити ништавним и ако се утврди да општи акт о колективном жигу или општи акт о жигу гаранције, односно њихове измјене, нису испуњавали, односно не испуњавају услове из члана 30. став (1) овог закона.

Члан 69. (Предлог за проглашавање рјешења о признању жига ништавним)

(1) Рјешење о признању жига може се прогласити ништавним по службеној дужности или на предлог заинтересованог лица или правобраниоца БиХ или омбудсмена БиХ за све вријеме трајања жига.

(2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, предлог за проглашавање рјешења о признању жига ништавним на основу члана 7. став (1) овог закона може поднијети само носилац старијег права или лице које он овласти, осим ако је током пет узастопних година прије подношења предлога знао за коришћење каснијег жига чији је носилац био савјестан и није се противио коришћењу каснијег жига.

(3) Ако је изјављен приговор на поднесену пријаву жига из разлога прописаних у члану 7. став (1) овог закона па је рјешење о одбијању приговора коначно, предлог за проглашавање ништавним рјешења о признању жига исто лице не може поднијети из истих разлога који су наведени у одбијеном приговору, осим ако подносилац предлога не достави нове доказе који би сами или у вези са већ употријебљеним доказима могли довести до другачијег рјешења у поступку по приговору.

(4) Рјешење о признању жига не може се прогласити ништавним на основу члана 7. став (1) тач. а), б) и ц) овог закона ако ранији жиг без оправданог разлога није коришћен у БиХ за обиљежавање робе или услуга на које се односи у периоду од пет година прије подношења предлога за проглашавање ништавним, осим ако је подносилац пријаве каснијег жига био несавјестан.

(5) Уз предлог за проглашавање ништавним рјешења о признању жига подносе се одговарајући докази.

Члан 70. (Поступак за проглашавање рјешења о признању жига ништавним)

(1) Поступак за проглашавање рјешења о признању жига ништавним покреће се писаним предлогом за проглашавање рјешења о признању жига ништавним.

(2) Садржај предлога из става (1) овог члана, као и прилози уз предлог уређују се спроведбеним прописом.

(3) Предлог за проглашавање рјешења о признању жига ништавним је уредан ако садржи прописане податке.

(4) Ако предлог за проглашавање рјешења о признању жига ништавним није уредан, Институт ће позвати подносиоца предлога да га у року од 30 дана од дана пријема позива уреди.

(5) На образложени захтјев подносиоца предлога, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт ће продужити рок из става (4) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(6) Ако подносилац предлога у року из става (4) овог члана не поступи по позиву, Институт ће закључком одбацити предлог.

(7) Уредан предлог Институт ће доставити носиоцу жига и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.

(8) На образложени захтјев носиоца жига, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт ће продужити рок из става (7) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(9) Ако носилац жига у остављеном року не одговори на предлог за проглашавање рјешења о признању жига ништавним, Институт ће прогласити жиг ништавним за ону врсту робе или услуге за које је то у предлогу захтијевано.

(10) Ако то оцијени неопходним, Институт може одредити усмену расправу поводом поднесеног предлога за проглашавање рјешења о признању жига ништавним.

(11) Послије спроведеног поступка по предлогу за проглашавање рјешења о признању жига ништавним на основу предлога из члана 69. став (1) овог закона, Институт може у свако доба донијети рјешење о проглашавању рјешења о признању жига ништавним у цјелини или само за неку врсту робе или услугу, или рјешење о одбијању предлога.

(12) Рјешење о проглашавању рјешења о признању жига ништавним, које је коначно у управном поступку, Институт ће објавити у службеном гласилу.

ДИО ДЕВЕТИ - ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ПРЕСТАНКА жИГА

Члан 71. (Престанак жига због некоришћења)

(1) На захтјев заинтересованог лица, Институт ће донијети рјешење о престанку жига у цјелини или само за неке врсте робе или услугу ако носилац жига или лице које је он овластио без оправданог разлога није на тржишту БиХ озбиљно користило жиг за обиљежавање робе, односно услуга на које се тај жиг односи, у непрекидном временском периоду од пет година, рачунајући од дана уписивања жига у Регистар жигова, односно од дана кад је жиг посљедњи пут коришћен.

(2) У поступку по захтјеву за престанак жига због некоришћења жига носилац жига или лице које је он овластио дужни су да докажу да су жиг користили.

