Law on Broadcasting (Official Gazette of the Republic of Serbia No. 42/2002, 97/2004, 76/2005, 79/2005, 62/2006, 85/2006 and 86/2006)， 塞尔维亚

ZAKON O RADIODIFUZIJI

(preišeni tekst: "Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 97/2004, 76/2005, 79/2005 - dr. zakon, 62/2006, 85/2006 i 86/2006 - ispr.)

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

lan 1

Ovim zakonom se: ureuju uslovi i nain obavljanja radiodifuzne delatnosti, u skladu sa meunarodnim konvencijama i standardima; osniva Republika radiodifuzna agencija, kao i ustanove javnog radiodifuznog servisa; utvruju uslovi i postupak za izdavanje dozvola za emitovanje radio i televizijskog programa; ureuju i druga pitanja od znaaja za oblast radiodifuzije.

lan 2

Odredbe ovog zakona ne odnose se na uslove i postupak izdavanja dozvola za radiodifuzne stanice, kao i na uslove i postupak za sticanje prava emitera na postavljanje, upotrebu i održavanje emisionih fiksnih i mobilnih ureaja.

Naela regulisanja odnosa u oblasti radiodifuzije

lan 3

Regulisanje odnosa u oblasti radiodifuzije zasniva se na naelima:

1) slobode, profesionalizma i nezavisnosti radiodifuznih javnih glasila, kao garancije ukupnog razvoja demokratije i društvene harmonije;

2) racionalnog i efikasnog korišenja radiofrekvencijskog spektra kao ogranienog prirodnog bogatstva;

3) zabrane svakog oblika cenzure i/ili uticaja na rad radiodifuznih javnih glasila, ime se garantuje njihova nezavisnost, nezavisnost njihovih redakcija i novinara;

4) pune afirmacije graanskih prava i sloboda, a posebno slobode izražavanja i pluralizma mišljenja;

5) primene meunarodno priznatih normi i principa koji se odnose na oblast radiodifuzije, a naroito poštovanja ljudskih prava u ovoj oblasti;

6) objektivnosti, zabrane diskriminacije i javnosti postupka izdavanja dozvola za emitovanje;

7) podsticanja razvoja radiodifuzije i stvaralaštva u oblasti radija i televizije u Republici Srbiji.

1

Definicije

lan 4

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, ako nije drukije odreeno, imaju sledee znaenje:

1) Radiodifuzija: opšti pojam za radio i televiziju kao elektronske medije masovne komunikacije, koja se ostvaruje posredstvom analognog ili digitalnog prenosa teksta, govora, zvuka, nepokretnih i pokretnih slika u vidu programskih sadržaja namenjenih najširoj javnosti putem radio talasa ili kablovskih distributivnih sistema do odgovarajuih prijemnih ureaja;

2) Radiofrekvencija: osnovni fiziki parametar elektromagnetnih talasa ili radio talasa koji se slobodno prostiru kroz prostor i ije se vrednosti konvencionalno nalaze u opsegu od 3 KHz do 3000 GHz;

3) Zona pokrivanja: oblast u okolini nekog predajnika u kojoj je zadovoljen uslov da je intenzitet elektromagnetnog signala vei od minimalno neophodnog za kvalitetan prijem bez prisustva drugih ometajuih signala;

4) Zona servisa (opsluživanja): oblast u okolini nekog predajnika u kojoj je ispunjen uslov kvalitetnog prijema signala u realnim uslovima. Servisna zona u realnim uslovima je uvek manja od zone pokrivanja;

5) Željena zona servisa: geografska oblast ili administrativno podruje kojem je namenjen radiodifuzni servis. Željena zona servisa (opsluživanja) u zavisnosti od potreba jeste pojedinana servisna zona ili zbir servisnih zona svakog predajnika. Željena zona servisa (opsluživanja) u sluaju mreže predajnika, predstavlja zbir pojedinanih servisnih zona svakog predajnika;

6) Radio/TV mreža: dva ili više predajnika ili repetitora ili njihova kombinacija koji emituju isti program u isto vreme;

7) Umrežavanje: uspostavljanje privremene radio, odnosno televizijske mreže putem zemaljskih, kablovskih ili satelitskih veza izmeu dva ili više emitera sa ciljem neposrednog prenosa radio, odnosno televizijskog programa;

8) Radiodifuzna organizacija (u daljem tekstu: "emiter"): fiziko ili pravno lice koje je registrovano za delatnosti proizvodnje i emitovanja radio ili televizijskog programa kome je, u skladu sa ovim zakonom, izdata dozvola za emitovanje programa;

8a) Emitovanje: prenos radio ili televizijskog programa od emitera do prijemnih ureaja putem mreže predajnika (zemaljsko emitovanje), ili kablovskih distributivnih sistema (kablovsko emitovanje) i satelitskih stanica (satelitsko emitovanje);

9) Javni radiodifuzni servis: proizvodnja, kupovina, obrada i emitovanje informativnih, obrazovnih, kulturno-umetnikih, deijih, zabavnih, sportskih i drugih radio i televizijskih programa koji su od opšteg interesa za graane, a naroito u cilju ostvarivanja njihovih ljudskih i graanskih prava, razmene ideja i mišljenja, negovanja politike, polne, meunacionalne i verske tolerancije, kao i ouvanja nacionalnog identiteta;

2

10) Nezavisna produkcija: radio i televizijski programi namenjeni iskljuivo radiodifuziji koje proizvode fizika ili pravna lica registrovana za tu delatnost, a koja nisu emiter programa koji proizvode;

11) Oglasna poruka (reklama): promotivna poruka koja ima za cilj da predstavi i skrene pažnju na odreeni proizvod, uslugu ili firmu, odnosno da navede potrošae da koriste, odnosno kupe dotini proizvod ili uslugu;

12) Oglašavanje (reklamiranje): emitovanje oglasnih poruka (reklama) uz novanu naknadu ili drugi oblik naknade;

13) Sponzorstvo: bilo koje ueše fizikog ili pravnog lica, koje se ne bavi delatnošu proizvodnje radio i/ili televizijskog programa, niti proizvodnjom audiovizuelnih dela, u finansiranju radio i/ili televizijskih programa, s ciljem da promoviše svoje ime, zaštitni znak, ugled, aktivnosti ili proizvode;

14) Telekupovina: radio ili televizijska prezentacija upotrebne ili kakve druge vrednosti ili osobine proizvoda ili usluga sa ciljem prodaje na neposredan nain;

15) Kablovski distributivni sistem (u daljem tekstu: "KDS"): pretežno kablovska telekomunikaciona mreža namenjena distribuciji radio i televizijskog programa, kao i pružanju drugih telekomunikacionih usluga;

16) Operator KDS ili satelitske stanice (u daljem tekstu: "Operator"): fiziko ili pravno lice koje mora biti organizovano kao poseban pravni subjekt u odnosu na emitera, a koje gradi, poseduje ili eksploatiše KDS ili satelitsku stanicu za prenos radio ili televizijskog programa od emitera do prijemnih ureaja.

Saradnja sa regulatornim telom nadležnim za oblast telekomunikacija

lan 5

Republika radiodifuzna agencija i regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija osnovano posebnim zakonom kojim se ureuje oblast telekomunikacija, imaju obavezu da, u skladu i na nain predvien odredbama ovog zakona i posebnog zakona kojim se ureuje oblast telekomunikacija, meusobno sarauju i koordiniraju svoj rad u cilju racionalnog i efikasnog korišenja radiofrekvencijskog spektra i dosledne primene ovog i posebnog zakona kojim se ureuje oblast telekomunikacija.

II REPUBLIKA RADIODIFUZNA AGENCIJA

1. Pravni status

Osnivanje

lan 6

Radi obezbeivanja uslova za efikasno sprovoenje i unapreivanje utvrene radiodifuzne politike u Republici Srbiji na nain primeren demokratskom društvu, osniva se Republika radiodifuzna agencija (u daljem tekstu: Agencija) kao samostalna, odnosno nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašenja, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

3

Agencija je samostalni pravni subjekt i funkcionalno je nezavisna od bilo kog državnog organa, kao i od svih organizacija i lica koja se bave delatnošu proizvodnje i emitovanja radio i televizijskih programa i/ili sa njom povezanim delatnostima.

Pravni subjektivitet i zastupanje

lan 7

Agencija ima svojstvo pravnog lica.

Organ Agencije je Savet Agencije koji donosi sve odluke o pitanjima iz nadležnosti Agencije.

Agenciju predstavlja i zastupa predsednik Saveta Agencije, a u sluaju njegove spreenosti, Agenciju zastupa zamenik predsednika Saveta Agencije.

Predsednik Saveta Agencije, odnosno zamenik predsednika Saveta Agencije kada vrši njegovu funkciju može, u celini ili delimino, preneti funkciju zastupanja Agencije drugom lanu Saveta Agencije, samo na osnovu odluke Saveta Agencije.

2. Nadležnost Agencije

lan 8

Agencija je nadležna da:

1) donosi Strategiju razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji, uz saglasnost Vlade Republike Srbije;

2) vrši kontrolu i stara se o doslednoj primeni odredaba ovog zakona;

3) izdaje dozvole za emitovanje programa i propisuje obrazac za te dozvole;

4) propisuje tehnike, organizacione i programske uslove za proizvodnju i emitovanje programa, u skladu sa odredbama ovog zakona;

5) propisuje pravila koja su obavezujua za emitere, a kojima se obezbeuje sprovoenje radiodifuzne politike u Republici Srbiji;

6) vrši nadzor nad radom emitera u Republici Srbiji;

7) odluuje o predstavkama fizikih i pravnih lica i o prigovorima emitera u vezi sa radom drugih emitera;

8) daje mišljenje nadležnim državnim organima u vezi sa pristupanjem meunarodnim konvencijama koje se odnose na oblast radiodifuzije;

9) preduzima odgovarajue mere prema emiterima, u skladu sa ovim zakonom;

10) obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom.

Pored nadležnosti iz stava 1. ovog lana, Agencija obavlja i poslove koji se odnose na preduzimanje mera u oblasti radiodifuzije u cilju:

4

1) zaštite maloletnika;

2) primene propisa o autorskim i srodnim pravima;

3) spreavanja emitovanja programa koji sadrže informacije kojima se podstie diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja odreenoj rasi, veri, naciji, etnikoj grupi ili polu.

Poslove iz stava 1. ta. 1), 2), 3) i 6) ovog lana Agencija obavlja kao poverene poslove.

Donošenje strategije razvoja radiodifuzije

lan 9

Agencija, po prethodno pribavljenom mišljenju regulatornog tela nadležnog za telekomunikacije donosi Strategiju razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji kojom, na osnovu sagledavanja razliitih potreba graana i društvenih grupa za informisanjem, obrazovanjem, kulturnim, sportskim i drugim sadržajima, utvruje broj i vrstu emitera, željene zone servisa (opsluživanja) i druge parametre za koje se raspisuje javni konkurs.

Kontrola nad sprovoenjem ovog zakona

lan 10

Kontrola nad sprovoenjem ovog zakona obuhvata kontrolu rada emitera u pogledu dosledne primene i afirmisanja naela na kojima se zasniva regulisanje odnosa u oblasti radiodifuzije, kao i u izvršavanju drugih obaveza koje po odredbama ovog zakona imaju emiteri.

Izdavanje dozvola za emitovanje

lan 11

Za emitovanje programa putem zemaljskog, kablovskog ili satelitskog prenosa, digitalnog ili analognog, Agencija izdaje dozvolu po postupku i prema kriterijumima utvrenim ovim zakonom.

Emitovanje programa putem globalne informatike mreže (Internet webcasting) ne podleže obavezi pribavljanja dozvole, ali se odredbe ovog zakona primenjuju na sadržaj programa.

Propisivanje obavezujuih pravila za emitere

lan 12

Agencija donosi preporuke, uputstva, obavezujua uputstva i opšta obavezujua uputstva za emitere, radi efikasnog sprovoenja radiodifuzne politike u Republici Srbiji.

Agencija donosi preporuke u sluaju da postoji neujednaena dozvoljena praksa emitera u primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na sadržaj programa.

Agencija donosi uputstvo u sluaju kada postoji sumnja u pogledu dozvoljenosti naina na koji emiter ili grupa emitera koristi dozvolu u vezi sa odredbama ovog zakona koje se odnose na sadržaj programa.

5

Agencija donosi obavezujue uputstvo ako u vezi sa pojedinim pitanjem koje se odnosi na sadržaj programa ustanovi neujednaeno ponašanje emitera pri emu se odreeni vidovi tog ponašanja mogu smatrati nedozvoljenim.

Agencija donosi opšte obavezujue uputstvo radi bližeg ureivanja odreenih pitanja koja se odnose na sadržaj programa, nezavisno od postojee prakse emitera. Opšte obavezujue uputstvo može da se odnosi na pojedino pitanje koje se tie sadržaja programa, na vei broj srodnih pitanja, a može da se odnosi i na sva pitanja koja se tiu sadržaja programa (kodeks ponašanja emitera).

Nepostupanje po obavezujuem uputstvu je osnov za izricanje mera opomene i upozorenja emiteru, a nepostupanje po opštem obavezujuem uputstvu je osnov za izricanje svih vrsta mera koje Agencija može preduzimati.

Preporuke, uputstva, obavezujua uputstva i opšta obavezujua uputstva objavljuju se na nain predvien statutom Agencije.

Agencija donosi i objavljuje i druge propise u skladu sa ovim zakonom, na nain predvien statutom.

Nadzor nad radom emitera

lan 13

Agencija vrši nadzor nad radom emitera samostalno ili angažovanjem ovlašene organizacije.

U vršenju nadležnosti iz stava 1. ovog lana, Agencija je dužna da se posebno stara o tome da emiteri u svemu poštuju uslove pod kojima im je dozvola izdata, naroito u pogledu opštih programskih standarda propisanih ovim zakonom.

Emiteri su dužni da Agenciji omogue uvid u podatke i ostalu dokumentaciju koja se odnosi na predmet nadzora.

Razmatranje predstavki

lan 14

Fizika i pravna lica imaju pravo da Agenciji podnose predstavke u vezi sa sadržajem programa emitera, ako smatraju da se tim programima vreaju ili ugrožavaju njihovi lini interesi ili opšti interes.

