ZAKON O RADIODIFUZIJI
(preišeni tekst: "Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 97/2004, 76/2005, 79/2005 - dr. zakon, 62/2006, 85/2006 i 86/2006 - ispr.)
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
lan 1
Ovim zakonom se: ureuju uslovi i nain obavljanja radiodifuzne delatnosti, u skladu sa meunarodnim konvencijama i standardima; osniva Republika radiodifuzna agencija, kao i ustanove javnog radiodifuznog servisa; utvruju uslovi i postupak za izdavanje dozvola za emitovanje radio i televizijskog programa; ureuju i druga pitanja od znaaja za oblast radiodifuzije.
lan 2
Odredbe ovog zakona ne odnose se na uslove i postupak izdavanja dozvola za radiodifuzne stanice, kao i na uslove i postupak za sticanje prava emitera na postavljanje, upotrebu i održavanje emisionih fiksnih i mobilnih ureaja.
Naela regulisanja odnosa u oblasti radiodifuzije
lan 3
Regulisanje odnosa u oblasti radiodifuzije zasniva se na naelima:
1) slobode, profesionalizma i nezavisnosti radiodifuznih javnih glasila, kao garancije ukupnog razvoja demokratije i društvene harmonije;
2) racionalnog i efikasnog korišenja radiofrekvencijskog spektra kao ogranienog prirodnog bogatstva;
3) zabrane svakog oblika cenzure i/ili uticaja na rad radiodifuznih javnih glasila, ime se garantuje njihova nezavisnost, nezavisnost njihovih redakcija i novinara;
4) pune afirmacije graanskih prava i sloboda, a posebno slobode izražavanja i pluralizma mišljenja;
5) primene meunarodno priznatih normi i principa koji se odnose na oblast radiodifuzije, a naroito poštovanja ljudskih prava u ovoj oblasti;
6) objektivnosti, zabrane diskriminacije i javnosti postupka izdavanja dozvola za emitovanje;
7) podsticanja razvoja radiodifuzije i stvaralaštva u oblasti radija i televizije u Republici Srbiji.
1
Definicije
lan 4
Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, ako nije drukije odreeno, imaju sledee znaenje:
1) Radiodifuzija: opšti pojam za radio i televiziju kao elektronske medije masovne komunikacije, koja se ostvaruje posredstvom analognog ili digitalnog prenosa teksta, govora, zvuka, nepokretnih i pokretnih slika u vidu programskih sadržaja namenjenih najširoj javnosti putem radio talasa ili kablovskih distributivnih sistema do odgovarajuih prijemnih ureaja;
2) Radiofrekvencija: osnovni fiziki parametar elektromagnetnih talasa ili radio talasa koji se slobodno prostiru kroz prostor i ije se vrednosti konvencionalno nalaze u opsegu od 3 KHz do 3000 GHz;
3) Zona pokrivanja: oblast u okolini nekog predajnika u kojoj je zadovoljen uslov da je intenzitet elektromagnetnog signala vei od minimalno neophodnog za kvalitetan prijem bez prisustva drugih ometajuih signala;
4) Zona servisa (opsluživanja): oblast u okolini nekog predajnika u kojoj je ispunjen uslov kvalitetnog prijema signala u realnim uslovima. Servisna zona u realnim uslovima je uvek manja od zone pokrivanja;
5) Željena zona servisa: geografska oblast ili administrativno podruje kojem je namenjen radiodifuzni servis. Željena zona servisa (opsluživanja) u zavisnosti od potreba jeste pojedinana servisna zona ili zbir servisnih zona svakog predajnika. Željena zona servisa (opsluživanja) u sluaju mreže predajnika, predstavlja zbir pojedinanih servisnih zona svakog predajnika;
6) Radio/TV mreža: dva ili više predajnika ili repetitora ili njihova kombinacija koji emituju isti program u isto vreme;
7) Umrežavanje: uspostavljanje privremene radio, odnosno televizijske mreže putem zemaljskih, kablovskih ili satelitskih veza izmeu dva ili više emitera sa ciljem neposrednog prenosa radio, odnosno televizijskog programa;
8) Radiodifuzna organizacija (u daljem tekstu: "emiter"): fiziko ili pravno lice koje je registrovano za delatnosti proizvodnje i emitovanja radio ili televizijskog programa kome je, u skladu sa ovim zakonom, izdata dozvola za emitovanje programa;
8a) Emitovanje: prenos radio ili televizijskog programa od emitera do prijemnih ureaja putem mreže predajnika (zemaljsko emitovanje), ili kablovskih distributivnih sistema (kablovsko emitovanje) i satelitskih stanica (satelitsko emitovanje);
9) Javni radiodifuzni servis: proizvodnja, kupovina, obrada i emitovanje informativnih, obrazovnih, kulturno-umetnikih, deijih, zabavnih, sportskih i drugih radio i televizijskih programa koji su od opšteg interesa za graane, a naroito u cilju ostvarivanja njihovih ljudskih i graanskih prava, razmene ideja i mišljenja, negovanja politike, polne, meunacionalne i verske tolerancije, kao i ouvanja nacionalnog identiteta;
2
10) Nezavisna produkcija: radio i televizijski programi namenjeni iskljuivo radiodifuziji koje proizvode fizika ili pravna lica registrovana za tu delatnost, a koja nisu emiter programa koji proizvode;
11) Oglasna poruka (reklama): promotivna poruka koja ima za cilj da predstavi i skrene pažnju na odreeni proizvod, uslugu ili firmu, odnosno da navede potrošae da koriste, odnosno kupe dotini proizvod ili uslugu;
12) Oglašavanje (reklamiranje): emitovanje oglasnih poruka (reklama) uz novanu naknadu ili drugi oblik naknade;
13) Sponzorstvo: bilo koje ueše fizikog ili pravnog lica, koje se ne bavi delatnošu proizvodnje radio i/ili televizijskog programa, niti proizvodnjom audiovizuelnih dela, u finansiranju radio i/ili televizijskih programa, s ciljem da promoviše svoje ime, zaštitni znak, ugled, aktivnosti ili proizvode;
14) Telekupovina: radio ili televizijska prezentacija upotrebne ili kakve druge vrednosti ili osobine proizvoda ili usluga sa ciljem prodaje na neposredan nain;
15) Kablovski distributivni sistem (u daljem tekstu: "KDS"): pretežno kablovska telekomunikaciona mreža namenjena distribuciji radio i televizijskog programa, kao i pružanju drugih telekomunikacionih usluga;
16) Operator KDS ili satelitske stanice (u daljem tekstu: "Operator"): fiziko ili pravno lice koje mora biti organizovano kao poseban pravni subjekt u odnosu na emitera, a koje gradi, poseduje ili eksploatiše KDS ili satelitsku stanicu za prenos radio ili televizijskog programa od emitera do prijemnih ureaja.
Saradnja sa regulatornim telom nadležnim za oblast telekomunikacija
lan 5
Republika radiodifuzna agencija i regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija osnovano posebnim zakonom kojim se ureuje oblast telekomunikacija, imaju obavezu da, u skladu i na nain predvien odredbama ovog zakona i posebnog zakona kojim se ureuje oblast telekomunikacija, meusobno sarauju i koordiniraju svoj rad u cilju racionalnog i efikasnog korišenja radiofrekvencijskog spektra i dosledne primene ovog i posebnog zakona kojim se ureuje oblast telekomunikacija.
II REPUBLIKA RADIODIFUZNA AGENCIJA
1. Pravni status
Osnivanje
lan 6
Radi obezbeivanja uslova za efikasno sprovoenje i unapreivanje utvrene radiodifuzne politike u Republici Srbiji na nain primeren demokratskom društvu, osniva se Republika radiodifuzna agencija (u daljem tekstu: Agencija) kao samostalna, odnosno nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašenja, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
3
Agencija je samostalni pravni subjekt i funkcionalno je nezavisna od bilo kog državnog organa, kao i od svih organizacija i lica koja se bave delatnošu proizvodnje i emitovanja radio i televizijskih programa i/ili sa njom povezanim delatnostima.
Pravni subjektivitet i zastupanje
lan 7
Agencija ima svojstvo pravnog lica.
Organ Agencije je Savet Agencije koji donosi sve odluke o pitanjima iz nadležnosti Agencije.
Agenciju predstavlja i zastupa predsednik Saveta Agencije, a u sluaju njegove spreenosti, Agenciju zastupa zamenik predsednika Saveta Agencije.
Predsednik Saveta Agencije, odnosno zamenik predsednika Saveta Agencije kada vrši njegovu funkciju može, u celini ili delimino, preneti funkciju zastupanja Agencije drugom lanu Saveta Agencije, samo na osnovu odluke Saveta Agencije.
2. Nadležnost Agencije
lan 8
Agencija je nadležna da:
1) donosi Strategiju razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji, uz saglasnost Vlade Republike Srbije;
2) vrši kontrolu i stara se o doslednoj primeni odredaba ovog zakona;
3) izdaje dozvole za emitovanje programa i propisuje obrazac za te dozvole;
4) propisuje tehnike, organizacione i programske uslove za proizvodnju i emitovanje programa, u skladu sa odredbama ovog zakona;
5) propisuje pravila koja su obavezujua za emitere, a kojima se obezbeuje sprovoenje radiodifuzne politike u Republici Srbiji;
6) vrši nadzor nad radom emitera u Republici Srbiji;
7) odluuje o predstavkama fizikih i pravnih lica i o prigovorima emitera u vezi sa radom drugih emitera;
8) daje mišljenje nadležnim državnim organima u vezi sa pristupanjem meunarodnim konvencijama koje se odnose na oblast radiodifuzije;
9) preduzima odgovarajue mere prema emiterima, u skladu sa ovim zakonom;
10) obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom.
Pored nadležnosti iz stava 1. ovog lana, Agencija obavlja i poslove koji se odnose na preduzimanje mera u oblasti radiodifuzije u cilju:
4
1) zaštite maloletnika;
2) primene propisa o autorskim i srodnim pravima;
3) spreavanja emitovanja programa koji sadrže informacije kojima se podstie diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja odreenoj rasi, veri, naciji, etnikoj grupi ili polu.
Poslove iz stava 1. ta. 1), 2), 3) i 6) ovog lana Agencija obavlja kao poverene poslove.
Donošenje strategije razvoja radiodifuzije
lan 9
Agencija, po prethodno pribavljenom mišljenju regulatornog tela nadležnog za telekomunikacije donosi Strategiju razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji kojom, na osnovu sagledavanja razliitih potreba graana i društvenih grupa za informisanjem, obrazovanjem, kulturnim, sportskim i drugim sadržajima, utvruje broj i vrstu emitera, željene zone servisa (opsluživanja) i druge parametre za koje se raspisuje javni konkurs.
Kontrola nad sprovoenjem ovog zakona
lan 10
Kontrola nad sprovoenjem ovog zakona obuhvata kontrolu rada emitera u pogledu dosledne primene i afirmisanja naela na kojima se zasniva regulisanje odnosa u oblasti radiodifuzije, kao i u izvršavanju drugih obaveza koje po odredbama ovog zakona imaju emiteri.
Izdavanje dozvola za emitovanje
lan 11
Za emitovanje programa putem zemaljskog, kablovskog ili satelitskog prenosa, digitalnog ili analognog, Agencija izdaje dozvolu po postupku i prema kriterijumima utvrenim ovim zakonom.
Emitovanje programa putem globalne informatike mreže (Internet webcasting) ne podleže obavezi pribavljanja dozvole, ali se odredbe ovog zakona primenjuju na sadržaj programa.
Propisivanje obavezujuih pravila za emitere
lan 12
Agencija donosi preporuke, uputstva, obavezujua uputstva i opšta obavezujua uputstva za emitere, radi efikasnog sprovoenja radiodifuzne politike u Republici Srbiji.
Agencija donosi preporuke u sluaju da postoji neujednaena dozvoljena praksa emitera u primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na sadržaj programa.
Agencija donosi uputstvo u sluaju kada postoji sumnja u pogledu dozvoljenosti naina na koji emiter ili grupa emitera koristi dozvolu u vezi sa odredbama ovog zakona koje se odnose na sadržaj programa.
5
Agencija donosi obavezujue uputstvo ako u vezi sa pojedinim pitanjem koje se odnosi na sadržaj programa ustanovi neujednaeno ponašanje emitera pri emu se odreeni vidovi tog ponašanja mogu smatrati nedozvoljenim.
Agencija donosi opšte obavezujue uputstvo radi bližeg ureivanja odreenih pitanja koja se odnose na sadržaj programa, nezavisno od postojee prakse emitera. Opšte obavezujue uputstvo može da se odnosi na pojedino pitanje koje se tie sadržaja programa, na vei broj srodnih pitanja, a može da se odnosi i na sva pitanja koja se tiu sadržaja programa (kodeks ponašanja emitera).
Nepostupanje po obavezujuem uputstvu je osnov za izricanje mera opomene i upozorenja emiteru, a nepostupanje po opštem obavezujuem uputstvu je osnov za izricanje svih vrsta mera koje Agencija može preduzimati.
Preporuke, uputstva, obavezujua uputstva i opšta obavezujua uputstva objavljuju se na nain predvien statutom Agencije.
Agencija donosi i objavljuje i druge propise u skladu sa ovim zakonom, na nain predvien statutom.
Nadzor nad radom emitera
lan 13
Agencija vrši nadzor nad radom emitera samostalno ili angažovanjem ovlašene organizacije.
U vršenju nadležnosti iz stava 1. ovog lana, Agencija je dužna da se posebno stara o tome da emiteri u svemu poštuju uslove pod kojima im je dozvola izdata, naroito u pogledu opštih programskih standarda propisanih ovim zakonom.
Emiteri su dužni da Agenciji omogue uvid u podatke i ostalu dokumentaciju koja se odnosi na predmet nadzora.
Razmatranje predstavki
lan 14
Fizika i pravna lica imaju pravo da Agenciji podnose predstavke u vezi sa sadržajem programa emitera, ako smatraju da se tim programima vreaju ili ugrožavaju njihovi lini interesi ili opšti interes.
Agencija je dužna da po prijemu i razmatranju predstavke, predstavku bez odlaganja dostavi emiteru na izjašnjavanje i da mu odredi rok za to, osim ako je predstavka oigledno neosnovana, u kom sluaju je odbacuje i o tome obaveštava podnosioca predstavke.