(3) Коришћењем жига, у смислу става (1) овог члана, сматра се и коришћење знака заштићеног жигом у облику који се разликује у елементима који не мијењају дистинктивни карактер знака, као и коришћење заштићеног знака на роби или паковању робе намијењене искључиво извозу.

(4) Оправданим разлогом за некоришћење жига из става (1) овог члана сматраће се околност која је настала независно од воље носиоца жига, а која представља сметњу за коришћење жига, као што су одлука државног органа, забрана увоза или извоза или друга забрана која се односи на робу или услуге за које је призната заштита жигом.

(5) Коришћењем жига не сматра се рекламирање заштићеног знака без могућности набавке робе, односно коришћења услуге за коју је знак заштићен.

(6) Институт неће донијети рјешење о престанку жига због некоришћења ако је коришћење жига почело или је настављено послије истека непрекидног временског периода од пет година у којем жиг није коришћен, а прије подношења захтјева за престанак жига због некоришћења, осим ако је до почетка или наставка коришћења жига дошло пошто је носилац права сазнао да ће бити поднесен захтјев за престанак његовог жига и ако је коришћење почело или настављено у периоду од три мјесеца прије подношења захтјева за престанак жига.

Члан 72. (Одређивање датума престанка жига због некоришћења)

У случају из члана 71. овог закона жиг престаје да важи истеком периода од пет година од дана када је жиг посљедњи пут коришћен, односно истеком периода од пет година од дана регистровања жига, ако жиг није коришћен.

Члан 73. (Престанак жига у другим случајевима)

(1) Институт ће, на захтјев заинтересованог лица, донијети рјешење о престанку жига у цјелини или само за неку врсту робе или услугу и у сљедећим случајевима:

а) ако је знак заштићен жигом, због чињења или нечињења носиоца жига или његовог правног сљедника, постао генерички назив робе, односно услуге за коју је регистрован,

б) ако знак заштићен жигом, због начина на који га носилац жига или његов правни сљедник користи, може у промету изазвати забуну о географском поријеклу, врсти, квалитету или другим својствима робе, односно услуге,

ц) ако је знак заштићен жигом постао супротан моралу или јавном поретку.

(2) Право на коришћење колективног жига и жига гаранције може престати и ако се колективни жиг и жиг гаранције употребљавају супротно општем акту о колективном жигу, односно о жигу гаранције.

(3) У случају из ст. (1) и (2) овог члана жиг престаје да важи наредног дана од дана правоснажности рјешења о престанку жига.

Члан 74. (Поступак по захтјеву за престанак жига)

(1) Поступак за престанак жига из разлога предвиђених у чл. 71. и 73. овог закона покреће се писаним захтјевом.

(2) Садржај захтјева из става (1) овог члана, као и прилози уз захтјев уређују се спроведбеним прописом.

(3) Захтјев за престанак жига је уредан ако садржи прописане податке.

(4) Ако захтјев за престанак жига није уредан, Институт ће позвати подносиоца захтјева да га у року од 30 дана од дана пријема позива уреди.

(5) На образложени захтјев подносиоца захтјева за престанак жига, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт ће продужити рок из става (4) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(6) Ако подносилац захтјева за престанак жига у року из става (4) овог члана не поступи по позиву, Институт ће закључком одбацити захтјев.

(7) Институт ће уредан захтјев доставити носиоцу жига и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.

(8) На образложени захтјев носиоца жига, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт ће продужити рок из става (7) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(9) Ако носилац жига у остављеном року не одговори на захтјев за престанак жига, Институт ће донијети рјешење о престанку жига за ону врсту робе или услуге за које је то у поднесеном захтјеву тражено.

(10) Ако то оцијени неопходним, Институт може одредити усмену расправу поводом поднесеног захтјева за престанак жига.

(11) Послије спроведеног поступка по захтјеву за престанак жига, Институт ће донијети рјешење о престанку жига у цјелини, или само за неку врсту робе или услугу, или рјешење о одбијању захтјева.

(12) Рјешење о престанку жига које је коначно у управном поступку Институт ће објавити у службеном гласилу.

Члан 75. (Дејство на правоснажну судску одлуку)

Проглашавање ништавним жига и престанак жига немају дејство на судске одлуке у вези са утврђивањем повреде права које су у моменту доношења тог рјешења биле правоснажне, као и на закључене уговоре о преносу права, односно уступању лиценце ако су и у мјери у којој су ти уговори извршени, под условом да је тужилац, односно носилац жига био савјестан.