Agencija je dužna da po prijemu i razmatranju predstavke, predstavku bez odlaganja dostavi emiteru na izjašnjavanje i da mu odredi rok za to, osim ako je predstavka oigledno neosnovana, u kom sluaju je odbacuje i o tome obaveštava podnosioca predstavke.

Ako se emiter ne izjasni u ostavljenom roku, ili obavesti Agenciju da je predstavka neosnovana, a Agencija i pored toga smatra da je predstavka osnovana, dužna je da preduzme odgovarajue mere prema emiteru, kao i da podnosioca predstavke uputi na koji nain može da zaštiti svoj interes.

Odgovarajuim merama iz stava 3. ovog lana smatraju se, naroito:

6

1) mere koje Agencija izrie u skladu sa ovim zakonom;

2) podnošenje prekršajne ili krivine prijave, ili iniciranje odgovarajueg postupka pred nadležnim državnim organom.

Razmatranje prigovora

lan 15

Emiter može podneti Agenciji prigovor na postupanje drugog emitera usled ega trpi ili može da pretrpi štetu.

Agencija je dužna da prigovor iz stava 1. ovog lana, bez odlaganja, dostavi na izjašnjenje emiteru na koga se prigovor odnosi, a koji je dužan da se o prigovoru izjasni u roku od 15 dana od dana prijema.

Ako i pored izjašnjenja emitera Agencija smatra da je prigovor osnovan, dužna je da protiv emitera na koga se prigovor odnosi preduzme mere iz lana 14. stav 4. ovog zakona.

Saradnja sa državnim i drugim organima i organizacijama

lan 16

Agencija daje mišljenje nadležnim državnim organima, na njihov zahtev, u vezi sa pristupanjem meunarodnim konvencijama i drugim sporazumima koji se odnose na oblast radiodifuzije.

Radi razmene iskustava, unapreivanja svog rada i usklaivanja sa meunarodnim iskustvima i standardima, Agencija sarauje sa odgovarajuim organizacijama drugih država, odnosno sa odgovarajuim meunarodnim organizacijama.

Nadležni državni organi, prilikom pripreme propisa koji se odnose na oblast radiodifuzije, pribavljaju mišljenje Agencije.

Izricanje mera

lan 17

Agencija može emiteru izrei opomenu i upozorenje, a može mu, u skladu sa odredbama ovog zakona, privremeno ili trajno oduzeti dozvolu za emitovanje programa.

Izuzetno, emiterima - ustanovama javnog radiodifuznog servisa koje ne podležu obavezi pribavljanja dozvole za emitovanje programa od strane Agencije, može se izrei samo opomena i upozorenje.

Agencija može da pred nadležnim sudom ili drugim državnim organom pokrene postupak protiv emitera ili odgovornog lica emitera, ako njegovo injenje ili neinjenje ima obeležja dela kažnjivog prema zakonu.

lan 18

Opomena iz lana 17. st. 1. i 2. ovog zakona izrie se emiteru koji prvi put prekrši neku od obaveza utvrenih ovim zakonom ili aktom Agencije donetim na osnovu ovog zakona.

7

Opomena se ne objavljuje u javnim glasilima.

Upozorenje se izrie emiteru koji:

1) i pored izreene opomene nastavi da postupa suprotno obavezama utvrenim ovim zakonom ili aktom Agencije donetim na osnovu ovog zakona;

2) prvi put prekrši neku od obaveza utvrenih ovim zakonom ali na nain da to kršenje ozbiljno ugrožava ostvarivanje naela regulisanja odnosa u oblasti radiodifuzije;

3) prekrši neki od uslova koji su sadržani u izdatoj dozvoli za emitovanje programa.

Prilikom izricanja upozorenja Agencija je dužna da izriito navede obavezu koju je emiter povredio, kao i da utvrdi mere koje emiter treba da preduzme kako bi se povreda otklonila.

Upozorenje se objavljuje u javnim glasilima, a obavezno u programu onog emitera na kojeg se upozorenje odnosi.

Emiteru se mogu izrei i mere utvrene posebnim zakonom kojim se ureuje oblast telekomunikacija kada se emiter ne pridržava propisanih obaveza.

Agencija je dužna da prilikom izricanja mera obezbedi objektivnost i nepristrasnost, kao i da obezbedi emiteru da se pre izricanja mere izjasni o uinjenim povredama obaveza koje mu se stavljaju na teret.

Agencija propisuje bliža pravila o uslovima i nainu izricanja mera.

Zaštita maloletnika

lan 19

Agencija se stara o zaštiti maloletnika i poštovanju dostojanstva linosti u programima koji se prikazuju posredstvom radija i televizije, o emu donosi opšte obavezujue uputstvo.

Agencija se naroito stara da programi koji mogu da naškode fizikom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika ne budu dostupni putem radija ili televizije, izuzev kada je vremenom emitovanja ili tehnikim postupkom obezbeeno da maloletnici, po pravilu, nisu u prilici da ih vide ili slušaju.

Prikazivanje programa koji teško ugrožavaju fiziki, mentalni ili moralni razvoj maloletnika, zabranjeno je.

Zaštita autorskih i srodnih prava

lan 20

Agencija se stara da svi emiteri primenjuju propise o autorskim i srodnim pravima.

Postupanje suprotno propisima iz stava 1. ovog lana od strane emitera osnov je za izricanje propisanih mera od strane Agencije, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju ošteenom nosiocu autorskog ili srodnog prava.

Suzbijanje govora mržnje

8

lan 21

Agencija se stara da programi emitera ne sadrže informacije kojima se podstie diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog razliite politike opredeljenosti ili zbog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etnikoj grupi, polu ili zbog seksualne opredeljenosti.

Postupanje emitera suprotno zabrani iz stava 1. ovog lana je osnov za izricanje predvienih mera od strane Agencije, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju ošteenom.

3. Savet Agencije

Sastav Saveta

lan 22

Savet Agencije (u daljem tekstu: Savet) ima devet lanova koji se biraju iz reda uglednih strunjaka iz oblasti koje su od znaaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije (medijski strunjaci, strunjaci za oglašavanje, pravnici, ekonomisti, telekomunikacioni inženjeri i drugi).

Izbor Saveta

lan 23

lanove Saveta bira Narodna skupština Republike Srbije (u daljem tekstu: Skupština), na predlog ovlašenih predlagaa.

Ovlašeni predlagai jesu:

1) nadležni odbor Skupštine;

2) Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine;

3) Konferencija Univerziteta;

4) udruženja radiodifuznih javnih glasila u Republici Srbiji, udruženja novinara u Republici Srbiji, profesionalna udruženja filmskih i dramskih umetnika u Republici Srbiji i profesionalna udruženja kompozitora u Republici Srbiji, putem zajednikog dogovora;

5) domae nevladine organizacije i udruženja graana koja se prevashodno bave zaštitom slobode govora, zaštitom prava nacionalnih i etnikih manjina i zaštitom prava dece, putem zajednikog dogovora;

6) tradicionalne crkve i verske zajednice.

Kandidata za devetog lana Saveta predlažu prethodno izabrani lanovi Saveta, s tim što moraju predložiti kandidata koji živi i radi na podruju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i koji ispunjava kriterijume za lanstvo u Savetu utvrene ovim zakonom.

Kandidat za devetog lana Saveta predložen je ako za njega glasa najmanje pet lanova Saveta.

9

Postupak predlaganja lanova Saveta

lan 24

Svaki ovlašeni predlaga podnosi nadležnom odboru Skupštine listu na kojoj se obavezno nalaze dva kandidata za lana Saveta, sa izuzetkom nadležnog odbora Skupštine, koji predlaže listu na kojoj se obavezno nalazi šest kandidata. Za izbor devetog lana Saveta predlaže se samo jedan kandidat. Svaki predlog mora biti potpisan i overen od strane ovlašenog predlagaa i sadržati lino ime i adresu zastupnika.

Kandidati ne moraju biti iz reda ovlašenog predlagaa.

Skupština bira po jednog kandidata sa svake važee liste i tri kandidata sa liste koju predloži nadležni odbor Skupštine.

Ovlašeni predlagai utvruju svoje predloge samostalno, a ako se jedan ovlašeni predlaga sastoji od više pravnih subjekata, predlog se utvruje sporazumno, meusobnim usaglašavanjem.

Podatke o domaim nevladinim organizacijama i udruženjima graana nadležni odbor Skupštine pribavlja od organa nadležnih za voenje registara tih organizacija, odnosno udruženja.

Ako domae nevladine organizacije i udruženja graana predlože više od jedne liste kandidata, važea je ona lista koju potpiše vei broj organizacija, odnosno udruženja (ovlašenih predlagaa) koja su u prethodnom periodu imala vei broj sprovedenih akcija, inicijativa i objavljenih publikacija iz oblasti kojom se pretežno bave.

Ako je predlog liste kandidata podnet suprotno odredbama ovog zakona, nadležni odbor Skupštine vraa predlog ovlašenom predlagau da ga u roku od 15 dana uskladi s ovim zakonom. Ako nadležni odbor Skupštine nije u mogunosti da utvrdi koja lista kandidata je važea u smislu stava 6. ovog lana, vratie predloge ovlašenim predlagaima, koji su u tom sluaju obavezni da nadležnom odboru Skupštine dostave usaglašeni predlog u roku od 15 dana.

Predsednik Skupštine, najmanje 20 dana pre odluivanja o izboru lanova Saveta, na pogodan nain, javno objavljuje sve važee liste kandidata koje su podneli ovlašeni predlagai sa osnovnim biografskim podacima o kandidatima.

Nadležni odbor Skupštine može, pre odluivanja o izboru lanova Saveta, organizovati javni razgovor sa svim predloženim kandidatima radi sticanja uvida u njihove sposobnosti za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije.

Ako nijedan kandidat sa neke od lista kandidata za lana Saveta ne dobije dovoljan broj glasova, izbor se obavlja na osnovu nove liste kandidata, koju ovlašeni predlaga dostavlja najkasnije u roku od 15 dana od dana odluivanja o prethodno podnetoj listi.

Nespojivost sa lanstvom u Savetu

lan 25

lanovi Saveta ne mogu biti:

10

1) poslanici u Skupštini Srbije i Crne Gore, narodni poslanici i poslanici skupština autonomnih pokrajina;

2) izabrana, imenovana i postavljena lica u Savetu ministara, Vladi Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) i izvršnim organima autonomnih pokrajina (ministri, njihovi zamenici, pomonici, kao i rukovodioci posebnih organizacionih celina pod neposrednom kontrolom Vlade i izvršnih organa i drugi funkcioneri);

3) funkcioneri politikih stranaka (predsednici stranaka, lanovi predsedništava, njihovi zamenici, lanovi izvršnih i glavnih odbora, kao i drugi stranaki funkcioneri);

4) lica koja, kao vlasnici udela, akcionari, lanovi organa upravljanja, lanovi nadzornih organa, zaposleni, lica pod ugovorom i sl. imaju interesa u pravnim licima koja se bave delatnošu proizvodnje i/ili emitovanja radio i televizijskog programa ili sa njom povezanim delatnostima (reklamiranje, telekomunikacije i sl.), tako da bi lanstvo takvog lica u Savetu moglo da dovede do sukoba interesa;

5) lica koja su pravosnažno osuena za krivino delo protiv službene dužnosti, korupcije, prevare, krae ili drugo krivino delo koje ih ini nedostojnim za obavljanje funkcije, bez obzira na izreenu sankciju, ili su pravosnažno osuena za neko drugo krivino delo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci;

6) lice koje je brani drug, roditelj, dete ili poboni srodnik zakljuno sa drugim stepenom srodstva lica navedenih u stavu 1. ta. 1) do 4) ovog lana.

Kandidat je dužan da ovlašenom predlagau dostavi pismenu izjavu da ne postoje smetnje za izbor utvrene u stavu 1. ovog lana.

Mandat lanova Saveta

lan 26

lanovi Saveta ne predstavljaju u Savetu organe ili organizacije koje su ih predložile, ve svoju dužnost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, u skladu sa ovim zakonom.

lanu Saveta funkcija može prestati samo iz razloga i u postupku predvienom ovim zakonom.

Niko nema pravo da na bilo koji nain utie na rad lanova Saveta, niti su oni dužni da poštuju bilo ije instrukcije u vezi sa svojim radom, izuzev odluka nadležnog suda donetih u postupku sudske kontrole rada Saveta.

Trajanje mandata

lan 27

lan Saveta bira se na period od šest godina.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, prilikom prvog izbora, tri lana Saveta se biraju na šest godina, tri lana na pet godina, a tri lana na etiri godine.

11

lanovima Saveta prvog saziva koji se biraju na predlog nadležnog odbora Skupštine mandat traje šest godina, lanovima Saveta prvog saziva koji se biraju na predlog Skupštine AP Vojvodina, rektora univerziteta, crkvi i verskih zajednica, mandat traje pet godina, a ostalim lanovima Saveta prvog saziva mandat traje etiri godine.

Prestanak mandata lana Saveta

lan 28

Mandat lana Saveta može prestati u sledeim sluajevima:

1) istekom vremena na koje je lan Saveta izabran;

2) razrešenjem iz razloga predvienih ovim zakonom;

3) podnošenjem ostavke Skupštini u pisanoj formi, u kom sluaju mandat lana Saveta prestaje danom dostavljanja ostavke, pri emu unapred data (kovertirana) ostavka ne proizvodi pravno dejstvo;

4) smru lana Saveta.

Prestanak mandata razrešenjem

lan 29

Skupština može, na predlog Saveta ili na predlog najmanje 20 narodnih poslanika, razrešiti lana Saveta u sledeim sluajevima:

1) ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, nesposoban za obavljanje dužnosti lana Saveta u periodu dužem od šest meseci;

2) ako se utvrdi da je pri podnošenju predloga naveo o sebi neistinite podatke ili je propustio da navede podatke o okolnostima iz lana 25 ovog zakona;

3) ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata lana Saveta nastupila neka od okolnosti iz lana 25. ovog zakona;

4) ako bez osnovanog razloga propusti ili odbije da obavlja dužnost lana Saveta u periodu od najmanje tri meseca neprekidno ili u periodu od 12 meseci u kome najmanje šest meseci ne obavlja svoju dužnost.