Ako se emiter ne izjasni u ostavljenom roku, ili obavesti Agenciju da je predstavka neosnovana, a Agencija i pored toga smatra da je predstavka osnovana, dužna je da preduzme odgovarajue mere prema emiteru, kao i da podnosioca predstavke uputi na koji nain može da zaštiti svoj interes.
Odgovarajuim merama iz stava 3. ovog lana smatraju se, naroito:
6
1) mere koje Agencija izrie u skladu sa ovim zakonom;
2) podnošenje prekršajne ili krivine prijave, ili iniciranje odgovarajueg postupka pred nadležnim državnim organom.
Razmatranje prigovora
lan 15
Emiter može podneti Agenciji prigovor na postupanje drugog emitera usled ega trpi ili može da pretrpi štetu.
Agencija je dužna da prigovor iz stava 1. ovog lana, bez odlaganja, dostavi na izjašnjenje emiteru na koga se prigovor odnosi, a koji je dužan da se o prigovoru izjasni u roku od 15 dana od dana prijema.
Ako i pored izjašnjenja emitera Agencija smatra da je prigovor osnovan, dužna je da protiv emitera na koga se prigovor odnosi preduzme mere iz lana 14. stav 4. ovog zakona.
Saradnja sa državnim i drugim organima i organizacijama
lan 16
Agencija daje mišljenje nadležnim državnim organima, na njihov zahtev, u vezi sa pristupanjem meunarodnim konvencijama i drugim sporazumima koji se odnose na oblast radiodifuzije.
Radi razmene iskustava, unapreivanja svog rada i usklaivanja sa meunarodnim iskustvima i standardima, Agencija sarauje sa odgovarajuim organizacijama drugih država, odnosno sa odgovarajuim meunarodnim organizacijama.
Nadležni državni organi, prilikom pripreme propisa koji se odnose na oblast radiodifuzije, pribavljaju mišljenje Agencije.
Izricanje mera
lan 17
Agencija može emiteru izrei opomenu i upozorenje, a može mu, u skladu sa odredbama ovog zakona, privremeno ili trajno oduzeti dozvolu za emitovanje programa.
Izuzetno, emiterima - ustanovama javnog radiodifuznog servisa koje ne podležu obavezi pribavljanja dozvole za emitovanje programa od strane Agencije, može se izrei samo opomena i upozorenje.
Agencija može da pred nadležnim sudom ili drugim državnim organom pokrene postupak protiv emitera ili odgovornog lica emitera, ako njegovo injenje ili neinjenje ima obeležja dela kažnjivog prema zakonu.
lan 18
Opomena iz lana 17. st. 1. i 2. ovog zakona izrie se emiteru koji prvi put prekrši neku od obaveza utvrenih ovim zakonom ili aktom Agencije donetim na osnovu ovog zakona.
7
Opomena se ne objavljuje u javnim glasilima.
Upozorenje se izrie emiteru koji:
1) i pored izreene opomene nastavi da postupa suprotno obavezama utvrenim ovim zakonom ili aktom Agencije donetim na osnovu ovog zakona;
2) prvi put prekrši neku od obaveza utvrenih ovim zakonom ali na nain da to kršenje ozbiljno ugrožava ostvarivanje naela regulisanja odnosa u oblasti radiodifuzije;
3) prekrši neki od uslova koji su sadržani u izdatoj dozvoli za emitovanje programa.
Prilikom izricanja upozorenja Agencija je dužna da izriito navede obavezu koju je emiter povredio, kao i da utvrdi mere koje emiter treba da preduzme kako bi se povreda otklonila.
Upozorenje se objavljuje u javnim glasilima, a obavezno u programu onog emitera na kojeg se upozorenje odnosi.
Emiteru se mogu izrei i mere utvrene posebnim zakonom kojim se ureuje oblast telekomunikacija kada se emiter ne pridržava propisanih obaveza.
Agencija je dužna da prilikom izricanja mera obezbedi objektivnost i nepristrasnost, kao i da obezbedi emiteru da se pre izricanja mere izjasni o uinjenim povredama obaveza koje mu se stavljaju na teret.
Agencija propisuje bliža pravila o uslovima i nainu izricanja mera.
Zaštita maloletnika
lan 19
Agencija se stara o zaštiti maloletnika i poštovanju dostojanstva linosti u programima koji se prikazuju posredstvom radija i televizije, o emu donosi opšte obavezujue uputstvo.
Agencija se naroito stara da programi koji mogu da naškode fizikom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika ne budu dostupni putem radija ili televizije, izuzev kada je vremenom emitovanja ili tehnikim postupkom obezbeeno da maloletnici, po pravilu, nisu u prilici da ih vide ili slušaju.
Prikazivanje programa koji teško ugrožavaju fiziki, mentalni ili moralni razvoj maloletnika, zabranjeno je.
Zaštita autorskih i srodnih prava
lan 20
Agencija se stara da svi emiteri primenjuju propise o autorskim i srodnim pravima.
Postupanje suprotno propisima iz stava 1. ovog lana od strane emitera osnov je za izricanje propisanih mera od strane Agencije, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju ošteenom nosiocu autorskog ili srodnog prava.
Suzbijanje govora mržnje
8
lan 21
Agencija se stara da programi emitera ne sadrže informacije kojima se podstie diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog razliite politike opredeljenosti ili zbog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etnikoj grupi, polu ili zbog seksualne opredeljenosti.
Postupanje emitera suprotno zabrani iz stava 1. ovog lana je osnov za izricanje predvienih mera od strane Agencije, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju ošteenom.
3. Savet Agencije
Sastav Saveta
lan 22
Savet Agencije (u daljem tekstu: Savet) ima devet lanova koji se biraju iz reda uglednih strunjaka iz oblasti koje su od znaaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije (medijski strunjaci, strunjaci za oglašavanje, pravnici, ekonomisti, telekomunikacioni inženjeri i drugi).
Izbor Saveta
lan 23
lanove Saveta bira Narodna skupština Republike Srbije (u daljem tekstu: Skupština), na predlog ovlašenih predlagaa.
Ovlašeni predlagai jesu:
1) nadležni odbor Skupštine;
2) Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine;
3) Konferencija Univerziteta;
4) udruženja radiodifuznih javnih glasila u Republici Srbiji, udruženja novinara u Republici Srbiji, profesionalna udruženja filmskih i dramskih umetnika u Republici Srbiji i profesionalna udruženja kompozitora u Republici Srbiji, putem zajednikog dogovora;
5) domae nevladine organizacije i udruženja graana koja se prevashodno bave zaštitom slobode govora, zaštitom prava nacionalnih i etnikih manjina i zaštitom prava dece, putem zajednikog dogovora;
6) tradicionalne crkve i verske zajednice.
Kandidata za devetog lana Saveta predlažu prethodno izabrani lanovi Saveta, s tim što moraju predložiti kandidata koji živi i radi na podruju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i koji ispunjava kriterijume za lanstvo u Savetu utvrene ovim zakonom.
Kandidat za devetog lana Saveta predložen je ako za njega glasa najmanje pet lanova Saveta.
9
Postupak predlaganja lanova Saveta
lan 24
Svaki ovlašeni predlaga podnosi nadležnom odboru Skupštine listu na kojoj se obavezno nalaze dva kandidata za lana Saveta, sa izuzetkom nadležnog odbora Skupštine, koji predlaže listu na kojoj se obavezno nalazi šest kandidata. Za izbor devetog lana Saveta predlaže se samo jedan kandidat. Svaki predlog mora biti potpisan i overen od strane ovlašenog predlagaa i sadržati lino ime i adresu zastupnika.
Kandidati ne moraju biti iz reda ovlašenog predlagaa.
Skupština bira po jednog kandidata sa svake važee liste i tri kandidata sa liste koju predloži nadležni odbor Skupštine.
Ovlašeni predlagai utvruju svoje predloge samostalno, a ako se jedan ovlašeni predlaga sastoji od više pravnih subjekata, predlog se utvruje sporazumno, meusobnim usaglašavanjem.
Podatke o domaim nevladinim organizacijama i udruženjima graana nadležni odbor Skupštine pribavlja od organa nadležnih za voenje registara tih organizacija, odnosno udruženja.
Ako domae nevladine organizacije i udruženja graana predlože više od jedne liste kandidata, važea je ona lista koju potpiše vei broj organizacija, odnosno udruženja (ovlašenih predlagaa) koja su u prethodnom periodu imala vei broj sprovedenih akcija, inicijativa i objavljenih publikacija iz oblasti kojom se pretežno bave.
Ako je predlog liste kandidata podnet suprotno odredbama ovog zakona, nadležni odbor Skupštine vraa predlog ovlašenom predlagau da ga u roku od 15 dana uskladi s ovim zakonom. Ako nadležni odbor Skupštine nije u mogunosti da utvrdi koja lista kandidata je važea u smislu stava 6. ovog lana, vratie predloge ovlašenim predlagaima, koji su u tom sluaju obavezni da nadležnom odboru Skupštine dostave usaglašeni predlog u roku od 15 dana.
Predsednik Skupštine, najmanje 20 dana pre odluivanja o izboru lanova Saveta, na pogodan nain, javno objavljuje sve važee liste kandidata koje su podneli ovlašeni predlagai sa osnovnim biografskim podacima o kandidatima.
Nadležni odbor Skupštine može, pre odluivanja o izboru lanova Saveta, organizovati javni razgovor sa svim predloženim kandidatima radi sticanja uvida u njihove sposobnosti za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije.
Ako nijedan kandidat sa neke od lista kandidata za lana Saveta ne dobije dovoljan broj glasova, izbor se obavlja na osnovu nove liste kandidata, koju ovlašeni predlaga dostavlja najkasnije u roku od 15 dana od dana odluivanja o prethodno podnetoj listi.
Nespojivost sa lanstvom u Savetu
lan 25
lanovi Saveta ne mogu biti:
10
1) poslanici u Skupštini Srbije i Crne Gore, narodni poslanici i poslanici skupština autonomnih pokrajina;
2) izabrana, imenovana i postavljena lica u Savetu ministara, Vladi Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) i izvršnim organima autonomnih pokrajina (ministri, njihovi zamenici, pomonici, kao i rukovodioci posebnih organizacionih celina pod neposrednom kontrolom Vlade i izvršnih organa i drugi funkcioneri);
3) funkcioneri politikih stranaka (predsednici stranaka, lanovi predsedništava, njihovi zamenici, lanovi izvršnih i glavnih odbora, kao i drugi stranaki funkcioneri);
4) lica koja, kao vlasnici udela, akcionari, lanovi organa upravljanja, lanovi nadzornih organa, zaposleni, lica pod ugovorom i sl. imaju interesa u pravnim licima koja se bave delatnošu proizvodnje i/ili emitovanja radio i televizijskog programa ili sa njom povezanim delatnostima (reklamiranje, telekomunikacije i sl.), tako da bi lanstvo takvog lica u Savetu moglo da dovede do sukoba interesa;
5) lica koja su pravosnažno osuena za krivino delo protiv službene dužnosti, korupcije, prevare, krae ili drugo krivino delo koje ih ini nedostojnim za obavljanje funkcije, bez obzira na izreenu sankciju, ili su pravosnažno osuena za neko drugo krivino delo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci;
6) lice koje je brani drug, roditelj, dete ili poboni srodnik zakljuno sa drugim stepenom srodstva lica navedenih u stavu 1. ta. 1) do 4) ovog lana.
Kandidat je dužan da ovlašenom predlagau dostavi pismenu izjavu da ne postoje smetnje za izbor utvrene u stavu 1. ovog lana.
Mandat lanova Saveta
lan 26
lanovi Saveta ne predstavljaju u Savetu organe ili organizacije koje su ih predložile, ve svoju dužnost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, u skladu sa ovim zakonom.
lanu Saveta funkcija može prestati samo iz razloga i u postupku predvienom ovim zakonom.
Niko nema pravo da na bilo koji nain utie na rad lanova Saveta, niti su oni dužni da poštuju bilo ije instrukcije u vezi sa svojim radom, izuzev odluka nadležnog suda donetih u postupku sudske kontrole rada Saveta.
Trajanje mandata
lan 27
lan Saveta bira se na period od šest godina.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, prilikom prvog izbora, tri lana Saveta se biraju na šest godina, tri lana na pet godina, a tri lana na etiri godine.
11
lanovima Saveta prvog saziva koji se biraju na predlog nadležnog odbora Skupštine mandat traje šest godina, lanovima Saveta prvog saziva koji se biraju na predlog Skupštine AP Vojvodina, rektora univerziteta, crkvi i verskih zajednica, mandat traje pet godina, a ostalim lanovima Saveta prvog saziva mandat traje etiri godine.
Prestanak mandata lana Saveta
lan 28
Mandat lana Saveta može prestati u sledeim sluajevima:
1) istekom vremena na koje je lan Saveta izabran;
2) razrešenjem iz razloga predvienih ovim zakonom;
3) podnošenjem ostavke Skupštini u pisanoj formi, u kom sluaju mandat lana Saveta prestaje danom dostavljanja ostavke, pri emu unapred data (kovertirana) ostavka ne proizvodi pravno dejstvo;
4) smru lana Saveta.
Prestanak mandata razrešenjem
lan 29
Skupština može, na predlog Saveta ili na predlog najmanje 20 narodnih poslanika, razrešiti lana Saveta u sledeim sluajevima:
1) ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, nesposoban za obavljanje dužnosti lana Saveta u periodu dužem od šest meseci;
2) ako se utvrdi da je pri podnošenju predloga naveo o sebi neistinite podatke ili je propustio da navede podatke o okolnostima iz lana 25 ovog zakona;
3) ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata lana Saveta nastupila neka od okolnosti iz lana 25. ovog zakona;
4) ako bez osnovanog razloga propusti ili odbije da obavlja dužnost lana Saveta u periodu od najmanje tri meseca neprekidno ili u periodu od 12 meseci u kome najmanje šest meseci ne obavlja svoju dužnost.
Odluka o razrešenju može biti doneta samo na osnovu obrazloženog predloga posle sprovedenog postupka u kome su utvrene sve relevantne okolnosti i u kome je lanu Saveta protiv koga je pokrenut postupak omogueno da se izjasni o svim okolnostima.