ДИО ДЕСЕТИ - ЖАЛБЕНИ ПОСТУПАК

Члан 76. (Право на жалбу)

(1) Против одлука Института донесених у првом степену странка чијем захтјеву у цјелини или у дијелу није удовољено има право жалбе у року од 15 дана од дана достављања одлуке.

(2) Друге странке у поступку који је окончан одлуком против које се подноси жалба сматрају се странкама у жалбеном поступку.

Члан 77. (Садржај жалбе)

Уз податке које мора да садржи сваки поднесак, жалба мора да садржи и:

а) ознаку управног акта против којег се подноси,

б) изјаву о томе да се управни акт оспорава у цјелини или у одређеном дијелу,

ц) разлоге због којих се жалба подноси,

д) образложење жалбе са свим доказима којима подносилац жалбе потврђује своје наводе из жалбе,

е) потпис подносиоца жалбе,

ф) пуномоћ, ако се жалба подноси посредством пуномоћника.

Члан 78. (Комисија за жалбе)

(1) Комисија за жалбе оснива се као независни орган за одлучивање о жалби у складу са одредбама овог закона.

(2) Комисија за жалбе има три члана, од којих је један предсједник Комисије за жалбе, и три замјеника члана, од којих је један замјеник предсједника.

(3) чланове Комисије за жалбе именује Савјет министара Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Савјет министара БиХ) између независних стручњака у области права индустријске својине и државних службеника из Института, на начин уређен одлуком Савјета министара БиХ.

(4) Сједиште Комисије за жалбе је при Институту.

(5) Институт Комисији за жалбе обезбјеђује радни простор и потребну опрему за рад, као и обављање канцеларијских и административних послова.

(6) Комисија за жалбе има посебан печат.

(7) Предсједник Комисије за жалбе управља њеним радом.

(8) У случају одсуства, предсједника Комисије за жалбе мијења замјеник предсједника, а члана замјеник члана Комисије за жалбе.

(9) Предсједник и чланови Комисије за жалбе у свом раду су независни, нису обавезани никаквим упутствима директора Института и своје задатке обављају непристрасно, у складу са законом и правилима струке.

(10) Предсједник и чланови Комисије за жалбе имају положај независних стручњака, а накнаду за свој рад примају у складу са спроведбеним прописом о накнадама за рад у Комисији за жалбе.

(11) чланови Комисије за жалбе и замјеници чланова који су учествовали у доношењу одлуке у првостепеном поступку, или ако постоје неки други разлози за њихово изузеће, не могу учествовати у поступку по жалби у конкретном предмету.

(12) Комисија за жалбе доноси пословник којим се уређују појединости о раду.

Члан 79. (Одлучивање о жалби)

(1) Комисија за жалбе о изјављеној жалби одлучује на сједници, већином гласова.

(2) Комисија за жалбе одлучује на основу поднесака странака, а када сматра да је то неопходно, може одредити одржавање усмене расправе.

(3) У поступку одлучивања о жалби на одговарајући начин примјењују се одредбе чл. 26, 37. и 70. овог закона.

ДИО ЈЕДАНАЕСТИ - ГРАЂАНСКОПРАВНА ЗАШТИТА

Члан 80. (Тужбени захтјеви)

(1) У случају повреде жига или права из пријаве жига ако жиг буде признат, тужилац може тужбом захтијевати:

а) утврђење повреде права,

б) забрану даљег вршења учињене повреде и будућих сличних повреда престанком или уздржавањем од радњи које то право повређују,

ц) уклањање стања насталог повредом права,

д) повлачење предмета повреде из привредних токова уз уважавање интереса трећих савјесних лица,

е) потпуно уклањање предмета повреде из привредних токова,

ф) уништење предмета којима је извршена повреда права,

г) уништење средстава која су искључиво или у претежној мјери намијењена или се употребљавају за чињење повреда и која су својина повредилаца,

х) препуштање предмета повреде носиоцу права уз накнаду трошкова производње,

и) накнаду имовинске штете и оправданих трошкова поступка,

ј) објављивање пресуде о трошку туженог.

(2) При одлучивању о захтјевима из става (1) тач. ц), д), е), ф), г) и х) овог члана, суд је дужан да узме у обзир све околности случаја, нарочито размјеру између тежине учињене повреде и захтјева, као и интерес овлашћеног лица за обезбјеђивање ефективне заштите права.