Odluka o razrešenju može biti doneta samo na osnovu obrazloženog predloga posle sprovedenog postupka u kome su utvrene sve relevantne okolnosti i u kome je lanu Saveta protiv koga je pokrenut postupak omogueno da se izjasni o svim okolnostima.

Razlog za razrešenje lana Saveta ne može biti politiko ili drugo uverenje, odnosno lanstvo u politikoj organizaciji.

Suspenzija lana Saveta

lan 30

12

Kada je podnet predlog za razrešenje lana Saveta, Savet može dvotreinskom veinom od ukupnog broja svojih lanova doneti odluku da suspenduje lana Saveta protiv koga je podnet predlog za razrešenje do donošenja odluke Skupštine, ali ne duže od šest meseci.

Ako je protiv lana Saveta pokrenut krivini postupak za krivino delo koje ga ini nedostojnim za obavljanje funkcije lana, Savet može dvotreinskom veinom od ukupnog broja svojih lanova doneti odluku da privremeno suspenduje lana Saveta do okonanja krivinog postupka.

Posledice prestanka mandata

lan 31

Predsednik Skupštine upuuje javni poziv za podnošenje predloga liste kandidata za lana Saveta najkasnije šest meseci pre isteka mandata lana Saveta. Poziv se upuuje onim ovlašenim predlagaima koji su predložili kandidate iji mandat istie.

Ovlašeni predlagai dužni su da najkasnije u roku od tri meseca od dana upuivanja javnog poziva dostave Skupštini predlog liste kandidata za upražnjena mesta.

Skupština donosi odluku o izboru novih lanova Saveta pre isteka mandata postojeih lanova.

U sluaju prestanka mandata pre isteka vremena na koje je lan Saveta izabran (smru, razrešenjem ili ostavkom), ovlašeni predlaga koji je predložio lana iji je mandat prestao na ovaj nain, dužan je da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri meseca, Skupštini dostavi listu kandidata za upražnjeno mesto u Savetu. Skupština je dužna da u roku od 60 dana od dana prijema liste kandidata, izabere novog lana Saveta. Izbor se vrši na mandatni period od šest godina.

Do izbora novog lana Savet punovažno odluuje u nepotpunom sastavu. Savet ne može punovažno da donosi odluke ako broj lanova Saveta, zbog prestanka mandata pojedinih lanova, bude manji od pet.

Nain rada Saveta

lan 32

Rad Saveta je javan.

Savet odluuje veinom glasova prisutnih lanova, pod uslovom da je ispunjen kvorum za odluivanje koji ini najmanje pet lanova, izuzev u sluajevima kada je ovim zakonom ili Statutom odreeno drukije. Opšti akti i odluke kojima se odluuje o pravima emitera, Savet donosi veinom glasova ukupnog broja lanova Saveta, izuzev ako ovim zakonom ili Statutom nije predviena dvotreinska veina glasova od ukupnog broja lanova Saveta. U sluaju jednakog broja glasova, odluujui je glas predsednika Saveta, a u njegovom odsustvu glas zamenika predsednika.

Predsednika i zamenika predsednika Savet bira iz svojih redova dvotreinskom veinom glasova od ukupnog broja lanova.

Za svoj rad predsednik i lanovi Saveta imaju pravo na novanu naknadu u visini plate predsednika, odnosno sudije Vrhovnog suda Srbije.

13

Predsednik Saveta predstavlja i zastupa Agenciju, rukovodi radom Saveta, potpisuje odluke Saveta i stara se o njihovom izvršavanju, ima ovlašenja direktora u ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti po osnovu rada zaposlenih u strunoj službi Agencije i obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom.

Statut i drugi opšti akti Agencije

lan 33

Statut Agencije, poslovnik o radu Saveta, akt kojim se ureuje organizacija strunih službi Agencije, broj i status zaposlenih u strunim službama i druge opšte akte Agencije, donosi Savet.

Akti iz stava 1. ovog lana donose se dvotreinskom veinom glasova ukupnog broja lanova Saveta.

Skupština daje saglasnost na Statut Agencije.

4. Finansiranje Agencije

Finansijski plan

lan 34

Finansiranje Agencije vrši se u skladu sa finansijskim planom koji za svaku godinu donosi Savet.

Finansijskim planom utvruju se ukupni prihodi i rashodi Agencije, rezerve za nepredviene izdatke, kao i elementi za celovito sagledavanje politike zarada i zaposlenosti u Agenciji.

Saglasnost na finansijski plan iz stava 1. ovog lana daje Vlada.

Finansijski plan se donosi najkasnije do 15. decembra tekue godine za narednu godinu.

Finansijski plan se objavljuje na nain utvren statutom Agencije.

Svi obrauni prihoda i rashoda Agencije podležu godišnjoj reviziji od strane nezavisnog ovlašenog revizora. Obrauni se objavljuju najkasnije tri meseca po završetku finansijske godine.

Ako se godišnjim obraunom prihoda i rashoda Agencije utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Agencije vei od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplauje se na raun budžeta Republike Srbije i rasporeuje se, na jednake delove, za unapreenje i razvoj kulture, zdravstva, prosvete i socijalne zaštite.

Izvori finansiranja

lan 35

Prihod Agencije ine sredstva ostvarena od naknade koju emiteri, u skladu sa ovim zakonom, plaaju za dobijeno pravo na emitovanje programa (dozvola za emitovanje programa).

14

U sluaju da Agencija ne ostvari planirani prihod po osnovu naknade iz stava 1. ovog lana, nedostajua sredstva obezbeuju se iz budžeta Republike Srbije.

Obezbeivanje nedostajuih sredstava, u skladu sa stavom 2. ovog lana, ne utie na nezavisnost i samostalnost Agencije.

5. Javnost rada Agencije i sudska kontrola

Javnost rada

lan 36

Agencija objavljuje godišnji izveštaj o svom radu na nain utvren statutom Agencije.

Sudska kontrola

lan 37

Protiv odluke Agencije nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.

III DOZVOLA ZA EMITOVANJE PROGRAMA

1. Pojam dozvole i imaoci dozvole

Principi izdavanja dozvole

lan 38

Fiziko ili pravno lice ne može da emituje radio ili televizijski program ukoliko mu prethodno Agencija nije izdala dozvolu, osim ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

Dozvolu za emitovanje radio i televizijskog programa pod jednakim uslovima može da dobije svako pravno i fiziko lice koje ispuni uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Postupak izdavanja dozvole za emitovanje programa je javan.

O izdatim dozvolama vodi se registar, u skladu sa ovim zakonom.

Dozvola za emitovanje programa

lan 39

Dozvola za emitovanje programa je ovlašenje ijim dobijanjem njen imalac stie pravo da posredstvom zemaljskih radiodifuznih stanica, kablovskih distributivnih sistema, satelitskih radiokomunikacija ili na drugi pogodan nain, emituje odreeni radio i/ili televizijski program namenjen neodreenom broju korisnika.

Dozvolu za emitovanje programa izdaje Agencija, po sprovedenom postupku predvienom ovim zakonom.

Dozvolom za emitovanje programa utvruju se programski i tehniki standardi za proizvodnju i emitovanje radio i televizijskog programa.

15

Sastavni deo dozvole za emitovanje programa je dozvola za radiodifuznu stanicu (dozvola za radio stanicu) koju na zahtev Agencije izdaje regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, u skladu sa posebnim zakonom kojim se ureuje oblast telekomunikacija, a na osnovu Plana raspodele radio frekvencija koji donosi ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija.

Dozvola za radio stanicu dostavlja se Agenciji radi sprovoenja postupka za izdavanje dozvole za emitovanje programa.

Regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija dužno je da izda dozvolu za radio stanicu ako su ispunjeni uslovi iz posebnog zakona i ako je zahtev Agencije u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.

Pravo na postavljanje, upotrebu i održavanje emisionih fiksnih i mobilnih ureaja, imalac dozvole za emitovanje programa ostvaruje u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se ureuje oblast telekomunikacija, propisima donetim na osnovu njega, opštim aktima regulatornog tela nadležnog za oblast telekomunikacija i tehnikim uslovima, odnosno standardima na iju primenu ovi propisi upuuju.

Kablovsko i satelitsko emitovanje

lan 40

Agencija izdaje dozvolu za kablovsko ili satelitsko emitovanje programa bez javnog konkursa, na zahtev Operatora.

Operator je dužan da ispuni uslove propisane posebnim zakonom kojim se ureuje oblast telekomunikacija u pogledu posedovanja propisanih dozvola, ispunjenja tehnikih uslova i standarda za mrežu i stanicu koju koristi i druge uslove propisane tim zakonom i koje odredi regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija i da pribavi prava za emitovanje odreenog programa emitera tog programa.

Obaveza pribavljanja dozvole iz stava 1. ovog lana za kablovsko emitovanje ne primenjuje se za programe:

1) za koje je Agencija izdala dozvolu za zemaljsko emitovanje pod uslovom da se navedeni programi kablovski emituju na podruju za koje je dozvola za emitovanje izdata (lokalno podruje, odreeni grad ili opštinu ili na nacionalnom nivou za programe za koje je takva dozvola izdata) i da se istovremeno besplatno emituju programi javnih servisa;

2) koji se mogu primati putem slobodnog (nekodiranog) satelitskog emitovanja na teritoriji Republike Srbije.

Operator može satelitskim emitovanjem emitovati radio i televizijski program namenjen satelitskom emitovanju i obavezan je da pribavi dozvolu iz stava 1. ovog lana u svim sluajevima kada za satelitsko emitovanje nije pribavio dozvolu za zemaljsko ili kablovsko emitovanje.

Obaveza pribavljanja dozvole iz stava 1. ovog lana se primenjuje za emitovanje putem MMDS (Mikrotalasni Multikanalni Distributivni Sistem) tehnologije, uz obavezu operatora sistema u MMDS tehnologiji da za sve radio stanice koje koristi u navedenom sistemu pribavi propisanu dozvolu u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se ureuje oblast telekomunikacija.

16

Imalac dozvole za emitovanje programa

lan 41

Imalac dozvole za emitovanje programa može biti samo domae pravno ili fiziko lice koje je registrovano za delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa i koje ima sedište, odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Domae pravno lice u kome su osnivai strana pravna lica registrovana u zemljama u kojima prema unutrašnjim propisima tih zemalja nije dozvoljeno ili nije mogue utvrditi poreklo osnivakog kapitala, ne može uestvovati na javnom konkursu za dozvolu za emitovanje programa.

Strano fiziko ili pravno lice može uestvovati u osnivakom kapitalu imaoca dozvole za emitovanje programa najviše do 49% ukupnog kapitala, osim ako meunarodnim ugovorima koje je ratifikovala Savezna Republika Jugoslavija nije drukije predvieno.

Radi kontrole strukture i porekla kapitala imaoca dozvole, imalac dozvole je dužan da za svaku promenu vlasnike strukture pribavi prethodnu saglasnost Agencije.

Strano fiziko ili pravno lice ne može da uestvuje u osnivakom kapitalu ustanova javnog radiodifuznog servisa.

Subjekti koji ne mogu biti imaoci dozvole

lan 42

Imalac dozvole za emitovanje programa ne može da bude:

1) preduzee, ustanova ili drugo pravno lice iji je osniva Republika Srbija ili autonomna pokrajina, izuzev ustanova javnog radiodifuznog servisa;

2) politika stranka, organizacija ili koalicija, kao i pravno lice iji je osniva politika stranka, organizacija ili koalicija.

Emiter

lan 43

Pravno ili fiziko lice koje je registrovano za delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa stie status emitera, u smislu ovog zakona, dobijanjem dozvole za emitovanje programa, odnosno dozvole za radio stanicu za emitere koji prema odredbama ovog zakona nisu obavezni da pribave dozvolu za emitovanje programa.

Emiter može da obavlja delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa kao:

1) ustanova javnog radiodifuznog servisa;

2) komercijalna radio i/ili televizijska stanica;

3) radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora;

4) radio i/ili televizijska stanica lokalne ili regionalne zajednice.

17

Ustanove javnog radiodifuznog servisa

lan 44

Ustanove javnog radiodifuznog servisa Republike Srbije ili autonomnih pokrajina kao emiteri stiu pravo na proizvodnju i emitovanje programa neposredno na osnovu ovog zakona.

Emiterima iz stava 1. ovog lana izdaje se samo dozvola za radio stanicu, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija i ovim zakonom.

Odredbe ovog zakona, osim odredaba koje se odnose na pribavljanje dozvole za emitovanje programa, kao i odgovarajue odredbe posebnog zakona kojim se ureuje oblast telekomunikacija, primenjuju se i na emitere iz stava 1. ovog lana.

Vrste emitera prema sadržaju radio i televizijskog programa

lan 45

Prema sadržaju radio i televizijskog programa koji proizvode i emituju, emiteri mogu biti:

1) emiteri celokupnih programa, koji obuhvataju informativne, obrazovne, kulturne, naune, sportske i zabavne sadržaje, kao pretežni deo svojih aktivnosti;

2) emiteri specijalizovanih programa, iji je sadržaj u osnovi tematski iste vrste (sportski, kulturni, muziki, obrazovni ili dr.);

3) emiteri iji se program u celini bavi reklamiranjem i prodajom roba i usluga.

Neprenosivost i neotuivost dozvole

lan 46

Dozvola za emitovanje programa, kao i dozvola za radio stanicu ne može se ustupati, iznajmljivati ili na drugi nain preneti ili otuiti.

Dozvole iz stava 1. ovog lana ne mogu se preneti ni u sluaju kad emiter proda opremu za emitovanje programa.

U sluaju iz stava 2. ovog lana, novi vlasnik opreme ne može poeti sa emitovanjem programa pre nego što pribavi dozvolu, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Željena zona servisa (opsluživanja)

lan 47

Željena zona servisa može da obuhvati podruje Republike Srbije, autonomne pokrajine, regiona ili lokalno podruje.

Javni radiodifuzni servis mora da obezbedi kvalitetan prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmanje 90% stanovništva u željenoj zoni servisa.

Komercijalni radiodifuzni servis mora da obezbedi kvalitetan prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmanje 60% stanovništva u željenoj zoni servisa.

18

Zajedniko korišenje radio frekvencije

lan 48

Ako su ispunjeni uslovi iz Plana raspodele radio frekvencija, može se odobriti da najviše tri emitera emituju radio, odnosno televizijski program na istoj radio frekvenciji i u istoj željenoj zoni servisa.