Razlog za razrešenje lana Saveta ne može biti politiko ili drugo uverenje, odnosno lanstvo u politikoj organizaciji.
Suspenzija lana Saveta
lan 30
12
Kada je podnet predlog za razrešenje lana Saveta, Savet može dvotreinskom veinom od ukupnog broja svojih lanova doneti odluku da suspenduje lana Saveta protiv koga je podnet predlog za razrešenje do donošenja odluke Skupštine, ali ne duže od šest meseci.
Ako je protiv lana Saveta pokrenut krivini postupak za krivino delo koje ga ini nedostojnim za obavljanje funkcije lana, Savet može dvotreinskom veinom od ukupnog broja svojih lanova doneti odluku da privremeno suspenduje lana Saveta do okonanja krivinog postupka.
Posledice prestanka mandata
lan 31
Predsednik Skupštine upuuje javni poziv za podnošenje predloga liste kandidata za lana Saveta najkasnije šest meseci pre isteka mandata lana Saveta. Poziv se upuuje onim ovlašenim predlagaima koji su predložili kandidate iji mandat istie.
Ovlašeni predlagai dužni su da najkasnije u roku od tri meseca od dana upuivanja javnog poziva dostave Skupštini predlog liste kandidata za upražnjena mesta.
Skupština donosi odluku o izboru novih lanova Saveta pre isteka mandata postojeih lanova.
U sluaju prestanka mandata pre isteka vremena na koje je lan Saveta izabran (smru, razrešenjem ili ostavkom), ovlašeni predlaga koji je predložio lana iji je mandat prestao na ovaj nain, dužan je da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri meseca, Skupštini dostavi listu kandidata za upražnjeno mesto u Savetu. Skupština je dužna da u roku od 60 dana od dana prijema liste kandidata, izabere novog lana Saveta. Izbor se vrši na mandatni period od šest godina.
Do izbora novog lana Savet punovažno odluuje u nepotpunom sastavu. Savet ne može punovažno da donosi odluke ako broj lanova Saveta, zbog prestanka mandata pojedinih lanova, bude manji od pet.
Nain rada Saveta
lan 32
Rad Saveta je javan.
Savet odluuje veinom glasova prisutnih lanova, pod uslovom da je ispunjen kvorum za odluivanje koji ini najmanje pet lanova, izuzev u sluajevima kada je ovim zakonom ili Statutom odreeno drukije. Opšti akti i odluke kojima se odluuje o pravima emitera, Savet donosi veinom glasova ukupnog broja lanova Saveta, izuzev ako ovim zakonom ili Statutom nije predviena dvotreinska veina glasova od ukupnog broja lanova Saveta. U sluaju jednakog broja glasova, odluujui je glas predsednika Saveta, a u njegovom odsustvu glas zamenika predsednika.
Predsednika i zamenika predsednika Savet bira iz svojih redova dvotreinskom veinom glasova od ukupnog broja lanova.
Za svoj rad predsednik i lanovi Saveta imaju pravo na novanu naknadu u visini plate predsednika, odnosno sudije Vrhovnog suda Srbije.
13
Predsednik Saveta predstavlja i zastupa Agenciju, rukovodi radom Saveta, potpisuje odluke Saveta i stara se o njihovom izvršavanju, ima ovlašenja direktora u ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti po osnovu rada zaposlenih u strunoj službi Agencije i obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom.
Statut i drugi opšti akti Agencije
lan 33
Statut Agencije, poslovnik o radu Saveta, akt kojim se ureuje organizacija strunih službi Agencije, broj i status zaposlenih u strunim službama i druge opšte akte Agencije, donosi Savet.
Akti iz stava 1. ovog lana donose se dvotreinskom veinom glasova ukupnog broja lanova Saveta.
Skupština daje saglasnost na Statut Agencije.
4. Finansiranje Agencije
Finansijski plan
lan 34
Finansiranje Agencije vrši se u skladu sa finansijskim planom koji za svaku godinu donosi Savet.
Finansijskim planom utvruju se ukupni prihodi i rashodi Agencije, rezerve za nepredviene izdatke, kao i elementi za celovito sagledavanje politike zarada i zaposlenosti u Agenciji.
Saglasnost na finansijski plan iz stava 1. ovog lana daje Vlada.
Finansijski plan se donosi najkasnije do 15. decembra tekue godine za narednu godinu.
Finansijski plan se objavljuje na nain utvren statutom Agencije.
Svi obrauni prihoda i rashoda Agencije podležu godišnjoj reviziji od strane nezavisnog ovlašenog revizora. Obrauni se objavljuju najkasnije tri meseca po završetku finansijske godine.
Ako se godišnjim obraunom prihoda i rashoda Agencije utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Agencije vei od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplauje se na raun budžeta Republike Srbije i rasporeuje se, na jednake delove, za unapreenje i razvoj kulture, zdravstva, prosvete i socijalne zaštite.
Izvori finansiranja
lan 35
Prihod Agencije ine sredstva ostvarena od naknade koju emiteri, u skladu sa ovim zakonom, plaaju za dobijeno pravo na emitovanje programa (dozvola za emitovanje programa).
14
U sluaju da Agencija ne ostvari planirani prihod po osnovu naknade iz stava 1. ovog lana, nedostajua sredstva obezbeuju se iz budžeta Republike Srbije.
Obezbeivanje nedostajuih sredstava, u skladu sa stavom 2. ovog lana, ne utie na nezavisnost i samostalnost Agencije.
5. Javnost rada Agencije i sudska kontrola
Javnost rada
lan 36
Agencija objavljuje godišnji izveštaj o svom radu na nain utvren statutom Agencije.
Sudska kontrola
lan 37
Protiv odluke Agencije nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.
III DOZVOLA ZA EMITOVANJE PROGRAMA
1. Pojam dozvole i imaoci dozvole
Principi izdavanja dozvole
lan 38
Fiziko ili pravno lice ne može da emituje radio ili televizijski program ukoliko mu prethodno Agencija nije izdala dozvolu, osim ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Dozvolu za emitovanje radio i televizijskog programa pod jednakim uslovima može da dobije svako pravno i fiziko lice koje ispuni uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
Postupak izdavanja dozvole za emitovanje programa je javan.
O izdatim dozvolama vodi se registar, u skladu sa ovim zakonom.
Dozvola za emitovanje programa
lan 39
Dozvola za emitovanje programa je ovlašenje ijim dobijanjem njen imalac stie pravo da posredstvom zemaljskih radiodifuznih stanica, kablovskih distributivnih sistema, satelitskih radiokomunikacija ili na drugi pogodan nain, emituje odreeni radio i/ili televizijski program namenjen neodreenom broju korisnika.
Dozvolu za emitovanje programa izdaje Agencija, po sprovedenom postupku predvienom ovim zakonom.
Dozvolom za emitovanje programa utvruju se programski i tehniki standardi za proizvodnju i emitovanje radio i televizijskog programa.
15
Sastavni deo dozvole za emitovanje programa je dozvola za radiodifuznu stanicu (dozvola za radio stanicu) koju na zahtev Agencije izdaje regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, u skladu sa posebnim zakonom kojim se ureuje oblast telekomunikacija, a na osnovu Plana raspodele radio frekvencija koji donosi ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija.
Dozvola za radio stanicu dostavlja se Agenciji radi sprovoenja postupka za izdavanje dozvole za emitovanje programa.
Regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija dužno je da izda dozvolu za radio stanicu ako su ispunjeni uslovi iz posebnog zakona i ako je zahtev Agencije u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.
Pravo na postavljanje, upotrebu i održavanje emisionih fiksnih i mobilnih ureaja, imalac dozvole za emitovanje programa ostvaruje u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se ureuje oblast telekomunikacija, propisima donetim na osnovu njega, opštim aktima regulatornog tela nadležnog za oblast telekomunikacija i tehnikim uslovima, odnosno standardima na iju primenu ovi propisi upuuju.
Kablovsko i satelitsko emitovanje
lan 40
Agencija izdaje dozvolu za kablovsko ili satelitsko emitovanje programa bez javnog konkursa, na zahtev Operatora.
Operator je dužan da ispuni uslove propisane posebnim zakonom kojim se ureuje oblast telekomunikacija u pogledu posedovanja propisanih dozvola, ispunjenja tehnikih uslova i standarda za mrežu i stanicu koju koristi i druge uslove propisane tim zakonom i koje odredi regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija i da pribavi prava za emitovanje odreenog programa emitera tog programa.
Obaveza pribavljanja dozvole iz stava 1. ovog lana za kablovsko emitovanje ne primenjuje se za programe:
1) za koje je Agencija izdala dozvolu za zemaljsko emitovanje pod uslovom da se navedeni programi kablovski emituju na podruju za koje je dozvola za emitovanje izdata (lokalno podruje, odreeni grad ili opštinu ili na nacionalnom nivou za programe za koje je takva dozvola izdata) i da se istovremeno besplatno emituju programi javnih servisa;
2) koji se mogu primati putem slobodnog (nekodiranog) satelitskog emitovanja na teritoriji Republike Srbije.
Operator može satelitskim emitovanjem emitovati radio i televizijski program namenjen satelitskom emitovanju i obavezan je da pribavi dozvolu iz stava 1. ovog lana u svim sluajevima kada za satelitsko emitovanje nije pribavio dozvolu za zemaljsko ili kablovsko emitovanje.
Obaveza pribavljanja dozvole iz stava 1. ovog lana se primenjuje za emitovanje putem MMDS (Mikrotalasni Multikanalni Distributivni Sistem) tehnologije, uz obavezu operatora sistema u MMDS tehnologiji da za sve radio stanice koje koristi u navedenom sistemu pribavi propisanu dozvolu u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se ureuje oblast telekomunikacija.
16
Imalac dozvole za emitovanje programa
lan 41
Imalac dozvole za emitovanje programa može biti samo domae pravno ili fiziko lice koje je registrovano za delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa i koje ima sedište, odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije.
Domae pravno lice u kome su osnivai strana pravna lica registrovana u zemljama u kojima prema unutrašnjim propisima tih zemalja nije dozvoljeno ili nije mogue utvrditi poreklo osnivakog kapitala, ne može uestvovati na javnom konkursu za dozvolu za emitovanje programa.
Strano fiziko ili pravno lice može uestvovati u osnivakom kapitalu imaoca dozvole za emitovanje programa najviše do 49% ukupnog kapitala, osim ako meunarodnim ugovorima koje je ratifikovala Savezna Republika Jugoslavija nije drukije predvieno.
Radi kontrole strukture i porekla kapitala imaoca dozvole, imalac dozvole je dužan da za svaku promenu vlasnike strukture pribavi prethodnu saglasnost Agencije.
Strano fiziko ili pravno lice ne može da uestvuje u osnivakom kapitalu ustanova javnog radiodifuznog servisa.
Subjekti koji ne mogu biti imaoci dozvole
lan 42
Imalac dozvole za emitovanje programa ne može da bude:
1) preduzee, ustanova ili drugo pravno lice iji je osniva Republika Srbija ili autonomna pokrajina, izuzev ustanova javnog radiodifuznog servisa;
2) politika stranka, organizacija ili koalicija, kao i pravno lice iji je osniva politika stranka, organizacija ili koalicija.
Emiter
lan 43
Pravno ili fiziko lice koje je registrovano za delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa stie status emitera, u smislu ovog zakona, dobijanjem dozvole za emitovanje programa, odnosno dozvole za radio stanicu za emitere koji prema odredbama ovog zakona nisu obavezni da pribave dozvolu za emitovanje programa.
Emiter može da obavlja delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa kao:
1) ustanova javnog radiodifuznog servisa;
2) komercijalna radio i/ili televizijska stanica;
3) radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora;
4) radio i/ili televizijska stanica lokalne ili regionalne zajednice.
17
Ustanove javnog radiodifuznog servisa
lan 44
Ustanove javnog radiodifuznog servisa Republike Srbije ili autonomnih pokrajina kao emiteri stiu pravo na proizvodnju i emitovanje programa neposredno na osnovu ovog zakona.
Emiterima iz stava 1. ovog lana izdaje se samo dozvola za radio stanicu, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija i ovim zakonom.
Odredbe ovog zakona, osim odredaba koje se odnose na pribavljanje dozvole za emitovanje programa, kao i odgovarajue odredbe posebnog zakona kojim se ureuje oblast telekomunikacija, primenjuju se i na emitere iz stava 1. ovog lana.
Vrste emitera prema sadržaju radio i televizijskog programa
lan 45
Prema sadržaju radio i televizijskog programa koji proizvode i emituju, emiteri mogu biti:
1) emiteri celokupnih programa, koji obuhvataju informativne, obrazovne, kulturne, naune, sportske i zabavne sadržaje, kao pretežni deo svojih aktivnosti;
2) emiteri specijalizovanih programa, iji je sadržaj u osnovi tematski iste vrste (sportski, kulturni, muziki, obrazovni ili dr.);
3) emiteri iji se program u celini bavi reklamiranjem i prodajom roba i usluga.
Neprenosivost i neotuivost dozvole
lan 46
Dozvola za emitovanje programa, kao i dozvola za radio stanicu ne može se ustupati, iznajmljivati ili na drugi nain preneti ili otuiti.
Dozvole iz stava 1. ovog lana ne mogu se preneti ni u sluaju kad emiter proda opremu za emitovanje programa.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, novi vlasnik opreme ne može poeti sa emitovanjem programa pre nego što pribavi dozvolu, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Željena zona servisa (opsluživanja)
lan 47
Željena zona servisa može da obuhvati podruje Republike Srbije, autonomne pokrajine, regiona ili lokalno podruje.
Javni radiodifuzni servis mora da obezbedi kvalitetan prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmanje 90% stanovništva u željenoj zoni servisa.
Komercijalni radiodifuzni servis mora da obezbedi kvalitetan prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmanje 60% stanovništva u željenoj zoni servisa.
18
Zajedniko korišenje radio frekvencije
lan 48
Ako su ispunjeni uslovi iz Plana raspodele radio frekvencija, može se odobriti da najviše tri emitera emituju radio, odnosno televizijski program na istoj radio frekvenciji i u istoj željenoj zoni servisa.