(3) У поступку против лица чије су услуге биле употријебљене за повреду права, а постојање те повреде већ је правоснажно установљено у поступку према трећем лицу, претпоставља се да повреда права постоји.

(4) Поступак по тужби из става (1) овог члана је хитан.

Члан 81. (Повреда жига)

(1) Повредом жига или права из пријаве, ако жиг буде накнадно признат, сматра се свако неовлашћено коришћење заштићеног знака у смислу члана 49. овог закона.

(2) Повредом из става (1) овог члана сматра се и подражавање, транскрипција и транслитерација заштићеног знака.

(3) Повредом из става (1) овог члана сматра се и додавање знаку ријечи: "тип", "начин", "по поступку" и сл.

Члан 82. (Накнада штете)

(1) За све повреде права из овог закона важе општа правила о накнади штете и одговорности за штету, осим ако овим законом није другачије одређено.

(2) Лице које повриједи жиг дужно је да плати носиоцу права одштету у обиму који се одређује према општим правилима о накнади штете, или у обиму који одговара уговореној или уобичајеној накнади за законито коришћење жига.

Члан 83. (Пенал)

(1) Ако је повреда жига учињена намјерно или крајњом непажњом, носилац жига може од лица које је жиг повриједило тражити накнаду до троструког износа уговорене, а ако није уговорена, од одговарајуће уобичајене лиценцне накнаде коју би примио за коришћење жига.

(2) При одлучивању о захтјеву за плаћање пенала суд ће узимати у обзир све околности случаја, а нарочито обим настале штете, степен кривице повредиоца, износ уговорене или уобичајене лиценцне накнаде и превентивни циљ пенала.

(3) Ако је настала штета већа од пенала из става (1) овог члана, носилац права овлашћен је да тражи разлику до износа накнаде потпуне штете.

Члан 84. (Активна легитимација за тужбу)

(1) Тужбу због повреде жига, односно права из пријаве може да поднесе носилац жига, подносилац пријаве, стицалац искључиве лиценце, корисник колективног жига уз сагласност носиоца колективног жига и корисник жига гаранције уз сагласност носиоца жига гаранције.

(2) Поступак по тужби због повреде права из пријаве суд ће прекинути до коначне одлуке Института о поднесеној пријави.

(3) Ако је пред Институтом, односно судом покренут поступак из чл. 69. или 73. овог закона, суд који поступа по тужби из члана 79. овог закона дужан је да прекине поступак до коначне одлуке Института или суда.

Члан 85. (Рок за подношење тужбе)

Тужба због повреде жига, односно повреде права из пријаве може да буде поднесена у року од три године од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најкасније у року од пет година од дана кад је повреда први пут учињена.

Члан 86. (Привремене мјере)

(1) Суд ће одредити привремену мјеру ради обезбјеђења захтјева према одредбама овог закона, ако предлагач учини вјероватним да је:

а) носилац права из овог закона и

б) његово право повријеђено или да пријети стварна опасност од повреде.

(2) Носилац права мора да учини вјероватним и једну од сљедећих претпоставки:

а) опасност да ће остваривање захтјева бити онемогућено или знатно отежано,

б) да је привремена мјера потребна ради спречавања настанка штете коју ће бити касније тешко поправити, или

ц) да претпостављени повредилац, доношењем привремене мјере која би се касније у поступку показала као неоправдана, не би претрпио веће негативне посљедице од оних које би без доношења такве привремене мјере претрпио носилац права.

(3) Носилац права који предлаже да се донесе привремена мјера без претходног обавјештавања и саслушања супротне стране дужан је, осим услова из ст. (1) и (2) овог члана, да учини вјероватним да би било какво одгађање доношења привремене мјере проузроковало носиоцу права настанак штете коју би било тешко поправити.

(4) У случају доношења привремене мјере према одредбама става (3) овог члана, суд ће рјешење о привременој мјери доставити супротној страни одмах послије њеног спровођења.

(5) Носилац права не мора да доказује опасност да ће остваривање захтјева бити онемогућено или знатно отежано ако учини вјероватним да ће предложена привремена мјера проузроковати претпостављеном повредиоцу само незнатну штету.

(6) Сматра се да опасност постоји ако би требало остваривати захтјеве у иностранству.

(7) Суд може да одреди за обезбјеђење захтјева, према ставу (1) овог члана, било коју привремену мјеру којом се може постићи циљ обезбјеђења, а нарочито да се:

а) претпостављеном повредиоцу забране радње којима се повређује право из овог закона,

б) одузму, уклоне из промета и похране предмети повреде и средства повреде који су искључиво или у претежној мјери намијењени, односно употребљавају се за чињење повреда.