Zajedniko korišenje radio frekvencije može da se odobri samo na osnovu prethodno pribavljenog pozitivnog mišljenja regulatornog tela nadležnog za oblast telekomunikacija.

Za dobijanje dozvole za emitovanje programa iz stava 1. ovog lana emiteri podnose i ugovor kojim se reguliše vreme emitovanja programa svakog od emitera koji namerava zajedniki da koristi radio frekvenciju u istoj željenoj zoni servisa.

Agencija svakom emiteru iz stava 3. ovog lana izdaje posebnu dozvolu za emitovanje programa u kojoj se posebno navodi zajedniko korišenje radio frekvencije, emiter/i koji koriste istu radio frekvenciju i uslovi zajednikog korišenja.

2. Postupak izdavanja dozvole

Javni konkurs

lan 49

Dozvola za emitovanje programa izdaje se na osnovu javnog konkursa.

Javni konkurs se obavezno raspisuje kada na osnovu Plana raspodele radio frekvencija postoje mogunosti za izdavanje novih dozvola za emitovanje programa.

Na javnom konkursu objavljuju se željene zone servisa radi ijeg se pokrivanja raspisuje konkurs, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.

Oglas za javni konkurs

lan 50

Oglas kojim se raspisuje javni konkurs za izdavanje dozvola za emitovanje programa sadrži:

1) podruje željene zone servisa sa pripadajuim radio frekvencijama/lokacijama;

2) tehnike, organizacione i programske uslove za proizvodnju i emitovanje programa koje podnosilac prijave treba da ispunjava;

3) uslove utvrene posebnim zakonom kojim se ureuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu njega, koje podnosilac prijave treba da ispunjava za dobijanje dozvole za radiodifuznu stanicu;

4) visinu godišnje naknade za dobijeno pravo na emitovanje programa i visinu naknade koja se plaa za korišenje radio frekvencija na osnovu izdate dozvole za radiodifuznu stanicu;

5) rok za podnošenje prijave na javni konkurs zajedno sa propisanom dokumentacijom;

19

6) rok za donošenje odluke po raspisanom javnom konkursu.

Radi obezbeivanja uslova da javni konkurs bude dostupan svim zainteresovanim licima pod ravnopravnim uslovima, oglas se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u najmanje jednom široko dostupnom dnevnom listu. Ako se javni konkurs raspisuje za izdavanje dozvola za emitovanje programa radio i/ili televizijskih stanica lokalnih ili regionalnih zajednica, oglas se mora objaviti i u najmanje jednom lokalnom, odnosno regionalnom listu na podruju za koje se raspisuje javni konkurs.

Rok za podnošenje prijava na javni konkurs ne može da bude krai od 60 dana od dana objavljivanja oglasa.

Depozit

lan 51

Agencija može svojom odlukom utvrditi obavezu podnosilaca prijava na javni konkurs da prilikom podnošenja prijave uplate depozit.

Odlukom iz stava 1. ovog lana utvruje se i visina depozita, koja ne može biti vea od punog iznosa tromesene naknade za emitovanje programa.

Prijava na javni konkurs

lan 52

Prijava na javni konkurs podnosi se na obrascu iju sadržinu propisuje i objavljuje Agencija.

Podnosilac prijave je obavezan da uz prijavu dostavi sledeu dokumentaciju:

1) dokaz o registraciji podnosioca prijave za obavljanje delatnosti proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa;

2) dokaze o ispunjenosti uslova iz lana 50. stav 1. ta. 2) i 3) ovog zakona;

3) dokumentaciju koja se odnosi na predloženu programsku koncepciju;

4) organizaciono-tehniku koncepciju i strukturu kadrova;

5) projekciju planiranih godišnjih prihoda i rashoda (sa njihovom specifikacijom) i podatke o finansijskom potencijalu podnosioca prijave, a ako podnosilac prijave i u vreme podnošenja prijave emituje radio i/ili televizijski program, i finansijski izveštaj zajedno sa bilansima stanja i bilansima uspeha za poslednju poslovnu godinu pre godine u kojoj se podnosi prijava na javni konkurs;

6) izjavu da ne postoje smetnje u smislu odredaba ovog zakona o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji;

7) dokaze o izvršenoj uplati depozita i administrativnih taksi za podnošenje prijave.

Podnosilac prijave je dužan da dostavi i druge dokaze i dokumentaciju na zahtev Agencije, u skladu sa aktima Agencije.

20

Podnosilac prijave koji ve emituje program ne dostavlja dokaz iz stava 2. taka 2) ovog lana.

Postupanje Agencije po podnetim prijavama

lan 53

Agencija je dužna da:

1) prijavu koja sadrži nepotpune ili netane podatke, odnosno nepotpunu dokumentaciju odbaci, ako podnosilac prijave i u naknadno odreenom roku od sedam dana ne dopuni prijavu, odnosno ne dostavi tane podatke ili potpunu dokumentaciju;

2) u roku od sedam dana od dana isteka roka za podnošenje prijava, javno objavi, na nain na koji je objavljen oglas, listu svih podnosilaca prijava, ije su prijave potpune i podnete u predvienom roku;

3) razmotri sve potpune i blagovremeno podnete prijave;

4) utvrdi i objavi nediskriminatorske, objektivne i merljive kriterijume odluivanja, koji odgovaraju aktivnostima za ije se obavljanje izdaje dozvola;

5) odluku donese u skladu sa utvrenim kriterijumima i propisanim uslovima i standardima za proizvodnju i emitovanje programa, a u sluaju da se za korišenje iste radio frekvencije prijavilo više lica koja ispunjavaju uslove, da prednost da onome koji, na osnovu podnete dokumentacije, pruža veu garanciju da e doprinositi veem kvalitetu i veoj raznovrsnosti programa, odnosno programskih sadržaja, na odreenom podruju na kome program treba da bude emitovan. Ako podnosilac prijave i u vreme raspisivanja javnog konkursa emituje radio i/ili televizijski program, Savet e, prilikom donošenja odluke o izdavanju dozvole za emitovanje programa, uzeti u obzir i doprinos tog podnosioca prijave ostvarivanju naela ureenja odnosa u oblasti radiodifuzije, utvrenih lanom 3. ovog zakona, u prethodnom periodu emitovanja;

6) obezbedi koordinaciju rada sa regulatornim telom nadležnim za oblast telekomunikacija i blagovremeno dostavljanje zahteva za izdavanje dozvole za radiodifuznu stanicu, kako bi se odluka o celovitoj dozvoli za emitovanje programa donela najkasnije u roku od devedeset dana od dana objavljivanja liste prijavljenih na javni konkurs;

7) javno objavi, na nain na koji je objavljen oglas, listu lica kojima je izdata dozvola za emitovanje programa;

8) podnosiocima prijave ije su prijave odbijene dostavi obrazloženo rešenje o odbijanju prijave, u roku od osam dana od dana donošenja odluke po raspisanom javnom konkursu;

9) jedan primerak izdate dozvole dostavi regulatornom telu nadležnom za oblast telekomunikacija.

Prigovor na odluku Agencije

lan 54

Podnosilac prijave na javnom konkursu koji je nezadovoljan odlukom Saveta ima pravo da, u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja o odbijanju prijave, podnese prigovor Savetu.

21

Savet je dužan da odluku o prigovoru donese u roku od 30 dana od dana njegovog podnošenja.

Protiv odluke donete po prigovoru može se pokrenuti upravni spor.

Registar izdatih dozvola za emitovanje programa

lan 55

Agencija vodi registar o izdatim dozvolama za emitovanje programa koji je javan.

Agencija formira i održava bazu podataka o registru koji vodi.

Poetak emitovanja programa

lan 56

Emiter je dužan da pone sa emitovanjem programa najkasnije u roku od 90 dana od dana prijema dozvole za emitovanje programa, s tim što ne može da pone sa emitovanjem programa pre nego što ispuni uslove za poetak rada radiodifuzne stanice propisane posebnim zakonom kojim se ureuje oblast telekomunikacija.

U sluaju nepostupanja u skladu sa stavom 1. ovog lana emiteru se oduzima dozvola za emitovanje programa.

Vraanje depozita

lan 57

Licu kome nije izdata dozvola za emitovanje programa uplaeni depozit se vraa u roku od sedam dana od dana donošenja odluke po raspisanom javnom konkursu, a licu kome je izdata dozvola uplaeni depozit se uraunava u iznos naknade za emitovanje programa.

Depozit se ne vraa imaocu dozvole za emitovanje programa koji:

1) pre isteka roka za poetak emitovanja programa u pisanoj formi obavesti Savet da odustaje od korišenja izdate dozvole za emitovanje programa, odnosno korišenja radio frekvencije koja mu je po ovom osnovu dodeljena;

2) ne zapone emitovanje programa u propisanom roku.

Izdavanje dozvole na zahtev emitera

lan 58

Izuzetno od odredbi ovog zakona, emiteri ija željena zona servisa zbog konfiguracije terena nije pokrivena u celini, mogu bez javnog konkursa podneti zahtev Agenciji radi izdavanja dozvole za emitovanje programa radi dopunskog pokrivanja.

Agencija donosi odluku o podnetom zahtevu u koordinaciji sa regulatornim telom nadležnim za oblast telekomunikacija, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.

Važenje i produženje važenja dozvole za emitovanje programa

22

lan 59

Dozvola za emitovanje radio i/ili televizijskog programa se izdaje na period od osam godina.

Na zahtev podnosioca prijave dozvola za emitovanje programa može se izdati i na krai period.

Važnost dozvole za emitovanje programa može se produžiti na zahtev imaoca dozvole, koji je dužan da zahtev podnese Agenciji najkasnije šest meseci pre isteka važee dozvole.

Dozvola za emitovanje programa sa kraim rokom važenja

lan 60

Agencija može izd.ati dozvolu za emitovanje programa sa kraim rokom važenja povodom održavanja odreenih manifestacija.

Dozvola iz stava 1. ovog lana izdaje se na zahtev pravnog ili fizikog lica koje namerava da emituje program koji je iskljuivo vezan za održavanje odreene manifestacije.

Dozvola iz stava 1. ovog lana ima privremeni karakter i važi samo dok traje manifestacija povodom ijeg održavanja je izdata.

Dozvolu sa ogranienim rokom važenja za radiodifuznu stanicu, koja je sastavni deo dozvole iz stava 1. ovog lana, izdaje regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se ureuje oblast telekomunikacija.

Prestanak važenja dozvole za emitovanje programa pre isteka vremena na koje je izdata

lan 61

Dozvola za emitovanje programa prestaje da važi i pre isteka vremena na koje je izdata u sledeim sluajevima:

1) ako emiter u pisanoj formi obavesti Agenciju da više ne namerava da emituje program;

2) ako se utvrdi da je emiter prilikom podnošenja prijave na javni konkurs u prijavi ili u dokumentaciji podnetoj uz prijavu naveo netane podatke ili je propustio da navede podatke koji su od znaaja za odluivanje po prijavi;

3) ako regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se ureuje oblast telekomunikacija, poništi izdatu dozvolu za radiodifuznu stanicu zbog nastupanja nekog od razloga predvienih tim zakonom;

4) ako emiter nije zapoeo emitovanje programa u propisanom roku;

5) ako emiter nije izvršio tehniki pregled radiodifuzne stanice u propisanom roku;

6) ako je emiter, bez opravdanog razloga, prekinuo emitovanje programa u trajanju dužem od 30 dana neprekidno ili 60 dana sa prekidima u toku kalendarske godine;

7) ako emiter prekrši odredbe o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji predviene ovim zakonom;

23

8) ako Agencija, nakon sprovedenog postupka u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, emiteru izrekne meru oduzimanja dozvole za emitovanje programa zbog povrede obaveza emitera ili zbog nepoštovanja uslova predvienih dozvolom za emitovanje programa;

9) ako emiter, i pored izreene opomene u pisanoj formi, ne izmiri obavezu plaanja naknade za dozvolu za emitovanje programa;

10) ako se kao jedan od osnivaa emitera kome je izdata dozvola za emitovanje programa, posle izdavanja dozvole pojavi strano pravno lice registrovano u zemlji u kojoj prema unutrašnjim propisima te zemlje nije dozvoljeno ili nije mogue utvrditi poreklo osnivakog kapitala.

Postupak oduzimanja dozvole

lan 62

U sluaju nastupanja nekog od razloga iz lana 61. ovog zakona, dozvola za emitovanje programa prestaje da važi donošenjem odluke Agencije o oduzimanju dozvole.

Agencija bliže ureuje postupak donošenja odluke iz stava 1. ovog lana, pri emu postupak mora biti zasnovan na principima objektivnosti i nepristrasnosti, a u toku sprovoenja postupka emiteru mora biti omogueno da se izjasni o injenicama koje su povod za sprovoenje postupka. Predstavnik emitera ima pravo da prisustvuje sednici Saveta na kojoj se raspravlja o oduzimanju dozvole i da i tom prilikom usmeno iznese odbranu emitera.

Odluka Saveta o oduzimanju dozvole za emitovanje programa donosi se dvotreinskom veinom glasova ukupnog broja lanova Saveta.

Odluka iz stava 3. ovog lana mora biti obrazložena.

Emiter kome je oduzeta dozvola za emitovanje programa ima pravo da, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke Saveta, Savetu podnese prigovor.

Prigovor odlaže izvršenje odluke.

Protiv odluke Saveta donete po prigovoru može se pokrenuti upravni spor.

Emiter je dužan da bez odlaganja izvrši konanu odluku Saveta o oduzimanju dozvole, a ukoliko to ne uini, sproveše se postupak prinudnog izvršenja odluke Saveta, u skladu sa ovim zakonom.

Oduzimanje dozvole za emitovanje programa kao mera za povredu obaveza emitera

lan 63

Emiteru koji, i pored izreenog upozorenja u smislu lana 18. ovog zakona, nastavi da ne izvršava odredbe ovog zakona ili propisa donetih na osnovu njega ili ne poštuje uslove predviene dozvolom za emitovanje programa, ili koji ne postupi po merama za otklanjanje uinjenih povreda koje je Savet utvrdio u izreenom upozorenju, Savet izrie privremeno oduzimanje dozvole za emitovanje programa, u trajanju do 30 dana.