Zajedniko korišenje radio frekvencije može da se odobri samo na osnovu prethodno pribavljenog pozitivnog mišljenja regulatornog tela nadležnog za oblast telekomunikacija.
Za dobijanje dozvole za emitovanje programa iz stava 1. ovog lana emiteri podnose i ugovor kojim se reguliše vreme emitovanja programa svakog od emitera koji namerava zajedniki da koristi radio frekvenciju u istoj željenoj zoni servisa.
Agencija svakom emiteru iz stava 3. ovog lana izdaje posebnu dozvolu za emitovanje programa u kojoj se posebno navodi zajedniko korišenje radio frekvencije, emiter/i koji koriste istu radio frekvenciju i uslovi zajednikog korišenja.
2. Postupak izdavanja dozvole
Javni konkurs
lan 49
Dozvola za emitovanje programa izdaje se na osnovu javnog konkursa.
Javni konkurs se obavezno raspisuje kada na osnovu Plana raspodele radio frekvencija postoje mogunosti za izdavanje novih dozvola za emitovanje programa.
Na javnom konkursu objavljuju se željene zone servisa radi ijeg se pokrivanja raspisuje konkurs, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.
Oglas za javni konkurs
lan 50
Oglas kojim se raspisuje javni konkurs za izdavanje dozvola za emitovanje programa sadrži:
1) podruje željene zone servisa sa pripadajuim radio frekvencijama/lokacijama;
2) tehnike, organizacione i programske uslove za proizvodnju i emitovanje programa koje podnosilac prijave treba da ispunjava;
3) uslove utvrene posebnim zakonom kojim se ureuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu njega, koje podnosilac prijave treba da ispunjava za dobijanje dozvole za radiodifuznu stanicu;
4) visinu godišnje naknade za dobijeno pravo na emitovanje programa i visinu naknade koja se plaa za korišenje radio frekvencija na osnovu izdate dozvole za radiodifuznu stanicu;
5) rok za podnošenje prijave na javni konkurs zajedno sa propisanom dokumentacijom;
19
6) rok za donošenje odluke po raspisanom javnom konkursu.
Radi obezbeivanja uslova da javni konkurs bude dostupan svim zainteresovanim licima pod ravnopravnim uslovima, oglas se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u najmanje jednom široko dostupnom dnevnom listu. Ako se javni konkurs raspisuje za izdavanje dozvola za emitovanje programa radio i/ili televizijskih stanica lokalnih ili regionalnih zajednica, oglas se mora objaviti i u najmanje jednom lokalnom, odnosno regionalnom listu na podruju za koje se raspisuje javni konkurs.
Rok za podnošenje prijava na javni konkurs ne može da bude krai od 60 dana od dana objavljivanja oglasa.
Depozit
lan 51
Agencija može svojom odlukom utvrditi obavezu podnosilaca prijava na javni konkurs da prilikom podnošenja prijave uplate depozit.
Odlukom iz stava 1. ovog lana utvruje se i visina depozita, koja ne može biti vea od punog iznosa tromesene naknade za emitovanje programa.
Prijava na javni konkurs
lan 52
Prijava na javni konkurs podnosi se na obrascu iju sadržinu propisuje i objavljuje Agencija.
Podnosilac prijave je obavezan da uz prijavu dostavi sledeu dokumentaciju:
1) dokaz o registraciji podnosioca prijave za obavljanje delatnosti proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa;
2) dokaze o ispunjenosti uslova iz lana 50. stav 1. ta. 2) i 3) ovog zakona;
3) dokumentaciju koja se odnosi na predloženu programsku koncepciju;
4) organizaciono-tehniku koncepciju i strukturu kadrova;
5) projekciju planiranih godišnjih prihoda i rashoda (sa njihovom specifikacijom) i podatke o finansijskom potencijalu podnosioca prijave, a ako podnosilac prijave i u vreme podnošenja prijave emituje radio i/ili televizijski program, i finansijski izveštaj zajedno sa bilansima stanja i bilansima uspeha za poslednju poslovnu godinu pre godine u kojoj se podnosi prijava na javni konkurs;
6) izjavu da ne postoje smetnje u smislu odredaba ovog zakona o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji;
7) dokaze o izvršenoj uplati depozita i administrativnih taksi za podnošenje prijave.
Podnosilac prijave je dužan da dostavi i druge dokaze i dokumentaciju na zahtev Agencije, u skladu sa aktima Agencije.
20
Podnosilac prijave koji ve emituje program ne dostavlja dokaz iz stava 2. taka 2) ovog lana.
Postupanje Agencije po podnetim prijavama
lan 53
Agencija je dužna da:
1) prijavu koja sadrži nepotpune ili netane podatke, odnosno nepotpunu dokumentaciju odbaci, ako podnosilac prijave i u naknadno odreenom roku od sedam dana ne dopuni prijavu, odnosno ne dostavi tane podatke ili potpunu dokumentaciju;
2) u roku od sedam dana od dana isteka roka za podnošenje prijava, javno objavi, na nain na koji je objavljen oglas, listu svih podnosilaca prijava, ije su prijave potpune i podnete u predvienom roku;
3) razmotri sve potpune i blagovremeno podnete prijave;
4) utvrdi i objavi nediskriminatorske, objektivne i merljive kriterijume odluivanja, koji odgovaraju aktivnostima za ije se obavljanje izdaje dozvola;
5) odluku donese u skladu sa utvrenim kriterijumima i propisanim uslovima i standardima za proizvodnju i emitovanje programa, a u sluaju da se za korišenje iste radio frekvencije prijavilo više lica koja ispunjavaju uslove, da prednost da onome koji, na osnovu podnete dokumentacije, pruža veu garanciju da e doprinositi veem kvalitetu i veoj raznovrsnosti programa, odnosno programskih sadržaja, na odreenom podruju na kome program treba da bude emitovan. Ako podnosilac prijave i u vreme raspisivanja javnog konkursa emituje radio i/ili televizijski program, Savet e, prilikom donošenja odluke o izdavanju dozvole za emitovanje programa, uzeti u obzir i doprinos tog podnosioca prijave ostvarivanju naela ureenja odnosa u oblasti radiodifuzije, utvrenih lanom 3. ovog zakona, u prethodnom periodu emitovanja;
6) obezbedi koordinaciju rada sa regulatornim telom nadležnim za oblast telekomunikacija i blagovremeno dostavljanje zahteva za izdavanje dozvole za radiodifuznu stanicu, kako bi se odluka o celovitoj dozvoli za emitovanje programa donela najkasnije u roku od devedeset dana od dana objavljivanja liste prijavljenih na javni konkurs;
7) javno objavi, na nain na koji je objavljen oglas, listu lica kojima je izdata dozvola za emitovanje programa;
8) podnosiocima prijave ije su prijave odbijene dostavi obrazloženo rešenje o odbijanju prijave, u roku od osam dana od dana donošenja odluke po raspisanom javnom konkursu;
9) jedan primerak izdate dozvole dostavi regulatornom telu nadležnom za oblast telekomunikacija.
Prigovor na odluku Agencije
lan 54
Podnosilac prijave na javnom konkursu koji je nezadovoljan odlukom Saveta ima pravo da, u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja o odbijanju prijave, podnese prigovor Savetu.
21
Savet je dužan da odluku o prigovoru donese u roku od 30 dana od dana njegovog podnošenja.
Protiv odluke donete po prigovoru može se pokrenuti upravni spor.
Registar izdatih dozvola za emitovanje programa
lan 55
Agencija vodi registar o izdatim dozvolama za emitovanje programa koji je javan.
Agencija formira i održava bazu podataka o registru koji vodi.
Poetak emitovanja programa
lan 56
Emiter je dužan da pone sa emitovanjem programa najkasnije u roku od 90 dana od dana prijema dozvole za emitovanje programa, s tim što ne može da pone sa emitovanjem programa pre nego što ispuni uslove za poetak rada radiodifuzne stanice propisane posebnim zakonom kojim se ureuje oblast telekomunikacija.
U sluaju nepostupanja u skladu sa stavom 1. ovog lana emiteru se oduzima dozvola za emitovanje programa.
Vraanje depozita
lan 57
Licu kome nije izdata dozvola za emitovanje programa uplaeni depozit se vraa u roku od sedam dana od dana donošenja odluke po raspisanom javnom konkursu, a licu kome je izdata dozvola uplaeni depozit se uraunava u iznos naknade za emitovanje programa.
Depozit se ne vraa imaocu dozvole za emitovanje programa koji:
1) pre isteka roka za poetak emitovanja programa u pisanoj formi obavesti Savet da odustaje od korišenja izdate dozvole za emitovanje programa, odnosno korišenja radio frekvencije koja mu je po ovom osnovu dodeljena;
2) ne zapone emitovanje programa u propisanom roku.
Izdavanje dozvole na zahtev emitera
lan 58
Izuzetno od odredbi ovog zakona, emiteri ija željena zona servisa zbog konfiguracije terena nije pokrivena u celini, mogu bez javnog konkursa podneti zahtev Agenciji radi izdavanja dozvole za emitovanje programa radi dopunskog pokrivanja.
Agencija donosi odluku o podnetom zahtevu u koordinaciji sa regulatornim telom nadležnim za oblast telekomunikacija, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.
Važenje i produženje važenja dozvole za emitovanje programa
22
lan 59
Dozvola za emitovanje radio i/ili televizijskog programa se izdaje na period od osam godina.
Na zahtev podnosioca prijave dozvola za emitovanje programa može se izdati i na krai period.
Važnost dozvole za emitovanje programa može se produžiti na zahtev imaoca dozvole, koji je dužan da zahtev podnese Agenciji najkasnije šest meseci pre isteka važee dozvole.
Dozvola za emitovanje programa sa kraim rokom važenja
lan 60
Agencija može izd.ati dozvolu za emitovanje programa sa kraim rokom važenja povodom održavanja odreenih manifestacija.
Dozvola iz stava 1. ovog lana izdaje se na zahtev pravnog ili fizikog lica koje namerava da emituje program koji je iskljuivo vezan za održavanje odreene manifestacije.
Dozvola iz stava 1. ovog lana ima privremeni karakter i važi samo dok traje manifestacija povodom ijeg održavanja je izdata.
Dozvolu sa ogranienim rokom važenja za radiodifuznu stanicu, koja je sastavni deo dozvole iz stava 1. ovog lana, izdaje regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se ureuje oblast telekomunikacija.
Prestanak važenja dozvole za emitovanje programa pre isteka vremena na koje je izdata
lan 61
Dozvola za emitovanje programa prestaje da važi i pre isteka vremena na koje je izdata u sledeim sluajevima:
1) ako emiter u pisanoj formi obavesti Agenciju da više ne namerava da emituje program;
2) ako se utvrdi da je emiter prilikom podnošenja prijave na javni konkurs u prijavi ili u dokumentaciji podnetoj uz prijavu naveo netane podatke ili je propustio da navede podatke koji su od znaaja za odluivanje po prijavi;
3) ako regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se ureuje oblast telekomunikacija, poništi izdatu dozvolu za radiodifuznu stanicu zbog nastupanja nekog od razloga predvienih tim zakonom;
4) ako emiter nije zapoeo emitovanje programa u propisanom roku;
5) ako emiter nije izvršio tehniki pregled radiodifuzne stanice u propisanom roku;
6) ako je emiter, bez opravdanog razloga, prekinuo emitovanje programa u trajanju dužem od 30 dana neprekidno ili 60 dana sa prekidima u toku kalendarske godine;
7) ako emiter prekrši odredbe o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji predviene ovim zakonom;
23
8) ako Agencija, nakon sprovedenog postupka u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, emiteru izrekne meru oduzimanja dozvole za emitovanje programa zbog povrede obaveza emitera ili zbog nepoštovanja uslova predvienih dozvolom za emitovanje programa;
9) ako emiter, i pored izreene opomene u pisanoj formi, ne izmiri obavezu plaanja naknade za dozvolu za emitovanje programa;
10) ako se kao jedan od osnivaa emitera kome je izdata dozvola za emitovanje programa, posle izdavanja dozvole pojavi strano pravno lice registrovano u zemlji u kojoj prema unutrašnjim propisima te zemlje nije dozvoljeno ili nije mogue utvrditi poreklo osnivakog kapitala.
Postupak oduzimanja dozvole
lan 62
U sluaju nastupanja nekog od razloga iz lana 61. ovog zakona, dozvola za emitovanje programa prestaje da važi donošenjem odluke Agencije o oduzimanju dozvole.
Agencija bliže ureuje postupak donošenja odluke iz stava 1. ovog lana, pri emu postupak mora biti zasnovan na principima objektivnosti i nepristrasnosti, a u toku sprovoenja postupka emiteru mora biti omogueno da se izjasni o injenicama koje su povod za sprovoenje postupka. Predstavnik emitera ima pravo da prisustvuje sednici Saveta na kojoj se raspravlja o oduzimanju dozvole i da i tom prilikom usmeno iznese odbranu emitera.
Odluka Saveta o oduzimanju dozvole za emitovanje programa donosi se dvotreinskom veinom glasova ukupnog broja lanova Saveta.
Odluka iz stava 3. ovog lana mora biti obrazložena.
Emiter kome je oduzeta dozvola za emitovanje programa ima pravo da, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke Saveta, Savetu podnese prigovor.
Prigovor odlaže izvršenje odluke.
Protiv odluke Saveta donete po prigovoru može se pokrenuti upravni spor.
Emiter je dužan da bez odlaganja izvrši konanu odluku Saveta o oduzimanju dozvole, a ukoliko to ne uini, sproveše se postupak prinudnog izvršenja odluke Saveta, u skladu sa ovim zakonom.
Oduzimanje dozvole za emitovanje programa kao mera za povredu obaveza emitera
lan 63
Emiteru koji, i pored izreenog upozorenja u smislu lana 18. ovog zakona, nastavi da ne izvršava odredbe ovog zakona ili propisa donetih na osnovu njega ili ne poštuje uslove predviene dozvolom za emitovanje programa, ili koji ne postupi po merama za otklanjanje uinjenih povreda koje je Savet utvrdio u izreenom upozorenju, Savet izrie privremeno oduzimanje dozvole za emitovanje programa, u trajanju do 30 dana.