(8) Ако је мјера одређена прије подношења тужбе, суд ће у рјешењу одредити и рок у којем предлагач мора да поднесе тужбу ради оправдања те мјере.

(9) Рок из става (8) овог члана не може бити дужи од 20 радних дана, односно 31 календарског дана, од дана достављања рјешења предлагачу, зависно од тога који рок истиче касније.

(10) Суд мора одлучити о приговору против рјешења о привременој мјери у року од 30 дана од дана подношења одговора на приговор, односно од истека рока за подношење тог одговора.

(11) Поступак у вези са доношењем привремене мјере је хитан.

Члан 87. (Обезбјеђење доказа)

(1) Суд ће донијети рјешење о обезбјеђењу доказа ако предлагач пружи суду разумне доказе о томе да:

а) је носилац права из овог закона,

б) је његово право повријеђено, или да пријети стварна опасност од повреде,

ц) ће докази о тој повреди бити уништени, или касније неће моћи бити изведени.

(2) Носилац права који тражи да се донесе рјешење о обезбјеђењу доказа без претходног обавјештавања и саслушања супротне стране дужан је да, осим услова из става (1) овог члана, учини вјероватним и постојање опасности да ће докази о повреди, због радњи противника, бити уништени, или да касније неће моћи бити изведени.

(3) У случају доношења одлуке о обезбјеђењу доказа према одредбама става (2) овог члана, суд ће рјешење о обезбјеђењу доставити супротној страни одмах послије извођења доказа.

(4) Суд може рјешењем из става (1) овог члана одредити да се изведе било који доказ, а нарочито:

а) увиђај просторија, пословне документације, инвентара, база података, компјутерских меморијских јединица или других ствари,

б) одузимање узорака предмета повреде,

ц) преглед и предају докумената,

д) одређивање и саслушање вјештака,

е) саслушање свједока.

(5) Обезбјеђење доказа може да се тражи и послије правоснажно окончаног поступка, ако је то потребно ради покретања поступка према ванредним правним лијековима, или за вријеме таквог поступка.

(6) У поступку обезбјеђења доказа, према одредбама овог члана, примјењују се одговарајуће одредбе закона о парничном поступку, а које се односе на привремене мјере, осим ако је овим законом другачије одређено.

(7) Поступак обезбјеђења доказа је хитан.

(8) Ако се касније покаже да је предлог за обезбјеђење доказа неоправдан, или ако носилац права тај предлог не оправда, супротна страна има право да тражи:

а) враћање одузетих предмета,

б) забрану употребе прибављених информација,

ц) накнаду штете.

(9) Суд мора у поступку обезбјеђења доказа, према одредбама овог члана, обезбиједити заштиту повјерљивих података странака и водити бригу о томе да се судски поступак не злоупотребљава искључиво са намјером прибављања повјерљивих података супротне стране.

Члан 88. (Дужност обавјештавања)

(1) Суд може у току парнице, због повреде права из овог закона, на основу оправданог захтјева једне од странака наложити повредиоцу права да достави податке о извору и дистрибутивним каналима робе или услуга којима се повређује право из овог закона.

(2) Суд може наложити да податке из става (1) овог члана доставе суду и лица која у обиму комерцијалне дјелатности:

а) посједују робу за коју се сумња да се њоме повређује право из овог закона, или

б) користе услуге за које се сумња да се њима повређује право из овог закона, или

ц) дају услуге за које се сумња да се њима повређује право из овог закона.

(3) Сматра се да је нека радња предузета у обиму комерцијалне дјелатности ако је предузета за прибављање индиректне или директне економске користи.

(4) Појам комерцијалне дјелатности не обухвата радње савјесних крајњих потрошача.

(5) Суд може наложити да податке из става (1) овог члана достави суду и лице које је неко од лица наведених у ставу (2) овог члана означило као умијешано у производњу, израду и дистрибуцију робе или давање услуга за које се сумња да се њима повређује право из овог закона.

(6) Подаци тражени на основу става (1) овог члана могу нарочито обухватити:

а) име, адресу, односно фирму и сједиште произвођача, израђивача, дистрибутера, добављача и других претходних посједника робе, односно давалаца услуга, као и намјераваних продавача на велико и мало,

б) податке о количинама произведене, израђене, испоручене, примљене или наручене робе или услуга, као и о цијенама оствареним за односну робу и услуге.