24

Emiteru koji ne izvršava svoje obaveze, a kome je prethodno najmanje tri puta bila izreena mera privremenog oduzimanja dozvole za emitovanje, izrie se trajno oduzimanje dozvole za emitovanje programa.

Prestanak važenja dozvole za emitovanje programa protekom roka na koji je izdata

lan 64

Protekom roka na koji je dozvola za emitovanje programa izdata, dozvola prestaje da važi, osim ako Agencija nije donela odluku o njenom produženju u skladu s lanom 59. ovog zakona.

Postupak prinudnog izvršenja odluka Saveta

lan 64a

Odluka Saveta o oduzimanju dozvole, odnosno o zabrani emitovanja programa, bez odlaganja se dostavlja emiteru, odnosno fizikom ili pravnom licu koje program emituje bez dozvole za emitovanje programa.

Ako ovlašeno lice emitera, odnosno fiziko lice ili ovlašeno lice pravnog lica koje program emituje bez dozvole, odbije da primi odluku Agencije iz stava 1. ovog lana, ta odluka se smatra dostavljenom kada je ovlašeno lice Agencije pribije na ulazna vrata poslovnih prostorija koje koristi emiter, odnosno fiziko lice ili pravno lice koje program emituje bez dozvole.

Emiter kome je privremeno ili trajno oduzeta dozvola za emitovanje programa, kao i pravno ili fiziko lice koje program emituje bez dozvole za emitovanje programa, dužan je da emitovanje programa obustavi odmah nakon što odluka Saveta o oduzimanju dozvole, odnosno odluka o zabrani emitovanja programa postane konana.

Ukoliko emiter, odnosno fiziko ili pravno lice koje program emituje bez dozvole, sam ne obustavi emitovanje programa u roku iz stava 3. ovog lana, odluku Saveta izvršie lice zaposleno u Agenciji koje ovlasti Savet, tako što e zapeatiti prostorije u kojima su smeštena telekomunikaciona sredstva emitera, odnosno fizikog lica ili pravnog lica koje program emituje bez dozvole, ukljuujui i radio stanicu.

Licu ovlašenom za prinudno izvršenje odluke Saveta izdaje se legitimacija, koju je to lice dužno da pokaže ovlašenom licu emitera i drugom zainteresovanom licu, odnosno fizikom licu ili ovlašenom licu pravnog lica koje program emituje bez dozvole, prilikom ulaska u njihove poslovne prostorije radi prinudnog izvršenja odluke Saveta.

Sadržinu i obrazac legitimacije iz stava 5. ovog lana propisuje Savet.

U sprovoenju postupka iz stava 4. ovog lana Agencija ima pravo da zatraži pomo Ministarstva unutrašnjih poslova, ako je to potrebno.

Izmena uslova utvrenih u dozvoli za radiodifuznu stanicu

lan 65

Uslove utvrene u dozvoli za radiodifuznu stanicu regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija može izmeniti u toku rada te radiodifuzne stanice, samo u skladu sa

25

posebnim zakonom kojim se ureuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu tog zakona.

3. Naknada za emitovanje programa

Obaveza plaanja naknade

lan 66

Emiter za dobijeno pravo na emitovanje programa plaa odgovarajuu naknadu (u daljem tekstu: naknada za emitovanje programa).

Pored naknade iz stava 1. ovog lana emiter plaa i naknadu za korišenje radiofrekvencije (naknada za dozvolu za radiodifuznu stanicu). Visina i nain plaanja naknade za dozvolu za radiodifuznu stanicu utvruju se u skladu sa posebnim zakonom kojim se ureuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu tog zakona. Naknada za radiodifuznu stanicu plaa se u korist rauna regulatornog tela nadležnog za oblast telekomunikacija.

Naknada za emitovanje programa uplauje se na raun Agencije.

Visina naknade za emitovanje programa utvruje se na osnovu sledeih kriterijuma:

1) broja stanovnika na podruju na kome se emituje program, na osnovu zvaninih podataka organa nadležnog za poslove statistike, i

2) programske koncepcije emitera, odnosno porekla i vrste programa koji se emituje, i to:

a) udela nauno-obrazovnih, kulturno-umetnikih, dejih ili sopstvenih informativnih programa, u ukupnom programu koji se emituje;

b) udela programa sopstvene produkcije ili programa nezavisnih produkcija sa sadržajima iz podtake a) ove take, preko kvote utvrene ovim zakonom;

v) udela programa drugih domaih emitera ili prevedenih stranih programa.

Visinu naknade za emitovanje programa utvruje Agencija, uz saglasnost Vlade Republike Srbije, pri emu visina naknade za emitovanje radio programa iznosi 5% visine naknade utvrene za emitovanje televizijskog programa.

Visina naknade za emitovanje programa utvruje se na godišnjem nivou, a emiter plaa meseno Agenciji 1/12 utvrene godišnje naknade, osim prilikom izdavanja dozvole.

Agencija donosi bliža merila za utvrivanje visine naknade za emitovanje programa na osnovu kriterijuma iz stava 4. ovog lana.

Agencija može u toku važenja izdate dozvole za emitovanje programa da izmeni visinu naknade u zavisnosti od izmena u programu koji se emituje. Odluka Agencije o izmeni visine naknade mora biti obrazložena.

Za prvih šest meseci korišenja prava na emitovanje programa emiter plaa ukupnu šestomesenu naknadu iz stava 5. ovog lana u roku od sedam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli prava. U narednom periodu korišenja prava emiter je dužan da svoju mesenu obavezu plaanja naknade plaa do petog u mesecu za tekui mesec.

26

Izuzetak od obaveze plaanja naknade za emitovanje programa

lan 67

Ustanove javnog radiodifuznog servisa Republike Srbije i autonomnih pokrajina, radio i televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica koje su u celini u državnoj svojini i radio i televizijske stanice civilnog sektora, plaaju samo naknadu za dozvolu za radiodifuznu stanicu (naknadu za korišenje radio frekvencije), a osloboene su plaanja naknade za emitovanje programa.

Radio i televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica sa uešem privatnog kapitala, plaaju naknadu za emitovanje programa srazmerno procentu tog ueša.

Radio i televizijske stanice crkava i verskih zajednica ne plaaju naknadu za emitovanje programa do okonanja postupka povraaja imovine tim crkvama i verskim zajednicama oduzete posle Drugog svetskog rata u postupku nacionalizacije, konfiskacije, eksproprijacije i dr.

IV OPŠTI PROGRAMSKI STANDARDI

Opšte obaveze emitera u odnosu na programske sadržaje

lan 68

Svi emiteri u oblasti svoje programske koncepcije dužni su da prilikom emitovanja programa poštuju sledee standarde u odnosu na sadržaj programa:

1) primenjujui svetske i nacionalne standarde, obezbede proizvodnju i emitovanje kvalitetnog programa, kako sa tehnikog stanovišta, tako i sa stanovišta sadržaja programa;

2) obezbede slobodno, potpuno i blagovremeno informisanje graana;

3) prenesu važna saopštenja hitne prirode koja se odnose na ugroženost života, zdravlja, bezbednosti ili imovine;

4) doprinose podizanju opšteg kulturnog i saznajnog nivoa graana;

5) ne emituju programe iji sadržaji mogu da škode fizikom, mentalnom ili moralnom razvoju dece i omladine, kao i da takve programe jasno oznae, a ukoliko ih emituju da to ine samo izmeu 24,00 i 06,00 asova;

6) ne emituju programe koji sadrže pornografiju ili iji sadržaji istiu i podržavaju nasilje, narkomaniju ili druge vidove kriminalnog ponašanja, kao i programe koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca ili slušalaca;

6a) poštuju zabranu reklamiranja politikih organizacija van predizborne kampanje, a u toku predizborne kampanje da registrovanim politikim strankama, koalicijama i kandidatima obezbede jednaku zastupljenost bez diskriminacije;

7) strane programe namenjene deci predškolskog uzrasta emituju sinhronizovane na srpski jezik ili jezike nacionalnih i etnikih zajednica.

27

Svi emiteri su obavezni da emitovane programske sadržaje uvaju u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast javnog informisanja, odnosno u skladu sa propisima kojima se ureuje zaštita kulturnih dobara.

Obaveza identifikacije

lan 69

Naziv, oznaka, odnosno skraeni identifikacioni znak emitera mora biti kontinuirano oznaen za sve vreme emitovanja televizijskog programa, a za vreme emitovanja radio programa mora biti oznaen na odgovarajui nain.

Zabranjeno je korišenje naziva, oznake ili skraenog identifikacionog znaka koji ne odgovara registrovanom nazivu emitera.

Na obavezu identifikacije emitera primenjuju se odredbe posebnog zakona kojim se ureuje oblast javnog informisanja.

Naziv, oznaka, odnosno skraeni identifikacioni znak emitera mora biti oznaen i u sluaju preuzimanja programa drugih emitera, a pri emitovanju programa nezavisne produkcije naziv se navodi u najavi i/ili odjavi programa.

Umrežavanje

lan 70

Dozvoljeno je umrežavanje dva ili više emitera radi istovremenog emitovanja programa bez upotrebe dodatnih radio frekvencija ili radio-relejnih veza, u trajanju do tri sata dnevno u kontinuitetu ili zbirno. Izuzetno, Agencija može doneti odluku kojom dozvoljava umrežavanje u dužem trajanju, ukoliko utvrdi da bi takva odluka bila u interesu javnosti. Odluka Agencije mora biti obrazložena.

Umrežavanje uz uspostavljanje radio-relejnih veza ili repetitora za vezu može imati samo privremeni karakter, a odobrava ga regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, ako ovo umrežavanje ne ometa emitovanje programa drugih emitera.

Zabranjeno je umrežavanje radi emitovanja istog programa, ako se programom povreuju odredbe o medijskoj koncentraciji predviene ovim zakonom ili antimonopolske odredbe predviene posebnim propisima.

Pristup najvažnijim dogaajima

lan 71

Agencija e odrediti listu dogaaja koji su od interesa za sve graane u Republici Srbiji, na koje iskljuivo pravo prenosa može ostvariti samo emiter ija zona opsluživanja, u smislu lana 47. ovog zakona, obuhvata celokupno podruje Republike Srbije.

Emiter koji ima iskljuivo pravo prenosa dogaaja koji su obuhvaeni listom iz stava 1. ovog lana, dužan je da svim drugim zainteresovanim emiterima dozvoli i omogui da snime i emituju kratke izveštaje sa tog dogaaja u trajanju do devedeset sekundi koji e sadržati i autentinu sliku i ton sa takvog dogaaja.

28

Emitovanje na sopstvenom jeziku

lan 72

Emiter je obavezan da proizvodi i emituje program na srpskom jeziku, ili da obezbedi da programi koji su proizvedeni na stranim jezicima budu emitovani prevedeni na srpski jezik.

Obaveza iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na emitere koji proizvode i emituju program namenjen nacionalnim manjinama, kao i na delove programa ustanova javnog radiodifuznog servisa, kojima se zadovoljavaju potrebe nacionalnih manjina u informisanju na sopstvenom jeziku.

Obaveza iz stava 1. ovog lana ne odnosi se ni na emitovanje stranih muzikih programa, osim televizijskog emitovanja muziko-scenskih dela.

Savet može, izuzetno, da odobri emiteru da delove programa emituje i na drugim jezicima.

Sopstvena produkcija

lan 73

Emiter je obavezan da od ukupnog godišnjeg vremena emitovanja programa, emituje najmanje 50% programa proizvedenog na srpskom jeziku, od ega najmanje 50% programa sopstvene produkcije.

Emiteri koji proizvode i emituju program namenjen nacionalnim manjinama obavezni su da od ukupnog godišnjeg vremena emitovanja programa na jeziku nacionalne manjine, emituju najmanje 50% programa sopstvene produkcije.

U ukupno godišnje vreme emitovanog programa ne raunaju se reprize, sportski prenosi, igre, reklame, tv-kupovina, kao ni program vesti, izuzev ako se radi o sopstvenoj produkciji vesti.

Pod sopstvenom produkcijom podrazumevaju se programi ili emisije u kojima je izvorni audio ili video materijal i/ili autorski deo sadržan u emisiji ili programu vei od 50% u televizijskom, odnosno 20% u radio programu, odnosno emisiji.

Pod sopstvenom produkcijom podrazumevaju se i koprodukcije.

Kvote nezavisnih produkcija

lan 74

Ustanove javnog radiodifuznog servisa Republike Srbije i autonomnih pokrajina, kao i emiteri lokalnih i regionalnih zajednica koji su pretežno u državnoj svojini dužni su da nezavisnim radio i televizijskim produkcijama stave na raspolaganje najmanje 10% ukupnog godišnjeg vremena emitovanja programa.

Programi stariji od pet godina mogu initi najviše polovinu kvote iz stava 1. ovog lana.

U ukupno godišnje vreme emitovanja programa ne raunaju se reprize, sportski prenosi, igre, reklame i tv-kupovina, kao ni program vesti, osim ako se radi o sopstvenoj produkciji vesti.

29

Odgovornost emitera

lan 75

Na odgovornost emitera za sadržinu programa koji emituje primenjuju se odredbe posebnog zakona kojim se ureuje oblast javnog informisanja.

V JAVNI RADIODIFUZNI SERVIS

Nosioci javnog radiodifuznog servisa

lan 76

Nosioci javnog radiodifuznog servisa u Republici Srbiji su republika i pokrajinske radiodifuzne ustanove.

Radiodifuzne ustanove iz stava 1. ovog lana obavljaju delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa i imaju posebne obaveze u ostvarivanju opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa, utvrene ovim zakonom.

Radiodifuzne ustanove iz stava 1. ovog lana imaju svojstvo pravnog lica.

Ostvarivanje opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa

lan 77

Programi koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa od opšteg su interesa.

Programi iz stava 1. ovog lana obuhvataju programe informativnog, kulturnog, umetnikog, obrazovnog, verskog, naunog, dejeg, zabavnog, sportskog i drugih sadržaja, kojima se obezbeuje zadovoljavanje potreba graana i drugih subjekata i ostarivanje njihovih prava u oblasti radiodifuzije.