24
Emiteru koji ne izvršava svoje obaveze, a kome je prethodno najmanje tri puta bila izreena mera privremenog oduzimanja dozvole za emitovanje, izrie se trajno oduzimanje dozvole za emitovanje programa.
Prestanak važenja dozvole za emitovanje programa protekom roka na koji je izdata
lan 64
Protekom roka na koji je dozvola za emitovanje programa izdata, dozvola prestaje da važi, osim ako Agencija nije donela odluku o njenom produženju u skladu s lanom 59. ovog zakona.
Postupak prinudnog izvršenja odluka Saveta
lan 64a
Odluka Saveta o oduzimanju dozvole, odnosno o zabrani emitovanja programa, bez odlaganja se dostavlja emiteru, odnosno fizikom ili pravnom licu koje program emituje bez dozvole za emitovanje programa.
Ako ovlašeno lice emitera, odnosno fiziko lice ili ovlašeno lice pravnog lica koje program emituje bez dozvole, odbije da primi odluku Agencije iz stava 1. ovog lana, ta odluka se smatra dostavljenom kada je ovlašeno lice Agencije pribije na ulazna vrata poslovnih prostorija koje koristi emiter, odnosno fiziko lice ili pravno lice koje program emituje bez dozvole.
Emiter kome je privremeno ili trajno oduzeta dozvola za emitovanje programa, kao i pravno ili fiziko lice koje program emituje bez dozvole za emitovanje programa, dužan je da emitovanje programa obustavi odmah nakon što odluka Saveta o oduzimanju dozvole, odnosno odluka o zabrani emitovanja programa postane konana.
Ukoliko emiter, odnosno fiziko ili pravno lice koje program emituje bez dozvole, sam ne obustavi emitovanje programa u roku iz stava 3. ovog lana, odluku Saveta izvršie lice zaposleno u Agenciji koje ovlasti Savet, tako što e zapeatiti prostorije u kojima su smeštena telekomunikaciona sredstva emitera, odnosno fizikog lica ili pravnog lica koje program emituje bez dozvole, ukljuujui i radio stanicu.
Licu ovlašenom za prinudno izvršenje odluke Saveta izdaje se legitimacija, koju je to lice dužno da pokaže ovlašenom licu emitera i drugom zainteresovanom licu, odnosno fizikom licu ili ovlašenom licu pravnog lica koje program emituje bez dozvole, prilikom ulaska u njihove poslovne prostorije radi prinudnog izvršenja odluke Saveta.
Sadržinu i obrazac legitimacije iz stava 5. ovog lana propisuje Savet.
U sprovoenju postupka iz stava 4. ovog lana Agencija ima pravo da zatraži pomo Ministarstva unutrašnjih poslova, ako je to potrebno.
Izmena uslova utvrenih u dozvoli za radiodifuznu stanicu
lan 65
Uslove utvrene u dozvoli za radiodifuznu stanicu regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija može izmeniti u toku rada te radiodifuzne stanice, samo u skladu sa
25
posebnim zakonom kojim se ureuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu tog zakona.
3. Naknada za emitovanje programa
Obaveza plaanja naknade
lan 66
Emiter za dobijeno pravo na emitovanje programa plaa odgovarajuu naknadu (u daljem tekstu: naknada za emitovanje programa).
Pored naknade iz stava 1. ovog lana emiter plaa i naknadu za korišenje radiofrekvencije (naknada za dozvolu za radiodifuznu stanicu). Visina i nain plaanja naknade za dozvolu za radiodifuznu stanicu utvruju se u skladu sa posebnim zakonom kojim se ureuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu tog zakona. Naknada za radiodifuznu stanicu plaa se u korist rauna regulatornog tela nadležnog za oblast telekomunikacija.
Naknada za emitovanje programa uplauje se na raun Agencije.
Visina naknade za emitovanje programa utvruje se na osnovu sledeih kriterijuma:
1) broja stanovnika na podruju na kome se emituje program, na osnovu zvaninih podataka organa nadležnog za poslove statistike, i
2) programske koncepcije emitera, odnosno porekla i vrste programa koji se emituje, i to:
a) udela nauno-obrazovnih, kulturno-umetnikih, dejih ili sopstvenih informativnih programa, u ukupnom programu koji se emituje;
b) udela programa sopstvene produkcije ili programa nezavisnih produkcija sa sadržajima iz podtake a) ove take, preko kvote utvrene ovim zakonom;
v) udela programa drugih domaih emitera ili prevedenih stranih programa.
Visinu naknade za emitovanje programa utvruje Agencija, uz saglasnost Vlade Republike Srbije, pri emu visina naknade za emitovanje radio programa iznosi 5% visine naknade utvrene za emitovanje televizijskog programa.
Visina naknade za emitovanje programa utvruje se na godišnjem nivou, a emiter plaa meseno Agenciji 1/12 utvrene godišnje naknade, osim prilikom izdavanja dozvole.
Agencija donosi bliža merila za utvrivanje visine naknade za emitovanje programa na osnovu kriterijuma iz stava 4. ovog lana.
Agencija može u toku važenja izdate dozvole za emitovanje programa da izmeni visinu naknade u zavisnosti od izmena u programu koji se emituje. Odluka Agencije o izmeni visine naknade mora biti obrazložena.
Za prvih šest meseci korišenja prava na emitovanje programa emiter plaa ukupnu šestomesenu naknadu iz stava 5. ovog lana u roku od sedam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli prava. U narednom periodu korišenja prava emiter je dužan da svoju mesenu obavezu plaanja naknade plaa do petog u mesecu za tekui mesec.
26
Izuzetak od obaveze plaanja naknade za emitovanje programa
lan 67
Ustanove javnog radiodifuznog servisa Republike Srbije i autonomnih pokrajina, radio i televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica koje su u celini u državnoj svojini i radio i televizijske stanice civilnog sektora, plaaju samo naknadu za dozvolu za radiodifuznu stanicu (naknadu za korišenje radio frekvencije), a osloboene su plaanja naknade za emitovanje programa.
Radio i televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica sa uešem privatnog kapitala, plaaju naknadu za emitovanje programa srazmerno procentu tog ueša.
Radio i televizijske stanice crkava i verskih zajednica ne plaaju naknadu za emitovanje programa do okonanja postupka povraaja imovine tim crkvama i verskim zajednicama oduzete posle Drugog svetskog rata u postupku nacionalizacije, konfiskacije, eksproprijacije i dr.
IV OPŠTI PROGRAMSKI STANDARDI
Opšte obaveze emitera u odnosu na programske sadržaje
lan 68
Svi emiteri u oblasti svoje programske koncepcije dužni su da prilikom emitovanja programa poštuju sledee standarde u odnosu na sadržaj programa:
1) primenjujui svetske i nacionalne standarde, obezbede proizvodnju i emitovanje kvalitetnog programa, kako sa tehnikog stanovišta, tako i sa stanovišta sadržaja programa;
2) obezbede slobodno, potpuno i blagovremeno informisanje graana;
3) prenesu važna saopštenja hitne prirode koja se odnose na ugroženost života, zdravlja, bezbednosti ili imovine;
4) doprinose podizanju opšteg kulturnog i saznajnog nivoa graana;
5) ne emituju programe iji sadržaji mogu da škode fizikom, mentalnom ili moralnom razvoju dece i omladine, kao i da takve programe jasno oznae, a ukoliko ih emituju da to ine samo izmeu 24,00 i 06,00 asova;
6) ne emituju programe koji sadrže pornografiju ili iji sadržaji istiu i podržavaju nasilje, narkomaniju ili druge vidove kriminalnog ponašanja, kao i programe koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca ili slušalaca;
6a) poštuju zabranu reklamiranja politikih organizacija van predizborne kampanje, a u toku predizborne kampanje da registrovanim politikim strankama, koalicijama i kandidatima obezbede jednaku zastupljenost bez diskriminacije;
7) strane programe namenjene deci predškolskog uzrasta emituju sinhronizovane na srpski jezik ili jezike nacionalnih i etnikih zajednica.
27
Svi emiteri su obavezni da emitovane programske sadržaje uvaju u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast javnog informisanja, odnosno u skladu sa propisima kojima se ureuje zaštita kulturnih dobara.
Obaveza identifikacije
lan 69
Naziv, oznaka, odnosno skraeni identifikacioni znak emitera mora biti kontinuirano oznaen za sve vreme emitovanja televizijskog programa, a za vreme emitovanja radio programa mora biti oznaen na odgovarajui nain.
Zabranjeno je korišenje naziva, oznake ili skraenog identifikacionog znaka koji ne odgovara registrovanom nazivu emitera.
Na obavezu identifikacije emitera primenjuju se odredbe posebnog zakona kojim se ureuje oblast javnog informisanja.
Naziv, oznaka, odnosno skraeni identifikacioni znak emitera mora biti oznaen i u sluaju preuzimanja programa drugih emitera, a pri emitovanju programa nezavisne produkcije naziv se navodi u najavi i/ili odjavi programa.
Umrežavanje
lan 70
Dozvoljeno je umrežavanje dva ili više emitera radi istovremenog emitovanja programa bez upotrebe dodatnih radio frekvencija ili radio-relejnih veza, u trajanju do tri sata dnevno u kontinuitetu ili zbirno. Izuzetno, Agencija može doneti odluku kojom dozvoljava umrežavanje u dužem trajanju, ukoliko utvrdi da bi takva odluka bila u interesu javnosti. Odluka Agencije mora biti obrazložena.
Umrežavanje uz uspostavljanje radio-relejnih veza ili repetitora za vezu može imati samo privremeni karakter, a odobrava ga regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, ako ovo umrežavanje ne ometa emitovanje programa drugih emitera.
Zabranjeno je umrežavanje radi emitovanja istog programa, ako se programom povreuju odredbe o medijskoj koncentraciji predviene ovim zakonom ili antimonopolske odredbe predviene posebnim propisima.
Pristup najvažnijim dogaajima
lan 71
Agencija e odrediti listu dogaaja koji su od interesa za sve graane u Republici Srbiji, na koje iskljuivo pravo prenosa može ostvariti samo emiter ija zona opsluživanja, u smislu lana 47. ovog zakona, obuhvata celokupno podruje Republike Srbije.
Emiter koji ima iskljuivo pravo prenosa dogaaja koji su obuhvaeni listom iz stava 1. ovog lana, dužan je da svim drugim zainteresovanim emiterima dozvoli i omogui da snime i emituju kratke izveštaje sa tog dogaaja u trajanju do devedeset sekundi koji e sadržati i autentinu sliku i ton sa takvog dogaaja.
28
Emitovanje na sopstvenom jeziku
lan 72
Emiter je obavezan da proizvodi i emituje program na srpskom jeziku, ili da obezbedi da programi koji su proizvedeni na stranim jezicima budu emitovani prevedeni na srpski jezik.
Obaveza iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na emitere koji proizvode i emituju program namenjen nacionalnim manjinama, kao i na delove programa ustanova javnog radiodifuznog servisa, kojima se zadovoljavaju potrebe nacionalnih manjina u informisanju na sopstvenom jeziku.
Obaveza iz stava 1. ovog lana ne odnosi se ni na emitovanje stranih muzikih programa, osim televizijskog emitovanja muziko-scenskih dela.
Savet može, izuzetno, da odobri emiteru da delove programa emituje i na drugim jezicima.
Sopstvena produkcija
lan 73
Emiter je obavezan da od ukupnog godišnjeg vremena emitovanja programa, emituje najmanje 50% programa proizvedenog na srpskom jeziku, od ega najmanje 50% programa sopstvene produkcije.
Emiteri koji proizvode i emituju program namenjen nacionalnim manjinama obavezni su da od ukupnog godišnjeg vremena emitovanja programa na jeziku nacionalne manjine, emituju najmanje 50% programa sopstvene produkcije.
U ukupno godišnje vreme emitovanog programa ne raunaju se reprize, sportski prenosi, igre, reklame, tv-kupovina, kao ni program vesti, izuzev ako se radi o sopstvenoj produkciji vesti.
Pod sopstvenom produkcijom podrazumevaju se programi ili emisije u kojima je izvorni audio ili video materijal i/ili autorski deo sadržan u emisiji ili programu vei od 50% u televizijskom, odnosno 20% u radio programu, odnosno emisiji.
Pod sopstvenom produkcijom podrazumevaju se i koprodukcije.
Kvote nezavisnih produkcija
lan 74
Ustanove javnog radiodifuznog servisa Republike Srbije i autonomnih pokrajina, kao i emiteri lokalnih i regionalnih zajednica koji su pretežno u državnoj svojini dužni su da nezavisnim radio i televizijskim produkcijama stave na raspolaganje najmanje 10% ukupnog godišnjeg vremena emitovanja programa.
Programi stariji od pet godina mogu initi najviše polovinu kvote iz stava 1. ovog lana.
U ukupno godišnje vreme emitovanja programa ne raunaju se reprize, sportski prenosi, igre, reklame i tv-kupovina, kao ni program vesti, osim ako se radi o sopstvenoj produkciji vesti.
29
Odgovornost emitera
lan 75
Na odgovornost emitera za sadržinu programa koji emituje primenjuju se odredbe posebnog zakona kojim se ureuje oblast javnog informisanja.
V JAVNI RADIODIFUZNI SERVIS
Nosioci javnog radiodifuznog servisa
lan 76
Nosioci javnog radiodifuznog servisa u Republici Srbiji su republika i pokrajinske radiodifuzne ustanove.
Radiodifuzne ustanove iz stava 1. ovog lana obavljaju delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa i imaju posebne obaveze u ostvarivanju opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa, utvrene ovim zakonom.
Radiodifuzne ustanove iz stava 1. ovog lana imaju svojstvo pravnog lica.
Ostvarivanje opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa
lan 77
Programi koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa od opšteg su interesa.
Programi iz stava 1. ovog lana obuhvataju programe informativnog, kulturnog, umetnikog, obrazovnog, verskog, naunog, dejeg, zabavnog, sportskog i drugih sadržaja, kojima se obezbeuje zadovoljavanje potreba graana i drugih subjekata i ostarivanje njihovih prava u oblasti radiodifuzije.
Programima koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa mora da se obezbedi raznovrsnost i izbalansiranost (meusobna usklaenost ili usaglašenost) sadržaja kojima se podržavaju demokratske vrednosti savremenog društva, a naroito poštovanje ljudskih prava i kulturnog, nacionalnog, etnikog i politikog pluralizma ideja i mišljenja.