Члан 89. (Извођење доказа)

(1) Ако суд одлучи да ће извести предложени доказ који се налази код супротне стране, та страна дужна је на захтјев суда да преда доказна средства којима располаже.

(2) Став (1) овог члана односи се и на банкарску, финансијску и пословну документацију која је под контролом супротне стране, ако се ради о повреди која достиже обим комерцијалне дјелатности.

(3) У поступку извођења доказа примјењују се одговарајуће одредбе закона који уређује парнични поступак, осим ако је овим законом другачије одређено.

(4) Суд мора послије извођења доказа, у складу са ставом (1) овог члана, обезбиједити заштиту повјерљивих података странака и водити бригу о томе да се судски поступак не злоупотребљава искључиво са намјером прибављања повјерљивих података супротстављене странке.

Члан 90. (Средство обезбјеђења за супротстављену странку)

На захтјев лица против којег је покренут поступак за одређење привремене мјере или обезбјеђења доказа, суд може одредити одговарајући новчани износ као средство обезбјеђења у случају неоснованости захтјева, на терет подносиоца захтјева.

Члан 91. (Оспоравање жига)

(1) Ако је пријава поднесена супротно принципу савјесности и поштења, или је знак регистрован на основу такве пријаве, односно на основу пријаве којом је повријеђена законска или уговорна обавеза, лице чији је правни интерес тиме повријеђен може тражити да га суд прогласи за подносиоца пријаве или носиоца права.

(2) Ако се судском одлуком усвоји тужбени захтјев из става (1) овог члана, Институт ће по пријему пресуде, или на захтјев тужиоца, уписати тужиоца у одговарајући регистар Института као подносиоца пријаве, или носиоца жига, и податке о томе објавити у службеном гласилу.

Члан 92. (Оспоравање несумњиво познатог жига из члана 6бис Париске конвенције)

(1) Физичко или правно лице које у промету користи знак за обиљежавање робе, односно услуга, а за који је друго лице поднијело пријаву или га регистровало на своје име за обиљежавање исте или сличне робе, односно услуга, може тражити да га суд прогласи за подносиоца пријаве, односно носиоца права, ако докаже да је тај знак био општепознат у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине за обиљежавање његове робе, односно услуга, прије него што је тужени поднио пријаву.

(2) Ако тужени докаже да је исти или сличан знак користио у промету за обиљежавање исте или сличне робе, односно услуга, исто колико и тужилац, или дуже од њега, суд ће одбити тужбени захтјев из става (1) овог члана.

(3) Тужба из става (1) овог члана не може бити поднесена након истека рока од пет година од дана уписивања жига у Регистар жигова.

(4) Ако се судском одлуком усвоји тужбени захтјев из става (1) овог члана, Институт ће, по пријему пресуде, или на захтјев тужиоца, уписати тужиоца у одговарајући регистар као подносиоца пријаве, или као носиоца жига, и податке о томе објавити у службеном гласилу.

Члан 93. (Прибављено право трећег лица на оспореном жигу)

Право које је треће лице прибавило од ранијег подносиоца пријаве, односно носиоца жига, из чл. 90. и 91. овог закона, престаје даном уписивања новог подносиоца пријаве, односно носиоца жига, у одговарајући регистар Института.

ДИО ДВАНАЕСТИ - ЦАРИНСКЕ МЈЕРЕ

Члан 94. (Захтјев носиоца права)

(1) Носилац искључивих права према овоме закону, који оправдано сумња да ће доћи до увоза, транзита или извоза робе произведене у супротности са одредбама овог закона, може код надлежног царинског органа (у даљњем тексту: царински орган) поднијети захтјев за заштиту својих права путем царинских мјера привременог задржавања робе од даљег пуштања у промет.

(2) Захтјев за заштиту права, према ставу (1) овог члана, мора садржавати нарочито:

а) податке о подносиоцу захтјева и о носиоцу искључивог права из овог закона, ако се не ради о истом лицу,

б) детаљан опис робе, који омогућава њену идентификацију,

ц) доказе о томе да је подносилац захтјева, односно лице које је он овластио, носилац искључивог права из овог закона у вези с том робом,

д) доказе о томе да је искључиво право вјероватно повријеђено, е) друге податке важне за одлучивање о захтјеву којима располаже подносилац, као што су подаци о локацији робе и њеној дестинацији, очекивани датум доласка или одласка пошиљке, подаци о средству транспорта, подаци о увознику, извознику, примаоцу и сл.,

ф) временски период у којем ће царински органи поступати према захтјеву и који не може бити дужи од двије године од дана подношења захтјева.