Programima koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa mora da se obezbedi raznovrsnost i izbalansiranost (meusobna usklaenost ili usaglašenost) sadržaja kojima se podržavaju demokratske vrednosti savremenog društva, a naroito poštovanje ljudskih prava i kulturnog, nacionalnog, etnikog i politikog pluralizma ideja i mišljenja.

Obaveze nosilaca javnog radiodifuznog servisa u ostvarivanju opšteg interesa

lan 78

U cilju ostvarivanja opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa, utvrenog ovim zakonom, pored opštih obaveza emitera u odnosu na programske sadržaje iz lana 68. ovog zakona, nosioci javnog radiodifuznog servisa dužni su da:

1) obezbede da programi koji se proizvode i emituju, a posebno programi informativnog sadržaja, budu zaštieni od bilo kakvog uticaja vlasti, politikih organizacija ili centara ekonomske moi;

2) proizvode i emituju programe namenjene svim segmentima društva, bez diskriminacije, vodei pri tom rauna naroito o specifinim društvenim grupama kao što su deca i

30

omladina, manjinske i etnike grupe, hendikepirani, socijalno i zdravstveno ugroženi, gluvonemi (sa obavezom paralelnog emitovanja ispisanog teksta opisa zvunog segmenta radnje i dijaloga), i dr.;

3) uvažavaju jezike i govorne standarde, kako veinskog stanovništva, tako, u odgovarajuoj srazmeri, i nacionalnih manjina, odnosno etnikih grupa, na podruju na kome se program emituje;

4) obezbede zadovoljavanje potreba graana za programskim sadržajima koji izražavaju kulturni identitet, kako naroda, tako i nacionalnih manjina, odnosno etnikih grupa, kroz mogunost da odreene programe ili programske celine, na podrujima na kojima žive i rade, prate i na svom maternjem jeziku i pismu;

5) obezbede odgovarajue vreme za emitovanje sadržaja vezanih za delovanje udruženja graana i nevladinih organizacija, kao i verskih zajednica na podruju na kome se program emituje;

6) u vreme predizborne kampanje, obezbede besplatno i ravnomerno emitovanje promocije politikih stranaka, koalicija i kandidata koji imaju prihvaene izborne liste za izbore za Skupštinu Srbije i Crne Gore, republike, pokrajinske ili lokalne izbore, pri emu ne mogu emitovati plaenu predizbornu promociju i, u skladu sa svojim opštim aktima, mogu odbiti emitovanje programa i reklamnih spotova ako oni ne služe predizbornoj kampanji;

7) godišnjim planovima, predvide emitovanje programa nezavisnih produkcija, iji se izbor vrši na osnovu sprovedenog javnog konkursa i uz zakljuenje ugovora u pisanoj formi sa nezavisnim producentom pod uobiajenim tržišnim uslovima;

8) po preporuci Agencije, omogue korišenje teleteksta, u sopstvenoj ili nezavisnoj produkciji treih lica;

9) obezbede korišenje i razvoj savremenih tehniko-tehnoloških standarda u proizvodnji i emitovanju programa i pripreme i, u predvienom vremenu, realizuju planove prelaska na nove digitalne tehnologije;

10) uvažavaju tradicionalni duhovni, istorijski, kulturni, humanitarni i prosvetni znaaj i ulogu crkava i verskih zajednica u društvu;

11) meusobno sarauju i razmenjuju programske sadržaje koji su od interesa za graane Republike Srbije.

Posebne obaveze pri proizvodnji i emitovanju informativnog programa

lan 79

Nosioci javnog radiodifuznog servisa su dužni da pri proizvodnji i emitovanju informativnih programa poštuju princip nepristrasnosti i objektivnosti u tretiranju razliitih politikih interesa i razliitih subjekata, da se zalažu za slobodu i pluralizam izražavanja javnog mišljenja, kao i da spree bilo kakav oblik rasne, verske, nacionalne, etnike ili druge netrpeljivosti ili mržnje, ili netrpeljivosti u pogledu seksualne opredeljenosti.

Finansiranje javnog radiodifuznog servisa

lan 80

31

Za finansiranje delatnosti ustanova javnog radiodifuznog servisa koje se odnose na ostvarivanje opšteg interesa utvrenog ovim zakonom, plaa se radio-televizijska pretplata.

Za obavljanje drugih poslova iz okvira svoje delatnosti ustanove javnog radiodifuznog servisa stiu sredstva od:

1) proizvodnje i emitovanja ekonomsko-propagandnog programa;

2) proizvodnje i prodaje audiovizuelnih programa (emisija, filmova, serija, nosaa zvuka i dr.);

3) proizvodnje drugih programskih usluga (teletekst i dr.);

4) organizovanja koncerata i drugih priredbi;

5) obavljanja drugih delatnosti utvrenih statutom;

6) iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Radio-televizijska pretplata

lan 81

Vlasnici radio i TV prijemnika imaju obavezu plaanja radio-televizijske pretplate javnim radiodifuznim servisima, u skladu sa ovim zakonom.

Vlasnici radio i TV prijemnika plaaju jedinstvenu radio-televizijsku pretplatu u istom iznosu na celoj teritoriji Republike Srbije.

Radio-televizijska pretplata (u daljem tekstu: pretplata) se plaa na radio i televizijske prijemnike (u daljem tekstu: prijemnik) po domainstvu i na prijemnike koji su povezani sa kolektivnim antenama ili prikljueni na kablovski sistem.

Domainstvo, vlasnik dva ili više prijemnika, izuzev prijemnika u motornom vozilu, plaa pretplatu samo za jedan radio ili televizijski prijemnik na istoj adresi.

Hoteli i moteli plaaju pretplatu na svakih deset soba opremljenih televizijskim ili radio prijemnikom, a svako drugo pravno lice, vlasnik televizijskog prijemnika, plaa pretplatu na svakih 20 zaposlenih koji su u stanju da primaju program.

Obaveza plaanja pretplate nastaje od prvog dana narednog meseca od dana nabavke prijemnika.

Sva fizika i pravna lica koja su vlasnici prijemnika dužni su da prijave nabavku prijemnika republikoj ustanovi javnog radiodifuznog servisa, a sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine i pokrajinskoj ustanovi javnog radiodifuznog servisa.

Obaveza prijavljivanja prijemnika ili prijavljivanja promene adrese ili sedišta vlasnika prijemnika, nastaje u roku od 15 dana od dana pribavljanja, odnosno nastanka promene.

U sluaju otuenja prijemnika, raniji vlasnik prijemnika je obavezan da plaa pretplatu za sve vreme dok taj prijemnik ne odjavi, uz izjavu da ne poseduje drugi prijemnik.

32

Republika ustanova javnog radiodifuznog servisa vodi evidenciju pretplatnika, sa svim linim i drugim potrebnim podacima. Za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine ove poslove obavlja i pokrajinska ustanova javnog radiodifuznog servisa.

Ustanova javnog radiodifuznog servisa ne može da vrši kontrolu posedovanja prijemnika na nain kojim bi se ugrozila ustavna prava graana.

Oslobaanje od obaveze plaanja pretplate

lan 82

Od obaveze plaanja pretplate oslobaaju se domainstva-vlasnici prijemnika iji je najmanje jedan lan domainstva:

1) invalid sa 100% telesnog ošteenja;

2) invalid sa manje od 100% telesnog ošteenja, ako mu je, u skladu sa odredbama posebnih propisa, priznato pravo na dodatak za tuu negu i pomo;

3) lice koje je trajno izgubilo sluh ili slepo lice.

Pravo na oslobaanje od obaveze plaanja pretplate iz stava 1. ovog lana ostvaruje se na osnovu potvrde ustanove nadležne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno druge ustanove i organa, ako je to predvieno posebnim zakonom.

Od obaveze plaanja pretplate oslobaaju se pravna lica:

1) ustanove koje se u smislu lana 79. Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 36/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96 i 29/2001) smatraju ustanovama za smeštaj korisnika, škole, zdravstvene ustanove i invalidske organizacije i preduzea za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida;

2) diplomatsko-konzularna predstavništva, pod uslovom reciprociteta.

Visina i nain plaanja pretplate

lan 83

Visina mesene pretplate za prijemnike koji se koriste u domainstvu i za prijemnike koje poseduju pravna lica, iznosi 210 dinara.

Visina godišnje pretplate za prijemnik u motornom vozilu iznosi 440 dinara.

Pretplata iz stava 1. ovog lana plaa se meseno, najkasnije do 15-og u mesecu, za prethodni mesec.

Pretplata iz stava 2. ovog lana plaa se godišnje, posebnom uplatnicom, prilikom registracije motornog vozila.

Ustanovi javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine pripada 70% prihoda ostvarenog naplatom pretplate na podruju autonomne pokrajine. Ova sredstva Radiodifuzna ustanova

33

Srbije dužna je da prenese ustanovi javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine u roku od tri dana od dana izvršene naplate.

Deo sredstava u iznosu od 1,5% od ukupno ostvarene mesene pretplate Radiodifuzna ustanova Srbije uplauje na raun budžeta Republike Srbije za razvoj domae kinematografije.

Visina pretplate iz st. 1. i 2. ovog lana, za 2003. godinu i svaku narednu godinu, usklauje se sa indeksom rasta cena na malo u Republici Srbiji u prethodnoj kalendarskoj godini, prema zvanino objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike, uveanim za 5%.

Naplata mesene pretplate vrši se preko javnog preduzea koje obavlja delatnost proizvodnje i distribucije elektrine energije na nain utvren ugovorom koji republika ustanova javnog radiodifuznog servisa zakljuuje sa tim javnim preduzeem.

Obaveze u odnosu na željenu zonu servisa (opsluživanja)

lan 84

Radiodifuzna ustanova Srbije emituje program na celoj teritoriji Republike Srbije i to u MF, VHF i UHF frekvencijskim podrujima koji su namenjeni radiodifuznoj službi. Radiodifuzna ustanova Srbije emituje program van podruja Republike na HF frekvencijskim podrujima.

Ustanova javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine emituje program na podruju autonomne pokrajine i to u MF, VHF i UHF frekvencijskim podrujima koji su namenjeni radiodifuznoj službi.

Radiodifuzna ustanova Srbije emituje radio program na tri mreže u MF opsegu i na tri mreže u VHF opsegu, a televizijski program na dve mreže u VHF/UHF opsegu.

Ustanova javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine emituje radio program na dve mreže u MF opsegu i tri mreže u VHF opsegu, a televizijski program na dve mreže u VHF/UHF opsegu.

Ustanove iz st. 1. i 2. ovog lana dužne su da pre poetka emitovanja programa pribave dozvolu za radiodifuznu stanicu koju, na zahtev Agencije, izdaje regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.

Radiodifuzna ustanova Srbije

lan 85

Radi obavljanja delatnosti javnog radiodifuznog servisa za teritoriju Republike Srbije, osniva se Radiodifuzna ustanova Srbije, sa sedištem u Beogradu.

Sredstva za osnivanje i rad Radiodifuzne ustanove Srbije ine nepokretnosti i druga sredstva kojima posluje JP "Radio-televizija Srbije", utvrena deobnim bilansom kojim se vrši razgranienje sredstava, prava i obaveza JP "Radio-televizija Srbije" izmeu Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Nepokretnosti i sredstva emisione infrastrukture iz stava 2. ovog lana (zgrade, antenski sistemi, radiorelejni sistemi i dr.), Radiodifuzna ustanova Srbije koristi u skladu sa ugovorom

34

koji zakljuuju ovlašena lica Radiodifuzne ustanove Srbije i Republike direkcije za imovinu Republike Srbije.

Organi Radiodifuzne ustanove Srbije

lan 86

Organi Radiodifuzne ustanove Srbije su: Upravni odbor i generalni direktor.

Savetodavni organ Radiodifuzne ustanove Srbije je Programski odbor.

Upravni odbor

lan 87

Organ upravljanja Radiodifuzne ustanove Srbije je Upravni odbor koji ima devet lanova.

lanove Upravnog odbora imenuje i razrešava Agencija.

lanovi Upravnog odbora imenuju se iz reda novinara i afirmisanih strunjaka za medije, menadžment, pravo i finansije, kao i drugih uglednih linosti.

lanovi Upravnog odbora ne mogu biti poslanici u Skupštini Srbije i Crne Gore, narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, lanovi Saveta Agencije, lanovi Vlade, odnosno organa izvršne vlasti autonomne pokrajine, niti imenovana ili postavljena lica u Vladi, organu izvršne vlasti autonomne pokrajine ili republikim, odnosno pokrajinskim organima, kao i funkcioneri politikih stranaka (predsednici stranaka, njihovi zamenici, lanovi predsedništva, lanovi glavnih i izvršnih odbora, kao i drugi funkcioneri stranaka).

Mandat lanova Upravnog odbora je pet godina i jedno lice može biti imenovano za lana Upravnog odbora najviše dva puta uzastopno.

U svom radu lanovi Upravnog odbora su samostalni i staraju se o doslednoj primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis.

Nain rada Upravnog odbora

lan 88

Upravni odbor donosi poslovnik o svom radu.

Upravni odbor bira predsednika iz reda svojih lanova.

Upravni odbor odluke donosi veinom glasova od ukupnog broja lanova Upravnog odbora, osim ako statutom nije predvieno da se pojedine odluke donose dvotreinskom veinom glasova od ukupnog broja lanova Upravnog odbora. Ukoliko su prilikom odluivanja glasovi podeljeni, odluuje glas predsednika.

lanovi Upravnog odbora imaju pravo na naknadu za svoj rad o ijoj visini odluuje Agencija.

Poslovi Upravnog odbora

lan 89

35

Upravni odbor:

1) donosi Statut Radiodifuzne ustanove Srbije (u daljem tekstu: Statut), uz saglasnost Agencije, usvaja planove rada i izveštaje o radu i poslovanju Radiodifuzne ustanove Srbije i periodine i godišnje obraune, o emu obaveštava javnost, Agenciju i Skupštinu;

2) imenuje i razrešava generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije, dvotreinskom veinom od ukupnog broja lanova Upravnog odbora, pri emu odluku o imenovanju donosi nakon sprovedenog javnog konkursa;

3) imenuje i razrešava direktore radija i televizije i glavne i odgovorne urednike programa, dvotreinskom veinom od ukupnog broja lanova Upravnog odbora, pri emu odluku o imenovanju donosi na predlog generalnog direktora, nakon sprovedenog javnog konkursa;

4) daje saglasnost na opšti akt generalnog direktora o sistematizaciji poslova i zadataka u Radiodifuznoj ustanovi Srbije;

5) donosi investicione planove;

6) razmatra preporuke Programskog odbora;

7) ureuje nain prijavljivanja i odjavljivanja prijemnika;

8) obavlja i druge poslove utvrene zakonom i Statutom.