Obaveze nosilaca javnog radiodifuznog servisa u ostvarivanju opšteg interesa
lan 78
U cilju ostvarivanja opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa, utvrenog ovim zakonom, pored opštih obaveza emitera u odnosu na programske sadržaje iz lana 68. ovog zakona, nosioci javnog radiodifuznog servisa dužni su da:
1) obezbede da programi koji se proizvode i emituju, a posebno programi informativnog sadržaja, budu zaštieni od bilo kakvog uticaja vlasti, politikih organizacija ili centara ekonomske moi;
2) proizvode i emituju programe namenjene svim segmentima društva, bez diskriminacije, vodei pri tom rauna naroito o specifinim društvenim grupama kao što su deca i
30
omladina, manjinske i etnike grupe, hendikepirani, socijalno i zdravstveno ugroženi, gluvonemi (sa obavezom paralelnog emitovanja ispisanog teksta opisa zvunog segmenta radnje i dijaloga), i dr.;
3) uvažavaju jezike i govorne standarde, kako veinskog stanovništva, tako, u odgovarajuoj srazmeri, i nacionalnih manjina, odnosno etnikih grupa, na podruju na kome se program emituje;
4) obezbede zadovoljavanje potreba graana za programskim sadržajima koji izražavaju kulturni identitet, kako naroda, tako i nacionalnih manjina, odnosno etnikih grupa, kroz mogunost da odreene programe ili programske celine, na podrujima na kojima žive i rade, prate i na svom maternjem jeziku i pismu;
5) obezbede odgovarajue vreme za emitovanje sadržaja vezanih za delovanje udruženja graana i nevladinih organizacija, kao i verskih zajednica na podruju na kome se program emituje;
6) u vreme predizborne kampanje, obezbede besplatno i ravnomerno emitovanje promocije politikih stranaka, koalicija i kandidata koji imaju prihvaene izborne liste za izbore za Skupštinu Srbije i Crne Gore, republike, pokrajinske ili lokalne izbore, pri emu ne mogu emitovati plaenu predizbornu promociju i, u skladu sa svojim opštim aktima, mogu odbiti emitovanje programa i reklamnih spotova ako oni ne služe predizbornoj kampanji;
7) godišnjim planovima, predvide emitovanje programa nezavisnih produkcija, iji se izbor vrši na osnovu sprovedenog javnog konkursa i uz zakljuenje ugovora u pisanoj formi sa nezavisnim producentom pod uobiajenim tržišnim uslovima;
8) po preporuci Agencije, omogue korišenje teleteksta, u sopstvenoj ili nezavisnoj produkciji treih lica;
9) obezbede korišenje i razvoj savremenih tehniko-tehnoloških standarda u proizvodnji i emitovanju programa i pripreme i, u predvienom vremenu, realizuju planove prelaska na nove digitalne tehnologije;
10) uvažavaju tradicionalni duhovni, istorijski, kulturni, humanitarni i prosvetni znaaj i ulogu crkava i verskih zajednica u društvu;
11) meusobno sarauju i razmenjuju programske sadržaje koji su od interesa za graane Republike Srbije.
Posebne obaveze pri proizvodnji i emitovanju informativnog programa
lan 79
Nosioci javnog radiodifuznog servisa su dužni da pri proizvodnji i emitovanju informativnih programa poštuju princip nepristrasnosti i objektivnosti u tretiranju razliitih politikih interesa i razliitih subjekata, da se zalažu za slobodu i pluralizam izražavanja javnog mišljenja, kao i da spree bilo kakav oblik rasne, verske, nacionalne, etnike ili druge netrpeljivosti ili mržnje, ili netrpeljivosti u pogledu seksualne opredeljenosti.
Finansiranje javnog radiodifuznog servisa
lan 80
31
Za finansiranje delatnosti ustanova javnog radiodifuznog servisa koje se odnose na ostvarivanje opšteg interesa utvrenog ovim zakonom, plaa se radio-televizijska pretplata.
Za obavljanje drugih poslova iz okvira svoje delatnosti ustanove javnog radiodifuznog servisa stiu sredstva od:
1) proizvodnje i emitovanja ekonomsko-propagandnog programa;
2) proizvodnje i prodaje audiovizuelnih programa (emisija, filmova, serija, nosaa zvuka i dr.);
3) proizvodnje drugih programskih usluga (teletekst i dr.);
4) organizovanja koncerata i drugih priredbi;
5) obavljanja drugih delatnosti utvrenih statutom;
6) iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Radio-televizijska pretplata
lan 81
Vlasnici radio i TV prijemnika imaju obavezu plaanja radio-televizijske pretplate javnim radiodifuznim servisima, u skladu sa ovim zakonom.
Vlasnici radio i TV prijemnika plaaju jedinstvenu radio-televizijsku pretplatu u istom iznosu na celoj teritoriji Republike Srbije.
Radio-televizijska pretplata (u daljem tekstu: pretplata) se plaa na radio i televizijske prijemnike (u daljem tekstu: prijemnik) po domainstvu i na prijemnike koji su povezani sa kolektivnim antenama ili prikljueni na kablovski sistem.
Domainstvo, vlasnik dva ili više prijemnika, izuzev prijemnika u motornom vozilu, plaa pretplatu samo za jedan radio ili televizijski prijemnik na istoj adresi.
Hoteli i moteli plaaju pretplatu na svakih deset soba opremljenih televizijskim ili radio prijemnikom, a svako drugo pravno lice, vlasnik televizijskog prijemnika, plaa pretplatu na svakih 20 zaposlenih koji su u stanju da primaju program.
Obaveza plaanja pretplate nastaje od prvog dana narednog meseca od dana nabavke prijemnika.
Sva fizika i pravna lica koja su vlasnici prijemnika dužni su da prijave nabavku prijemnika republikoj ustanovi javnog radiodifuznog servisa, a sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine i pokrajinskoj ustanovi javnog radiodifuznog servisa.
Obaveza prijavljivanja prijemnika ili prijavljivanja promene adrese ili sedišta vlasnika prijemnika, nastaje u roku od 15 dana od dana pribavljanja, odnosno nastanka promene.
U sluaju otuenja prijemnika, raniji vlasnik prijemnika je obavezan da plaa pretplatu za sve vreme dok taj prijemnik ne odjavi, uz izjavu da ne poseduje drugi prijemnik.
32
Republika ustanova javnog radiodifuznog servisa vodi evidenciju pretplatnika, sa svim linim i drugim potrebnim podacima. Za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine ove poslove obavlja i pokrajinska ustanova javnog radiodifuznog servisa.
Ustanova javnog radiodifuznog servisa ne može da vrši kontrolu posedovanja prijemnika na nain kojim bi se ugrozila ustavna prava graana.
Oslobaanje od obaveze plaanja pretplate
lan 82
Od obaveze plaanja pretplate oslobaaju se domainstva-vlasnici prijemnika iji je najmanje jedan lan domainstva:
1) invalid sa 100% telesnog ošteenja;
2) invalid sa manje od 100% telesnog ošteenja, ako mu je, u skladu sa odredbama posebnih propisa, priznato pravo na dodatak za tuu negu i pomo;
3) lice koje je trajno izgubilo sluh ili slepo lice.
Pravo na oslobaanje od obaveze plaanja pretplate iz stava 1. ovog lana ostvaruje se na osnovu potvrde ustanove nadležne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno druge ustanove i organa, ako je to predvieno posebnim zakonom.
Od obaveze plaanja pretplate oslobaaju se pravna lica:
1) ustanove koje se u smislu lana 79. Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 36/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96 i 29/2001) smatraju ustanovama za smeštaj korisnika, škole, zdravstvene ustanove i invalidske organizacije i preduzea za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida;
2) diplomatsko-konzularna predstavništva, pod uslovom reciprociteta.
Visina i nain plaanja pretplate
lan 83
Visina mesene pretplate za prijemnike koji se koriste u domainstvu i za prijemnike koje poseduju pravna lica, iznosi 210 dinara.
Visina godišnje pretplate za prijemnik u motornom vozilu iznosi 440 dinara.
Pretplata iz stava 1. ovog lana plaa se meseno, najkasnije do 15-og u mesecu, za prethodni mesec.
Pretplata iz stava 2. ovog lana plaa se godišnje, posebnom uplatnicom, prilikom registracije motornog vozila.
Ustanovi javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine pripada 70% prihoda ostvarenog naplatom pretplate na podruju autonomne pokrajine. Ova sredstva Radiodifuzna ustanova
33
Srbije dužna je da prenese ustanovi javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine u roku od tri dana od dana izvršene naplate.
Deo sredstava u iznosu od 1,5% od ukupno ostvarene mesene pretplate Radiodifuzna ustanova Srbije uplauje na raun budžeta Republike Srbije za razvoj domae kinematografije.
Visina pretplate iz st. 1. i 2. ovog lana, za 2003. godinu i svaku narednu godinu, usklauje se sa indeksom rasta cena na malo u Republici Srbiji u prethodnoj kalendarskoj godini, prema zvanino objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike, uveanim za 5%.
Naplata mesene pretplate vrši se preko javnog preduzea koje obavlja delatnost proizvodnje i distribucije elektrine energije na nain utvren ugovorom koji republika ustanova javnog radiodifuznog servisa zakljuuje sa tim javnim preduzeem.
Obaveze u odnosu na željenu zonu servisa (opsluživanja)
lan 84
Radiodifuzna ustanova Srbije emituje program na celoj teritoriji Republike Srbije i to u MF, VHF i UHF frekvencijskim podrujima koji su namenjeni radiodifuznoj službi. Radiodifuzna ustanova Srbije emituje program van podruja Republike na HF frekvencijskim podrujima.
Ustanova javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine emituje program na podruju autonomne pokrajine i to u MF, VHF i UHF frekvencijskim podrujima koji su namenjeni radiodifuznoj službi.
Radiodifuzna ustanova Srbije emituje radio program na tri mreže u MF opsegu i na tri mreže u VHF opsegu, a televizijski program na dve mreže u VHF/UHF opsegu.
Ustanova javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine emituje radio program na dve mreže u MF opsegu i tri mreže u VHF opsegu, a televizijski program na dve mreže u VHF/UHF opsegu.
Ustanove iz st. 1. i 2. ovog lana dužne su da pre poetka emitovanja programa pribave dozvolu za radiodifuznu stanicu koju, na zahtev Agencije, izdaje regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.
Radiodifuzna ustanova Srbije
lan 85
Radi obavljanja delatnosti javnog radiodifuznog servisa za teritoriju Republike Srbije, osniva se Radiodifuzna ustanova Srbije, sa sedištem u Beogradu.
Sredstva za osnivanje i rad Radiodifuzne ustanove Srbije ine nepokretnosti i druga sredstva kojima posluje JP "Radio-televizija Srbije", utvrena deobnim bilansom kojim se vrši razgranienje sredstava, prava i obaveza JP "Radio-televizija Srbije" izmeu Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Nepokretnosti i sredstva emisione infrastrukture iz stava 2. ovog lana (zgrade, antenski sistemi, radiorelejni sistemi i dr.), Radiodifuzna ustanova Srbije koristi u skladu sa ugovorom
34
koji zakljuuju ovlašena lica Radiodifuzne ustanove Srbije i Republike direkcije za imovinu Republike Srbije.
Organi Radiodifuzne ustanove Srbije
lan 86
Organi Radiodifuzne ustanove Srbije su: Upravni odbor i generalni direktor.
Savetodavni organ Radiodifuzne ustanove Srbije je Programski odbor.
Upravni odbor
lan 87
Organ upravljanja Radiodifuzne ustanove Srbije je Upravni odbor koji ima devet lanova.
lanove Upravnog odbora imenuje i razrešava Agencija.
lanovi Upravnog odbora imenuju se iz reda novinara i afirmisanih strunjaka za medije, menadžment, pravo i finansije, kao i drugih uglednih linosti.
lanovi Upravnog odbora ne mogu biti poslanici u Skupštini Srbije i Crne Gore, narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, lanovi Saveta Agencije, lanovi Vlade, odnosno organa izvršne vlasti autonomne pokrajine, niti imenovana ili postavljena lica u Vladi, organu izvršne vlasti autonomne pokrajine ili republikim, odnosno pokrajinskim organima, kao i funkcioneri politikih stranaka (predsednici stranaka, njihovi zamenici, lanovi predsedništva, lanovi glavnih i izvršnih odbora, kao i drugi funkcioneri stranaka).
Mandat lanova Upravnog odbora je pet godina i jedno lice može biti imenovano za lana Upravnog odbora najviše dva puta uzastopno.
U svom radu lanovi Upravnog odbora su samostalni i staraju se o doslednoj primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis.
Nain rada Upravnog odbora
lan 88
Upravni odbor donosi poslovnik o svom radu.
Upravni odbor bira predsednika iz reda svojih lanova.
Upravni odbor odluke donosi veinom glasova od ukupnog broja lanova Upravnog odbora, osim ako statutom nije predvieno da se pojedine odluke donose dvotreinskom veinom glasova od ukupnog broja lanova Upravnog odbora. Ukoliko su prilikom odluivanja glasovi podeljeni, odluuje glas predsednika.
lanovi Upravnog odbora imaju pravo na naknadu za svoj rad o ijoj visini odluuje Agencija.
Poslovi Upravnog odbora
lan 89
35
Upravni odbor:
1) donosi Statut Radiodifuzne ustanove Srbije (u daljem tekstu: Statut), uz saglasnost Agencije, usvaja planove rada i izveštaje o radu i poslovanju Radiodifuzne ustanove Srbije i periodine i godišnje obraune, o emu obaveštava javnost, Agenciju i Skupštinu;
2) imenuje i razrešava generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije, dvotreinskom veinom od ukupnog broja lanova Upravnog odbora, pri emu odluku o imenovanju donosi nakon sprovedenog javnog konkursa;
3) imenuje i razrešava direktore radija i televizije i glavne i odgovorne urednike programa, dvotreinskom veinom od ukupnog broja lanova Upravnog odbora, pri emu odluku o imenovanju donosi na predlog generalnog direktora, nakon sprovedenog javnog konkursa;
4) daje saglasnost na opšti akt generalnog direktora o sistematizaciji poslova i zadataka u Radiodifuznoj ustanovi Srbije;
5) donosi investicione planove;
6) razmatra preporuke Programskog odbora;
7) ureuje nain prijavljivanja i odjavljivanja prijemnika;
8) obavlja i druge poslove utvrene zakonom i Statutom.