(3) Царински орган може прије доношења одлуке, којом удовољава захтјеву из става (1) овог члана, тражити од носиоца права да положи обезбјеђење за трошкове похрањивања и превоза робе, као и за накнаду штете, који би у вези са робом могли настати царинском органу, као и страни против које је прихваћен захтјев из става (1) овог члана.

(4) Ако царински орган удовољи захтјеву из става (1) овог члана, он о томе обавјештава све царинске испоставе и носиоца права.

Члан 95. (Поступак након привременог задржавања робе)

(1) Ако царинска испостава при спровођењу царинског поступка нађе робу која одговара опису робе из одлуке надлежног царинског органа, она ће ту робу привремено задржати од даљег пуштања у промет.

(2) Одлука о привременом задржавању робе уручује се њеном увознику.

(3) У одлуци из става (2) овог члана одређује се да се сопственик робе, односно лице које је овлашћено за располагање робом, у року од десет радних дана од дана привременог задржавања, може изјаснити о томе да ли се ради о кривотвореној роби, односно другој повреди права из овог закона.

(4) Ако царински орган не прими писано изјашњење сопственика или лица које је овлашћено да располаже робом у року из става (3) овог члана, он може на захтјев и о трошку носиоца права привремено задржану робу одузети и уништити.

(5) Ако сопственик робе или лице које је овлашћено да располаже робом, у року из става (3) овог члана, поднесе изјаву да се не ради о кривотвореној роби, односно другој повреди права из овог закона, носилац права може у року од десет радних дана од пријема обавјештења о таквој изјави поднијети тужбу због повреде права.

(6) Ако посебне околности случаја то оправдавају, царински орган може, на захтјев носиоца права, одредити додатни рок за подношење тужбе из става (5) овог члана, који не може бити дужи од десет радних дана.

(7) Носилац права или лице које он овласти може за вријеме привременог задржавања извршити преглед и контролу робе и пратеће документације у обиму који је потребан за утврђивање његових захтјева и за остваривање судске заштите његових права уз обезбјеђење заштите повјерљивих података.

(8) Право да изврши преглед и контролу робе има и њен увозник.

(9) Ако носилац права не поднесе тужбу из става (5) овог члана, привремено задржана роба пушта се у тражену царински дозвољену употребу, односно промет.

(10) Ако носилац права покрене судски поступак, царински орган донијеће одлуку о запљени робе до доношења правоснажне судске одлуке.

Члан 96. (Поступак по службеној дужности)

(1) Ако царинска испостава при спровођењу царинског поступка у вези са увозом, транзитом или извозом робе оправдано сумња да су одређеном робом повријеђена права према овом закону, она ће привремено задржати пуштање те робе у промет и о томе обавијестити царински орган.

(2) Царински орган писмено обавјештава носиоца права о задржавању робе, сумњи да се ради о повреди његових права и о могућности да поднесе захтјев према члану 94. овог закона, у року од пет радних дана од дана задржавања робе.

(3) Ако носилац права поднесе захтјев, у складу са ставом (2) овог члана, роба се задржава до доношења одлуке царинског органа.

(4) Ако царински орган удовољи захтјеву из члана 94. овог закона, роба се привремено задржава за даљих десет радних дана.

(5) Носилац права мора у року из става (4) овог члана да спроведе радње из члана 95. став (7) овог закона.

(6) Одредбе чл. 95. и 96. овог закона не примјењују се на увоз, транзит или извоз робе у малим количинама намијењеним за приватну и некомерцијалну употребу, које се уносе или износе као дио личног пртљага или шаљу у малим пошиљкама.

Члан 97. (Примјена других царинских прописа)

(1) На царински поступак у вези с робом којом се повређују права из овог закона примјењују се на одговарајући начин остали царински прописи.

(2) Ближе прописе о спровођењу царинских мјера из овог дијела Закона доноси Савјет министара БиХ на предлог Управе за индиректно опорезивање БиХ.

(3) Царински поступак у вези са робом којом се повређују права из овог закона је хитан.