Generalni direktor

lan 90

Generalni direktor:

1) zastupa i predstavlja Radiodifuznu ustanovu Srbije;

2) organizuje i upravlja procesom rada i vodi poslovanje ustanove;

3) obezbeuje zakonitost rada i poslovanja;

4) izvršava odluke Upravnog odbora;

5) razmatra preporuke Programskog odbora;

6) odgovara za ostvarivanje programske koncepcije i stara se o izvršavanju usvojenih planova rada i o primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis;

7) predlaže Upravnom odboru imenovanje direktora radija i televizije i glavnih i odgovornih urednika programa;

8) donosi opšte akte o sistematizaciji poslova i zadataka i o organizaciji rada Radiodifuzne ustanove Srbije;

9) obavlja i druge poslove utvrene zakonom i Statutom.

36

Mandat generalnog direktora je etiri godine i jedno lice može biti imenovano za generalnog direktora najviše dva puta uzastopno.

Za generalnog direktora ne može biti imenovano lice koje ne može biti lan Upravnog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije.

Revizija

lan 91

Svi obrauni prihoda i rashoda i finansijski izveštaji Radiodifuzne ustanove Srbije podležu godišnjoj reviziji od strane nezavisnog ovlašenog revizora.

Programski odbor

lan 92

Programski odbor zastupa interese gledalaca i slušalaca u celini.

Programski odbor razmatra ostvarivanje programske koncepcije Radiodifuzne ustanove Srbije i, u vezi sa tim, upuuje preporuke i sugestije generalnom direktoru i Upravnom odboru.

Programski odbor ima 19 lanova koje bira Narodna skupština i to sedam iz reda narodnih poslanika, a 12, na predlog Agencije, iz reda profesionalnih udruženja, naunih ustanova, religijskih zajednica, udruženja graana, nevladinih organizacija i sl.

lanovi Programskog odbora ne mogu biti izabrana, imenovana ili postavljena lica u Vladi ili republikim organima, niti mogu biti lanovi Saveta Agencije.

Mandat lanova Programskog odbora traje tri godine i ne mogu biti ponovo imenovani.

Nain rada Programskog odbora bliže se ureuje statutom Radiodifuzne ustanove Srbije.

Uslove za rad Programskog odbora obezbeuje Radiodifuzna ustanova Srbije.

Statut Radiodifuzne ustanove Srbije

lan 93

Statutom Radiodifuzne ustanove Srbije bliže se ureuju, naroito: unutrašnja organizacija, nain rada, nain ostvarivanja opšteg interesa u oblasti radiodifuzije, prava i obaveze novinara u obavljanju poslova javnog informisanja, poslovi planiranja razvoja, investicioni i informacioni poslovi, kao i druga pitanja od znaaja za rad i funkcionisanje Radiodifuzne ustanove Srbije.

Saglasnost na Statut Radiodifuzne ustanove Srbije daje Agencija.

Radiodifuzna ustanova Vojvodine

lan 94

37

Radi obavljanja delatnosti javnog radiodifuznog servisa na podruju Autonomne pokrajine Vojvodine, osniva se Radiodifuzna ustanova Vojvodine, sa sedištem u Novom Sadu.

Sredstva za osnivanje i rad Radiodifuzne ustanove Vojvodine ine nepokretnosti i druga sredstva kojima posluje JP "Radio-televizija Srbije", utvrena deobnim bilansom kojim se vrši razgranienje sredstava, prava i obaveza JP "Radio-televizija Srbije" izmeu Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Nepokretnosti i sredstva emisione infrastrukture iz stava 2. ovog lana (zgrade, antenski sistemi, radio relejni sistemi i dr.), Radiodifuzna ustanova Vojvodine koristi u skladu sa ugovorom koji zakljuuju ovlašena lica Radiodifuzne ustanove Vojvodine i Republike direkcije za imovinu Republike Srbije.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na organe Radiodifuzne ustanove Srbije, njihovu nadležnost, Programski odbor, reviziju finansijskih izveštaja, kao i odredbe koje se odnose na Statut Radiodifuzne ustanove Srbije, primenjuju se i na Radiodifuznu ustanovu Vojvodine.

Za lanove upravnog odbora Radiodifuzne ustanove Vojvodine, Agencija imenuje lica koja žive i rade na podruju Autonomne pokrajine Vojvodine.

Programski odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine imenuje Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine.

Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora

lan 95

Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora su one stanice koje zadovoljavaju specifine interese pojedinih društvenih grupa i organizacija graana.

Osniva radio i/ili televizijske stanice iz stava 1. ovog lana može biti neprofitna organizacija civilnog društva (nevladina organizacija ili udruženje graana).

Sadržaj programa koji emituju radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora mora biti u vezi sa oblašu delovanja nevladine organizacije ili udruženja graana, koje je osniva stanice.

Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora mogu se osnivati samo za lokalno podruje.

Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora ne mogu poslovati na profitnoj osnovi.

Na radio i/ili televizijsku stanicu civilnog sektora primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis u pogledu posebnih obaveza pri proizvodnji programa.

Radio i/ili televizijskoj stanici civilnog sektora dozvola za emitovanje programa izdaje se nakon ueša na raspisanom javnom konkursu za željenu zonu servisa, ali bez obaveze plaanja naknade za emitovanje programa.

Sredstva za rad radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora mogu se obezbeivati iz donacija, priloga graana, sponzorstva i iz drugih izvora prihoda, u skladu sa posebnim zakonom kojim se ureuje osnivanje i delovanje udruženja graana i nevladinih organizacija. Na ostvarivanje prihoda putem sponzorstva i reklame, primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis.

38

Nain upravljanja radio i/ili televizijskom stanicom civilnog sektora, ureuje se statutom ove stanice na koji saglasnost daje Agencija.

Ako u toku rada radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora promeni svoj status, ili ako emituje program ili koristi sponzorstvo i reklamu suprotno odredbama ovog lana, oduzee joj se dozvola pre isteka vremena na koji je izdata i platie retroaktivno naknadu za emitovanje programa za period rada od nastupanja razloga za pokretanje postupka za oduzimanje dozvole.

Radio i/ili televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica

lan 96

Radio i/ili televizijsku stanicu lokalne zajednice osniva skupština opštine.

Radio i/ili televizijsku stanicu regionalne zajednice osnivaju dve ili više skupština opština.

Status radio i/ili televizijske stanice regionalne zajednice ima i stanica koju osniva skupština grada.

Skupština opštine može osnovati samo jednu radio i/ili televizijsku stanicu lokalne zajednice, a dve ili više skupština opština ili skupština grada, mogu osnovati samo jednu radio i/ili televizijsku stanicu regionalne zajednice i ove radio i/ili televizijske stanice mogu emitovati samo jedan radio i/ili jedan televizijski program.

Ako je skupština opštine suosniva radio i/ili televizijske stanice regionalne zajednice, ne može biti i osniva radio i/ili televizijske stanice lokalne zajednice.

Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2. i 3. ovog lana mogu biti u mešovitoj svojini. Ove stanice imaju status javnih preduzea sve dok sredstva u državnoj svojini imaju veinski udeo u njihovom ukupnom kapitalu.

Radio i/ili televizijskoj stanici iz st. 1, 2. i 3. ovog lana dozvola se izdaje nakon ueša na raspisanom javnom konkursu za željenu zonu servisa.

Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2. i 3. ovog lana dužne su da se pridržavaju odredbi ovog zakona koje se odnose na posebne obaveze javnog radiodifuznog servisa pri proizvodnji i emitovanju programa, sve dok imaju status javnog preduzea.

Dok imaju status javnog preduzea, direktori, glavni i odgovorni urednici i lanovi upravnih odbora radio i/ili televizijskih stanica lokalnih i/ili regionalnih zajednica ne mogu biti poslanici u Skupštini Srbije i Crne Gore, narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, odbornici, izabrana, imenovana ili postavljena lica u organima Srbije i Crne Gore, republikim, pokrajinskim ili lokalnim organima izvršne vlasti, kao ni funkcioneri politikih organizacija.

Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2. i 3. ovog lana imaju obavezu da se privatizuju najkasnije do 31. decembra 2007. godine.

Radio i/ili televizijskim stanicama iz st. 1, 2. i 3. ovog lana koje prekorae rok iz stava 10. ovog lana, Agencija e oduzeti dozvolu za emitovanje programa.

39

Na podruju jedne ili više opština, kao i na podruju grada, radio i/ili televizijski program mogu emitovati i radio i/ili televizijske stanice koje su u privatnoj svojini i iji osniva nije skupština jedne ili više opština, odnosno skupština grada ili udeo državnog kapitala u ovim radio i/ili televizijskim stanicama nije veinski. Takve stanice nemaju poseban status radio i/ili televizijske stanice lokalne ili regionalne zajednice i na njih se primenjuju odredbe ovog zakona koje važe za komercijalne radio i televizijske stanice.

VI SPREAVANJE NEDOZVOLJENE MEDIJSKE KONCENTRACIJE

Postojanje medijske koncentracije

lan 97

Medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji kada emiter:

1) uestvuje u osnivakom kapitalu drugog emitera;

2) uestvuje u osnivakom kapitalu preduzea koje izdaje dnevne novine, ili obrnuto;

3) uestvuje u osnivakom kapitalu preduzea koje obavlja delatnost novinske agencije, ili obrnuto;

4) istovremeno poseduje više dozvola za emitovanje programa;

5) istovremeno emituje i radio i televizijski program;

6) istovremeno emituje radio i/ili televizijski program i izdaje dnevne novine koje se distribuiraju na podruju na kome se emituje i radio i/ili televizijski program ili

7) istovremeno emituje radio i/ili televizijski program i bavi se delatnošu novinskih agencija.

Medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji i kada se kao osnivai emitera pojavljuju fizika ili pravna lica koja su istovremeno:

1) osnivai drugog emitera;

2) osnivai preduzea koje izdaje dnevne novine koje se distribuiraju na podruju na kome se emituje i radio i/ili televizijski program;

3) osnivai preduzea ili radnje koja se bavi delatnošu novinske agencije;

4) brani drug ili srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva.

Nedozvoljena medijska koncentracija

lan 98

Nedozvoljena medijska koncentracija, odnosno preovlaujui uticaj na javno mnjenje postoji, u smislu ovog zakona, kada emiter dovede do narušavanja principa pluralizma mišljenja u sredstvima javnog informisanja, i to na sledei nain:

1) uešem u osnivakom kapitalu drugog emitera;

40

2) uešem u osnivakom kapitalu novinsko-izdavakog preduzea;

3) uešem u osnivakom kapitalu preduzea koje obavlja delatnost novinske agencije;

4) istovremenim emitovanjem i radio i televizijskog programa na istom podruju kao jedini emiter;

5) na drugi nain predvien odredbama ovog zakona.

Nedozvoljena medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji i kada osniva novinsko-izdavakog preduzea ili osniva preduzea koje obavlja delatnost novinske agencije uešem u osnivakom kapitalu emitera dovede do narušavanja principa pluralizma mišljenja u sredstvima javnog informisanja.

lan 99

Smatrae se da nedozvoljena medijska koncentracija, odnosno preovlaujui uticaj na javno mnjenje, uvek postoji kada emiter koji:

1) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja uestvuje u osnivakom kapitalu drugog emitera koji ima istu takvu dozvolu, sa više od 5%;

2) na istom podruju emituje više od jednog televizijskog i jednog radio programa;

3) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja uestvuje u osnivakom kapitalu preduzea koje izdaje dnevne novine koje se štampaju u tiražu veem od 30000 primeraka, sa više od 5%, i obrnuto;

4) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja uestvuje u osnivakom kapitalu preduzea koje obavlja delatnost novinske agencije, sa više od 5%, i obrnuto;

5) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja istovremeno izdaje dnevne novine koje se štampaju u tiražu veem od 30000 primeraka;

6) kao radio ili televizijska stanica lokalnog ili regionalnog nivoa pokrivanja uestvuje u osnivakom kapitalu drugog emitera regionalnog ili lokalnog nivoa pokrivanja na istom podruju sa više od 30%;

7) kao radio ili televizijska stanica regionalnog ili lokalnog nivoa pokrivanja istovremeno na istom ili susednom podruju izdaje dnevne novine lokalnog karaktera.

lan 100

Nedozvoljena medijska koncentracija, odnosno preovlaujui uticaj na javno mnjenje, postoji i kada se u sluajevima iz lana 99. ovog zakona u osnivakom kapitalu drugog emitera, preduzea koje izdaje dnevne novine ili koje obavlja delatnost novinske agencije, do utvrene visine osnivakog kapitala, uestvuje fiziko lice koje je osniva emitera, odnosno preduzea koje izdaje dnevne novine ili obavlja delatnost novinske agencije, ili lica koja su njegovi srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva ili lice koje je njegov brani drug.

Izdavanje dozvole za emitovanje programa i nedozvoljena medijska koncentracija

41

lan 101

Agencija nee izdati dozvolu za emitovanje programa prijavljenom na javnom konkursu ukoliko utvrdi da bi se izdavanjem dozvole ostvarila nedozvoljena medijska koncentracija, u smislu ovog zakona.

Podnosilac prijave na javnom konkursu je dužan da uz prijavu dostavi overenu izjavu da se eventualnim izdavanjem dozvole za emitovanje programa nee ostvariti nedozvoljena medijska koncentracija, u smislu odredaba ovog zakona.

lan 102

Ako Agencija utvrdi da je nakon izdavanja dozvole za emitovanje programa ostvarena nedozvoljena medijska koncentracija, naložie emiteru da u roku od šest meseci svoj status uskladi sa odredbama ovog zakona koje se odnose na nedozvoljenu medijsku koncentraciju.

Ukoliko emiter u ostavljenom roku, bez opravdanog razloga, ne postupi u skladu sa nalogom iz stava 1. ovog lana, Agencija e sprovesti postupak za oduzimanje dozvole za emitovanje programa.