Generalni direktor
lan 90
Generalni direktor:
1) zastupa i predstavlja Radiodifuznu ustanovu Srbije;
2) organizuje i upravlja procesom rada i vodi poslovanje ustanove;
3) obezbeuje zakonitost rada i poslovanja;
4) izvršava odluke Upravnog odbora;
5) razmatra preporuke Programskog odbora;
6) odgovara za ostvarivanje programske koncepcije i stara se o izvršavanju usvojenih planova rada i o primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis;
7) predlaže Upravnom odboru imenovanje direktora radija i televizije i glavnih i odgovornih urednika programa;
8) donosi opšte akte o sistematizaciji poslova i zadataka i o organizaciji rada Radiodifuzne ustanove Srbije;
9) obavlja i druge poslove utvrene zakonom i Statutom.
36
Mandat generalnog direktora je etiri godine i jedno lice može biti imenovano za generalnog direktora najviše dva puta uzastopno.
Za generalnog direktora ne može biti imenovano lice koje ne može biti lan Upravnog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije.
Revizija
lan 91
Svi obrauni prihoda i rashoda i finansijski izveštaji Radiodifuzne ustanove Srbije podležu godišnjoj reviziji od strane nezavisnog ovlašenog revizora.
Programski odbor
lan 92
Programski odbor zastupa interese gledalaca i slušalaca u celini.
Programski odbor razmatra ostvarivanje programske koncepcije Radiodifuzne ustanove Srbije i, u vezi sa tim, upuuje preporuke i sugestije generalnom direktoru i Upravnom odboru.
Programski odbor ima 19 lanova koje bira Narodna skupština i to sedam iz reda narodnih poslanika, a 12, na predlog Agencije, iz reda profesionalnih udruženja, naunih ustanova, religijskih zajednica, udruženja graana, nevladinih organizacija i sl.
lanovi Programskog odbora ne mogu biti izabrana, imenovana ili postavljena lica u Vladi ili republikim organima, niti mogu biti lanovi Saveta Agencije.
Mandat lanova Programskog odbora traje tri godine i ne mogu biti ponovo imenovani.
Nain rada Programskog odbora bliže se ureuje statutom Radiodifuzne ustanove Srbije.
Uslove za rad Programskog odbora obezbeuje Radiodifuzna ustanova Srbije.
Statut Radiodifuzne ustanove Srbije
lan 93
Statutom Radiodifuzne ustanove Srbije bliže se ureuju, naroito: unutrašnja organizacija, nain rada, nain ostvarivanja opšteg interesa u oblasti radiodifuzije, prava i obaveze novinara u obavljanju poslova javnog informisanja, poslovi planiranja razvoja, investicioni i informacioni poslovi, kao i druga pitanja od znaaja za rad i funkcionisanje Radiodifuzne ustanove Srbije.
Saglasnost na Statut Radiodifuzne ustanove Srbije daje Agencija.
Radiodifuzna ustanova Vojvodine
lan 94
37
Radi obavljanja delatnosti javnog radiodifuznog servisa na podruju Autonomne pokrajine Vojvodine, osniva se Radiodifuzna ustanova Vojvodine, sa sedištem u Novom Sadu.
Sredstva za osnivanje i rad Radiodifuzne ustanove Vojvodine ine nepokretnosti i druga sredstva kojima posluje JP "Radio-televizija Srbije", utvrena deobnim bilansom kojim se vrši razgranienje sredstava, prava i obaveza JP "Radio-televizija Srbije" izmeu Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Nepokretnosti i sredstva emisione infrastrukture iz stava 2. ovog lana (zgrade, antenski sistemi, radio relejni sistemi i dr.), Radiodifuzna ustanova Vojvodine koristi u skladu sa ugovorom koji zakljuuju ovlašena lica Radiodifuzne ustanove Vojvodine i Republike direkcije za imovinu Republike Srbije.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na organe Radiodifuzne ustanove Srbije, njihovu nadležnost, Programski odbor, reviziju finansijskih izveštaja, kao i odredbe koje se odnose na Statut Radiodifuzne ustanove Srbije, primenjuju se i na Radiodifuznu ustanovu Vojvodine.
Za lanove upravnog odbora Radiodifuzne ustanove Vojvodine, Agencija imenuje lica koja žive i rade na podruju Autonomne pokrajine Vojvodine.
Programski odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine imenuje Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine.
Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora
lan 95
Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora su one stanice koje zadovoljavaju specifine interese pojedinih društvenih grupa i organizacija graana.
Osniva radio i/ili televizijske stanice iz stava 1. ovog lana može biti neprofitna organizacija civilnog društva (nevladina organizacija ili udruženje graana).
Sadržaj programa koji emituju radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora mora biti u vezi sa oblašu delovanja nevladine organizacije ili udruženja graana, koje je osniva stanice.
Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora mogu se osnivati samo za lokalno podruje.
Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora ne mogu poslovati na profitnoj osnovi.
Na radio i/ili televizijsku stanicu civilnog sektora primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis u pogledu posebnih obaveza pri proizvodnji programa.
Radio i/ili televizijskoj stanici civilnog sektora dozvola za emitovanje programa izdaje se nakon ueša na raspisanom javnom konkursu za željenu zonu servisa, ali bez obaveze plaanja naknade za emitovanje programa.
Sredstva za rad radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora mogu se obezbeivati iz donacija, priloga graana, sponzorstva i iz drugih izvora prihoda, u skladu sa posebnim zakonom kojim se ureuje osnivanje i delovanje udruženja graana i nevladinih organizacija. Na ostvarivanje prihoda putem sponzorstva i reklame, primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis.
38
Nain upravljanja radio i/ili televizijskom stanicom civilnog sektora, ureuje se statutom ove stanice na koji saglasnost daje Agencija.
Ako u toku rada radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora promeni svoj status, ili ako emituje program ili koristi sponzorstvo i reklamu suprotno odredbama ovog lana, oduzee joj se dozvola pre isteka vremena na koji je izdata i platie retroaktivno naknadu za emitovanje programa za period rada od nastupanja razloga za pokretanje postupka za oduzimanje dozvole.
Radio i/ili televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica
lan 96
Radio i/ili televizijsku stanicu lokalne zajednice osniva skupština opštine.
Radio i/ili televizijsku stanicu regionalne zajednice osnivaju dve ili više skupština opština.
Status radio i/ili televizijske stanice regionalne zajednice ima i stanica koju osniva skupština grada.
Skupština opštine može osnovati samo jednu radio i/ili televizijsku stanicu lokalne zajednice, a dve ili više skupština opština ili skupština grada, mogu osnovati samo jednu radio i/ili televizijsku stanicu regionalne zajednice i ove radio i/ili televizijske stanice mogu emitovati samo jedan radio i/ili jedan televizijski program.
Ako je skupština opštine suosniva radio i/ili televizijske stanice regionalne zajednice, ne može biti i osniva radio i/ili televizijske stanice lokalne zajednice.
Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2. i 3. ovog lana mogu biti u mešovitoj svojini. Ove stanice imaju status javnih preduzea sve dok sredstva u državnoj svojini imaju veinski udeo u njihovom ukupnom kapitalu.
Radio i/ili televizijskoj stanici iz st. 1, 2. i 3. ovog lana dozvola se izdaje nakon ueša na raspisanom javnom konkursu za željenu zonu servisa.
Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2. i 3. ovog lana dužne su da se pridržavaju odredbi ovog zakona koje se odnose na posebne obaveze javnog radiodifuznog servisa pri proizvodnji i emitovanju programa, sve dok imaju status javnog preduzea.
Dok imaju status javnog preduzea, direktori, glavni i odgovorni urednici i lanovi upravnih odbora radio i/ili televizijskih stanica lokalnih i/ili regionalnih zajednica ne mogu biti poslanici u Skupštini Srbije i Crne Gore, narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, odbornici, izabrana, imenovana ili postavljena lica u organima Srbije i Crne Gore, republikim, pokrajinskim ili lokalnim organima izvršne vlasti, kao ni funkcioneri politikih organizacija.
Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2. i 3. ovog lana imaju obavezu da se privatizuju najkasnije do 31. decembra 2007. godine.
Radio i/ili televizijskim stanicama iz st. 1, 2. i 3. ovog lana koje prekorae rok iz stava 10. ovog lana, Agencija e oduzeti dozvolu za emitovanje programa.
39
Na podruju jedne ili više opština, kao i na podruju grada, radio i/ili televizijski program mogu emitovati i radio i/ili televizijske stanice koje su u privatnoj svojini i iji osniva nije skupština jedne ili više opština, odnosno skupština grada ili udeo državnog kapitala u ovim radio i/ili televizijskim stanicama nije veinski. Takve stanice nemaju poseban status radio i/ili televizijske stanice lokalne ili regionalne zajednice i na njih se primenjuju odredbe ovog zakona koje važe za komercijalne radio i televizijske stanice.
VI SPREAVANJE NEDOZVOLJENE MEDIJSKE KONCENTRACIJE
Postojanje medijske koncentracije
lan 97
Medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji kada emiter:
1) uestvuje u osnivakom kapitalu drugog emitera;
2) uestvuje u osnivakom kapitalu preduzea koje izdaje dnevne novine, ili obrnuto;
3) uestvuje u osnivakom kapitalu preduzea koje obavlja delatnost novinske agencije, ili obrnuto;
4) istovremeno poseduje više dozvola za emitovanje programa;
5) istovremeno emituje i radio i televizijski program;
6) istovremeno emituje radio i/ili televizijski program i izdaje dnevne novine koje se distribuiraju na podruju na kome se emituje i radio i/ili televizijski program ili
7) istovremeno emituje radio i/ili televizijski program i bavi se delatnošu novinskih agencija.
Medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji i kada se kao osnivai emitera pojavljuju fizika ili pravna lica koja su istovremeno:
1) osnivai drugog emitera;
2) osnivai preduzea koje izdaje dnevne novine koje se distribuiraju na podruju na kome se emituje i radio i/ili televizijski program;
3) osnivai preduzea ili radnje koja se bavi delatnošu novinske agencije;
4) brani drug ili srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva.
Nedozvoljena medijska koncentracija
lan 98
Nedozvoljena medijska koncentracija, odnosno preovlaujui uticaj na javno mnjenje postoji, u smislu ovog zakona, kada emiter dovede do narušavanja principa pluralizma mišljenja u sredstvima javnog informisanja, i to na sledei nain:
1) uešem u osnivakom kapitalu drugog emitera;
40
2) uešem u osnivakom kapitalu novinsko-izdavakog preduzea;
3) uešem u osnivakom kapitalu preduzea koje obavlja delatnost novinske agencije;
4) istovremenim emitovanjem i radio i televizijskog programa na istom podruju kao jedini emiter;
5) na drugi nain predvien odredbama ovog zakona.
Nedozvoljena medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji i kada osniva novinsko-izdavakog preduzea ili osniva preduzea koje obavlja delatnost novinske agencije uešem u osnivakom kapitalu emitera dovede do narušavanja principa pluralizma mišljenja u sredstvima javnog informisanja.
lan 99
Smatrae se da nedozvoljena medijska koncentracija, odnosno preovlaujui uticaj na javno mnjenje, uvek postoji kada emiter koji:
1) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja uestvuje u osnivakom kapitalu drugog emitera koji ima istu takvu dozvolu, sa više od 5%;
2) na istom podruju emituje više od jednog televizijskog i jednog radio programa;
3) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja uestvuje u osnivakom kapitalu preduzea koje izdaje dnevne novine koje se štampaju u tiražu veem od 30000 primeraka, sa više od 5%, i obrnuto;
4) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja uestvuje u osnivakom kapitalu preduzea koje obavlja delatnost novinske agencije, sa više od 5%, i obrnuto;
5) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja istovremeno izdaje dnevne novine koje se štampaju u tiražu veem od 30000 primeraka;
6) kao radio ili televizijska stanica lokalnog ili regionalnog nivoa pokrivanja uestvuje u osnivakom kapitalu drugog emitera regionalnog ili lokalnog nivoa pokrivanja na istom podruju sa više od 30%;
7) kao radio ili televizijska stanica regionalnog ili lokalnog nivoa pokrivanja istovremeno na istom ili susednom podruju izdaje dnevne novine lokalnog karaktera.
lan 100
Nedozvoljena medijska koncentracija, odnosno preovlaujui uticaj na javno mnjenje, postoji i kada se u sluajevima iz lana 99. ovog zakona u osnivakom kapitalu drugog emitera, preduzea koje izdaje dnevne novine ili koje obavlja delatnost novinske agencije, do utvrene visine osnivakog kapitala, uestvuje fiziko lice koje je osniva emitera, odnosno preduzea koje izdaje dnevne novine ili obavlja delatnost novinske agencije, ili lica koja su njegovi srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva ili lice koje je njegov brani drug.
Izdavanje dozvole za emitovanje programa i nedozvoljena medijska koncentracija
41
lan 101
Agencija nee izdati dozvolu za emitovanje programa prijavljenom na javnom konkursu ukoliko utvrdi da bi se izdavanjem dozvole ostvarila nedozvoljena medijska koncentracija, u smislu ovog zakona.
Podnosilac prijave na javnom konkursu je dužan da uz prijavu dostavi overenu izjavu da se eventualnim izdavanjem dozvole za emitovanje programa nee ostvariti nedozvoljena medijska koncentracija, u smislu odredaba ovog zakona.
lan 102
Ako Agencija utvrdi da je nakon izdavanja dozvole za emitovanje programa ostvarena nedozvoljena medijska koncentracija, naložie emiteru da u roku od šest meseci svoj status uskladi sa odredbama ovog zakona koje se odnose na nedozvoljenu medijsku koncentraciju.
Ukoliko emiter u ostavljenom roku, bez opravdanog razloga, ne postupi u skladu sa nalogom iz stava 1. ovog lana, Agencija e sprovesti postupak za oduzimanje dozvole za emitovanje programa.