ДИО ТРИНАЕСТИ - ПРЕКРШАЈНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 98. (Прекршаји)

(1) Новчаном казном у износу од 5.000 КМ до 200.000 КМ казниће се за прекршај правно лице а новчаном казном у износу од 5.000 КМ до 20.000 КМ казниће се за прекршај предузетник који на начин из члана 81. овог закона повриједе жиг или право из пријаве.

(2) Новчаном казном у износу од 3.000 КМ до 20.000 КМ казниће се за прекршај из става (1) овог члана и одговорно лице у правном лицу и код предузетника.

(3) Новчаном казном у износу од 3.000 КМ до 10.000 КМ казниће се за прекршај из става (1) овог члана физичко лице.

(4) Предмети који су настали извршењем прекршаја из става (1) овог члана одузеће се и уништити, а предмети, односно уређаји намијењени или употријебљени за извршење тих прекршаја биће одузети.

(5) Прекршајни поступак на основу одредаба овог члана је хитан.

Члан 99. (Заштитна мјера)

(1) Правном лицу и предузетнику који учине прекршаје из члана 98. став (1) овог закона у обављању дјелатности може се изрећи заштитна мјера забране обављања дјелатности или дијелова дјелатности којима се вријеђа жиг, у трајању до једне године, ако је учињени прекршај нарочито тежак због начина извршења, посљедица дјела или других околности учињеног прекршаја.

(2) Правном лицу и предузетнику који учине прекршај из члана 98. став (1) овог закона у поврату изрећи ће се заштитна мјера забране дјелатности или дијелова дјелатности којима се вријеђа жиг у трајању од најмање једне године.

Члан 100. (Инспекцијска контрола у вези са прекршајима)

(1) Инспекцијску контролу у вези са прекршајима, санкционисаним у члану 98. овог закона, врши инспекција надлежна за контролу тржишта у Федерацији Босне и Херцеговине, Републици Српској и Брчко Дистрикту Босне и Херцеговине.

(2) Инспекцијски поступак је хитан.

ДИО ЧЕТРНАЕСТИ - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 101. (Права призната до примјене овог закона и спроведбени прописи за извршење овог

закона)

(1) Регистровани жигови који важе на дан ступања на снагу овог закона остају и даље на снази и на њих ће се примјењивати одредбе овог закона.

(2) Директор Института донијеће спроведбене прописе за извршење овог закона у року од шест мјесеци од дана његовог ступања на снагу, изузев прописа из члана 14. овог закона.

(3) Спроведбени прописи у смислу става (2) овог члана су: Правилник о поступку за признање жига, Одлука о посебним трошковима поступка за стицање и одржавање права индустријске својине, Одлука о условима за упис у регистре заступника за заштиту индустријске својине, Правилник о стручном испиту за заступнике за заштиту индустријске својине и Одлука о накнади за рад у Комисији за жалбе.

Члан 102. (Примјена међународних уговора)

Одредбе међународних уговора у вези са жиговима којима је приступила БиХ примјењују се на предмете које третира овај закон и у случају сукоба са одредбама овог закона примјењују се одредбе међународних уговора.

Члан 103. (Престанак важења других прописа и поступци за признање жига у току)

(1) Почетком примјене овог закона престају да важе одредбе Главе ИИ - ВРСТЕ ПРАВА ИНДУСТРИЈСКОГ ВЛАСНИшТВА Одјељак 2. жиг (чл. 69. до 96.) Закона о индустријском власништву у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 3/02 и 29/02), као и одредбе које се могу сходно примијенити на жиг.

(2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, Закон о индустријском власништву у Босни и Херцеговини примјењиваће се и даље на све управне поступке у вези са жигом који нису окончани до дана почетка примјене овог закона.

Члан 104. (Јединствена примјена одредаба о Комисији за жалбе у Закону о патенту, Закону о

заштити ознака географског поријекла и Закону о индустријском дизајну)

Одредбе чл. 78. и 79. овог закона и одговарајуће одредбе Закона о патенту, Закона о заштити ознака географског поријекла и Закона о индустријском дизајну, којима се уређује Комисија за жалбе Института, примјењују се на начин да се формира једна комисија за жалбе.

Члан 105. (Ступање на снагу и примјена Закона)

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењује се од 1. јануара 2011. године.

ПСБиХ, број 522/10 28. маја 2010. године

Сарајево

Предсједавајући Представничког дома

Парламентарне скупштине БиХ Др Милорад живковић

Предсједавајући Дома народа

Парламентарне скупштине БиХ Сулејман Тихић, с. р.