Prijava promene vlasnike strukture emitera

lan 103

Svaku promenu vlasnike strukture emiter mora prethodno u pisanoj formi da prijavi Agenciji.

Ako Agencija utvrdi da e se planiranim promenama vlasnike strukture ostvariti nedozvoljena medijska koncentracija, preporuie emiteru da upodobi promene na nain kojim bi se izbegla nedozvoljena medijska koncentracija.

Ako emiter ne postupi u skladu sa preporukom Agencije i izvrši promenu vlasnike strukture tako da nastupi neki od sluajeva nedozvoljene medijske koncentracije, na njega e se primeniti odredbe ovog zakona o prestanku važenja dozvole za emitovanje programa pre isteka roka na koji je izdata.

VII REKLAMIRANJE I SPONZORSTVO

1. Reklamiranje i tv-kupovina

l. 104 i 105*

(Prestalo da važi)

Reklamiranje politikih organizacija

lan 106

Zabranjeno je reklamiranje politikih organizacija van predizborne kampanje.

U toku predizborne kampanje registrovanim politikim strankama, koalicijama i kandidatima omoguava se naelo jednake zastupljenosti bez diskriminacije.

l. 107-112*

42

(Prestalo da važi)

VIII KAZNENE ODREDBE

lan 113*

Novanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekršaj pravno lice koje:

1) emituje program bez dozvole Agencije (lan 38);

2) emituje program suprotno programskim i/ili tehnikim standardima utvrenim u dozvoli (lan 39. stav 3);

2a) ako emituje program bez dozvole za kablovsko ili satelitsko emitovanje (lan 40);

3) ustupi, iznajmi ili na drugi nain prenese ili otui, privremeno ili trajno, dobijenu dozvolu za emitovanje programa (lan 46);

4) sa drugim pravnim ili fizikim licem zajedniki koristi radio frekvenciju bez odobrenja Agencije ili suprotno datom odobrenju (lan 48);

5) bez pribavljene dozvole emituje program za koji se zahteva dozvola za emitovanje programa sa kraim rokom važenja (lan 60);

6) emituje program suprotno izdatoj dozvoli za emitovanje programa sa kraim rokom važenja (lan 60);

7) emituje program nakon isteka roka važenja dozvole za emitovanje programa (lan 64);

7a) ako za ulaganje stranog kapitala ne pribavi prethodnu saglasnost Agencije (lan 66. stav 4);

8) ne prenese važno saopštenje hitne prirode (lan 68. stav 1. taka 3);

9) emituje programske sadržaje suprotno lanu 68. stav 1. ta. 5) i 6) ovog zakona;

10) ne identifikuje svoj program u skladu sa lanom 69. stav 1. ovog zakona;

11) koristi naziv, oznaku ili skraeni identifikacioni znak koji ne odgovara registrovanom nazivu emitera (lan 69. stav 2);

12) ne oznai emitera ili nezavisnu produkciju iji je program preuzeo ili emitovao (lan 69. stav 4);

13) izvrši umrežavanje suprotno lanu 70. ovog zakona;

14) ne omogui drugim zainteresovanim emiterima da snime i emituju kratke izveštaje sa dogaaja za koje je otkupio pravo prenosa (lan 71. stav 2);

15) ne prijavi promenu vlasnike strukture (lan 103);

Ta. 16)-18) (prestale da važe)

43

19) objavljuje politike reklame van predizborne kampanje (lan 106. stav 1);

Ta. 20)-26) (prestale da važe)

Novanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekršaj iz stava 1. ovog lana i odgovorno lice u pravnom licu i fiziko lice.

Novanom kaznom u visini jednogodišnje pretplate kaznie se za prekršaj fiziko i pravno lice koje ne prijavi nabavku radio i/ili TV prijemnika, u skladu sa lanom 81. ovog zakona.

IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

lan 114

Ovlašeni predlagai iz lana 23. stav 3. ovog zakona, dužni su da u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona dostave Skupštini predloge lista kandidata za izbor lanova Saveta Agencije.

lan 115

Skupština e doneti odluku o izboru lanova Saveta Agencije predloženih od strane ovlašenih predlagaa iz lana 23. stav 3. ovog zakona u roku od 45 dana od dana isteka roka za podnošenje predloga za izbor.

lan 116

Savet Agencije e se konstituisati u roku od 15 dana od dana izbora lanova Saveta, u skladu sa lanom 115. ovog zakona.

Savet Agencije je dužan da na konstitutivnoj sednici utvrdi predlog za izbor devetog lana Saveta, u skladu sa lanom 23. st. 4. i 5. ovog zakona i da ga dostavi Skupštini.

Skupština e doneti odluku o izboru devetog lana Saveta u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga iz stava 2. ovog lana.

Savet Agencije je dužan da u roku od sedam dana od dana izbora devetog lana Saveta izabere predsednika i zamenika predsednika Saveta, da donese Statut, Poslovnik o radu i opšte akte o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji.

Savet Agencije i predsednik Saveta dužni su da u roku od 45 dana od dana donošenja opštih akata iz stava 4. ovog lana izvrše prijem u radni odnos i rasporeivanje potrebnog broja zaposlenih u Agenciji.

Agencija poinje sa radom danom konstituisanja Saveta Agencije.

Vlada e u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbediti prostorne, tehnike, finansijske i druge materijalne uslove za poetak rada Agencije.

lan 117

Ostali opšti akti Agencije koji su potrebni za njeno funkcionisanje i rad, donee se najkasnije u roku od šest meseci od dana poetka rada Agencije.

44

Opšti akti potrebni za sprovoenje javnog konkursa i za izdavanje dozvola za emitovanje programa, donee se u roku od tri meseca od dana poetka rada Agencije.

lan 118

Agencija e otpoeti sa raspisivanjem javnih konkursa za izdavanje dozvola za emitovanje programa u roku od 15 dana od dana donošenja akata neophodnih za sprovoenje javnog konkursa i izdavanje dozvola za emitovanje programa u skladu sa odredbama ovog zakona i posebnog zakona kojim se ureuje oblast telekomunikacija.

Agencija e raspisivati javne konkurse za izdavanje dozvola za emitovanje programa sledeim redosledom:

1) za podruje cele Republike;

2) za podruje autonomne pokrajine i regiona;

3) za lokalna podruja.

lan 119

Radio i/ili televizijske stanice koje u vreme stupanja na snagu ovog zakona emituju program, nastavljaju sa emitovanjem programa do okonanja odgovarajueg javnog konkursa za izdavanje dozvola za emitovanje programa, koji e se raspisati u skladu sa odredbama ovog zakona.

lan 120

Deobni bilans iz lana 85. stav 2, odnosno iz lana 94. stav 2. ovog zakona, donosi Vlada najkasnije do 31. marta 2006. godine na predlog komisije koju ine po tri predstavnika Vlade, Izvršnog vea Autonomne pokrajine Vojvodine i JP Radio-televizija Srbije.

Komisiju iz stava 1. ovog lana obrazuje Vlada.

Radio frekvencije koje koristi JP Radio-televizija Srbije, nastavljaju da, u skladu sa odredbama ovog zakona, koriste Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine, do izdavanja dozvola za radiodifuzne stanice, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija i ovim zakonom.

Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine poinju sa radom najkasnije do 30. aprila 2006. godine.

Vlada e osnovati poseban tranzicioni fond iz koga e se, do isteka roka za transformaciju JP Radio-televizija Srbije u Radiodifuznu ustanovu Srbije i Radiodifuznu ustanovu Vojvodine, obezbediti finansijska sredstva koja su neophodna za funkcionisanje JP Radio-televizija Srbije.

lan 121

Agencija e najkasnije 30 dana pre poetka rada Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine imenovati Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

45

Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine e se konstituisati u roku od sedam dana od dana imenovanja.

Na konstitutivnoj sednici Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine donee odluku o raspisivanju javnog konkursa za imenovanje generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije i generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine imenovae generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije i generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine, u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava na javni konkurs.

U sluaju da ne donese odluku o imenovanju po raspisanom javnom konkursu iz stava 4. ovog lana, Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine, do imenovanja generalnog direktora, imenuju vršioca dužnosti generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije i vršioca dužnosti generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine, u roku od 30 dana od dana svog konstituisanja donee statute ovih ustanova.

lan 122

Danom poetka rada, Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine preuzimaju sredstva, prava i obaveze i zaposlene JP "Radio-televizije Srbije", u skladu sa deobnim bilansom iz lana 85. stav 2, odnosno iz lana 94. stav 2. ovog zakona.

Generalni direktor Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno generalni direktor Radiodifuzne ustanove Vojvodine, obavezan je da u roku od 60 dana od dana poetka rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, donese opšte akte o sistematizaciji poslova i unutrašnjoj organizaciji rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Zaposleni iz stava 1. ovog lana koji ne budu rasporeeni u skladu sa opštim aktom o unutrašnjoj organizaciji Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, ostvaruju prava koja zaposlenom pripadaju po osnovu prestanka radnog odnosa, utvrena posebnim zakonom.

Od dana donošenja deobnog bilansa, u skladu sa lanom 120. stav 1. ovog zakona, JP "Radio-televizija Srbije" ne može otuiti ili opteretiti imovinu, niti zapošljavati nove radnike.

lan 123

Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine e, najkasnije 15 dana pre poetka rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, raspisati javni konkurs za imenovanje direktora radija i televizije i glavnih i odgovornih urednika programa.

Do okonanja javnog konkursa iz stava 1. ovog lana i donošenja odluke o imenovanju, Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine e, na predlog generalnog direktora, u roku od 30 dana od dana poetka rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, imenovati vršioce

46

dužnosti direktora radija i televizije i vršioce dužnosti glavnih i odgovornih urednika programa.

lan 124

Danom upisa u sudski registar Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine prestaje sa radom JP "Radio-televizija Srbije".

lan 125

Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine e, u roku od šest meseci od dana poetka rada, doneti druga opšta akta odreena ovim zakonom.

lan 126

Radiodifuzne organizacije iji su osnivai organi lokalne samouprave (opština, grad) nastavljaju da rade kao radio i/ili televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica, s tim što su dužne da, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, svoj rad i poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona, kao i da proces privatizacije okonaju u roku iz lana 96. ovog zakona.

Nadležno ministarstvo e, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti akt kojim e bliže urediti nain privatizacije radio i/ili televizijskih stanica iz lana 96. st. 1, 2. i 3. ovog zakona.

lan 127

JP "Radio-televizija Srbije" je dužna da do 1. decembra 2002. godine ustanovi evidenciju pretplatnika na podruju Republike Srbije koji su kao vlasnici radio i televizijskih prijemnika obavezni da, u skladu sa ovim zakonom, plaaju radio-televizijsku pretplatu.

JP "Radio-televizija Srbije" je dužna da, u roku od 15 dana od dana ustanovljavanja evidencije, svakom pretplatniku u pisanoj formi dostavi obaveštenje o buduoj obavezi plaanja radio-televizijske pretplate.

Obaveza plaanja radio-televizijske pretplate nastaje narednog meseca od meseca u kome je dostavljeno obaveštenje iz stava 2. ovog lana.

lan 128

Odredbe ovog zakona koje se odnose na obavezu emitovanja propisanog procenta programa na sopstvenom jeziku, odnosno programa sopstvene produkcije, primenjuju se po isteku jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbe poglavlja VII ovog zakona koje se odnose na reklamiranje i sponzorstvo, primenjuju se od 1. januara 2003. godine.

lan 129

Odredbe ovog zakona kojima se ureuju pitanja nedozvoljene medijske koncentracije nee se primenjivati na stanje zateeno u vreme stupanja na snagu ovog zakona, do donošenja odluke po raspisanom javnom konkursu za izdavanje dozvola za emitovanje programa za odgovarajuu servisnu zonu.

47

Podnosilac prijave na javni konkurs za izdavanje dozvola za emitovanje programa dužan je da se pridržava odredbi o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, da bi njegova prijava bila podobna za razmatranje.

lan 130

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o radio televiziji ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 48/91, 49/91, 53/93, 55/93, 67/93, 48/94 i 11/2001).

lan 131

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji

("Sl. glasnik RS", br. 97/2004)

lan 10

Ovlašeni predlagai dužni su da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona dostave nadležnom odboru Skupštine predloge lista kandidata za izbor lanova Saveta, a Skupština donosi odluku o izboru osam lanova Saveta u roku od 60 dana od dana prijema liste kandidata.

Savet e se konstituisati u roku od 15 dana od dana izbora osam lanova Saveta i na konstitutivnoj sednici utvrditi predlog za izbor devetog lana Saveta i dostaviti ga nadležnom odboru Skupštine.

Skupština e doneti odluku o izboru devetog lana Saveta u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga iz stava 2. ovog lana.

Savet je dužan da u roku od sedam dana od dana izbora devetog lana Saveta izabere predsednika i zamenika predsednika Saveta.

lan 11

Danom izbora lanova Saveta u skladu s ovim zakonom prestaje mandat lanovima Saveta izabranih u skladu sa Zakonom o radiodifuziji ("Službeni glasnik RS", broj 42/2002).

Prilikom prvog izbora lanova Saveta u skladu s ovim zakonom, ne primenjuje se odredba lana 27. stav 4. Zakona o radiodifuziji ("Službeni glasnik RS", broj 42/2002).

Prilikom prvog izbora lanova Saveta u skladu s ovim zakonom u pogledu trajanja mandata lanova Saveta primenjuju se odredbe lana 27. st. 2. i 3. Zakona o radiodifuziji ("Službeni glasnik RS", broj 42/2002).

lan 12

48

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji

("Sl. glasnik RS", br. 76/2005)

lan 7

Do poetka rada Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine, radio- televizijsku pretplatu, u skladu sa odredbama ovog zakona, ubira JP Radio-televizija Srbije.

Naplata radio-televizijske pretplate vrši se preko Javnog preduzea "Elektroprivreda Srbije" Beograd, na nain utvren ugovorom koji JP Radio-televizija Srbije zakljuuje sa tim javnim preduzeem.

lan 8

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lan Zakona o izmenama Zakona o radiodifuziji

("Sl. glasnik RS", br. 62/2006)

lan 2

Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lan Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji

("Sl. glasnik RS", br. 85/2006)

lan 17

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

49