Prijava promene vlasnike strukture emitera
lan 103
Svaku promenu vlasnike strukture emiter mora prethodno u pisanoj formi da prijavi Agenciji.
Ako Agencija utvrdi da e se planiranim promenama vlasnike strukture ostvariti nedozvoljena medijska koncentracija, preporuie emiteru da upodobi promene na nain kojim bi se izbegla nedozvoljena medijska koncentracija.
Ako emiter ne postupi u skladu sa preporukom Agencije i izvrši promenu vlasnike strukture tako da nastupi neki od sluajeva nedozvoljene medijske koncentracije, na njega e se primeniti odredbe ovog zakona o prestanku važenja dozvole za emitovanje programa pre isteka roka na koji je izdata.
VII REKLAMIRANJE I SPONZORSTVO
1. Reklamiranje i tv-kupovina
l. 104 i 105*
(Prestalo da važi)
Reklamiranje politikih organizacija
lan 106
Zabranjeno je reklamiranje politikih organizacija van predizborne kampanje.
U toku predizborne kampanje registrovanim politikim strankama, koalicijama i kandidatima omoguava se naelo jednake zastupljenosti bez diskriminacije.
l. 107-112*
42
(Prestalo da važi)
VIII KAZNENE ODREDBE
lan 113*
Novanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekršaj pravno lice koje:
1) emituje program bez dozvole Agencije (lan 38);
2) emituje program suprotno programskim i/ili tehnikim standardima utvrenim u dozvoli (lan 39. stav 3);
2a) ako emituje program bez dozvole za kablovsko ili satelitsko emitovanje (lan 40);
3) ustupi, iznajmi ili na drugi nain prenese ili otui, privremeno ili trajno, dobijenu dozvolu za emitovanje programa (lan 46);
4) sa drugim pravnim ili fizikim licem zajedniki koristi radio frekvenciju bez odobrenja Agencije ili suprotno datom odobrenju (lan 48);
5) bez pribavljene dozvole emituje program za koji se zahteva dozvola za emitovanje programa sa kraim rokom važenja (lan 60);
6) emituje program suprotno izdatoj dozvoli za emitovanje programa sa kraim rokom važenja (lan 60);
7) emituje program nakon isteka roka važenja dozvole za emitovanje programa (lan 64);
7a) ako za ulaganje stranog kapitala ne pribavi prethodnu saglasnost Agencije (lan 66. stav 4);
8) ne prenese važno saopštenje hitne prirode (lan 68. stav 1. taka 3);
9) emituje programske sadržaje suprotno lanu 68. stav 1. ta. 5) i 6) ovog zakona;
10) ne identifikuje svoj program u skladu sa lanom 69. stav 1. ovog zakona;
11) koristi naziv, oznaku ili skraeni identifikacioni znak koji ne odgovara registrovanom nazivu emitera (lan 69. stav 2);
12) ne oznai emitera ili nezavisnu produkciju iji je program preuzeo ili emitovao (lan 69. stav 4);
13) izvrši umrežavanje suprotno lanu 70. ovog zakona;
14) ne omogui drugim zainteresovanim emiterima da snime i emituju kratke izveštaje sa dogaaja za koje je otkupio pravo prenosa (lan 71. stav 2);
15) ne prijavi promenu vlasnike strukture (lan 103);
Ta. 16)-18) (prestale da važe)
43
19) objavljuje politike reklame van predizborne kampanje (lan 106. stav 1);
Ta. 20)-26) (prestale da važe)
Novanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekršaj iz stava 1. ovog lana i odgovorno lice u pravnom licu i fiziko lice.
Novanom kaznom u visini jednogodišnje pretplate kaznie se za prekršaj fiziko i pravno lice koje ne prijavi nabavku radio i/ili TV prijemnika, u skladu sa lanom 81. ovog zakona.
IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
lan 114
Ovlašeni predlagai iz lana 23. stav 3. ovog zakona, dužni su da u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona dostave Skupštini predloge lista kandidata za izbor lanova Saveta Agencije.
lan 115
Skupština e doneti odluku o izboru lanova Saveta Agencije predloženih od strane ovlašenih predlagaa iz lana 23. stav 3. ovog zakona u roku od 45 dana od dana isteka roka za podnošenje predloga za izbor.
lan 116
Savet Agencije e se konstituisati u roku od 15 dana od dana izbora lanova Saveta, u skladu sa lanom 115. ovog zakona.
Savet Agencije je dužan da na konstitutivnoj sednici utvrdi predlog za izbor devetog lana Saveta, u skladu sa lanom 23. st. 4. i 5. ovog zakona i da ga dostavi Skupštini.
Skupština e doneti odluku o izboru devetog lana Saveta u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga iz stava 2. ovog lana.
Savet Agencije je dužan da u roku od sedam dana od dana izbora devetog lana Saveta izabere predsednika i zamenika predsednika Saveta, da donese Statut, Poslovnik o radu i opšte akte o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji.
Savet Agencije i predsednik Saveta dužni su da u roku od 45 dana od dana donošenja opštih akata iz stava 4. ovog lana izvrše prijem u radni odnos i rasporeivanje potrebnog broja zaposlenih u Agenciji.
Agencija poinje sa radom danom konstituisanja Saveta Agencije.
Vlada e u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbediti prostorne, tehnike, finansijske i druge materijalne uslove za poetak rada Agencije.
lan 117
Ostali opšti akti Agencije koji su potrebni za njeno funkcionisanje i rad, donee se najkasnije u roku od šest meseci od dana poetka rada Agencije.
44
Opšti akti potrebni za sprovoenje javnog konkursa i za izdavanje dozvola za emitovanje programa, donee se u roku od tri meseca od dana poetka rada Agencije.
lan 118
Agencija e otpoeti sa raspisivanjem javnih konkursa za izdavanje dozvola za emitovanje programa u roku od 15 dana od dana donošenja akata neophodnih za sprovoenje javnog konkursa i izdavanje dozvola za emitovanje programa u skladu sa odredbama ovog zakona i posebnog zakona kojim se ureuje oblast telekomunikacija.
Agencija e raspisivati javne konkurse za izdavanje dozvola za emitovanje programa sledeim redosledom:
1) za podruje cele Republike;
2) za podruje autonomne pokrajine i regiona;
3) za lokalna podruja.
lan 119
Radio i/ili televizijske stanice koje u vreme stupanja na snagu ovog zakona emituju program, nastavljaju sa emitovanjem programa do okonanja odgovarajueg javnog konkursa za izdavanje dozvola za emitovanje programa, koji e se raspisati u skladu sa odredbama ovog zakona.
lan 120
Deobni bilans iz lana 85. stav 2, odnosno iz lana 94. stav 2. ovog zakona, donosi Vlada najkasnije do 31. marta 2006. godine na predlog komisije koju ine po tri predstavnika Vlade, Izvršnog vea Autonomne pokrajine Vojvodine i JP Radio-televizija Srbije.
Komisiju iz stava 1. ovog lana obrazuje Vlada.
Radio frekvencije koje koristi JP Radio-televizija Srbije, nastavljaju da, u skladu sa odredbama ovog zakona, koriste Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine, do izdavanja dozvola za radiodifuzne stanice, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija i ovim zakonom.
Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine poinju sa radom najkasnije do 30. aprila 2006. godine.
Vlada e osnovati poseban tranzicioni fond iz koga e se, do isteka roka za transformaciju JP Radio-televizija Srbije u Radiodifuznu ustanovu Srbije i Radiodifuznu ustanovu Vojvodine, obezbediti finansijska sredstva koja su neophodna za funkcionisanje JP Radio-televizija Srbije.
lan 121
Agencija e najkasnije 30 dana pre poetka rada Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine imenovati Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine.
45
Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine e se konstituisati u roku od sedam dana od dana imenovanja.
Na konstitutivnoj sednici Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine donee odluku o raspisivanju javnog konkursa za imenovanje generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije i generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine imenovae generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije i generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine, u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava na javni konkurs.
U sluaju da ne donese odluku o imenovanju po raspisanom javnom konkursu iz stava 4. ovog lana, Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine, do imenovanja generalnog direktora, imenuju vršioca dužnosti generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije i vršioca dužnosti generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine, u roku od 30 dana od dana svog konstituisanja donee statute ovih ustanova.
lan 122
Danom poetka rada, Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine preuzimaju sredstva, prava i obaveze i zaposlene JP "Radio-televizije Srbije", u skladu sa deobnim bilansom iz lana 85. stav 2, odnosno iz lana 94. stav 2. ovog zakona.
Generalni direktor Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno generalni direktor Radiodifuzne ustanove Vojvodine, obavezan je da u roku od 60 dana od dana poetka rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, donese opšte akte o sistematizaciji poslova i unutrašnjoj organizaciji rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Zaposleni iz stava 1. ovog lana koji ne budu rasporeeni u skladu sa opštim aktom o unutrašnjoj organizaciji Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, ostvaruju prava koja zaposlenom pripadaju po osnovu prestanka radnog odnosa, utvrena posebnim zakonom.
Od dana donošenja deobnog bilansa, u skladu sa lanom 120. stav 1. ovog zakona, JP "Radio-televizija Srbije" ne može otuiti ili opteretiti imovinu, niti zapošljavati nove radnike.
lan 123
Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine e, najkasnije 15 dana pre poetka rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, raspisati javni konkurs za imenovanje direktora radija i televizije i glavnih i odgovornih urednika programa.
Do okonanja javnog konkursa iz stava 1. ovog lana i donošenja odluke o imenovanju, Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine e, na predlog generalnog direktora, u roku od 30 dana od dana poetka rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, imenovati vršioce
46
dužnosti direktora radija i televizije i vršioce dužnosti glavnih i odgovornih urednika programa.
lan 124
Danom upisa u sudski registar Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine prestaje sa radom JP "Radio-televizija Srbije".
lan 125
Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine e, u roku od šest meseci od dana poetka rada, doneti druga opšta akta odreena ovim zakonom.
lan 126
Radiodifuzne organizacije iji su osnivai organi lokalne samouprave (opština, grad) nastavljaju da rade kao radio i/ili televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica, s tim što su dužne da, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, svoj rad i poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona, kao i da proces privatizacije okonaju u roku iz lana 96. ovog zakona.
Nadležno ministarstvo e, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti akt kojim e bliže urediti nain privatizacije radio i/ili televizijskih stanica iz lana 96. st. 1, 2. i 3. ovog zakona.
lan 127
JP "Radio-televizija Srbije" je dužna da do 1. decembra 2002. godine ustanovi evidenciju pretplatnika na podruju Republike Srbije koji su kao vlasnici radio i televizijskih prijemnika obavezni da, u skladu sa ovim zakonom, plaaju radio-televizijsku pretplatu.
JP "Radio-televizija Srbije" je dužna da, u roku od 15 dana od dana ustanovljavanja evidencije, svakom pretplatniku u pisanoj formi dostavi obaveštenje o buduoj obavezi plaanja radio-televizijske pretplate.
Obaveza plaanja radio-televizijske pretplate nastaje narednog meseca od meseca u kome je dostavljeno obaveštenje iz stava 2. ovog lana.
lan 128
Odredbe ovog zakona koje se odnose na obavezu emitovanja propisanog procenta programa na sopstvenom jeziku, odnosno programa sopstvene produkcije, primenjuju se po isteku jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Odredbe poglavlja VII ovog zakona koje se odnose na reklamiranje i sponzorstvo, primenjuju se od 1. januara 2003. godine.
lan 129
Odredbe ovog zakona kojima se ureuju pitanja nedozvoljene medijske koncentracije nee se primenjivati na stanje zateeno u vreme stupanja na snagu ovog zakona, do donošenja odluke po raspisanom javnom konkursu za izdavanje dozvola za emitovanje programa za odgovarajuu servisnu zonu.
47
Podnosilac prijave na javni konkurs za izdavanje dozvola za emitovanje programa dužan je da se pridržava odredbi o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, da bi njegova prijava bila podobna za razmatranje.
lan 130
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o radio televiziji ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 48/91, 49/91, 53/93, 55/93, 67/93, 48/94 i 11/2001).
lan 131
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji
("Sl. glasnik RS", br. 97/2004)
lan 10
Ovlašeni predlagai dužni su da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona dostave nadležnom odboru Skupštine predloge lista kandidata za izbor lanova Saveta, a Skupština donosi odluku o izboru osam lanova Saveta u roku od 60 dana od dana prijema liste kandidata.
Savet e se konstituisati u roku od 15 dana od dana izbora osam lanova Saveta i na konstitutivnoj sednici utvrditi predlog za izbor devetog lana Saveta i dostaviti ga nadležnom odboru Skupštine.
Skupština e doneti odluku o izboru devetog lana Saveta u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga iz stava 2. ovog lana.
Savet je dužan da u roku od sedam dana od dana izbora devetog lana Saveta izabere predsednika i zamenika predsednika Saveta.
lan 11
Danom izbora lanova Saveta u skladu s ovim zakonom prestaje mandat lanovima Saveta izabranih u skladu sa Zakonom o radiodifuziji ("Službeni glasnik RS", broj 42/2002).
Prilikom prvog izbora lanova Saveta u skladu s ovim zakonom, ne primenjuje se odredba lana 27. stav 4. Zakona o radiodifuziji ("Službeni glasnik RS", broj 42/2002).
Prilikom prvog izbora lanova Saveta u skladu s ovim zakonom u pogledu trajanja mandata lanova Saveta primenjuju se odredbe lana 27. st. 2. i 3. Zakona o radiodifuziji ("Službeni glasnik RS", broj 42/2002).
lan 12
48
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji
("Sl. glasnik RS", br. 76/2005)
lan 7
Do poetka rada Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine, radio- televizijsku pretplatu, u skladu sa odredbama ovog zakona, ubira JP Radio-televizija Srbije.
Naplata radio-televizijske pretplate vrši se preko Javnog preduzea "Elektroprivreda Srbije" Beograd, na nain utvren ugovorom koji JP Radio-televizija Srbije zakljuuje sa tim javnim preduzeem.
lan 8
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni lan Zakona o izmenama Zakona o radiodifuziji
("Sl. glasnik RS", br. 62/2006)
lan 2
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni lan Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji
("Sl. glasnik RS", br. 85/2006)
lan 17
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
49